Glas je najmanja jedinica govora. Pisani znak za glas je slovo.

U srpskom jeziku postoji 30 glasova i oni se dele na suglasnike (konsonante) i samoglasnike (vokale).

Samoglasnici su zvučni, nelokalizovani i slogotvorni glasovi. Prilikom izgovora samoglasnika vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, glasne žice trepere i stvara se ton, pa zato spadaju u zvučne glasove. U nelokalizovane glasove spadaju jer se ne može odrediti mjesto njihovog nastanka u govornom aparatu, a slogotvorni su jer su nosioci sloga u rečima.

U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: A, O, E, I, U

Suglasnici su neslogotvorni (osim suglasnika r) i lokalizovani glasovi. Suglasnici nisu nosioci sloga, pa su zato neslogotvorni glasovi, a u lokalizovane glasove spadaju jer se uvek može odrediti mesto njihovog nastanka u usnoj duplji. Prilikom izgovora suglasnika vazdušna struja nailazi na prepreku ili delimično nailazi na prepreku. Kada vazdušna struja nailazi na prepreku čuju se šumovi i ti suglasnici spadaju u šumne suglasnike.

Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni šumni suglasnici.

Kada vazdušna struja delemično nailazi na prepreku čuju se tonovi praćeni šumom i ti suglasnici spadaju u sonante. Svi sonanti su zvučni suglasnici.

U srpskom jeziku postoji 25 suglasnika i od toga su 17 šumni suglasnici i 8 sonanti. Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni. Postoji 7 parova zvučnih i bezvučnih šumnih suglasnika, a samo tri bezvučna šumna suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.

Šumni zvučni suglasnici: B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž,

Šumni bezvučni suglasnici: P, T, K, Ć, Š, S, Č, F, H, C

Sonanti (svi su zvučni): V, R, L, J, M, N, NJ, LJ

Podela suglasnika prema mestu nastanka:

☼ usneni (izgovaraju se uz učešće usana). Dele se na dvousnene: B, P, M (učestvuju obe usne) i usneno-zubne: F, V (učestvuju usne i zubi)

☼ zubni: D, T, C, Z, S (pri izgovoru jezik dodiruje zube)

☼ alveolarni ili nadzubni: N, L, R (jezik dodiruje alveole)

☼ prednjonepčani: Dž, Č, Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, J (jezik dodiruje prednje nepce)

☼ zadnjonepčani: K, G, H (jezik dodiruje zadnje nepce)
SLOG

Slog je skup glasova (ili samo jedan glas) koji izgovaramo jednim otvaranjem usta.

Slogotvorni glasovi su samoglasnici A, E, I , O, U i suglasnik R,

Granica sloga može biti i iza suglasnika i iza samoglasnika.

Гласови


Глас или фонема је најмања језичка јединица. Од гласова се стварају речи. Сами гласови немају значење, осим неких предлога (о, у, с) и везника (а, и), али могу да мењају значење речи (ред - рад).
Знакови у писању којима се обележавају гласови називају се слова или графеме.
У српском језику има 30 гласова (фонема). Сваки глас има једно слово (графему), што значи да је наш правопис фонетски. Зато у српском језику постоји 30 слова.

Артикулација (изговор) гласова

Гласови се стварају у говорном апарату човека када ваздух који струји из плућа пролази кроз душник, грло, усну дупљу или носну шупљину. Пролазећи кроз душник, ваздух наилази на гласнице. Када су затегнуте, приликом проласка ваздушне струје, оне трепере и производе звук. Тако настају звучни гласови. Када су гласнице опуштене, ваздушна струја пролази не изазивајући њихово треперење. Тако настају безвучни гласови.



Гласови се формирају у усној дупљи и носној шупљини. Усна дупља је састављена из уста и ждрела, између којих се налази ресица. Ресица и меко непце затварају или отварају пут ваздушној струји кроз носну шупљину. У стварању гласова учествују још усне и језик. Језик је најпокретљивији говорни орган.

Подела гласова

Гласови у српском језику се деле на:
1. самогласнике (вокале): а, е, и, о, у;
2. сугласнике (консонанте): б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш.

Самогласници су носиоци слога у речи. При њиховом изговору ваздушна струја слободно пролази, не наилазећи на препреке. Понекад гласови р, л, н могу бити носиоцислога.
При изговору сугласника ваздушна струја наилази на препреке и нема слободан пролаз, па они не могу да се певају.

Подела гласова према звучности

Гласнице (гласне жице) се налазе у душнику. Приликом изговора, ваздушна струја наилази на њих. Уколико су оне затегнуте, када ваздушна струја дође до њих, почињу да трепере и тако настају звучни гласови. Ако су опуштене, ваздушна струја их не покреће и тада настају безвучни гласови.
Самогласници су звучни гласови.
Сугласници М, В, Р, Ј, Л, Љ, Н, Њ су изразито звучни сугласници. При њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара нека препрека. Ови гласови се називају гласници или сонанти.
Сваки звучни сугласник има свог безвучног пара. Они настају на истом месту, али се разликују по томе да ли гласнице трепере или не.

звучни Б Г Д Ђ Ж З Џ
безвучни П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц


звучни б г д ђ ж з џ
безвучни п к т ћ ш ц ч ф х ц

Безвучни ф, х, ц немају своје звучне парњаке.

Подела сугласника према месту изговора (творбе)

Приликом изговора сугласника, стварају се препреке у усној шушљини. По томе можемо поделити сугласнике на:

1. уснене (лабијалне): П, Б, М
2 усненозубне (лабиоденталне): Ф, В
3. зубне (денталне): Т, Д, С, З, Ц
4. надзубне (алвеоларне): Л, Р, Н
5. предњонепчане (палаталне): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч, Џ
6. задњонепчане(веларне): К, Г, Х.

Подела према начину изговора

1. Струјни (фрикативни)- препрека је у виду теснаца и глас се формира струјањем ваздуха између препрека: Ф, С, З, Ш, Ж, Х
2. Праскави (експлозивни)- при изговору се ствара поптуна препрека ваздушнојструји, која се нагло отклања: П, Б, Т, Д, К, Г
3. Сливени (африкате) -препрека је потпуна, али се не отклања нагло већ постепено. Ови гласови су сливени од елемената два гласа: Ц, Ћ, Џ, Ћ, Ђ

Fonetika

Fonetika je deo nauke o jeziku koja proučava glasove i njihove promene. U srpskom jeziku postoji 30 glasova. Svakom glasu odgovara jedno slove azbuke.
Svi glasovi u srpskom jeziku dele se u tri grupe:

1) Vokali (samoglasnici): a, e, i, o, u;
2) Sonanti (glasnici): v, j, l, lj, m, n, nj, r;
3) Konsonanti (suglasnici): svi ostali glasovi.

Vokali su nelokalizovani, vazdušna struja pri njihovom izgovoru ne nailazi na prepreku, tonovi su.
Konsonanti su šumovi, pri njihovom izgovoru vazdušna struja nailazi na prepreku.
Sonanti su mešavina šumova i tonova.
U srpskom jeziku vokali i sonanti su zvučni, dok konsonanti mogu biti i zvučni i bezvučni.
To znači da u srpskom jeziku postoji 20 zvučnih glasova i 10 bezvučnih glasova.

Zvučni konsonanti: b, g, d, đ, ž, z, dž

Bezvučni konsonanti:p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c
Podela suglasnika po mestu tvorbe

1) labijalni (usneni):

a) dvousneni: b, p, m,

b) usneno-zubni: v, f

2) dentalni (zubni): d, t, z, s, c

3) palatalni (prednjonepčani): j, lj, nj, đ, ć, dž, č, ž, š

4) alveolarni (nadzubni): r, l, n

5) velarni (zadnjonepčani): k, g, h
Podela suglasnika po načinu tvorbe

1) eksplozivni (praskavi): b, p, d, t, g, k

2) frikativni (strujni): z, s, ž, š, f, h

3) afrikate (sliveni): đ, ć, dž, č, c

4) nazali (nosni): m, n, nj

5) laterali: l, lj

6) vibrant: r

7) poluvokali: v, j
Podela samoglasnika (vokala) prema kretanju jezika u usnoj duplji



prednji red zadnji red

visoki i u

srednji e o

niski a

(vokal A je najotvoreniji)



* Meki suglasnici u srpskom jeziku su: j, lj, nj, đ, ć