Jezičke nedoumice

Akta

Imenica akt, kada znači ’slika golog tela’, ima proširenu osnovu u množini: aktovi.

U značenju ’spis’ ima sistemsku, srpsku množinu akti-akata-aktima i latinsku, srednjeg roda akta-akata-aktima

Višlji ili viši?

Pravilan oblik je VIŠI. Ovo je komparativ od VISOK.

Dečji ili dečiji

Može oboje, ali se preporučuje dečji, mačji, kozji itd. Kod ovčiji, guščiji i sl. preporučuje se duži oblik sa i, kako ne bismo imali -včj-, -ščj- i slične glasovne skupove teške za izgovor.

Dovezen ili dovežen, donesen ili donešen, spasen ili spašen?

Pravilno je dovezen, donesen, grizen, spasen, a dozvoljeno je i spašen, mada se ne preporučuje. (Spasen je, naime, od gl. spasti, a spašen od spasiti. Kod ovog drugog se tematski vokal -i desilabizuje i jotuje s prethodnim suglasnikom. Kod spasti, gristi, dovesti nastavak -en dolazi na suglasničku osnovu.)

spasti — spasu — spasen
dovesti — dovezu — dovezen
don(ij)eti — donesu — donesen

Ali:

spasiti — spase — spašen
ugasiti — ugase — ugašen
vid(j)eti — vide — viđen

Evro ili euro?

Ova evropska valuta sreće se u dva vida: ȅvro i ȅuro. Za oba ima opravdanja: za prvi jer u našem jeziku reči s tim grčkim korenom (< Ευρώπη) imaju izgovor sa v, po vitacizmu: Evropa, evropski, evropejac, pa i serija složenica sa prefiksoidom evro-: Evroazija, evroazijski, evrointegracije…; a za drugi što je originalni naziv te valute zaista sa -u-: euro. Ipak, svi evropski jezici koji koriste ovu valutu primili su njen naziv prema svom izgovoru ovog korena (engl. /jʊərəʊ/, nem. /ɔʏʀo/, franc. /øːʀo/, grč. /evro/…), pa je Odbor za standardizaciju srpskog jezika ozvaničio formu s tradicionalnim korenom.

Dakle, evro a NE euro.

Množina ove reči je ȅvri-ȇvrā-ȅvrima (obratiti pažnju na dugi akcenat u genitivu).

Kišni dan ?!

Dan može biti kišovit, mantil kišni.

Sidji dole?

Pleonazam. Sam glagol "sidji" objašnjava pravac - ne moše se silaziti - gore.

Izvinuo sam se... ?

U svakodnevnom govoru, često se čuje:

Izvinuo sam mu se,
Treba da mu se izvineš,
Nije lako izvinuti se…,

što je pogrešno. Pravilno je:

Izvinio sam mu se,
Treba da mu se izviniš,
Nije lako izviniti se…

Do ove greške dolazi brkanjem glagola izviniti se (’zamoliti za oproštenje’) i izvinuti se (’saviti se, izviti se’). Problem postaje još komplikovaniji jer su određena lica ova dva glagola ista.

Posebno treba obratiti pažnju na 3. lice množine: Oni su hteli da se izvine (ne izvinu). (oni su hteli da zamole za oproštaj).

Izvinuti se znači ’saviti se, izvrnuti se prema gore’: Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).

Naročito obratiti pažnju na 3. lice množine: Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu).

Itekako ili i te kako?

Piše se odvojeno: i te kako.

Gledalac ili gledaoc?

Ispravno je gledalac, a mnozina glasi gledaoci.
To je glasovna promena pri prelasku L u O, kad se iz jednine menja u mnozinu.

Srecno ili sretno?

Ispravno je srecno, jer se pridev gradi na osnovu imenice sreca i nema te glasovne promene, koja bi od imenice sreca napravila pridev sretan, iako je to u upotrebi mnogo cesto.

Klubski

NE klubski, VEĆ klupski.

Ni jedan ili nijedan

Izraz nijedan u značenju nula ili niko uvek se piše zajedno, i može se tretirati kao broj.
Nijedan dan nisam odsustvovao sa predavanja.
Nijedan čovek na ovom svetu nije neustrašiv.
Ali, kada želimo da kažemo i naglasimo da niko od dvojice ili niko od dve osobe nije bio prisutan ili nije nešto uradio, postigao, pisaće se uvek odvojeno i uvek u paru sa drugim članom iz izraza: ni jedan ni drugi.
Takođe će se rastavljeno pisati sa predlozima: ni sa jednim, ni sa drugim.
Ni jedan ni drugi nije došao na ispit.
Ni sa jednim od njih dvojice nisam u kontaktu.

Kući sam / Kod kuće sam

Pravilno je Kod kuće sam.

Poređenja radi, kazati Kući sam bilo bi isto kao kad bi se reklo Milanu sam, a ne Kod Milana sam. Kad se radi o glagolima mirovanja (konkretno, ovde se radi o glagolu jesam/biti), onda se koristi konstrukcija kod + genitiv.

Kada je imenica kuća dopuna glagolu kretanja, naravno, upotrebiće se dativ: Idem kući.

SVE VREME I SVO VREME


Pravilno je reći i napisati sve vreme. Zamenica sav u srednjem rodu glasi sve, pa će pravilno biti sve vreme, sve troje, sve pokućstvo... U daljoj deklinaciji biće sveg, svem... Dok će primeri svog, svom... biti nepravilni.
Sve vreme sedim kod kuće i učim.
Tokom brojnih ratova nestalo mi je sve pokućstvo.

Strožiji ili stroži?


Stroži, ne strožiji. Jednosložni pridevi generalno imaju komparativ na -ji: tako imamo i dug–duži, blag–blaži. Postoje izuzeci od ovog pravila (prav–praviji, strm–strmiji), ali strog u njih ne spada.

Palmolajv

Ime marke higijenskih proizvoda prema engleskom originalu transkribuje se Palmòliv, NE Palmolajv.

Odelenje ili odeljenje


Pravilno je reći i napisati odeljenje, a ne odelenje.
Primer;
Na odeljenju reumatologije radi moja mama.

Trebati


Kada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima):
TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke.
TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.

Bezličan će biti:
u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / //TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);

Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol
Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo.
Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti.
Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).

Primeri poput
TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca
(gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.

Na pamet ili napamet?


Napamet (spojeno) je prilog koji znači „[učiti] naizust, bez razumevanja“. Na pamet (razdvojeno) ide u izrazu „pasti na pamet“

Razočarenje ili razočaranje

Oba primera-razočaranje/razočarenje su prihvatljiva, s tim da je ipak pravilnije reći razočaranje. Glagolski pridev trpni od glagola razočarati biće razočaran, pa će u skladu s tim primerom, imenica biti sagrađena dodavanjem nastavka -je na reč razočaran, pa ćemo dobiti razočaranje.

Hvala na…

Ispravne su obe konstrukcije: Hvala na tome i Hvala za to, ali je nešto češća prva.

Sa dva muškarca ili sa dvama muškarcima/ Sa dve žene ili sa dvema ženama

Brojevi jedan, dva, tri i četiri su promenljivi, tj. imaju deklinaciju i menjaju se kroz padeže.
Nominativ: dva, dve, tri, četiri
Genitiv: dvaju, dveju, triju, četiriju
Dativ, instrumental, lokativ: dvama, dvema, trima, četirima
Bila sam na moru sa dvema drugaricama.
Pozajmio sam skripte od dvaju drugara sa fakulteta.
U svakodnevnoj komunikaciji često se primećuje da se ovi brojevi upotrebljavaju kao nepromenljivi.
Bila sam na moru sa dve drugarice.
Pozajmio sam skripte od dva drugara sa fakulteta.
Ovakvi primeri nisu gramatički ispravni.

U stvari

Piše se uvek ODVOJENO: u stvári, kao što se piše odvojeno sinonimna konstrukcija u suštini, na primer: On tako samo priča, a u stvari ništa ne čini; Moguće je da si u pravu, u stvari, sasvim se slažem s tobom…