Peru








Peru (španjolski Perú) je država u zapadnoj Južnoj Americi koja graniči sa Ekvadorom i Kolumbijom prema sjeveru, Brazilom na istoku, Bolivijom prema istoku i jugu, Čileom na jugu, i sa Tihom oceanom na zapadu. Glavni grad Perua je Lima.

U srednjem vijeku, Peru je bio centar čuvenog Carstva Inka.

Tijekom srednjeg vijeka, Peru je bio centar staro Američkog castrva Inka. Njihov glavni grad, Cuzco, je i dan danas veliki grad, s otprilke 300,000 stanovnika. O bogatstvu Inka je čuo i Španjolski istraživač Francisco Pizarro, koji 1531. godine naše ere stigao na zemlju koja je danas dio Perua. Slabi poslije nedavnog građanskog rata, Inke su izgubili rat s moćnijim Španjolcima, i Carstvo Inka pada 1541. godine.

Za slijedećih 300 godina, Peru je jedna od najvažnijih kolonija Španjolskog carstva. Glavni grad Lima, brzo postaje najvažniji grad u južnoj Americi. Staro domaće stanovništvo, se drastično smanjilo u ovom periodu. Sa 12,000,000 stanovnika pri kraju vlade Inka, 45 godina kasnije Peru ima malo više od 1,000,000 ljudi. Ni politika Peru kolonije nije stabilna, pa je sam Pizzaro 1541. godine bio ubijen. Ipak zlato i srebro sa Andi bogati Španjolsko carstvo, i Peru ostaje vrlo važna kolonija.

Peru dobiva nezavisnost od Španjolske godine 1821. Uz pomoć susjednih zemalja, i ljudi kao Simón Bolivar, Španjolski zemljovlasnici su konačno protjerani pri kraju 1824. poslije bitke kod grada Ayacucho. Španjolska konačno prihvača nezavisnost Perua 1879. godine. Nakon rata za nezavisnost slijedi rat sa Ekvadorom oko međusobnih granica, koje će se tek utvrditi 1999.

Od 1945. do 1980., vojska vlada Peruom. Drugom polovinom dvadesetog stoljeća u Peru postoji značajan terorizam i veliki problemi s drogom. Sadašnji predsjednik Perua je Alejandro Toledo, čija vlada je imala nekoliko velikih kriza, poput terorističkih napada grupe Sendero Luminoso (Osvjetljeni Put) u 2003. Nakon kraja vojne vlasti, sadašnji predsjednik služi prvi mandat, i gotovo dovodi Peru na rub bankrota. Od 1990. do 2000. Peruom je autoritarno vladao Alberto Fujimori.

Peru je Republika. Svi stariji od 18 godina imaju glasačko pravo. Predsjednički se izbori održavaju svakih 5 godina, a nitko ne može biti izabran više od dva puta. Svaki predsjednik ima dva podpresjednika. Vijeće Ministara mora provjeriti svaki zakon koji predsjednik predloži parlamentu. Parlament (Ili Kongres) ima 120 članova. Glavni sud se drži u Limi, i ima 16 članova.



Peru se nalazi u Jugozapadnoj Americi, i graniči s Tihim Oceanom, između Čilea i Ekvadora. Također graniči s Kolumbijom, Brazilom, i Bolivijom. Najduža granica je s Brazilom (1560 kilometara), a najkraća je s Čileom (160 kilometara).

Ukupno Peru ima područje od 1,285,220 km², od čega 1.28 million km² je zemlja a 5,220 km² voda.

Zapadno primorska polja (Costa) su odvojena od istočne nizije blizu Amazon rijeke (Selva). Između njih su visoke Ande (sierra). Na granici s Bolivijom je Jezero Titicaca, visoko 3821 metara.

Privatizacija ekonomije Perua dogodila se devedesetih godina, naročito u industriji telekomunikacije, rudarstva, i struje. Od 1994 do 1997 ekonomija Perua je napredovala od stanja iz ranih devedesetih godina, ali međutim, od 1998 ekonomija Perua je značajno oslabila. Za ovo je krivo stanje ekonomije u Aziji, nestabilnost u Brazilu, i El Niño.

Važne industrije u Peru su ribarstvo, automobilska industrija, željezo, i brodogradnja.

Peru, po popisu iz 2002, ima 27 925 628 stanovnika. Od tih, 35% su mlađi od 14 godina, 61% između 15 i 64 godina stari, a 4% su stariji od 65 godina. Stanovništvo Perua raste 1.75% godišnje.

45% stanovništva Perua su Indijanci, 37% mestizo (Mješoviti bijelci i Indijanci), 15% bijelci, a crnci, Japanci, Kinezi, i ostali 3%. Glavna grupa indijanaca su Quechua, glavna etnička grupa od starog carstva naroda Inka. Službeni jezici su španjolski, i Quechua. 81% stanovništva su katolici.[2] 88,7% stanovništva zna pisati i čitati.

Indijanci pripadaju raznim skupinama među kojima su najbrojniji pripadnici jezičnih porodica Aymaran i Quechuan. ostale grupe su: Achual, Aguano, Aguaruna, Amahuaca, Amarakaeri (podgrupe: Kochimberi, Küpondirideri, Wíntaperi, Wakitaneri, Kisambaeri, Kareneri), Amuesha, Andoa, Arabela, Atsahuaca, Auishiri (Abishira), Aushiri, Aymara (Colla), Bora, Cacataibo, Cachomashiri, Cahuapana (Ataguate), Cahuarano, Campa, Candoshi, Capanahua, Cashibo, Cashinahua, Cauqui, Chama, Chamicura, Chayahuita, Chimú (Quingnam), Cholon, Cocama, Cocamilla, Cogapacori, Conibo, Cujareño (Mashco Piro), Culina, Culli (Huamachuco), Guarayo, Hibito, Huachipaeri (Sapiteri, Toyuneri, Arasairi, Manuquiari), Huambisa, Huitoto, Ikito, Inapari, Isconahua, Jebero, Machiguenga, Maracana Indijanci, Matsés (Mayoruna), Morunahua, Muinane, Muniche, Nocaman, Nomatsiguenga, Oa, Ocaina, Omagua, Omurano (Humurana, Roamaina), Orejón, Panobo, Patagón, Piro, Pisabo, Quechua (Chachapoya, Quechua del Pastaza y del Tigre ), , Remo, Resígaro, Secoya, Sensi, Shapra, Sharanahua, Taushiro, Tucuna, Urarina (Itucale), Shipibo, Yagua, Yameo, Yaminahua, Yora, Záparo.

Kultura Perua je kombinacija Španjolske kulture i kulture Indijanaca. Čak i prije Inka Carstva, Peru je bio center umjetnosti na južnoameričkom kontinentu. Kulture indijanaca poput Chavin, Paracas, Wari, Nazca, Chimu i Tiahuanaco su se davno bavili umjetnošću, poput izrade kipova i nakita. U carstvu Inka, ove tradicije su se nastavile ali zajedno s uspjesima u Arhitekturi, poput gradovima Maču Piču i Cuzco. U dvadesetom stoljeću pokret "indigenismo" je vratio interes u staru indijansku kulturu. Danas Peru umjetnici, pisci, i intelektualci sudjeluju u raznim međunarodnim pokretima i stilovima.

Državna Krilatica: Libertad y Orden (Španjolski; "Sloboda i red")

Wikipedija

Лима



Лима (шп. Lima) је главни и највећи град Перуа.[2] Налази се у долини река Чиљон, Римак и Лурин, изнад пацифичке обале у средишњем делу државе. Заједно са суседним градом Каљао, чини јединствену метрополитску целину. Са популацијом од скоро девет милиона становника, Лима је пети највећи град у Латинској Америци, иза града Мексика, Сао Паола, Буенос Ајреса и Рио де Жанеира.

Град је основао шпански конкистадор Франсиско Пизаро 18. јануара 1535. Тада се град звао ла Сијудад де лос рејас (шп. la Ciudad de los Reyes), односно Град краљева. Убрзо је постао главни и најважнији град Перуанског Вицекраљевства. Након Рата за независност, Лима је постала престолница новоосноване републике. Данас је она дом за готово једну трећину перуанског становништва које живи у њеној метрополитској области.

Лима је један од највећих финансијских седишта Латинске Америке. Организација за међународно рангирање GaWC је сврстала град у Бета категорији. У Лими се налази седиште надбискупије и Универзитета Сан Маркос, основаног 1551. године који је уједно и најстарији универзитет на контитненту, који непрекидно ради од свог оснивања.

Лима се налази на реци Римак на западу Перуа, између Пацифичког океана и планина Анди, које представљају природну границу града ка истоку. Град се налази у сушној приморској регији Перуа, на просечно око 30 метара надморске висине.

Шира област града (Municipalidad Metropolitana de Lima) има површину од 2.672,28 квадратних километара. Од тога само 825,88 km² (31%) отпада на сам град, а 1.846,4 km² (69 %) на предграђа и остале површине. Регион Велика Лима има 43 дистрикта Лиме и 6 дистрикта града Каљао (укупно 2.819,26 km²).

Река Римак има изузетан значај за град Лиму. Она даје 100% воде за потребе града, а служи и за производњу електричне енергије.

Стари део град Лима је 1991. стављен на УНЕСКО-ву листу заштићене културне баштине.

Катедрала у Лими је изграђена између 1535. и 1625, а 1746. делом рестаурирана. У њој је гроб оснивача Лиме, Франсиска Пизара. Катедрала и оближњи Манастир светог Франциска, се сматрају најуспелијим архитектонским комплексом у Латинској Америци.

Сјај живота богатих из доба Вицекраљевине Перу симболизују старе палате у граду: Алијага, Гојонече, палата Торе Тагле.

На ушћу реке Римак се налазе остаци великог светилишта културе Пачакамак. Светилиште је посвећено истоименој богињи. Храм Пукљана у четврти Мирафлорес, потиче из 400. године наше ере, и био је важан административни центар културе Лима.

Туристичка атракција је главни градски „Трг од оружја“ (Plaza de Armas), на коме су градска већница, председничка палата из 1938, и цркве из 16. и 17. века Мерсед и Сан Педро.

Процесија којом се слави заштитница Лиме, света Роза од Лиме (1586-1617), одржава се 30. августа.



Манастир св. Франсиска