Zanimljivosti o sladoleduJ. JOVANOVIĆ | novosti.rs
LEGENDE: Sladoled, planetarno popularna poslastica, nekada je bio strogo čuvana tajna, luksuz dostupan samo kraljevima
GOTOVO da nema osobe koja tokom toplih dana ne uživa u sladoledu. On je ukusan, sladak, neodoljiv, prosto savršen. Preliven, na štapiću, u kornetu... sladoled može da popravi raspoloženje za samo nekoliko trenutaka.
Istraživanja pokazuju da samo jedna kugla izaziva lučenje hormona sreće, što je dovoljno da se odmah osećamo bolje. Istorija sladoleda duga je koliko i istorija čovečanstva, a ova omiljena poslastica doživela je potpunu evoluciju od trenutka kada je nastala.
Nekada je bila luksuz, danas navika, nekada jednostavna mešavina leda i šećera, dok se danas služi u najneverovatnijim kombinacijama i ukusima. Ono što se kod sladoleda nikada nije promenilo jeste činjenica da je jedna od najukusnijih i najpopularnijih poslastica na svetu.
O sladoledu postoji bezbroj mitova i legendi, priča o tome kako i gde je nastao. Naučnici tvrde da nije moguće utvrditi tačnu godinu nastanka, kao ni ime tvorca sladoleda, ali je sigurno da postoji vekovima.
Italija, zemlja u kojoj se reč sladoled ("đelato") može pročitati i čuti na svakom koraku, smatra se kolevkom ove poslastice. Međutim, sladoled, ili barem neki njegov oblik, postojao je i mnogo ranije.
Istoričari tvrde da je veliki vojskovođa Aleksandar Makedonski uživao u sladoledu i da ga je delio svojim vojnicima. Njegov sladoled bio je samo mnogo jednostavniji od današnjeg, nezgrapna mešavina sitnih komadića leda i šećera, ali je za njega pripreman posebno tokom svih vojnih pohoda.
U antičko vreme u Maloj Aziji pili su se voćni sokovi rashlađeni do zaleđivanja, a ovaj napitak smatra se pretečom modernog sladoleda, tvrde stručnjaci. Slična "vrsta" služila se i u Egiptu u doba faraona, a za pripremu sladoleda koristilo se i zaslađeno mleko, pavlaka ili jogurt, dodavani su mu kandirano voće i orašasti plodovi.
Arapi, još jedan narod čije se ime vezuje za istoriju sladoleda, spravljali su takozvani šerbet ("slatki sneg") i preneli ga na Siciliju, a kasnije i u druge italijanske gradove. Tamo je sladoled dobijao sve lepšu formu i ukus. Dodavani su mu voće, šećer i mleko, pa je brzo postao omiljen desert bogatih.
Rimski car Neron ostao je, između ostalog, zapamćen i po tome što je robove slao u planine kako bi mu doneli led koji je kombinovao sa voćem. Obožavao je ovu poslasticu i služio je samo odabranim gostima.
Legenda kaže da je i kineski kralj Tang poznavao metod pravljenja sladoleda od leda i mlečnih napitaka, a sladoled je iz Kine brzo stigao i u Evropu. Prema nekim podacima prvi kineski recept za sladoled nastao je još 3000 godina p.n.e, a zahvaljujući pustolovinama venecijanskog istraživača Marka Pola, sladoled je sa dvora Kublaj-kana stigao na Stari kontinent.
Postoji jedna interesantna priča o sladoledu iz 16. veka. Naime, na jednom takmičenju u kulinarstvu, koje je održano na dvoru porodice Mediči, kuvar Ruđeri predstavio je sladoled ne nadajući se mnogo da će nova poslastica izazvati interesovanje. Međutim, novi slatkiš bacio je u senku sve ostale poslastice, pa ga je Katarina Mediči povela sa sobom kada je krenula u Francusku da postane supruga budućeg kralja, vojvode od Orleana. Ohrabren svojim izumom, Ruđeri je pustio mašti na volju, pa su nastajale najneobičnije kombinacije sladoleda u kojima su uživali isključivo članovi kraljevske porodice i njihovi prijatelji i poslušnici. Međutim, otkriće je na njega navuklo i veliki gnev ostalih vrlo ljubomornih francuskih kuvara, pa mu je slava donela prezir i usamljenost. Nesrećni Ruđeri vratio se u rodnu Italiju, ali je za sobom ostavio recept, koji je do tada bio privilegija kraljevske porodice. Vrlo brzo sladoled se proširio po čitavoj Francuskoj.
Još dvojica Italijana, Bernardo Buontaleti i Frančesko Prokopio važna si imena u istoriji sladoleda. Prvi, inače čuveni arhitekta, spravljao je fenomenalne sladolede, kojima je dodavao jaja, voće i mlečne napitke, a Prokopio je usavršavao mašinu za pravljenje sladoleda, što ga je dovelo u Pariz, gde je otvorio svoj kafe. Unapredio je sladoled dodavajući mu med umesto šećera, cimet, limun, pomorandžu... I, uživanje niko više nije mogao da zaustavi. Neobične mešavine koje je spravljao oduševile su i francuskog kralja Luja XIV, a kasnije i mnoge druge poznate Francuze, Napoleona, Balzaka, Igoa... Recepti su se menjali, prilagođavali istančanim ukusima, a sladoled je postajao simbol luksuza na italijanskim i francuskim dvorovima.
Ni Engleska nije dugo odolela. Na jednom banketu kralja Čarlsa I za odabrane zvanice služena je najbolja hrana tog vremena, a sladoled je poslužen kao glavna poslastica. Sladak, hladan i neodoljiv, nadmašio je sve što su plemići do tada probali. Oduševljeni gosti nisu imali reči da pohvale kuvara. Kralj je zbog toga zatražio da se recept za sladoled sačuva kao najstroža tajna, a privilegiju da ga jedu imali su samo članovi kraljevske porodice. Međutim, kada je Čarls pogubljen 1649. godine, kuvar po imenu Demirko odao je tajnu "običnom" svetu, a sladoled je, očekivano, potpuno očarao masu. Kada su Britanci u 18. veku naselili Ameriku, sa sobom su doneli i taj strogo čuvani recept. Sladoled počinje da se služi na balovima i svečanostima, a poznati ljubitelji u Americi bili su i Džordž Vašington i Tomas Džeferson. Obavezno su ga nudili svojim gostima na svim važnijim večerama i prilikom diplomatskih susreta. Amerikanci su inače, prema statistikama, nacija koja najviše voli sladoled. Kod njih čak 98 odsto domaćinstava svakodnevno kupuje sladoled, a to je i zemlja u kojoj se pojede najviše sladoleda po glavi stanovnika.
Za komercijalnu upotrebu sladoleda značajne su dve godine - 1851, kada je Džejkob Fasel otvorio prvu fabriku i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj.
Aparat za sladoled izmislila je, takođe, jedna Amerikanka - Nensi Džonson iz Nju Džerzija. Međutim, nije zaštitila patent, pa se njeno ime izostavlja iz zvanične istorije najpopularnijeg ledenog zadovoljstva. Sladoled u kornetu izmislila je jedna devojka u Luizijani 1904. godine. Navodno, momak joj je poklonio buket cveća uvijen u fišek i njoj je tada sinula ideja da napravi sličan fišek od oblandi i u njega stavi sladoled.
U 20. veku ukusi su prevazišli granice mašte. Sladoled je postao brend, a najneverovatnije, egzotične mešavine, dodaci aroma i dostupnost učinile su ga nezaobilaznim, planetarno obožavanim. Danas je izbor ukusa nepregledan. Sladoled se meša sa voćem, keksom, prelivima, likerima, jogurtom, ali i povrćem. Najneobičniji ukusi su beli luk, senf, bundeva, pasulj, kiseli krastavci... Ali, najbizarniji svakako je sladoled "bahasi". Ovaj japanski specijalitet u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa!
Danas se recepti za sladoled mogu pronaći na svakom koraku, na Internetu i u časopisima. Deca ga obožavaju, domaćice ga same prave kod kuće, a gastronomski stručnjaci smatraju da je odličan izvor energije i prava kalorijska bomba. Gotovo da ne postoji porodica koja ga nema na svojoj trpezi, naročito u letnjim mesecima, a o popularnosti sladoleda dovoljno govori i statistički podatak da samo 2 odsto svetske populacije ne voli ovo neverovatno ledeno osveženje.
ZANIMLJIVOSTI
* Najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanila, a nutricionisti tvrde da samo jedna kugla može da ima do 275 kalorija
* 80 odsto svog sladoleda na svetu pravi se od vanile sa Madagaskara, a osim Amerike najviše ga jedu na Novom Zelandu i
u Danskoj
* Najviše sladoleda pojedu deca do 12 godina i stariji od 45
* Da bi se pojeo sladoled na štapiću potrebno je polizati ga najmanje 50 puta
* Najveća porcija na svetu napravljena je 1985. godine. Bila je visoka 4 metra i prelivena sa 145 litara topinga od čokolade
* Statistički podaci pokazuju da se najviše sladoleda proda nedeljom
* Klinička ispitivanja dokazala su da samo jedna kašičica sladoleda donosi trenutni osećaj zadovoljstva i sreće
* Gastronomski stručnjaci tvrde da sladoled najidealnije "ide" uz šampanjac ili zeleni čaj
* U Velikoj Britaniji postoji poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od majčinog mleka
* U Italiji postoji Univerzitet koji obučava majstore za pravljenje sladoleda
* Sladoled za desert češće biraju muškarci nego žene, pokazuju statistike, a čak svaki peti konzument svoju poslasticu podeli sa kućnim ljubimcem, najčešće sa psom ili mačkom
* Najskuplji sladoled na svetu košta 1000 dolara. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka
TAJNA VEZA SLADOLEDA I SEKSA
Stručnjaci tvrde da se na osnovu omiljenog ukusa sladoleda vrlo lako mogu proceniti nečije seksualne sklonosti.
* Oni koji biraju čokoladu su strastveni, vole da uživaju i budu zadovoljeni. Odlični su ljubavnici, sposobni da pruže nezaboravno iskustvo.
* Vanilu vole osobe koje vole klasičan seks. Eksperimenti im nisu primamljivi, više vole udobnost kreveta, ali su zato vrlo odani i nežni.
* Ukus kafe i karamele vole pragmatičari, nezainteresovani za erotske igre. Njima je intelektualna strana ljubavi mnogo značajnija od telesne.
* Limun vole slobodoumni. To su uglavnom sanjari, ljubitelji egzotičnog i neistraženog. Sa njima je seks vrlo interesantan i upečatljiv.
Ljubitelji sladoleda sa ukusom badema, lešnika, pistaća ili oraha vole uvek samo jednu osobu i najređe se odlučuju na neverstvo. To su romantične duše usredsređene uvek na trenutnog partnera. U seksu mogu da budu sjajni ako vole, ali i vrlo dosadni ako im niste dotakli emocije.
Inače, sladoled se smatra izuzetnim afrodizijakom, posebno mlečni, ili onaj sa dodatkom aromatičnog bilja.