Bisera Veletanlić






Biserna za sva vremena

Nekome je u imenu sve zapisano. A ime je - Bisera. Pravo ime za blistavu,
bisernu karijeru. Po mnogima, jedne od najvećih pevačica na ovim prostorima.


Sa Biserom Veletanlić sećamo se nekih lepih vremena. Sve bežeći od poznatog
refrena njene pesme: "Nikad više, milo moje, gotovo je". Jer, njen zlatan glas
i njeno vreme nikada ne mogu da isteknu.

Pred nama prijatno lice, sa krupnim, svetlim očima i predivnim osmehom. Na
uglovima usana malo gorčine, jer je život nije baš previše mazio.

Rođena u Zagrebu, a detinjstvo provela u Sisku. Odrastala je uz stariju sestru
Senku, kasnije istaknutu pevačicu. Kaže: Senka i Bisera, po meni, dva najlepša
imena.

- Moji roditelji su voleli da zapevaju, i to u duetu. Kao Senka i ja - seća se Bisera.
- Onda smo se udružili i sve četvoro pevali u horu Radničkog kulturno-umetničkog
društva Rafinerije nafte u Sisku. Tata je tamo bio zaposlen.


Tako je muzika postala značajan deo njenog života, kao i scena gde je delila
emocije sa publikom. I to, do dana današnjeg.

- Prvo sam se upisala u Srednju ekonomsku školu u Sisku na nagovor roditelja,
ali nisam mogla bez muzike - nastavlja Bisera. - Paralelno sam u Srednjoj
muzičkoj školi učila violinu, a privatno solo pevanje.

Posle mature, majka je zapošljava u Dekanatu na zagrebačkoj Šalati, da bi imala
siguran hleb. Sedam dana je redovno dolazila na posao, a onda, posle jednog
"sigurnog" doručka, rekla je zbogom toj sigurnosti. Otišla je u novi život ispunjen
muzikom, emocijama, ali i neizvesnošću.

Preselila se kod sestre Senke u Beograd, koja je već ozbiljno plivala muzičkim
vodama. Sestre su se družile sa priznatim beogradskim muzičarima. Bisera je
vežbala i videla svoju šansu u Nemačkoj. Odlazi da peva u tamošnjim američkim
džez klubovima.

- Amerikanci sa vojnom službom u Nemačkoj veoma dobro su se razumeli u muziku
- priča Bisera. - Sve su znali, od soula, preko evergrina, do mjuzikla i niko nije
mogao da ih prevari. Moje interpretacije su im se dopale, pa su često u zanosu
dolazili na scenu, da igraju i pevaju sa mnom.

U Nemačkoj je provela sedam godina, a posle shvatila da joj Beograd mnogo
nedostaje. Vraća se u prestonicu, gde joj kreće blistava domaća karijera.
Pesma Arsena Dedića "Ne plači", pa kompozicije Kornelija Kovača, nagrade
na festivalima zabavne muzike u Opatiji, Zagrebu, Splitu otvorile su joj širom
vrata u svet muzike.



Sa posebnim zadovoljstvom seća se gostovanja legendarne džez pevačice Sare
Von u Beogradu. Kada je u klubu Doma omladine čula kako Bisera peva, Sara
joj je rekla: "Šta ćeš ti ovde, hajde sa mnom u Ameriku". Bisera joj se zahvalila
i uzvratila pitanjem: "Zašto, kad tamo ima mnogo boljih pevača od mene".
Legendarna Sara je uz gromoglasan smeh odgovorila: "Ali, pobogu, nijedan beli.
Beli ljudi u Americi ne umeju da pevaju kao ti". Bisera je sve to bagatelisala jer
nije želela da napusti Beograd, koji joj je do današnjih dana ostao u srcu.
Dok razgovaramo, kaže nam da nema muzike koju ne voli i za koju misli da ne
može pevati. Ali, bluz, sa primesama Južne Amerike i Afrike, nekako joj je ostao
najbliži srcu.

- Uvek sam pevala ono što osećam, i to je publika uvek prepoznavala - kaže
Bisera. - Nikad nisam izigravala zvezdu, niti sam se gurala sa estradnim "zvezdama".
Mada je estrada iz mojih početnih vremena i sadašnja kao nebo i zemlja. Sada je
sve prepuno kiča, šunda i neukusa.

Baš kao i nekad sa ocem i majkom i sestrom, i danas ne može bez familije. Čine je,
pored Senke, zet Zafir i sestrić Vasil, koga posebno obožava.



Krajem prošle godine u Sava centru je imala koncert sa "Darkvud dabom", u
kojem je i Vasil za klavijaturama. Bio je to alternativni rok. A posebno oduševljenje
su izazvali njeni hitovi iz sedamdesetih godina "Milo moje", "Ručak za dvoje"...
Od onda je nastalo nekakvo zatišje i Bisera nam kaže da misli da joj Beograd
nije baš pružio onoliko ljubavi koliko ona njemu.

Neće, ipak, da kuka nad svojom sudbinom, ali ne može a da ne prozbori da se u
ovoj državi malo daje za kulturu, i to u svim oblastima, a ne samo u muzici. Za
bolji položaj kulture u društvu, spremna je da se bori uvek i do kraja. I u tome
nikada ne odustaje.




novosti.rs

Džez heroina: Bisera Veletanlić

Reklo bi se da joj je imenom sve dato, ona je džez heroina 

baršunastog glasa koji miluje, niže pesme kao bisere i ostavlja

 trag u vremenu.

................