Najposećenije zemlje na svetu su...

Postoji razlog zašto nije moguće izbeći horde turista u podnožju Ajfelovog tornja. Ne samo
da je u pitanju jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Francuskoj, već je, sudeći po
podacima Svetske banke, Francuska ujedno i najposećenija zemlja na svetu.




Svetska banka sakupila je podatke za skoro svaku zemlju na svetu, primarno računajući svaku
osobu koja je posetila neku zemlju "turistom" ukoliko u pitanju nije bio poslovni put.

Pored Francuske, koja je zauzela prvo mesto sa 81.5 miliona posetilaca u 2011. godini, na listi
se nalaze i Amerika sa 62.7 miliona turista i Kina sa 57.6 miliona turista.


Pogledajte listu 10 najposećenijih zemlja na svetu:


1. Francuska

2. Sjedinjene Američke Države

3. Kina

4. Španija

5. Italija

6. Turska

7. Velika Britanija

8. Nemačka

9. Rusija

10. Malezija


b92.net
11.05.2013.

Zanimljivosti o Ajfelovom tornju za koje malo ko zna

Glavni grad Francuske ima veliki broj znamenitosti, ali postoji jedna koja je već duže od sto godina istinski simbol ovog grada – Ajfelova kula.
Ova svetski poznata atrakcija napunila je 128. rođendan 31. marta, a tog dana 1889. godine je završena njena izgradnja za potrebe Svetskog sajma. Sagrađena je u čast stogodišnjice Francuske revolucije.


Toranj je tokom godina privlačio sve veći broj posetilaca iz raznih krajeva sveta, a sada svake godine privuče čak sedam miliona turista. Postoje mnoge zanimljivosti u vezi sa njim, a mi vam predstavljamo neke za koje verovatno niste znali.


Kula nije bila zamisao Gustava Ajfela


Građevina jeste nazvana po njemu, ali su toranj dizajnirali njegovi inženjeri Moris Kešlen i Emil Nojger. Ajfel nije bio previše zainteresovan za projekat koji će kasnije postati simbol Pariza, ali je zahvaljući njemu okupljen tim koji je radio na tornju. Ajfel je na kraju stao iza projekta i kupio je prava na patent.


Napravljen je od 18.038 komada kovanog gvožđa


Komadi gvožđa povezani su sa čak dva i po miliona zakovica, a na njegovoj izgradnji radilo je imeđu 150 i 300 radnika. Zahvaljujući merama bezbednosti poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo veliko dostignuće.


Završen u rekordnom roku


Radovi na izgradnji počeli su 28. januara 1887, a u aprilu iduće godine kompletiran je bio prvi sprat. Finalna faza završena je 31. marta 1889. godine.
Podignut je kao simbol moderne nauke


Kako je i sam Ajfel rekao, toranj ne predstavlja samo „umetnost modernog inženjeringa, već i vek industrije i nauke”. Otprilike u isto vreme kad se kula gradila, razvijala se još jedna tehnologija – fotografija.

Najviša građevina na svetu


Ajfelov toranj je visok 324 metra sa antenom, a 300 metara bez nje. U to vreme u pitanju je bila najviša građevina na svetu, a tek ju je 1930. godine pretekla Krajslerova zgrada u Njujorku.
Visina se menja u zavisnosti od godišnjih doba
Pošto je napravljen od kovanog gvožđa, toranj se širi kada je izložen letnjem suncu, zbog čega čitava struktura može da poraste za otprilike 17 santimetara.


Liftovi nisu bili u funkciji


Kada je otvoren za javnost 6. maja, liftovi nisu bili u funkciji. Tog dana kulu je posetilo oko 30 hiljada ljudi koji su morali da savladaju svojevrsnu prepreku od 1.710 stepenica kako bi se popeli na vrh. Liftovi su ušli u upotrebu 26. maja.


Parižani su ga isprva mrzeli


Tadašnje novinske redakcije primale su veliki broj pisama gnevnih građana koji su napominjali da se toranj nikako ne uklapa, a skup umetnika osporavao je ideju o izgradnji od samog starta. Postoji i priča da je poznati pisac Gi de Mopasan takođe mrzeo toranj, ali je u njemu ručao svakog dana. Kada su ga pitali zašto, odgovorio je da je to „jedino mesto u gradu odakle ne može da ga vidi”.


Trebalo je da traje samo 20 godina


Ipak, francuska vojska i vlada počeli su da ga koriste za radio komunikacije, kasnije telekomunikacije. Kada mu je dozvola istekla 1909. godine, grad Pariz je odlučio da ga zadrži.
Najposećeniji na svetu


Ajfelov toran je spade u najposećenije lokacije na svetu, barem kada je u pitanju lokacija gde se plaća ulaz. Toranj godišnje privuče gotovo sedam miliona ljudi, od kojih 75 odsto nisu Francuzi. Amerikanci čine 11,9 odsto svih posetilaca, a posle njih slede Britanci sa 7,5 odsto.


Preživeo je dosta toga


Prenosio je radio signale tokom Drugog svetskog rata, a u jednom trenutku je lift bio onesposobljen kako nacisti ne bi mogli da ga koriste. Preživeo je čak i požar na poslednjem spratu. Od terorističkih napada u Parizu u novembru 2015. godine ograde oko njega zamenjene su neprobojnim staklom kao mera bezbednosti.


Nije u jednoj boji


Kako ne bi bio pomalo dosadnjikav posmatračima, toranj je najtamniji pri vrhu, a kako se ide ka dnu preovlađuju malo svetlije nijanse.

Farba se na sedam godina


Za farbanje se koristi čak 60 tona boje, a nanosi se farba bez olova kako bi se predupredila pojava rđe. Za čitav proces potrebno je 18 meseci.


Postao je zlatan 1985. godine


Kada je izgrađen za potrebe Svetskog sajma bio je osvetljen sa deset hiljada gasnih lampi. Sadašnja prepoznatljiva zlatna boja seže iz 1985. godine kada je korišćeno 336 projektora sa natrijumskim sijalicama.


Svetionik na vrhu vidi se sa nekoliko kilometara


Prvi put svetionik je korišćen u novogodišnjoj noći 1999. godine, a od tada je lajt-šou postao prepoznatljivi znak Ajfelovog tornja. Svetionik pokreće automatski kompjuterski program, a dva svetlosna zraka mogu da se vide na udaljenosti od čak 80 kilometara.


Nije samo turistička atrakcija


Ajfelov toranj je bio dom novinarskoj redakciji, pošti, naučnim laboratorijama, pozorištu, a na samom dnu preko zime nalazi se klizalište.


Tajna soba Gustava Ajfela


Ajfel je imao mali apartman blizu vrha kule, a u njemu je dočekivao goste (među kojima je bio i Tomas Edison) i držao klavir. Danas posetioci mogu da vide lutke Ajfela i Edisona kroz mali prozor.