Prva razglednica

U leto 1870. godine vladala je u Nemačkoj nesnosna vrućina. Mnogi ljudi pobegli su na obalu Rajne da se osveže. Među njima bio je i August Švarc, knjižar iz Odenburga. On se u društvu svojih prijatelja, sveštenika Kicea iz Plajzenhauzena i bankara Libkea vozio parobrodom niz Rajnu. Na brodu je bilo veoma prijatno. Ćaskalo se uz hladno pivo. Kad je raspoloženje bilo na vrhuncu, pukao je kotao parobroda!

Umalo tragična priča

U panici koja je tada zavladala na parobrodu putnici su pokušavali da se spasu skakanjem u reku i, na sreću, svi su uspeli. Iste večeri priredili su zajednički banket u čast srećnog završetka zamalo tragičnog izleta. Tu je pao i dogovor da se svakog leta svi sastanu na istom mestu, a preko godine da održavaju vezu dopisivanjem. August Švarc je održao reč, napisavši više pisama svešteniku Kiceu, ali je ovaj izgleda zaboravio na dato obećanje i nije odgovarao na ta pisma.
Nekako baš u to vreme pojavio se kalendar u kome je objavljena omiljena narodna pesma "Pet hiljada puta đavo", sa duhovitom ilustracijom. I, Švarcu je sinula ideja! Kad mi nije odgovorio na pismo, mislio je, čim ugleda ovu ilustraciju, mora se setiti onih nezaboravnih dana. Švarc je dao da se u štampariji na jedan karton veličine poštanske dopisnice preštampa ilustracija iz kalendara, a na preostalom praznom prostoru kartona da velikim slovima piše "Kako čovek može tako brzo da zaboravi lepa vremena!" Jezik je bio latinski jer je Švarc znao da će ova neobična pošiljka pre nego što stigne na označenu adresu prokrstariti pola sveta...

Mnogi ovu pošiljku smatraju prvom razglednicom. Ona je postigla željeni uspeh jer je sveštenik Kice odmah odgovorio Švarcu čestitajući mu na odličnoj ideji. To je ohrabrilo Švarca da i dalje pravi razglednice. Već 1875. godine štampao je pedeset raznovrsnih razglednica, a sve ih je, kao i prvu, sačuvao pedantni sveštenik Kice. Znači, hobi sakupljanja razglednica star je upravo koliko i prva štampana razglednica! A brzo se i širio. U mađarskom gradu Sekešfehervaru 1899. godine izdali su časopis u pet hiljada primeraka, sa obaveštenjima za sve sakupljače razglednica, a u Nemačkoj se u to vreme organizuju brojne izložbe sakupljača razglednica.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kakav zmaj, strašan zmaj!

Nas ipak posebno zanima podatak koji je gotovo spektakularan: prva razglednica u svetu nije vezana za ime Švarca, već za našeg čoveka – Srbobranca Petra Manojlovića! Manojlović je bio sa službom u Beču kao geodetski oficir, a na njegov predlog u uredništvu lista "Zmaj" štampana je 1870. godine prva razglednica u svetu. Ovaj podatak nalazi se u brojnim stručnim publikacijama vezanim za istorijat razglednica, kao i u enciklopedijama, pa ga mnogi poznavaoci istorije razglednice smatraju tačnim. I za ovu razglednicu vezana je opet zanimljiva priča.

Na kartonu formata poštanske dopisne karte otisnuta je u tehnici bakroreza veduta Carigrada, sa leve i Moskve sa desne strane. Na velikom prostoru po sredini razglednice nalazi se parobrod sa oznakama Srbije, a na obalama su ljudi. Iznad njih je ogroman zmaj koji sve to natkriljuje. Pretpostavka je da je autor svojim crtežom izrazio panslovensku ideju jer taj zmaj natkriljuje ogroman prostor na kome žive upravo slovenski narodi. Tako odštampanu razglednicu Petar Manojlović nije poslao odmah, nego tek sledeće godine svom rođaku Demetru (Dimitriju) Manojloviću, somborskom advokatu.
Kako ovaj nije znao za ilustrovane karte ili je u njima video izvesne političke neugodnosti, on je pri dnu razglednice rukom dopisao: "Ja sa zmajom nikakva posla neću da imam – ne prima se!" Zatim je vratio razglednicu u Beč. Igrom slučaja ista razglednica se posle mnogo godina našla ponovo u Vojvodini. Tada se za dokazivanje da je to prva razglednica u svetu mnogo zalagao inženjer Mirko Verner, poznati novosadski filatelista svetskog glasa koji se proslavio zbirkama poštanskih maraka i jednom od najvećih zbirki dopisnica na svetu. Samo takav stručnjak mogao je sa najvećim ekspertima iz ove oblasti vodi dugu polemiku koja je trajala desetak godina. I pobedio je!

[You must be registered and logged in to see this image.]



iz "Politikinog zabavnika"

Remek dela štamparstva

Prve razglednice rađene su u tehnici litografije i bile su prava remek dela tadašnjeg štamparstva. Kod njih se na prednjoj strani nalazila ilustracija, a na poleđini mesto samo za adresu i poštansku marku. Poruke su se ispisivale na prednjoj strani pored ili preko ilustracije. Tek od 1905. godine zadnja strana razglednice je podeljena jednom vertikalnom linijom na dva jednaka dela. Desno od linije se ispisivala adresa primaoca i lepila poštanska marka, a levo od nje sadržaj poruke. Ovakav tip razglednica se upotrebljava i dan danas.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Srbija na razglednicama

Prvu seriju razglednica u Srbiji objavila je knjižara Velimira Valožića u Beogradu, 1895. godine. Tu seriju krasio je Pogled na Kalemegdan sa Save (panorama Beograda), Pozorište (Narodno pozorište sa spomenikom knezu Mihailu) i Novi konak (današnji Stari dvor). Na jednima je pisalo Pozdrav iz Beograda, a na drugima Želi vam Srećnu novu godinu Knjižara Velimira Valožića. Iduće godine Velimir Valožić objavio je još jednu seriju u kojoj je, osim Beograda, bilo i 16 razglednica sa slikama gradova Srbije. Autor ovih prvih serija je Vladislav Titelbah, poznati ilustrator, a dvorski fotograf Milan Jovanović je autor fotografija.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je u pitanju Srbija, prve karte sa ilustracijama nalik današnjim razglednicama pojavile su se u listu „Zmaj“. To je bio novosadski list izdavan u Beču. Na ovim razglednicama prostor namenjen adresi primaoca na sredini razglednice bio je okružen sitnim slikama, da bi kasnije nekoliko beogradskih knjižara počelo da izdaje karte koje su preko cele strane prikazivale fotografije Beograda i Novog Sada u tehnici hromolitografije. Obično su birani prepoznatljivi delovi grada, a bilo je i panoramskih razglednica.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Iako su imale dosta sličnosti sa dopisnicama, razglednice su, baš zbog tog svog šarenila i boja, uvek bile interesantnije i privlačile više pažnje. Pored toga, razglednice su jedan veoma značajan istorijski dokument koji svedoči o nekadašnjem izgledu gradova, ali i o poznatim i znamenitim ljudima čiji lik se često na njima mogao videti. Pored aversa razglednice, vrlo je bitna i njena poleđina jer se na starim razglednicama, osim nekih uopštenih pozdrava, mogu naći i zanimljivi podaci o prošlosti, na osnovu kojih se može steći potpunija slika o ratovima, herojstvu, tadašnjim idolima i odnosu običnog naroda prema vladajućoj klasi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prednost razglednice, naročito u sredinama gde je puno nepismenih, je između ostalog u tome što nju svako može doživeti, bez obzira na pismenost jer je u pitanju slikovni zapis. Razglednice su najčešće štampane u obliku pravougaonika, kao pojedinačna karta, ali bilo je i spojenih koje su činile omanje knjige. Rađene su u boji i u crno-beloj tehnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]


U Beogradu je nedavno održana izložba razglednica na kojoj su se mogle videti razne slike počev od pejzaža, preko važnih istoriskih događaja čiji je jedan trenutak uhvaćen i tako prenesen u večnost, sve do portreta slavnih ličnosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Interesantno je napomenuti da je, iako sada živimo u doba reklame, ona oduvek postojala i da se baš ova mala ilustrovana karta koristila kao jedno od sredstava promovisanja hotela, velikih prodavnica, restorana i nekih drugih objekata. Takve razglednice su, zbog atraktivnih ilustracija, oduvek bile najpoželjnije među kolekcionarima.



discoverserbia.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Збирка разгледница Историјског музеја Србије настала је њиховим издвајањем из Збирке фотографија због специфичних својстава. Наиме, разгледница је настала после стварања техничких могућности неограниченог умножавања фотографија. На овај начин штампана су и умножавана разна уметничка дела и фотографије, често колорисане, на којима је остао сачуван изглед насеља и градова, личности и догађаја.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У збирци има око 4200 примерака који своју вредност правдају садржајем на било којој страни. За Музеј је страна са ликом обично примарнија од садржаја стране предвиђене за писање, иако и овде има изузетака. У набавци нових илустрованих поштанских карата најважнији мотив је попуњавање колекција, било као издавачких или документарних целина.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Краљев двор - Поздрав из Београда –- издање

Моше Коена, Београд

[You must be registered and logged in to see this image.]

Успомена на крунисање Њ.В.Краља Петра I

8/21. IX 1904. – издање књижаре

Рајковића и Ћуковића, Београд

[You must be registered and logged in to see this image.]

Њ.В. Краљ Петар са братијом и свитом пред крстијанијом Хиландарском 28. III 1910. године - издање књижаре Рајковића и Ћуковића, Београд


Ради лакшег прегледа садржаја и коришћења збирке, створене су тематске целине: Градови и насеља, Страни градови, Балкански ратови, Први светски рат, Српске династије, Историјске личности, Историјски догађаји, Ликовна уметност и друге. Најстарије разгледнице које се чувају у збирци су снимци градова у Србији – Београда, Ниша, Ужица и Јагодине из 1899. године. Разгледнице градова су и највише заступљене, штампане најчешће појединачно у формату 14х9 цм, али и у спојеним низовима или повезане у мапе. Ту су и сцене из ратова или уметничке представе ових догађаја, ношње, обичаји, споменици сеоске и градске архитектуре ..., а на портретним разгледницама знамените личности, државници, војсковође, уметници, политичари, владари из династија Обреновића, Карађорђевића, Петровића-Његоша, као и снимци свечаних поворки, крунисања и венчања.

[You must be registered and logged in to see this image.]





Због своје документарности овај фонд представља веродостојан историјски извор.

imusinfo.

Tokom vremena razglednice sa reprodukcijama umetničkih dela, pejzaža, a naročito slike gradova kao turistički suveniri (uspomene), postali su predmet kolekcionarstva (sakupljanja). Širenje upotrebe razglednica izazvalo je nastanak deltiologije, nauke koja se bavi proučavanjem i muzeološkom obradom razglednica. Deltiologija je dobila ime po grčkom nazivu deltos, koji je označavao malu glinenu pločicu za pisanje.

Razglednica se uspešno opire novim oblicima komunikacije. Pobeđuje ih ljudskom toplinom jer ništa ne može da zameni rukom ispisane poruke na poleđini, koje najčešće počinju ličnim i neizbežnim „pozdrav iz...“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poštar sa Tajlanda

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poštar iz Japana


[You must be registered and logged in to see this image.]

Poštar iz Južne Afrike i Južne Indije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poštar iz Kine

[You must be registered and logged in to see this image.]

Neke od razglednica iz naše forumske igrice ''Pošalji mi razglednicu, neću SMS''


[You must be registered and logged in to see this image.]

Poštar iz Londona

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Singapur

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Indija

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rim

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šangaj

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jamajka

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kanada

[You must be registered and logged in to see this image.]