Afrički opasni momci šetaju hijene

[You must be registered and logged in to see this image.]

Srbija je uvela oštra pravila o držanju opasnih pasa, a čuvanje divljih životinja podleže još rigoroznijim propisima. Međutim, nikome ne pada na pamet da se druži sa, na primer, hijenom. Kao što rade u Africi...

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Africi za kućnog ljubimca možete imati hijenu, babuna ili ogromnog pitona. Hijene su divlje životinje koje se mogu lako pripitomiti. Na fotografijama možete videti Afrikanace koji svoje hijene drže vezane debelim lancima i sa mrežom na ustima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dobro, ukusi su ukusi, tu nema rasprave. Može nekome da padne na pamet i slona ili žirafu da drži na povodcu, al’, kapiram da je možda malčice nepraktično, nezgodno…možda grešim. :p

Elem, mišljenja sam da nije u redu držati na povodcu bilo koju životinju. Takav čin je uperen protiv slobode bilo koje životinje…

[You must be registered and logged in to see this image.]

Predstavljamo vam neke, pomalo neobične, kućne ljubimce. Da li vi možda imate nekog sličnog?...

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

LZ

Srpski ljubimci - zmije, gušteri...

Najtraženiji neobični kućni ljubimci u Srbiji su gušteri, a nije retkost da građani Srbije u stanovima čuvaju zmije i paukove, rekao je Žarko Petrović iz Niša, koji se teraristikom bavi iz hobija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gušteri koštaju od 20 do 150 evra, a egzotične vrste zmija u Srbiji dostižu cenu i do 800 evra.
Prema njegovim rečima, najzanimljivi su gušteri tokai gekoni, koji mogu da proizvode zvuke "tok-aj-i" i za koje se vezuje verovanje da će u kući, u kojoj se čuje njihova pesma, uskoro biti rođeno dete.

"Dok su gekoni 'stidljiviji' i više za gledanje, gušter bradata agama je izrazito aktivan, pitom i zanimljiv, pa sa njim ljudi mogu da šetaju ili da ga nose na ramenu", rekao je Petrović Tanjugu.

Veliko interesovanje vlada i za iguane, iako one zahtevaju specijalne uslove čuvanja.
"Iguane su gušteri koji rastu i do dva metra, mnogo jedu, zahtevaju poseban terarijum i mogu biti agresivne", upozorio je Petrović i dodao da su posebni uslovi potrebni i za čuvanje zmija.
One su, ipak, česti kućni ljubimci i u Srbiji se najčešće čuvaju pitoni, a među njima je najpopularniji burmanski piton, koji može da naraste i do šest metara.

"Budući da te zmije mogu da žive i do 20 godina, ljudi treba da razmisle pre nego što ih 'pripitome', jer dok su male, one su atraktivne i simpatične, ali posle postaju opasne", rekao je Petrović i dodao da se neretko dešava da vlasnici odrasle zmije izbace na ulicu.

Prihvatljiviji za gajenje u kućnim uslovima su kukuruzni smukovi, zmije koje ne narastu više od metar i po, pa se preporučuju uzgajivačima početnicima.

Kada se reptilima obezbede odgovarajući uslovi - temperatura i vlažnost vazduha, potrebna im je minimalna pažnja koja podrazumeva da im se daje hrana i voda, ne često, s obzirom na to da neke zmije jedu na 10 do 15 dana, rekao je Tanjugu mladić iz Beograda kojem je 12 godina hobi čuvanje raznih vrsta zmija, guštera i paukova.

On je istakao da nije preporučljivo da se zmije i paukovi slobodno šetaju po stanu, pre svega, zbog higijene, ali i zbog mogućnosti da budu povređene ili da povrede svoje vlasnike.
Cena paukova je niža od cene guštera i zmija, pa se tako veliki paukovi mogu kupiti za deset do 20 evra.

Najtraženija vrsta su tarantule, jer su lake za održavanje, ne zahtevaju veliki terarijum i žive na sobnoj temperaturi, a mogu da izdrže i do mesec dana bez hrane, rekao je uzgajivač iz Novog Sada.

On je dodao da je teraristika još slabo razvijena u Srbiji i da većina ima predrasude prema egozitičnim kućnim ljubimcima i prema njihovim uzgajivačima.

Tanjug.

Tko bi rekao da i kolibrići mogu biti ljubimci
 
Svakoga dana 83-godišnji Joao Silvestrini ima malog posjetitelja – kolibrića koji se dolazi napiti zašećerene vode

[You must be registered and logged in to see this image.]

Brazilac Joao Silvestrini sprijateljio se s kolibrićem. Ptičica mu svaki dan uleti kroz kuhinjski prozor i napije se zašećerene vode koju je Silvestrini za nju pripremio.

Ono što je uistinu nevjerojatno je da mala ptica dolazi kad je se zove. No nije skroz čudno da je baš Joao Silvestrini postao njen prijatelj s obzirom na to da je umirovljeni ornitolog.

'Kad je žedan, onda mi leti oko glave. Ako ne dobije ono što želi, toliko mi dosađuje da ne mogu ni raditi na računalu', kaže Joao Silvestrini.

Kako su kolibrići vrlo teritorijalni, Joaov ljubimac spreman je na tuču ako neka druga ptica koristi njegovu vodu. Silvestrini je svjestan da će kolibrić jednog dana prestati dolaziti, no uživat će u njegovu društvu dok je još mlad i nedovoljno samostalan da počne istraživati okoliš za hranu.

'Već je narasla. Još malo pa će otići. To je život', kaže simpatični Joao Silvestrini.



(tportal.hr)