Zašto su bitni porodični rituali





Porodični rituali nas drže zajedno, čak i u vreme ekonomske
krize kada više ništa nije važno osim - kako zaraditi što više.



Guliver/Getty images/Thinkstock


Jedan od glavnih razloga zašto je danas porodica u krizi jeste
to što je bolji život tokom druge polovine dvadesetog veka doveo do
promene tradicionalnog mentaliteta.

Kod onih ljudi koji žive u teškim uslovima – u zoni preživljavanja –
postoji jasna svest da time što imaju i neguju pozitivne i čvrste
emocionalne veze sa užom i širom porodicom, sa susedima i lokalnom
zajednicom, značajno povećavaju svoje šanse da prežive. Zato takve
zajednice imaju niz društvenih obreda kojima potvrđuju i učvršćuju
društvene veze.

Životna zona kvalitetnog života nastane kada život postane bolji i ljudi
prestanu da se plaše da neće preživeti. Pojedinci često ne mere
kvalitet svog života time što imaju već prvenstveno time kako se
osećaju, koliko imaju udobnosti, ugodnosti i užitka. Dok je čoveku u
zoni preživljavanja važno da ne trpi, čoveku u zoni kvalitetnog života
je važno da se oseća što prijatnije. Njegov izbor partnera, muža ili
žene, sada je zasnovan na tome koliko taj partner može da mu pruži
uživanja u prijatnim emocijama kao što su zaljubljenost i ljubav, kao i u
seksu.

Mnogostruku emocionalnu povezanost između muža i žene iz zone
preživljavanja, zamenila je mnogo tanja i slabija povezanost na osnovu
uživanja u ljubavi. U ekstremnom obliku to se svodi na narcisoidnost, na
nesposobnost narcisoidne osobe da voli druge, na to da su joj drugi
važni samo dok ih koristi. Očekivanje da će bračni partneri moći na dugi
rok da jedni drugima pružaju onoliko udobnosti i zadovoljstva koliko je
potrebno da ostanu zajedno, često se ispostavlja kao nerealno.

Ljudi se odlučuju da okončaju vezu ili brak onda kada tokom vremena nisu
zadovoljni kvalitetom partnerskog odnosa, a izgubili su nadu da će se
veza popraviti, piše "Politika".

Promena mentaliteta oslabljuje i emocionalne veze braće i sestara.
Rivalstvo i ljubomora često prevladavaju nad bratskom i sestrinskom
ljubavlju. Posledica u vidu velikog emocionalnog udaljivanja se često
može primetiti tek kada braća i sestre odrastu i posvete se svojim
porodicama.

Najveća žrtva promene mentaliteta su odnosi među rođacima koji ne
pripadaju osnovnoj porodici. Ukoliko rođaci nisu u takvoj poziciji da
mogu biti od koristi, ili nisu veoma zabavni tako da je druženje sa
njima izuzetno prijatno, nastaje tolika emocionalna distanca koja rođake
pretvara u poznanike.

Dok razni oblici ljubavi u porodicama atrofiraju, jedino ljubav prema
deci cveta, često se pretvarajući u nepotrebno i štetno obožavanje
deteta. Iskustvo pokazuje da kada razmažena deca odrastu, da ne pokazuju
niti zahvalnost niti emocionalnu vezanost za ostarele roditelje.

Sve to je razlog da se setimo dragih rođaka, da obnovimo porodične
rituale koji su nas držali zajedno. Jer, šta ćemo ako ekonomska kriza
potraje?

(MONDO)