Хашемитска Краљевина Јордан, уобичајено Јордан (арап. أردنّ, транслитерисано ʼUrdunn), је арапска држава на Блиском истоку. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Саудијском Арабијом и Египтом



Главни град Аман

Јордан је блискоисточна земља. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и Израелом и Западном Обалом на западу. Укупна дужина граница је 1619 km. Јордан излази и на залив Акабу и Мртво море. Дужина обале износи 26 km.

Јордан се састоји углавном од сувог пустињског платоа на истоку, са вишим областиа на западу. Долина Велике пукотине реке Јордан одваја Јордан од Израела. Највиша тачка у земљи је Џабал Рам (1734 м), а најнижа је Мртво море (-408 м). Јордан се сматра делом "колевке човечанства".

Међу значајнијим градовима су престоница, Аман на северозападу, Ирбид и Аз Зарка на северу.

Клима у Јордану је сува и врућа, јер је земља углавном пустињска. Међутим, западни део земље прима веће количине падавина током кишне сезоне од новембра до априла. Просечна темпертура у Аману је 7,2 °C у јануару и 25,4 °C у јулу. Просечна годишња количина падавина је 465 мм.

Административно, Јордан је подељен у 12 гуверната, којима управљају гувернери које поставља краљ. Они су једина власт за сва подручја власти и развојне пројекте у својим областима.



Вади Рум, јужни Јордан

Аџлун (Ajlun)
Ал-Асима (Amman)
Ал-Акаба (Aqaba)
Ал-Балка (Balqa)
Ирбид (Irbid)
Џераш (Jerash)
Ал-Карак (Kerak)
Маан (Ma'an)
Мадаба (Madaba)
Ал-Мафрак (Mafraq)
Ат-Тафила (Tafileh)

Država Jordan je kreacija 20-tog stoljeća, ali tamo su živjele neke od najstarijih civilizacija  Svijeta. Prostor nikada nije bio dovoljno homogen da tvori jednu državu, ali njegov strateški položaj je rezultirao boravkom starih Egipćana, Asiraca, Babilonaca, Hita, Grka, Rimljana, Arapa, Turaka i Križara. Oni su tu živjeli, ratovali i trgovali, kreirajući vrlo zanimljivu prošlost i nasljeđe.

Stari Rimljani su zaslužni za ogromno rimsko kazalište slično amfiteatru i Nymphaeum – antičke Terme Čatež, dok su prvi stanovnici Ammana još iz brončanog doba zaslužni za  Citadel. Zanimljivo je da između tih lokacija postoji strogo čuvani tajni tunel, kojim se tadašnja elita služila, jer su držali da im je ispod časti miješati se s pukom.



Sjever Jordana

Nekoliko odlično očuvanih rimskih naselja i tvrđave koje su izgradili Križari za vrijeme njihovih ratova, te tromeđa Sirije, izraelsko-palestinskih teritorija i Jordana su jedino vrijedni spomena. Odlično očuvani ostaci rimskog grada Jerasha su po pričanjima najzanimljiviji.



Put na jug – „King's Highway“

Na arapskom At-Tariq as-Sultani – sultanova cesta. Cesta s mnogobrojnim znamenitostima i koja završava s veličanstvenim gradom Petra. Spomenut ću planinu „Nebo“, mjesto sa kojeg je Mojsije vidio obećanu zemlju u koju nije smio ući. Vjeruje se da je tamo umro te potom bio spaljen. Naravno, fenomenalan pogled puca na njihov tzv. Grand Canyon (Wadi Mujib) gdje se vjeruje da je spaljen hodao. Lotova pećina je također tu, striček se tamo sakrio sa kćerima nakon što mu se žena okrenula za vrijeme dok je Bog spaljivao Sodomu (ili Gomoru) i pretvorila u stup soli.

Mrtvo more



Količina soli je sedam puta veća nego u Atlantskom oceanu. Toliko je slano da nema riba, već samo 11 vrsta bakterija preživljavaju. Ako voda dođe do očiju, 30-tak minuta nema gledanja; usne pekuuu, rane pekuuu, od ronjenja nema ni R, a od špricanja ni Š. Ima i finog blata za zdravo mazanje, a kamenje i obala su ustvari kristalizirane nakupine soli. Istina je da je kupanje u tom moru ustvari plutanje na površini, ali najveći delirij čovjek realno doživi prilikom tuširanja finooom slatkom vodom i ispiranja svega toga.



Tužno je da more polako nestaje, svake godine se spušta za čak pola metra. Jordanci, Izraelci i Palestinci bi zajedno (moš' mislit) napravili kanal do Crvenog mora da podignu razinu, a usput bi sagradili elektrane koje bi pogonile njihove solane i cementare. Procijenjena vrijednost projekta je tričavih 6 milijardi US$.

Petra



Najstariji ostatci života tamo datiraju iz 7000 g. prije Krista! Dakle pričamo o vremenu 6 stoljeća prije Krista kada se tamo naselilo nomadsko pleme Nabatejci. Ubrzo su se obogatili zahvaljujući smještaju Petre u središtu tadašnjih trgovačkih ruta. Za vrijeme Aleksandra Velikog, jedno pleme ih je pokušalo srušiti tako što su im za vrijeme izbivanja pobili većinu žena i djece. Ostavili su im živo 50 od ukupno 4000 ljudi. Stari Rimljani su ih također pokušali pokoriti, ali su ovi imali toliko para da su se otkupili.



Ipak su Nabatejci prihvatili kulturna i znanstvena dostignuća Grka i Rimljana, što se vidi i po nekim zanimljivim, sačuvanim građevinama u samoj Petri i običajima. Jačanjem vodenih putova i okolnih zemalja, Petra postaje beznačajna, zanemarena i potpuno izgubljena od zapadnog svijeta punih 1000 godina.

Petra, Jordan


Usponom Palmire u Siriji i procvatom trgovine, drevnoj prestonici Petri je odzvonilo. Od invazije Arapa u 7. veku Petra je bila zaboravljeni grad sve do 1812. godine kada ju je ponovo otkrio svetu mladi švajcarski istraživač Džon Burkhart.

Petra je poznata i kao „Ružičasti grad“, zbog ružičastog krečnjaka od kojih su napravljene veličanstvene palate i grobnice.