Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom
bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Prečišćen alkohol je u
srednjem veku preporučivan kao odličan lek. “Rasprostiranju rakije u
Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac
delili svoju “aqua vitae” . Prečišćen alkohol su alhemičari smatrali
kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum.
Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U srpskim
zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od
čita i varenje piva. Ni reč rakija se ne pominje u starijim srpskim
spomenicima i jeziku. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću
moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku.
“Srpska reč rakija potiče od staroindijske reči arak ili rak, a označava
alkoholno piće, koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinča, a kasnije i
od drugih biljaka” .
Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim
vekovima, posebno od 1878.god. kada je većina vinograda u Srbiji
uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina.
Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima, ali se
mogu za pečenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća.
Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom životu.
Bez rakije se ne može proslaviti slava, svadbovati, niti sahraniti. Iako
su poznate posledice alkoholizma, rakiju je naš narod oduvek smatrao
više korisnom nego štetnom. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje
duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. O tome govori i
narodna izreka “Rakija je lek”, jer kad se zdravlje izgubi ono se
rakijom vraća. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po čašicu rakije
“nataštinu”, jer kako kažu, ona otvara apetit. To kazuje izreka: “Ko mi
pruži čašicu rakije, a parče leba ne, neprijatelj mi je.”
Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jača organizam.
Najviše se koristila za ispiranje guše, kod stomačnih tegoba, za
čišćenje rana, kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim
zahvatima narodnih lekara, kad boli zub, uvo, oko ili kod težih zaraznih
bolesti kao što je žutica, tuberkuloza itd.
U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi, postoji veliki
broj recepata za lečenje različitih bolesti u kojima rakija igra važnu
ulogu. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste, ali
dosta toga se i danas primenjuje, posebno poslednjih desetak godina,
kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih.
Rakija se pije “blaga” koja sadrži najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv.
“pepečenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u
njoj iznosi više od 40%. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas
dosta i komovica- rakija pečena od vinske komine.
U lečenju je naš narod najviše koristio “prepečenicu” i komovicu, koja se smatra vrlo lekovitom.
Osim prepečenice i komovice za lečenje su sastavljane i posebne vrste
rakija – “travarice”. Obično je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim
travama – pelinom, nanom, lincurom ili sa plodovima voća – poznata
orahovača. Te su se rakije koristile za lečenje određenih bolesti.
Evo
nekoliko načina spremanja “travarica” iz čačanskog kraja:
Pelinovača se spravlja tako što se na 1 l rakije prepečenice stavi jedna
šaka pelina. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Kada
prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomačne tegobe; zovu je
“stomaklija”.
Lincura se pravi slično kao i pelinkovača. U 1 litar rakije stavi se
koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Kada se
procedi pije se po jedna kašika dnevno. Ova rakija se koristi za lečenje
kostobolje.
Orahovača, orovača se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih
oraščića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceđenja koristi se
kao lek kod oboljenja štitne žlezde. Ova rakija je jako lekovita jer
sadrži veliku količinu joda iz oraščića.
Rakijom čistom ili sa dodatkom drugih sastojaka lečena su mnoga lakša
oboljenja. Ko ne može da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije
komovice, pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i
rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na čelo, pa će bolje
spavati Kod gušobolje, “vrućice”, glavobolje i groznice rakija je
nekad bila jedini i najbolji lek.
U selima u okolini Čačka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu
privijaju mu “rakijane obloge”- krpe umočene u toplu rakiju, koje se
omotavaju oko vrata i grudi. U okolini Kragujevca “da bi se neko izlečio
od groznice, treba da popije jednu čašu dobro ljute rakije i da se
posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu
čašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 časa” . I u Gruži su
“vrućicu” lečili pelinjačom.
U kragujevačkoj Jasenici lečili su groznicu na sledeći način: “Bolesnik
da popije u rečnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u
njemu dok voda iz tela izvuče nečistoću” . U Leskovačkom kraju kod
lečenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom, stave
to na tabane, a čarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na
noge” .
Glavobolja se lečila privijanjem rakijanih obloga na čelo.
Kako profesionalnih stomatologa nije bilo, narod je zubobolju lečio kako
je znao, a najčešće rakijom. U okolini Čačka zubobolja je lečena
ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople
posoljene rakije. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno
istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). I kada
se oboleli zub izvadi, rana se ispirala rakijom.
Zauške, “zaušnjaci” lečeni su na sledeće načine ”trava “ustupnik” stuca
se, umeša se u rakiju i zagreje na vatralju, pa se previje”
(Kragujevačka Jasenica). U okolini Kragujevca “neki privijaju pečen
izmet od neuštrojenog vepra zamočen u rakiju” .
“Na zaušnike treba priviti vunu zamočenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice).
Kada zaboli uvo u selima oko Čačka, sipali su nekoliko kapi od najjače
rakije “prvenca” da ublaži bol. Od prve ispečene rakije, (otuda naziv
“prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji
kao lek. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva.
Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list
čuvarkuće. Kad oči zabole, treba očne kapke premazati komovicom.
Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Lečeni su u
Kragujevačkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov
rakiji .
Rakija se dosta koristila kao lek kod različitih vrsta stomačnih tegoba.
Kad nekog zaboli stomak u okolini Čačka bi popili jednu čašicu rakije
komovice. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije.
U okolini Podgorice stomak su lečili rakijom u kojoj je bila lincura. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu čašu” .
“Nađe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. pa se izjutra
našte daje bolesniku da pije po jednu čašicu” (Leskovac).
Kod krvarenja čira u stomaku, izmešan sa rakijom cvet hajdučke trave je služio za zaustavljanje krvarenja (Zaječar).
Rakija je imala važnu ulogu u lečenju rana, uboja, preloma, reumatskih
oboljenja, kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo različitih
obloga i melema. “Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca
je sitno, stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac).
Iščašeni članak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlačenjem
noge i masiranjem rakijom. Lek za uganuće zvao se “cerot”. To je bio
komad plavog papira premazan smesom cerove smole, rakije komovice i
tamjana . Kod “uštipa” – otvorenog preloma, kada kost uštine mišiće,
narodni vidari su najpre rakijom čistili ranu (ne čistim alkoholom) jer
rakija sadrži neke hranljive materije.
Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih
veoma bolnih zahvata stanje moglo ublažiti jedino jakom rakijom,
najčešće komovicom.
“Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noža u čašici komovice .”
“Od reume (aramatiz) se leči i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i
metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kad prođu 40 dana, onom tečnošću
se bolesnici mažu po reumatičnim delovima tela ” (Leskovac).
U čačanskom kraju reuma se lečila masiranjem bolesnika komovicom.
U okolini Zaječara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. bolne soli
(mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u
tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu
mazali su bolna reumatična mesta .”
Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve
anestezije. Ranjenik je jednostavno vezivan, pomoćnici su ga držali, a
vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali
da pije da bi lakše podneo bolove. S. Trojanović u svom radu “Šaronjanje
ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da
popiju 1l, a ženama 3/4 litra rakije. Pri porođaju, posebno kod težih
slučajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lakše
podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i
izraz: “Pijan kao majka”
“U slučaju povrede creva prema M. Protiću, ranjenik je stavljan na sto,
vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su
vađena u veći sud i prana rakijom .” Prema ovom opisu vidimo da se
rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfikovanje
unutrašnjih organa.
Rakija je bila i sastavni deo lečenja zaraznih bolesti:
U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali čaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom .
U okolini Podgorice žuticu su lečili pomoću žući (trave koja ima glavicu
sličnu glavici belog luka). Ovu travu su držali u rakiji, 24 časa, i
posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije .
U okolini Zaječara “korenje vučje jabuke se sitno iseče i stavi se u
ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna čašica protiv
tuberkuloze ."
“Kad iz kuće od tuberkuloze počnu umirati, zajedno sa pokojnikom
zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada
ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukućane
verujući u isceliteljsku moć napitka .
Rakija je upotrebljavana i u kozmetici, posebno za negu kose:
“Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojača pomešaju petrolej (“gas”), ricinus i rakiju.
Tom smešom mažu kosu četiri dana, potom je operu. To ponove tri puta i
onda kosa manje opada.
dugaplovidba.