Kralj Solomon

Premudri vladar i sudija

Kralj David je u Palestini stvorio moćnu državu, ali imao je mnogo žena i mnogo sinova koji su pretendovali da preuzmu judejsko-izraelski presto. Jedan od njih - Absalom- se i pobunio iskoristivši nezadovoljstvo plemena Judinog.

Pobuna je bila ugušena, a sada su ostali sinovi pokušali da se istaknu. Ipak, to je uspeo jedino Solomon. Ali ne svojom zaslugom već zahvaljujući majci Batšebi i proroku Natanu koji su ga, raznim intrigama doveli na presto još pre Davidove smrti. Naravno, uz Davidovu saglasnost. On se povukao i prepustio presto svom omiljenom sinu. Na taj način sprečena je i pobuna Adonijaha.

Prvi potezi

Kada je postao vladar, pretpostavlja se 961. godine pre Hrista, Solomon je imao svega 16 godina. Ipak, on nije pokazao nezrelost. Diplomatske sposobnosti morao je da stekne još kao dečak pošto je odrastao u okruženju u kome je samo jedan potez bio dovoljan da padne glava, a kamoli da se izgubi pravo na nasledstvo. Adonijah je planirao pobunu, ali Solomon ga je zaustavio.

Jedan od prvih poteza Solomona bilo je stupanje u dobre odnose sa egipatskim faraonom, jednim od poslednjih u DžDžI dinastiji. On se oženio njegovom kćerkom, a u miraz dobija grad Gezer koji se nalazi na obali Crvenog mora, a to je bio zaista značajan događaj. Prvenstveno zbog te luke Fenikija i vladar Hiram I i stupaju u savezništvo i razvijaju široku trgovinu, a njihovi brodovi odlaze u daleke zemlje koje se nalaze na jugu Arabijskog poluostrva i Indiju. Kao miraz dobija i 1.000 muzičkih instrumenata i 80.000 graditelja.

Kraljica od Sabe

Bog je u snu posetio Solomona i pitao ga da li ima neku želju, bilo koju, a on je zatražio samo dovoljno mudrosti da vlada narodom i naravno, Bog je ispunio njegovu želju. Mudrost Solomonova postala je mit i njegova slava pročula se po čitavom svetu.

Kraljica od Sabe, iz zemlje na jugu Arabijskog poluostrva, prešla je oko 1.500 kilometara kako bi posetila ovog vladara. Ona je postavila Solomonu veliki broj pitanja koja su ispitivala njegovu mudrost, a koja su bila uobičajena u tadašnjoj diplomatiji. Kada je on odgovorio na sva, ona mu se poklonila i prihvatila je poštovanje njegovog Boga.

U Bibliji ime kraljice nije sačuvano, ali u nekim drugim verzijama ove priče jeste. Po Kuranu zvala se Bilkis, a po etiopskoj verziji Makeda. U Etiopiji veruju da je ona sa Solomonom začela sina koji je postao prvi kralj ove zemlje.

Solomonov hram

Solomon je bio veliki graditelj. Mnoge palate, kuće, parkovi krasili su Jerusalim, ali najpoznatija građevina bio je Solomonov hram koji je 400 godina krasio Davidov grad. Prema opisima, to je bila veličanstvena građevina visoka tri sprata. Ne toliko velika koliko raskošna i lepa.

Kada je završen hram Solomon je napravio veliki festival na koji su bili pozvani svi stanovnici, a zavetni kovčeg prebačen je iz šatora u hram, a Bog je, u znak odobravanja, svojim duhom ispunio prostoriju.

Reorganizacija

Razvitak države u doba Solomona zahtevao je i novu organizaciju države, a cilj je bilo slabljenje plemenske podele i stvaranje teritorijalne. Izrael, Judeja i osvojeni Hanaan bili su podeljeni na 20 jedinica. Na čelu svake od njih stajao je nadzornik koji je prikupljao i porez.

Reorganizovana je vojska - osim pešadije uključuju se i jaki odredi konjanika i kola. Međutim, ekonomski i politički procvat u doba Solomona ne bi trebalo preuveličavati. Tokom gradnje hrama Solomon se zadužio kod Hirama i morao je da mu preda 20 gradova u Galileji

Slabljenje države

Zasluge za snagu Solomonove države nose brakovi sa stranim princezama. Po legendi, pod njihovim uticajem on pred kraj života počinje da poštuje idole. Nekima čak prinosi i ljudske žrtve. A to je bio veliki greh i razlog zbog koga se Bog naljutio na njega. Ipak, zbog poštovanja prema Davidu nije ga zbacio sa prestola, ali je njegove naslednike osudio na to da vladaju mnogo manjom teritorijom od tadašnje.

Solomonovo carstvo nije bilo čvrsto. Severni deo - Izrael - bio je bogatiji i napredniji nego vladajuća Judeja. Opterećeni porezima Izraelci su pod vođstvom Jerovoama digli ustanak. Ipak, Solomon je bio dovoljno jak da zaustavi pobunjenike, ali Jerovoama nije uhvatio. On je pobegao u Egipat i čekao povoljan trenutak da ponovo pokuša da osamostali Judeju. To mu je uspelo po Solomonovoj smrti kada je pobedio njegovog sina Rovoama.


Izvor:wikipedija

Kralj Salomon


Kralj Salomon prema Bibliji, treći kralj Izraela i Židova, sin izraelskog kralja Davida i žene Urije Hetita, Bat Šebe. Vladao je od 970. do 937. pr. Kr.

Ime Salomon izvedeno je iz starohebrejske imenice a znači Mir. Kralj Salomon vladao je iz Jeruzalema, grada čije ime znači na starohebrejskom "Posjed dvostrukog mira". Za njegove četrdesetgodišnje vladavine vladao je mir kakav izraelski narod nikad prije nije doživio. Prema biblijskom izvještaju, Salomon (sredinom 10. st. pr. Kr.) nasljeđuje svoga oca Davida pri čemu je valjalo eliminirati čitav niz pretendenata na prijestolje ostarjeloga kralja, uglavnom Davidove starije sinove. Nakon što je konačno preuzeo vlast, Salomon je mogao iskoristiti prednosti velikoga i sigurnoga kraljevstva kakvo mu je ostavio otac, te se nije morao upuštati u ratne pohode.Posebna osobina pripisana Salomonu bila je mudrost, te je čašćen kao pravedan sudac. Poznata je epizoda s dvije mlade majke od kojih je jednoj dijete umrlo na porodu. Obje su sada tvrdile da je jedino preživjelo dijete njihovo. Salomon poziva da se dijete presječe na pola, te se svakoj dade polovica. Tada se jedna od njih odriče prava na dijete, a Salomon presuđuje da je dijete njezino. Zbog toga će se u biblijskoj tradiciji njemu pripisati tzv. mudrosne knjige, iako nastaju mnogo kasnije.Osim jeruzalemskog hrama Salomon je gradio i drugdje u svome kraljevstvu, no čini se da su njegovi ambiciozni graditeljski pothvati iziskivali prevelika davanja od naroda, pa je nakon njegove smrti došlo do pobune i podjele kraljevstva na sjeverno i južno.

KRALJ SOLOMON I IZGRADNJA HRAMA


Solomon je nasledio od svog oca veliku kraljevinu, obezbeđenu od napada susednih naroda. Narod nije više imao potrebe da vodi ratove sa svojim susedima i mogao je da se posveti mirnodopskim poslovima. Za Solomonove vladavine svak je živeo u miru, „svak je sedeo u svom vinogradu i pod svojom smokvom". Narod se bavio poljoprivredom, zanatima i trgovinom. Salomon je sklopio savez sa svojim susedima Feničaniima, najboljim trgovcima starog sveta. Feničani iz Cura (Tir) i Sidona, dveju sredozemnih luka, naučili su Jevreje da trguju, pa su jevrejski trgovci zajedno sa Feničanima odlazili brodovima u daleke zemlje radi kupovine i prodaje robe. Solomon se ženidbom povezao i sa vladajućom kućom Egipta; jedna od njegovih žena bila je kći egipatskog kralja.


Kralj Solomon bio je poznat kao najmudriji čovek svog vremena. Ljudi iz dalekih zemalja dolazili su da čuju njegove mudre reči, izreke i misli. Tako postoji priča koja ilustruje njegovu mudrost u izricanju presuda: dve žene su mu se obratile molbom da odluči u njihovom sporu; jedna od njih reče: ,,Živele smo u jednoj kući i obe smo se porodile. Dok smo spavale, ova žena leže na svoje dete i nehotice ga ubi. Kada je otkrila šta se dogodilo, svoje mrtvo dete položi meni u naručje, a moje uze sebi, pa sad kaže da je živo dete njeno." Druga žena je tvrdila da sve to nije istima i da je živo dete zaista njeno. Da bi utvrdio istinu, Solomon reče svom sluzi: „Donesi mač da živo dete rasečemo na dvoje i podaj po jednu polovinu svakoj od njih!" Jedna žena je tada uzviknula: ,,Ah, kralju, nemoj ga ubiti, podaj njoj dete!" Druga je pak žena rekla: „Neka ne bude mi meni, ni njoj, raseci ga!" Solomon tada reče: „Sada znam koja je prava mati", i naredi da se dete preda ženi koja nije dopustila da se ono ubije. Narod se divio mudrosti kraljevoj.


Kao svi veliki vladari tog vremena, i Solomon je voleo da ukrasi svoju prestonicu lepim građevinama. Za vreme njegove vladavine Jerusalim je postao divan grad sa palatama i lepim kućama. Pre svega, podigao je veličanstven hram. Hiljade radnika i robova, Feničana i Jevreja, vadilo je u planinama kamen, seklo građu po kedrovim šumama Libana i dovlačilo sav taj materijal u Jerusalim. Hiram, kralj Feničana iz Tira, Solomonov prijatelj, poslao mu je svoje najveštije graditelje koji su, uz pomoć jevrejskih radnika, izgradili hram. Unutrašnja strana kamenih zidova bila je obložena skupocenom kedrovinom u duborezu i ukrašena zlatnim ukrasima. Građevina je postala oličenje raskoši i umetnosti. U samom hramu bio je smešten bakreni oltar za prinošenje žrtava — volova i ovaca. Tu se okupljao narod iz cele zemlje, naročito za vreme praznika Pesaha, Šavuota i Sukota. Jerusalimski hram bio je tako veličanstven da su i stranci iz dalekih zemalja dolazili da mu se dive. Oni su se divili i raskošnim palatama koje je Solomon sagradio za sebe, svoje žene i svoje dvorjane.

Ovaj sjaj Jerusalima mogao je biti postignut samo po cenu teških poreza koje je iscrpljeni narod teško podnosio. Mnogo je morao da plaća i bogat i siromah, a hiljade njih je prisilno odvedeno na težak rad. Građevine i svečane palate nicale su iz patnji naroda. Radnici, zanatlije i zemljoradnici su siromašili, tako da je broj nezadovoljnih stalno rastao. Jerovoam, vojni zapovednik iz plemena Efrajim, iskoristio je ovo stanje i počeo da buni narod protiv kralja. Da bi opravdao svoje napade, ukazivao je na reci proroka Ahije iz Šiloa, koji nije voleo Solomona zbog njegove rasipničke raskoši. Jednom prilikom, kada je u polju sreo Jerovoama (Jerobeam), prorok je sa njega skinuo ogrtač, razderao ga u dvanaest delova i vratio mu deset govoreći: „Od kraljevine Solomonove otcepiće se deset plemena i izabraće tebe za kralja." Jerovoam je potajno već pripremao pobunu plemena Efrajim, ali je Solomon to doznao i naredio da ga ubiju. Međutim, Jerovoam je pobegao u Egipat.

Posle Solomonove smrti, dok se njegov sin Rehovoam (Rehabeam) pripremao da ga nasledi, izbila je pobuna. Jerovoam se vratio iz Egipta, a pleme Efrajim se okupilo oko njega. Narodne starešine su se sastale u drevnom gradu Šehemu da se posavetuju o izboru budućeg kralja. Rehovoam je i sam došao na taj sastanak, a starešine su mu se obratile recima: „Tvoj otac nam je stavio težak jaram. Ako obećaš da ćeš nam olakšati teški teret, mi ćemo ti služiti." Na to im je Rehovoam grubo odgovorio da neće dopustiti da mu se postavljaju uslovi, a namera mu je da narodu nametne još teže terete. Sinovi Efrajima su na to digli zastavu pobune i uzviknuli: „Šta će nam Davidova kuća? Jevreji, vratite se svojim ognjištima!" Sinovi Efrajima i devet drugih plemena izabrali su za svog kralja Jerovoama, a samo su plemena Juda i Benjamin ostala verna Rehovoamu. Tako je razdor podelio kraljevinu na dva dela: na Judu ili kraljevinu Judeju i na Efrajim — kraljevinu Izrael (oko 930. godine pre nove ere).

Mudro, dovitljivo i pravedno rešenje kakvog problema ili spora označava se obično kao „solomonsko“. Pored solomonsko rešenje, govori se još i solomonska odluka i solomonski sud (ili presuda) i sl. Svi ti izrazi, koji upućuju na mudrost, domišljatost i pravednost, vezani su za ime jevrejskog kralja Solomona (ili Salomona, Salamona, Salamuna – već prema tome kako se gde kod nas izgovara i piše).

Solomon (izvorno Šelomo ili PGlomo), sin kralja Davida i majke Betsabeje, bio je vladar Izraela sredinom desetog stoleća pre naše ere. Iako je po uspešnosti spoljne politike zaostajao za svojim ocem, kraljem Davidom, uspeo je ipak, povoljnim savezima, da održi mir sa susedima tako da se mogao posvetiti unutrašnjem jačanju jevrejske države. Otvorio je prostore razvoju prosvete i kulture, naročito istočnjačke, izgradio veliku palatu (Solomonov hram) u Jerusalimu, a sam grad opasao neprobojnim odbrambenim zidom. I druge je gradove u zemlji utvrdio i zaštitio od upada neprijatelja. Zbog toga je bio prisiljen da udari teške namete na narod. Osim stanovnika Jerusalima i pripadnika plemena Juda, svi ostali podanici morali su plaćati velike poreze ili odlaziti na kuluk (prinudni rad) na Solomonovim građevinama. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i otpor naroda, pa je posle njegove smrti došlo do raspada jedinstvene jevrejske države.

Uprkos svemu tome kralj Solomon je ostao zapamćen kao uspešan i mudar vladalac. Pripisuju mu se mnoga velika dela, pored ostalih i čuvena Pesma nad pesmama, Propovednik, Izreke, Psalmi i dr.

U samoj Bibliji (u Starom zavetu) govori se o tome kome je Solomon postao mudrac. Kad je, kažu, stupio na presto, on se obratio Svevišnjem – Bogu (koji mu se javio u snu) s molbom da mu podari „pronicljivo srce da može suditi narodu, razlikovati dobro od zla“.

„Bijaše milo Gospodu“ – stoji dalje u Bibliji – „što je Solomon to zamolio. Zato mu Bog reče: „Jer si to tražio, a nisi iskao ni dug život, ni bogatstvo, ni smrt svojih neprijatelja, nego pronicljivost u rasuđivanju pravde, evo ću učiniti po riječima tvojim: dajem ti srce mudro i razumno…“

Tako kralj Solomon bi obdaren božanskom mudrošću, koju je nedugo zatim i pokazao presuđujući u jednom teškom sporu između dve žene koje su mu se obratile. Jedna od njih, piše u Bibliji, tvrdila je sledeće: „Ja i ova žena u istoj kući živimo, i ja sam rodila kraj nje u kući. A trećega dana poslije moga porođaja rodi i ova žena. Bile smo zajedno, i nikoga stranog s nama; samo nas dvije u kući. Jedne noći umrije sin ove žene, jer bijaše legla na njega. I ustade ona usred noći, uze moga sina o boku mojem, dok je tvoja sluškinja spavala, i stavi ga sebi u naručje, a svoga mrtvog sina stavi kraj mene. A kad ujutro ustadoh da podojim svoga sina, gle: on mrtav! I kad sam pažljivije pogledala, razabrah: nije to moj sin koga sam ja rodila!“

Druga žena tvrdila je suprotno – da je živo dete njeno. I tako su se njih dve prepirale pred kraljem dok nije naredio da mu donesu mač i raseku dete napola, kad se već dve majke ne mogu sporazumeti čije je.

„Tada ženu, majku živog dijeteta, zabolje srce za sinom, i povika ona kralju: „Ah, gospodaru! Neka se njoj dade dijete, samo ga nemojte ubijati!“ A ona druga govoraše: „Neka ne bude ni meni ni tebi: rasijecite ga!“

Onda progovori kralj i reče: „Dajte dijete prvoj, nipošto ga ne ubijajte! Ona mu je majka.“

Ovaj prikaz završava se u Bibliji sledećim rečima:„Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralj, i poštovali su kralja, jer su vidjeli da je u njemu božanska mudrost u izricanju pravde.“


Oko Solomonovog imena splele su se kasnije i mnoge druge legende, koje govore o njegovoj moći nad duhovima, dovitljivosti, pravednosti, sveznanju i izuzetnoj mudrosti, zbog čega su ga zvali i Solomon premudri. Njegov lik često je obrađivan u umetnosti – u književnosti i slikarstvu (Peruđino, Rafael, Holbajn, Rubens i dr.). Ipak, njegovo se ime danas najčešće pominje u izrazima solomonsko rešenje, solomonska odluka, solomonski sud, odnosno solomonska presuda.


mojeknjige