Nalazi se u srcu Pariza, u aveniji koja nosi očigledan naziv - Avenue de l’Opéra. Međutim, svojom gradnjom ona nije uspela tada da šarmira umetnički svet. Kompozitor Klod Debisi je svojevremeno zapazio da teatar „spolja izgleda kao železnička stanica, a iznutra kao tursko kupatilo“!

Do 1989. godine u ovoj svetski čuvenoj palati su se izvodile opere i baleti, ali danas se tu izvode samo baleti, pošto je za potrebe opera izgrađena moderni teatar u Parizu – Opera Bastille sa 2.700 sedećih mesta. Ipak, palata Garnije i dan danas spada u svetski poznate simbole Pariza, rame uz rame sa Ajfelovom kulom, katedralom Notr Dam i muzejem Luvr. Ovakvu popularnost delom zaslužuje i zbog toga što je 1910. godine najpre poslužila za postavku svetski poznatog romana, a kasnije (1986) i sjajnog mjuzikla „Fantom iz Opere“.



superodmor

Palais Garnier


Opera Garnije ili Pariska opera ili Palata Garnije (fr. Opéra Garnier, Opéra de Paris, Palais Garnier) je operski teatar sa 2.200 sedišta u Parizu u Francuskoj. Ovu građevinu u neo-baroknom stilu konstruisao je Šarl Garnije. Opera Garnije se smatra remek-delom arhitekture druge polovine 19. veka.

Ova građevina je izgrađena u sklopu velike rekonstrukcije Pariza iz vremena cara Napoleona III, koji je ovlastio barona Osmana da nadgleda izgradnju. Šarl Garnije je pobedio na konkursu za projekat nove zgrade opere i baleta 1861. Izgradnja je trajala sa prekidima do 1874.

Opera Garnije je otvorena 15. januara 1875. pod imenom -{Académie Nationale de Musique - Théâtre de l'Opéra}-. Godine 1978. ime je promenjeno u -{Théâtre National de l'Opéra de Paris}- (Nacionalni teatar Pariske opere). Kada je operska trupa izabrala Operu Bastilja kao svoju glavnu scenu, po izgradnji 1989., stari teatar je dobio ime Palata Garnije.

Površina zgrade je 11.237 kvadratnih metara. Centalni luster teži više od 6 tona. Tavanicu opere je 1964. ponovo oslikao Mark Šagal.

Pariska opera je među najpoznatijim, najposećenijim i najčuvenijim zdanjima u muzičkom svetu.


Osnovao je i sagradio 1669. godine Luj XIV, a prvi direktor je bio najveći kompozitor tog doba: Žan-Batist Lili. Danas Pariska opera predstavlja 380 izvođenja baleta, opera i koncerata godišnje, za koje država izdvaja budžet od 200 miliona evra u jednoj godini, a moderne produkcije se održavaju u Operi Bastilja koja postoji još od 1989. godine.