Osamnaest
s. b.

Evo drevnog načina da sami, bez mnogo astronomskog znanja i tehnologije, predvidite totalno pomračenje Sunca i to baš ono koje će se moći videti iznad vaše kuće. Za to su potrebne svega dve informacije – da znate kad se desilo poslednje takvo pomračenje i da zapamtite kako se pomračenja sa istom geometrijom ponavljaju na skoro tačno 18 godina. Hajde da se okušamo sa ovim. Znamo da se poslednje totalno pomračenje koje je bilo vidljivo iznad naših krajeva dogodilo 11. avgusta 1999. godine, onog neslavnog datuma kad je tadašnji režim kroz potpuno kontrolisane medije raširio strah i paranoju srednjovekovnih razmera, pa je dobar deo Srbije ostao zaključan pred jednim prelepim nebeskim fenomenom. Ako, dakle, na taj datum koji simbolizuje potpuni krah kulture nauke od kog se još uvek oporavljamo, dodamo osamnaest godina, ispostavlja se da sledeće pomračenje možemo očekivati 2017. godine, a ono posle njega 2035, pa 2053, 2071. itd. Ovakav niz godina zapravo predstavlja jedan takozvani Sarosov ciklus, konkretno ciklus pod brojem 145. Sarosovi ciklusi eklipsi (pomračenja) poznati su još iz Vavilona, a kasnije su ih koristili i egipatski i grčki astronomi, čiju je reči "saros" astronom Edmund Halej 1691. godine pozajmio da nazove cikluse u kojima se ponavljaju pomračenja sa istim geometrijama. Stvar je, međutim, u tome što se pomračenja ne događaju samo na svakih osamnaest godina, već mnogo češće, ali se ne vide sva sa istog mesta na Zemlji. Zato jednom imamo pomračenje nad Kinom, drugi put nad Australijom, treći put nad Srbijom, ali su ona međusobno grupisana po Sarosovim ciklusima. Naime, Sunce, Mesec i Zemlja se periodično, u razmacima od 18 godina postavljaju na približno ista mesta, pa se može očekivati da se predstava koju na nebu izvode ova tri tela ponavlja nakon osamnaest godine na isti način, i za istu publiku. Međutim, ako ste već, posle ove zgodne priče, počeli da broju osamnaest pridajete kakve nebeske osobine, odustanite od toga, jer je sve znatno komplikovanije. Naime, pomračenja se ponavljaju ne baš na 18 godina, već na 18 godina i 11 dana, na šta se mora dodati i jedna nesrećna trećina dana. Tako će se "naše" sledeće totalno pomračenje odigrati 21. avgusta 2017, ali ne oko 14 sati, već će se to desiti kasno, u deset do osam, baš negde pred kraj Drugog dnevnika. To znači da će se ono zapravo najbolje videti iznad Amerike, a mi ćemo predstavu videti samo delimično. Na sledeće lepo pomračenje iz 145. serije čekaćemo sve do 2. septembra 2053. kad će ono doći pre podne i blizu naših krajeva. Sarosove serije su inače posledice same prirode pomračenja koje nastaje kad se Mesec nađe na liniji između Sunca i Zemlje. Za to je potrebno da mesec bude pun, ali i da na nebu prođe kroz Sunčevu prividnu putanju, takozvanu ekliptiku, kao i da bude na istom odstojanju. Tokom svog kruženja oko planete, Mesec osciluje na razne načine, pa astronomi razlikuju takozvani sinodični mesec (29,53 dana između dva puna meseca), drakonistički (27,21 dan između dva prolaska kroz ekliptiku) i anomalistički mesec (27,55 dana između dva ista rastojanja od planete). Ako volite cele brojeve dana i još pride malo množite, ispostavlja se da tek 223 sinodička meseca traju otprilike isto koliko i 242 drakonistička, što je jednako kao 239 anomalističkih meseci. To je inače period od 18 i kusur godina, koliko je potrebno da se pomračenje ponovi sa otprilike istom geometrijom. I sa istim strahovima i simbolima dole na Zemlji. Za to vreme, u većini država, ljudska osoba može da odraste i stekne zakonsko punoletstvo. Sa osamnaest je moguće svašta učiniti, ali najčešće je to samo spoznaja da se zapravo u praksi može ostvariti vrlo malo. No, osamnaest bar pruža samostalnu mogućnost izbora. Sam broj se, kao u jevrejskoj tradiciji, može dodeliti reči "živ", ili sasvim suprotno, kao kod neonacista, može biti vezan za inicijale Adolfa Hitlera. Može i kao kod Rimljana predstavljati rodbinu ili kao kod Kineza 18 delova pakla. Okušajte se sami sa ovim brojem. Najjednostavnije je sabrati njegove cifre i udvostručiti ih.


vreme.co

Prvo pomracenje Sunca o kojem postoji zapis




Najstariji zapis u kome se pominje neko pomracenje Sunca potice iz Kine. Sacinjen je 2136. (po nekim autorima 2159.). pre nove ere, a u njemu se navodi da dvorski astronomi Sji i He nisu predvideli pomracenje Sunca (22. oktobra te godine) i da su zbog toga osudjeni na smrt i pogubljeni.
Slucaj je zapravo zanimljiv. Stari Kinezi nisu poznavali pravu prirodu pomraceja Sunca i verovali su da do takve pojave dolazi kada gladni zmaj proguta Sunce. Namece se pitanje zasto su astronomi osudjeni kada objektivno nisu ni bili u stanju da predvide pomracenje?
Danasnji istoricari ceo slucaj objasnjavaju ovako.Dogadjaji na nebu imali su veliki uticaj na zemaljska zbivanja, a pomracenja Sunca su predstavljala losa znamenja. Car je blagovremenim vrsenjem odredjenih obreda mogao da spreci nastupanje rdjavih posledica po drzavu i narod, ali je zbog toga morao unapred da zna kada ce se tako opasna pojava dogoditi. Da bi ovo znao angazovani su astronomi, a njihov zadatak je bio da prete nebeske pojave i da ih predvidjaju.
Ali, kako su astronomi mogli znati kada ce gladni zmaj da napadne Sunce? Pa, nikako. Ali su iz iskustva mogli znati da do pomracenja ne dolazi kad je Mesec pun, a ni kada je u prvoj ili zadnjoj cetvri, vec samo kada je Mesec nov, a to se lako moze izracunati.
Bice, dakle, da su Sji i He stradali jer su propustili da skrenu caru paznju na mogucnost pomracenja, zbog cega je opet on propustio da ucini svoje, a oni su ostali bez glave.
Doduse, kaze se na jednom mestu da su astronomi u vreme pomracenja bili pijani, pa je njihov greh zbog toga bio veci.
Sji i He su prvi astronomi cija su nam imena poznata, a stradali su zato sto nesto nisu ucinili. Kasnije, posebno u srednjem veku, astronomi ce stradati uglavnom zato sto nesto jesu ucinili.

Talesovo pomracenje




Talesovo pomracenje Sunca covek jednostavno ne moze da ne zna. Pominje se u svim istorijama astronomije i svako ko se zanima za nebeske dogadjaje pre ili kasnije mora da naidje na njega.
Tales (iz Mileta, VI vek p.n.e.) je bio cudo od coveka - znao je sve. Valda je zato i vazio za najmudrijeg od svih sedam helenskih mudraca. Astronomiju je izucio kod haldejskih svestenika dok je kao mlad putovao po svetu. Haldejci su u ono vreme bili najbolji posmatraci neba i poznavali su formulu za izracunavanje datuma pomracenaja u periodu od hiljadu godina.
Bas na osnovu ovih racuna Tales je predvideo jedno pomracenje Sunca koje se zatim i dogodilo, po danasnjem kalendaru 28. maja 585. godine pre nove ere. Glas o ovom Talesovom uspehu prostrujao je kroz celu Heladu i nakon Talesa vise nije Miletbilo ni jednog mudraca koji jednim delom nije bio i astronom.
Ipak, mora se priznati jedno, Tales je imao puno srece. Njegovi racuni o pomracenju jesu bilii tacni, ali odnosili su se na podrucje Haldeje i samo je pukim slucajem senka pomracenja prosla preko Male Azije.
A u vezi ovog pomracenja neizostavan je jos i ovaj podatak. Pomracenje se dogodilo bas u vreme kada su Lidijci i Persijanci bili u sred bitke. Nestanak Sunca toliko je preplasio obe vojske da je odmah sklopljeno primirje. Naravno, shodno ljudskoj naravi primirje je trajalo samo malo duze od samog pomracenja.

Pomracenje Sunca koje je posluzilo za dokazivanje teorije relativiteta



Onaj ko veruje u Ajnstajnove terorije relativiteta mora da se odrekne mnogih ociglednih predstava o svetu, na primer da se svetlost prostire pravolinijski. Po specijalnoj teroriji svaka energija ima masu i svaka masa ima energiju, pa i svetlosni zrak (koji je energija) ima masu, a samim tim nije imun na gravitaciju. Putujuci kroz svemir svetlosni zrak je izlozen gravitacionim silama kosmickih tela te se na svom putu savija i krivuda.
Problem je sa Ajnstajnovim teorijama sto se one tesko dokazuju. One se odnose na ogromna kosmicka prostranstva, na ogromne mase i brzine i da bi ih proverio i dokazao covek bi morao da bude sam bog. Ponekad coveku medjutim to podje za rukom. Sto se tice savijanja svetlosti pod uticajem gravitacije Ajnstajn je zamislio interesantan nacin na koji to moze da se proveri.
Radi se o ovom. Kada svetlost neke daleke zvazde prodje blizu naseg Sunca ona bi, ako je Ajnstajn u pravu, morala da se savije pod uticajem Sunceve gravitacije. Tada tu zvezdu ne bismo videli na njenom uobicajenom mestu vec pomerenu ustranu. Poredjenjem polozaja te zvezde na fotografijama koje su nacinjene kada je zvezda bila blizu Suncevog diska i zatim kada se Sunce ne vidi (tj. kada svetlosni zrak zvezde ne prolazi pored Sunca) mozemo videti da li postoji ovo pomeranje.



Savijanje svetlosnog zraka

Naravno, pitanje je kako snimiti zvezdu u po bela dana. Pa, moze za vreme pomracenja kaze Ajnstajn 1911. u pomenutom clanku. Ali u to vreme je malo ko uopste razumeo o cemu Ajnstajn govori. Zatim je dosao Prvi svetski rat i ljudi su poceli da se zanimaju pomracenjem sasvim druge vrste.
Trebalo je da prodje osam godina da bi se nacinio prvi pokusaj dokazivanja teorije relativiteta. 1919. pod rukovodstvom ser Artura Edingtona* jedna astronomska ekspedicija otputovala je na ostrvo Principe da snima po danu. Prilika za to bilo je pomracenje Sunca od 29. maja 1919.
I sta se dogodilo? Nakon nekoliko meseci merenja i analiza fotografija astronomi su dosli do zakljucka da je Ajnstajn u pravu. To je bila prva potvrda Ajnstajnove teorije. Za rezultate ove ekspedicije Ajnstajn je doznao septembra 1919. Kazu da je bio odusevljen. Ali ne time sto su merenja potvrdila njegovu teoriju. On nije ni sumnjao u teoriju, vec je bio odusevljen sposobnoscu astronoma da sa velikom preciznoscu izmere tako male velicine kakvo je skretanje svetlosog zraka.


* Engleski astrofizicar (1882-1944). Pocetkom veka on je bio jedan od retkih ljudi koji su razumeli Ajnstajnove teorije relativiteta.

Najstarije pomracenje Sunca u srpskim zapisima


"Na dan smrti kralja Stefana Decanskog, 1335. pomraci se Sunce po celoj zemlji, deset crkava razrusise se do osnove, a cudo i strah trajahu deset dana". Ovako je prema Astronomiji u starim srpskim rukopisima Nenada Jankovica otprilike glasio jedan vazan izvestaj u Decanskom letopisu.
Zapravo, u zapisu je nacinjena greska prilikom pisanja jer te 1335. godine nije bilo pomracenja Sunca vodljivo iz srpskih zemalja. Pomracenje o kome je rec se dogodilo ranije, 30. novembra 1331. Te godine je i umro kralj Stefan Decanski. Istina kralj je umro 11. novembra, a ne 30. medjutim u ono vreme bilo je uobicajeno da se nebeske pojave vezuju za neke krupne dogadjaje pa makar to bilo na štetu pravog datuma.


astronomija.

BLIŽI SE TOTALNO POMRAČENJE SUNCA: Evo šta će se sve dogoditi 20. marta!

Totalno pomračenje, rezultat Mesečevog prolaska između Zemlje i Sunca, moglo bi prouzrokovati probleme u solarnom napajanju



Totalno pomračenje Sunca koje nam se bliži – najveće u Evropi od 1999 – blokiraće više od 90 odsto Sunčeve svetlosti iznad nekih delova Evrope, a dogodiće se 20. marta i trajaće oko dva sata, s vrhuncem nešto manjim od tri minute.

Totalna pomračina, rezultat Mesečevog prolaska Zemlje i Sunca, mogla bi da prouzrokuje probleme u solarnom napajanju, piše “Hafington post”.

Stručnjaci evropske mreže operatera sistema za prenos električne energije, stacionirane u Belgiji, već se mesecima pripremaju za pomračenje, što uključuje i koordinaciju akcija u slučaju da se pojave veći problemi.

POMRAČENJE SUNCA USKORO U SRBIJI: Prošli put izazvalo je masovnu histeriju!

– Proizvodnja solarne energije smanjiće se sa 17,5 gigavata na 6,2, a potom će se ponovo povećati na 24,6 GW, što znači da će se sistem u samo pola sata morati da se prilagodi novonastalim uslovima – objašnjava Patrik Grajhen, izvršni direktor berlinske stanice za obnovljivu energiju, Agora Energiewende za “Finanšal



Ukratko, stručnjaci pomračenje nazivaju svojevrsnim “stres-testom” za energetsko napajanje, no, većina njih slaže se u tome da ne bi trebalo biti većih problema.

– U većini slučajeva, solarne stanice koriste dodatni izvor napajanja tako da je njihova pouzdanost na vrlo visokom stepenu, stoga ne bi trebalo biti većih problema - objasnio je londonski stručnjak za solarnu energiju Džon Mejer za CNBC te dodao upozorenje o obaveznom korišćenju zaštitnih naočara ako nameravate baciti oko na nebo za vreme pomračenja, čiji predviđeni tok izgleda ovako:



(Telegraf.rs / Index.hr)

Potpuna pomrčina Sunca bez daha je ostavila milijune ljudi

Potpuna pomrčina Sunca najbolje se mogla vidjeti na sjeveru Europe, a tisuće su ljudi i u Hrvatskoj uživo gledale pomrčinu. Sljedeća potpuna kod nas će biti 2081.



U svom kretanju nebom, Mjesec se u petak ujutro našao između Sunca i Zemlje i potpuno zaklonio sunčevu svjetlost. Najbolji pogled na ovaj nebeski spektakl imali su u najsjevernijim krajevima Europe pa su tako na Svalbardu i Farskim otocima sretnici mogli uživati u dvije i pol minute potpune pomrčine.
U našim krajevima pomrčina je bila djelomična, a ovisno o lokaciji Sunce je bilo zaklonjeno između 50 i 60 posto. No, i to je bilo veliki mamac za tisuće ljudi koji su pohrlili uživo vidjeti ovaj prizor. Astronomska društva u brojnim su gradovima na trgovima postavili teleskope i razne projekcijske sustave kako bi promatrali i snimali pomrčinu.

Tako su neki koristili dalekozore da bi Sunčevu svjetlost projicirali na papir, a bilo je onih koji su fotoaparate spojili na računala. Iako su to rješenja koja nisu zdrava za oči, velik je broj ljudi pomrčinu odlučio vidjeti priručnim sredstvima poput disketa, CD-a, starih rendgenskih snimki..
Sljedeća djelomična pomrčina koju ćemo moći vidjeti iznad Europe bit će 2022. godine, dok ćemo morati čekati čak do 2081. godine kako bi iznad Hrvatske vidjeli potpunu pomrčinu Sunca.




(24sata.hr)