Srpsko narodno kazalište (Srpsko narodno pozorište) najstarije je profesionalno kazalište u Srba. Osnovano je 1861. godine u Novom Sadu i od tada neprestano funkcionira.

Krajem 1860. godine, u Srpskom dnevniku, Jovan Đorđević počinje objavljivati svoje poznate članke u prilog osnivanja Srpskog narodnog kazališta u Novom Sadu, tada središtu srpske kulture u Austro-Ugarskoj monarhiji.

Godinu dana kasnije, 28. srpnja 1861., na sjednici Srpske čitaonice u Novom Sadu, kojom je predsjedavao Svetozar Miletić, osnovan je prvi profesionalni teatar pod imenom Srpsko narodno pozorište, sa zadatkom da:

»...pozorišnu umetnost u našem narodu podiže, njen opstanak i razvitak stalno utvrđuje i na svagda obezbeđuje, da narodnoj drami, a s njome i narodnoj književnosti nov polet daje, da školu i semenište ustanovljava za one roda našeg sinove i kćeri, koji se ovoj plemenitoj veštini posvetiti žele, da pozorišnu struku, trudom i oskustvom veštih, obrazovanih i oduševljenih muževa na onaj stepen visine i savršenstva uznosi, sa kojih će nam pozorište za ceo narod postati školom morala, uzorom i obrascem dobrog ukusa, nosiocem prosvete i izobraženosti, budilnikom narodne svesti, čuvarom narodnog duha i jezika, ogledalom sjajne i tužne prošlosti i blagovesnikom sretnije budućnosti naše.«

Za prvog ravnatelja SNP-a je postavljen Jovan Đorđević, a nalazilo se u zgradi tzv. »pozorišta Dunđerskih« u dvorištu sadašnjeg hotela »Vojvodina« u centru Novog Sada. Tu se nalazilo do 1928., kada zgrada strada u požaru.

Godine 1868., SNP gostuje u Beogradu. Knez Mihajlo, oduševljen novosadskim glumcima, poziva Jovana Đorđevića da i u Srbiji osnuje stalno kazalište. Prihvaćajući poziv kao čast i izazov, ravnatelj sa sobom odvodi i polovicu novosadskog ansambla i sedam godina poslije nastanka SNP-a, u Beogradu se osniva Narodno pozorište.

Srpsko narodno kazalište se održalo jer je zaista bilo narodno. Njegovi glumci nisu bili samo umjetnici, nego i kulturni misionari koji su samoprijegorno i postojano, životnom riječju s pozornice bitno utjecali na svijest naroda. U Kazalištu je, u prvim danima svoga rada, najveći dio vremena provodilo na gostovanjima, izrasla skupina velikana glumišta: Dimitrije Ružić, Draginja Ružić, Laza Telečki, Miša Dimitrijević, Ilija Stanojević, Dimitrije Spasić, Draga Spasić, Milka Grgurova, a među njima i najveći umjetnik srpskog glumišta, čarobnjak koji je na pozornici mogao sve, Pera Dobrinović, čiji se i spomenik, uz spomenik Jovana Sterije Popovića, nalazi ispred nove zgrade SNP-a. To je prvi spomenik koji je podignut jednom glumcu u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Nakon što je »pozorište Dunđerskog« izgorjelo, kazalište se seli u tadašnji »Memorijalni Dom kralja Aleksandra«, kasnije »Dom kulture« i današnje »Pozorište mladih« u ulici Ignjata Pavlasa. U razdoblju od nastanka do Drugog svjetskog rata, Kazalište je mijenjalo svoje ime: »Leteće diletantsko pozorište«, »Novosadsko-osječko pozorište«, »Dunđersko pozorište«, »Narodno pozorište Dunavske banovine«.

Nakon Drugog svjetskog rata, Pozorište dobija ime »Vojvođansko narodno pozorište«. U njemu se osnivaju nove umjetničke jedinice, Opera i Balet. Od studenoga 1951., vraća mu se prvobitno ime, a od 1956. se u njemu odigrava i Sterijino pozorje, festival domaćeg dramskog stvaralaštva, koje je osnovano na inicijativu koja je potekla iz SNP-a.

Tijekom svoje povijesti, nakon Jovana Đorđevića, kazalište su vodili mnogi ravnatelji, među kojima je najznačajniji Miloš Hadžić, čije se razdoblje naziva i »zlatnim razdobljem SNP-a«.

Godine 1981., u 120. sezoni, Kazalište dobiva novu zgradu u koju je ušlo 28. ožujka i taj dan je ustanovljen kao »Dan SNP-a« kada se sumiraju jednogodišnji umjetnički rezultati i nagrađuju najbolja individualna i kolektivna umjetnička ostvarenja.

Nova zgrada SNP-a

Nova zgrada, bijelo mramorno zdanje u centru Novog Sada, na Pozorišnom trgu, prostire se na preko 20 000 kvadratnih metara i ima najveću kazališnu scenu u bivšoj Srbiji i Crnoj Gori. Posjeduje tri scene, Veliku scenu »Jovan Đorđević« s 940 mjesta, Malu scenu »Pera Dobrinović« sa 373 mjesta i Kamernu scenu. Zgrada je opremljena probnim salama za zbor i orkestar, baletnom salom i velikim brojem scenskih i tehničkih radionica.



wikipedija/ foto:kurir.info

ПРВАК НАЦИОНАЛНЕ ОПЕРЕ УКРАЈИНЕ „Т. ШЕВЧЕНКО” ДЕНИС НЕДАК 16. ЈУНА ГОСТУЈЕ У БАЛЕТУ „УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА”
08.06.2015.


Првак Националне опере Украјине „Т. Шевченко” Денис Недак гостоваће 16. јуна у представи „Успавана лепотица“ која ће бити изведена на Великој сцени.
Те вечери, ова интернационална балетска звезда, после серије наступа у Њујорку и Сан Франциску, као и кратком боравку у свом матичном театру у Кијеву, поново ће, после пет месеци, наступити пред београдском публиком – овога пута као Принц Дезире.
Партнерка Дениса Недака, који је последњи пут гостовао у Народном позоришту 19. јануара ове године у балету “Бајадера”, биће примабалерина Ана Павловић која ће наступити у улози Принцезе Ауроре.
У овом класичном балетском спектаклу у кореографији Владимира Логунова учествује целокупни балетски ансамбл.
Оркестром Народног позоришта дириговаће Ђорђе Павловић.
Либрето, према бајкама Шарла Пероа, написали су Иван Всеволошки и Мариус Петипа.
Представа је премијерно изведена на Великој сцени 23. маја 1996. године.
М.Б.

Денис Недак


Носилац је престижног националног признања – Заслужни уметник Украјине (2011). Школовао се на Балетској академији у Кијеву где је и отпочео професионални рад у театру.
Првак Националне опере у Кијеву постаје 2008. године.
Одиграо је бројне главне улоге у следећим балетима: Крцко Орашчић, Лабудово језеро, Успавана лепотица, Бајадера, Дон Кихот, Жизела, Корсар, Спартак, Рајмонда и друге. Носилац је бројних признања и награда на међународним такмичењима.
Одликује се префињеном класичном техником, посебно у лирско-романтичарском стилу.
Стални је гост бројних балетских фестивала у Русији и Европи.
Наступао је у Јапану, Грчкој, Немачкој, Швајцарској, Италији, Шпанији, Португалији, САД, Француској...


narodnopozoriste.

ПРЕМИЈЕРА МОЦАРТОВЕ ОПЕРЕ „ЧАРОБНА ФРУЛА“ 17. ЈУНА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ
12.05.2015.


Опера Волфганга Амадеуса Моцарта „Чаробна фрула“, под диригентском управом Стефана Зекића и у режији Иване Драгутиновић Маричић, биће премијерно изведена у среду 17. јуна на Великој сцени.


У подели су Дејан Максимовић/ Стеван Каранац/ Марко Живковић/ Ненад Чича (Тамино), Владимир Андрић/ Вук Матић/ Павле Жарков/ Марко Калајановић/ Гаврило Рабреновић (Папагено), Софија Пижурица/ Александра Стаменковић Гарсиа/ Јелена Јањић (Памина), Снежана Савичић Секулић/ Иванка Раковић Крстоношић/ Александра Јовановић/ Невена Матић (Краљица ноћи), Драгољуб Бајић/ Ненад Јаковљевић/ Михаило Шљивић/ Страхиња Ђокић (Сарастро), Милица Стојчев/ Слађана Стошић, Јелена Шкорић/ Маја Павковић, Јелена Петровић/ Наташа Рашић (Три даме), Слободан Живковић/ Михаило Оташевић/ Иван Дебељак (Моностатос), Ана Шипка/ Милица Стојчев/ Слађана Стошић, Јелисавета Цветковић/ Јелена Шкорић/ Маја Павковић, Наташа Рашић/ Јелена Петровић (Три дечака), Слободан Живковић/ Михаило Оташевић/ Страхиња Ђокић/ Михаило Шљивић/ Гаврило Рабреновић (Два свештеника), Ана Шипка/ Невена Матић/ Слађана Стошић (Папагена) и Михаило Шљивић, Страхиња Ђокић (Говорник).
У представи учествују Оркестар и Хор Народног позоришта у Београду, као и Дечији хор “Хориславци”.
Кореограф је Александар Илић, сценографију, по идеји Иване Драгутиновић Маричић, реализоваће Мираш Вуксановић и Јасна Сарамандић, а костимограф је Катарина Грчић Николић.
“Чаробна фрула”, опера из два чина, праизведена је 30. септембра 1791. године у Freihaus-Theater auf der Wieden у Бечу.

М.Б.


narodnopozoriste.

ПЛАКАТИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ЕВРОПИ
08.06.2015.


Изложба српског и пољског позоришног и ангажованог плаката у Краљевском замку у Варшави, на којој је дизајнер Народног позоришта Јован Тарбук био гост и учесник са највећим бројем изложених радова, отворена је 1. јуна. Организатор изложбе је „Културалист“ (организација за промовисање пројеката из области науке, културе и уметности), а покровитељи су Амбасада Републике Србије у Варшави и Факултет полонистике варшавског Универзитета. Изложбу су свечано отворили амбасадор Републике Србије у Варшави, господин Радојко Богојевић, и декан Одсека за полонистику варшавског Универзитета, професор доктор Збигњев Грењ.

Организатори истичу да избор теме и радова није био нимало случајан, као и да ова изложба посвећена плакату и новој уметности указује на дијалог две или више уметничких или културних сцена, на начин доступан, јасан, храбар, ангажован и упечатљив – што је и дефиниција уметничког плаката. Нарочиту захвалност организатори су упутили учесницима и гостима на отварању и панел-дискусији из Београда, уметницима Јовану Тарбуку из Народног позоришта и професору Здравку Мићановићу са Факултета примењених уметности. У оквиру гостовања Јован Тарбук је на варшавском Универзитету одржао и предавање на тему „Место и значај савременог плаката у позоришту, на примеру српског театра“.

У оквиру панел-дискусије која је одржана на Варшавском универзитету, размењена су мишљења о темама: „Савремена уметност у друштвено-политичким и другим контекстима“, „Плакат као уметнички израз и ангажована уметност– на примеру позоришног и ангажованог плаката у Србији и Пољској“ и „ Плакат у уметничком и друштвено-политичком контексту“. Уводну реч је имала др Магдалена Богуславска из Института славистике пољске Академије наука, после чега је предала реч учесницима: проф. Здравку Мићановићу, аутору Јовану Тарбуку, проф. Ришарду Кајзеру са варшавске Ликовне академије, Еви Врублевској Троксимук из Института славистике и Михалу Гожђику, продуценту Позоришта ТР, Варшава. Закључак панела је да је позориште последње уточиште слободног израза у стварању плаката. Изложба је отворена до 21. јуна.

Иначе, недавно је у Солуну, у фоајеу зграде Општине, била уприличена изложба одабраних плаката Народног позоришта у Београду истог аутора, у оквиру Трећег фестивала језика „Солун, полиглотски град“, на којем су, поред Грчке и Србије, учествовале и Русија, Кипар, Румунија, Бугарска, Француска, Немачка, Турска, Словачка, Италија, Египат, Палестина... Изложбу је организовао Генерални конзулат републике Србије у Солуну.
Плакат Јована Тарбука креиран за прошлогодишњи Позоришни фестивал у Младеновцу, уврштен је у селекцију Италијанског бијенала плаката који се у октобру одржава у Милану. Од 2200 приспелих радова из целог света, међународни стручни жири је одабрао 130 најбољих који су у конкуренцији за престижне награде Бијенала.


narodnopozoriste.