Megalon - Najveća ajkula ikada

[You must be registered and logged in to see this image.]

Megalodon je bio drevna ajkula za koju se predpostavlja da je bila 40 stopa (12 m) duga ili čak i više. (Postoji nekoliko naučnika koji procenjuju da bi to moglo biti do 50 ili 100 stopa (15,5 ili 31 m)!). Živeo je od oko 25 - 1,6 miliona godina p.n.e., tokom epohe Miocen i Pliocen. Sada je izumrla, ali tačno vreme izumiranja je diskutabilno. Ne samo da je Megalodon najveća praistorijska ajkula koja je ikada živela, to je bio i najveći morski grabljivac (predator) u istoriji planete, mnogo krupniji od sadašnje Velike Bele Ajkule kao i od tadašnjih predatora iz roda Plesiosaurusa, Liopleurodona ili Kronosaura.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Fosili ajkule su izuzetno retki jer nemaju kosti nego samo hrskavicu, koja se ne okameni (fosilizuje) dobro. Njihovi zubi su vrlo teški, i za razliku od ostatka tela izrađeni od kostiju koje su poput materijala premazanog s'čvrstim emajlom, a oni se fosilizuju veoma dobro. Megalodonovi zubi su slični onima od Velike Bele Ajkule, ali mnogo veći, deblji, i finijih zareza. Megalodon svoje čeljusti može otvoriti 6 stopa (1,8 m) široko i 7 stopa (2,1 m) visoko. Čeljusti su labavo pričvršćene za ligamenate i mišiće na lobanji, i otvaraju se veoma široko kako bi ajkula mogla progutati ogromne objekte. Vrlo lako bi mogao progutati celu sadašnju Veliku Belu Ajkulu!
Kao i kod većine ajkula, zubi Megalodona su verovatno postavljeni u redovima koji su se rotirali po potrebi. Većina ajkula ima oko 3-5 redova zuba u bilo kojem trenutku. Prednji set čini najveći deo posla. Prva dva reda se koriste za hvatanje plena, ostali redovi zuba se rotiraju, po potrebi. Kako se u toj borbi zubi gube, bilo da su slomljeni ili iščupani, oni se zamenjuju novim zubima. Megalodon je možda imao i po stotine zuba u jednom trenutku. Nije žvakao svoju hranu kao i mi, nego bi kidao i gutao veoma velike komade.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za razliku od nekih istorijskih morskih grabljivaca - koje su bile ograničene na obale pojedinih reka ili jezera u unutrašnjosti kontinenata - Megalodon je imao globalnu distribuciju, terorišući kitove u okeanima širom sveta. Jedina stvar koja je Megalodona držala podalje od kopna bila je njegova veličina, jer bi se samo bespomoćno nasukao poput špankse galije iz 16. veka.
Dakle, Megalodon je bio ogroman, nemilosrdan, a na vrhu ishrane u Pliocen i Miocen epohi. Šta je pošlo po zlu? Postoje raznorazne teorije: Megalodon je mogao biti osuđen globalnim hlađenjem (koje je kulminirao poslednjeg ledenog doba), ili postepenim nestankom velikih kitova koji su predstavljali većinu njihove ishrane.
(Neki ljudi misle da Megalodon još uvek vreba u okeanu, na dubini, ali nema apsolutno nikakvih dokaza koji bi to poduprli.)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izjave očevidica o nekim neverovatnim susretima sa bićem slično Megalodonu

Istraženo je manje od 5% dubokog plavog mora, a još manji procenat je biološki obrađen. Znamo da ajkule žive barem na dubini od 12.000 stopa (3.660m) i da se Ulješura (vrsta *****) spušta do 10.000 stopa (3.050m) u potrazi za lignjama. Ako tamo dole ima dovoljno hrane za ***** od 60 stopa (18 metara) verovatno ima i za ishranu jednog Megalodona.

   -Godine 1918. desio se incident sa ribolovcima Port Stephensa, koji su nekoliko dana lovili u blizini Brougton ostrva. Ribari su bili na redovnoj ruti koja ih je vodila u duboke vode, kada su ugledali ogromnu ajkulu dok su izvlačili mrežu i kaveze sa rakovima, kako sve kida i odvlači u dubinu kao od šale. Treba pomenuti da ovi kavezi imaju oko 3 stope (1,06m) u prečniku i da svaki sadrži nekoliko desetina rakova koji teže po nekoliko kilograma. Ljudi su bili jednoglasni da je ta ajkula nešto što nikada nisu ni sanjali da će videti. Dok su pojedinačno davali svoje iskaze lokalnom inspektoru, mora se uzeti u obzir da su bili pod ogromnim stresom. Veličine koje su davali varirale su od 115 stopa (35m) do neverovatnih 300 stopa (90m)!!! Rekli su da je voda "ključala" dok je ova grdosija proplivavala kroz nju...Sretali su se sa raznim morskim bićima na svojim putovanjima, ipak su to iskusni ribari, i znaju da razlikuju ***** od ajkule. Svi su se složili da je glava nemani koju su videli bila "u najmanju ruku veličine kućice na pristaništu Nelsonovog zaliva." Nemoguće, naravno! Međutim, morate priznati da je taj stvor bio stvarno neverovatnih dimenzija, čim je ovoliko prestravio ove iskusne ribare...


   - Jedan od takozvanih susreta sa Megalodonom se desio Kartmelu 1978. godine. Njegov prvi dokaz je zapis sonara, koji je registrovao neidentifikovani objekat od 100 stopa (30m) koji se kretao mnogo brže od bilo koje tadašnje podmornice...
   Kartmel je pomenuo još jedan susret:
   Duž spoljne ivice Velikog koralnog grebena u Australiji se 1960ih godina, se zadesio kvar brodiću od 85 stopa (25m) koji je bio prinuđen da se usidri radi popravke. Iako su članovi posade odbili da komentarišu događaj koji je potom usledio, od straha da ne bi bili izvrgnuti opštem javnom ruglu i podsmevanju, kapetan je svojim prijateljima kasnije ispričao kako su spazili ajkulu koja prolazi kraj njihovog broda. Beličasta boja nemani ih nije zasenila koliko njena veličina - bila je dugačka kao brod, ako ne i duža! To su sve iskusni moreplovci, i nisu tek tako mogli zameniti ***** za ajkulu...


   -Megalodon u Marijanskom rovu?

   Najdublji deo Tihog okeana, Čelendžer dubina, nalazi se u Marijanskom zalivu u zapadnom Pacifiku. Japanski naučnici su sprovodili zanimljiv eksperiment u Surua zalivu, nedaleko od Marijanskog rova, koje je, ponavljamo, najdublje poznato mesto u svetskim okeanima. Istraživači su stavili posudu sa mamcem opojnog mirisa na dno zaliva. Specijalna video kamera je bila pričvršćena za zid kontejnera. Istraživači su zatim posmatrali monitor da bi videli šta će se desiti sa mamcem. Miris je namamio i ajkule iz plićaka da dođu u duboke vode. Ali šta je zatim usledilo, ostavilo ih je bez teksta. Odjednom su se sve ajkule razbežale u svim pravcima i istraživači su videli ogromno stvorenje na ekranima svojih monitora. Gigant je polako rastao kako se približavao kameri koja je bila na dubini od 1,5 km. Dužina ovog morskog Golijata je po procenama stručnjaka iznosila neverovatnih 60m (180 stopa)! Nije bilo jasno šta he ustvari taj gigant. Naučnici nisu dali konkretan odgovor na postavljeno pitanje, samo su pravili predpostavke šta to može biti. Neki su tvrdili da je to "Spavajuća ajkula". I dan danas, ljudi jako malo znaju o ovim ajkulama. One su se krile u mračnim dubinama milionima godina. Ljudi nikada uživo nisu videli ovu ajkulu, kao ni džinovsku lignju. Samo je jednom, 1964. godine, na obalama Indonezije izbačeneno mrtvo truplo lešine za koju se veruje da je mlada jedinka spavajuće ajkule. Bilo je dugo 26m. Naučnici još ne znaju šta su videli, registrovali, i snimili, tako da nijedan kadar nije još objavljen. Jedan od mogućih kandidata za ovu grdosiju je i Megalodon za kojeg se verovalo da je izumreo pre 170 miliona godina. Ako je samo i morska zmija, razumljivo je zašto su naučnici oprezni i čekaju da se analizira kompletan snimak pre nego što se emituje za javnost.

Ajkule čekićare najsigurnije su u velikim grupama


Kada se nalaze u velikim grupama, ove neobične ajkule se osećaju sigurno i zaštićeno. One se mogu sresti u blizini ostrva u istočnom delu Tihog okeana.

Naime, velika jata su dobra za zastrašivanje neprijatelja - drugih vrsta ajkula i kitova ubica. U grupama se uglavnom nalaze ženke, koje praćakanjem upozoravaju mlade ajkule na nadolazeću opasnost, kako ne bi napustile grupu.

Jato ženki povremeno naiđe i na mužjake, a do parenja dolazi duboko ispod okupljenog jata. Jato se svake večeri razilazi, a jedinke tada, svaka za sebe, odlaze u potragu za hranom.

Naborana ajkula


To su ribe koje žive na velikoj dubini i retko se viđaju na površini, mada su čest plen ribolovaca koji češljaju dno. Dugačke i nalik na jegulje, ove ajkule se smatraju zaostatkom iz ranog perioda evolucije ajkula. Naborane ajkule su ozloglašene zbog svoje čudne vilice. Otprilike tristotine trokrakih zuba postavljenih u 27 redova ispunjavaju usta ove ajkule. Ako pomnožite videćete da imaju oko 1000 oštrih udica na koje mogu da uhvate svoj plen. Možda su primitivne, ali smrtonosne jesu sigurno.

Ajkula spavač

Ove ajkule crne boje žive u okeanu na dubinama od po nekoliko kilometara. Žive usamljeničkim životom i za razliku od drugih vrsta ajkula, veoma su spore. Sporim kretanjem one štede energiju, koju dobijaju oskudnom ishranom, obzirom da žive u sredini, u kojoj je vrlo malo živog sveta. Ovo je najveća životinja medju vrstama koje žive na dubinama preko jednog kilometra.

Ovaj lešinar može dostići dužinu do 8 metara i težinu od čak jedne i po tone. Imaju veoma jake zube i snažnu vilicu i kidaju ogromne komade mesa. Gornja vilica je razvijenija od donje i malo je više izbačena napred. Sa bočnih strana, blizu glave se nalaze škrge u obliku proreza. Ova ajkula ima pet vrsta peraja. Telo je crne boje, a po ivicama repa i na glavi ima svetlije mrlje.

Hrane se lešinama koje nadju na ovim dubinama. U stanju su da veoma daleko osete miris mrtve ribe ili nekog drugog stvorenja i da se neverovatno brzo stvore na tom mestu.

Spavači mogu da izdrže bez hrane i više od mesec dana. Njihova glavna hrana su lešine krupnih životinja, posebno sivih kitova, kojima se hrane i po nekoliko dana, ali koje im nisu baš često dostupne.


Ajkule spavači primarno naseljavaju Veliki (Tihi) okean izmedju obala Severene Amerike i istočne Azije. Žive na dnu okeana ili veoma blizu dna okeana.