U prvim danima svog života u Norveškoj, u koju je sredinom ‘90-ih godina otišao iz Srbije, Željko Vukotić imao je velikih problema da se navikne na neke stvari - na primer da stigne na voz na vreme ili da se kao pešak sa vozačima preganja oko toga da li će oni njega pustiti da pređe ulicu ili će on propustiti njih.



Ovde potpis

- Voz iz Fredrikštada do Osla, po redu vožnje, kretao je u 14.13. Mislio sam da je to samo okvirno vreme, pa sam opušteno krenuo ka železničkoj stanici. Stigao sam u 14.15 i rekli su mi da sam zakasnio jer je otišao pre dva minuta - priča Željko. Sledeći put je poranio i došao u 14.11 tačno u trenutku kada je voz ulazio na peron, koji je napustio tačno dva minuta kasnije.


I dok se Željko u Norveškoj navikavao na uredan saobraćaj, tople stanove u kojima nije bilo restrikcija struje, redovnu platu od koje je mogao da živi, njegovi drugari u Beogradu navikavali su se na čekanje u redu za hranu na Trgu republike koju su svake subote delili humanitarci, vožnju dupke punim i raspadnutim autobusima GSP-a i rastezanje plate od pet maraka na mesec dana i četvoročlanu porodicu.


Situacija je danas svakako bolja nego pre 20 godina, ali su neke stvari poput čekanja u beskonačnim redovima na šalterima, pa potom i seljakanje od jednog do drugog službenika kako biste dobili jedan jedini dokument ili višemesečno čekanje na specijalističke preglede, ostale deo svakodnevnice na koju su se građani, neki manje a neki više, ipak navikli.

Neki su se navikli i da ne plaćaju račune, što je, opet, povezano sa time što su kao normalnu prihvatili činjenicu da im kasne plate i po nekoliko meseci.

Čovek se, kako za “Blic” kaže psiholog Žarko Trebješanin malo-pomalo navikne na mnoge stvari.

- Sa navikavanjem ljudi je kao s onom žabom u Pavlovljevom eksperimentu koja je stavljena u šerpu sa hladnom vodom koja je lagano zagrevana. Žaba nije ni primetila da je skuvana - kaže Trebješanin.

Trebješanin ipak vidi pre svega odgovornost države u tome što su se građani navikli da ne primaju platu, ali i da ne plaćaju redovno račune za komunalije.


- Ako niko ne kažnjava to što ne plaćate struju, ako vam država prvo otpiše kamatu, a posle toga i glavnicu duga, naravno da će se ljudi navići da ne plaćaju svoje obaveze. Ali zato će se svi buniti što tokom zime nema struje na koju se mnogi greju - kaže Trebješanin.


Stanje bi se moglo promeniti ukoliko bi država odlučila da uvede red.


- To znači da račune moraju da plaćaju svi, bez obzira na to da li je neko bogat ili siromašan, da li je član partije ili građanin. Država ne sme da bude selektivna pa da toleriše dugove preduzećima, ali ne i dugove građanima - kaže Trebješanin.

Blic