[You must be registered and logged in to see this image.]

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.

Reč "delfin" ima više značenja i može podrazumevati:

* svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);
* svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);
* svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje zubate kitove);
* pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprotranjenije i najpopularnije vrste delfina

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u redu Cetacea, i relativno mlada: delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom Miocena

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ponašanje


Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoga priče o delfina koji su štitili brodolomnike od ajkula. Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac. Nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su čamac odvratili od plovidbe na pučinu.

Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima od oko tuceta životinja. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.

Delfini su jedna od retkih životinja koje se kao i ljudi pare ne samo zbog razmnožavanja. Čak i tokom neplodnih dana u ženskom menstrualnom ciklusu, delfini su primećeni kako se pare iz zadovoljstva i međusobnog vezivanja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ishrana


Delfini su grabljivice. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love: vrste sa dugim kljunom i mnogo zuba love ribu, dok one sa manje zuba i kraćim kljunom radije traže lignja. Neki delfini se hrane i rakovima. Veće vrste, pogotovu orke, jedu i vodene sisare čak i male kitove.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evolucija i Anatomija


Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara, najverovatnije iz reda Artiodactyl. Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su zakržljale noge. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina.

Delfini imaju fuziformno telo prilago]eno za brzo plivanje. Na glavi imaju melon, okrugli organ koji koriste za eholokaciju. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela

[You must be registered and logged in to see this image.]

Delfinsko spavanje i disanje

[You must be registered and logged in to see this image.]


Delfini ne spavaju satima kao mi, niti postaju nesvjesni za ono što se događa oko njih kad utonu u san. Glavni razlog zbog koje ne spavaju duže vrijeme je disanje koje je kod njih (kao i kod kitova) svjesna aktivnost. Mnoge druge životinje, uključujući i nas ljude, imaju “disajni refleks”, te ako izgubimo svijest mi nastavljamo da dišemo. Kod delfina to nije slučaj, i kad bi kojim slučajem pali u duboki san oni bi se ugušili. Delfini zato spavaju u kratkim intervalima, vrlo blizu površine vode, bilo da lagano plutaju ili plivaju, i povremeno dolaze do same površine da udahnu. Kad spavaju, samo je jedna strana mozga u snu, a druga je budna i jedno oko im je najčešće otvoreno (kao kod nekih ptica) da bi motrilo okolinu i dolazak grabežljivaca. Nakon par minuta strane mozga zamijene uloge. Smatra se da delfinima ne treba mnogo sna.

Kao i drugi sisari tako i delfini i kitovi dišu na pluća. Za razliku od većine drugih sisara delfini većinu života provedu ispod vode, a mogu disati samo kad su im nozdrve, to jest dišni otvor, iznad vode. Ovaj otvor je zatvoren dok rone ili spavaju. Delfini daleko bolje koriste pluća od ljudi, na primjer. Kad dođu do površine da udahnu oni uzimaju više vazduha nego kopneni sisari sa istom veličinom pluća. Do kod ljudi jedan udisaj obično puni tek jednu petinu zapremine pluća, kod delfina jedan udisaj ispuni četiri petine pluća. Uz to delfini (a i kitovi) imaju više krvi nego kopneni sisari iste veličine, i njihovi hemoglobin veže više kiseonika. Sve ovo doprinosi da kad izrone nakon desetominutnog ronjena, delfini u prosjeku udahnu oko šest puta u minuti. U normalnim okolnostima kad plove površinom uglavnom dišu sa učestalošću od nevjerovatna dva udisaja u minuti!

Različite vrste delfina dosegnu seksualnu zrelost u različitim godinama, a “bottlenose” delfin (Tursiops truncates) koji je jedan od vrlo često viđenih delfina u svijetu, seksualnu zrelost doživi između 7. i 14. godine. Trudnoća kod delfina traje od 8 mjeseci pa i do godinu dana. Mladi nakon što se rode “sisaju” nekih šest mjeseci do godinu dana pa i više. Sisanje i nije najbolji izraz jer majke ušpricavaju mlijeko u usta mladunaca, pošto usne mladih nisu savitljive kao kod ljudi i ne mogu se priljubiti na bradavice da bi sisali u pravom smislu te riječi. Zato majke “špricaju” svoje punomasno mlijeko u usta mladih. Procenat masnoća njihovog mlijeka može biti i oko 40%. Neki smatraju da upravo ova masnoća sprječava mlijeko da se rasprši u vodi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

myfineforum.

Обични делфин (Tursiops truncatus) је најпознатији и најчешће виђен делфин. Насељава топла и умерено топла мора широм света.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Опис

Обични делфин је сиве боје, која варира од тамно-сиве на врху тела близу леђног пераја, до веома светло-сиве, скоро беле или чак ружичасте боје на стомаку. Ова врста делфина има издужену горњу и доњу вилицу, које формирају рострум и у облику су кљуна. Међутим, прави нос је отвор за дисање на врху главе делфина, а носна преграда се може видети када се тај отвор отвори. Лице и уста имају карактеристичан облик у виду "смешка", али тај "осмех" не значи да је делфин срећан; делфини не могу да померају вилице у било ком другом правцу.

Одрасли су дужине од 2 до 4 метара и теже од 150 до 650 килограма, док је у већини делова у свету дужина одраслих делфина око 2.5 метара, а тежина од 200 до 300 килограма. Мујжаци су мало већи од женки. Испоставља се да величина тела делфина зависи од станишта у ком живе. У толијим и плићим водама делфини су мањих димензија него њихови рођаци из хладнијих мора. На пример, код најсеверније популације обичних делфина који живе на самом северу Шкотске је забележена просечна дужина одраслих јединки мало мање од 4 метара. Супротно од њих, популација делфина на Флориди је просечне дужине од 2.5 метара. Делфини који настањују хладније воде су дебље грађе и имају крв способну за дубље роњење.

Врх репа и леђно пераје су грађени од густо збијених ћелија везивног ткива у којима нема костију и мишића. Животиња плива покретањем репа доле и горе. Грудна пераја се налазе по страни тела и служе да делфин одржи правац у ком се креће. Ова пераја садрже кости и видљиво су хомологна предњим удовима копнених сисара (од којих су се сви китови и делфини развили пре 50 милиона година).

Понашање

Сваких 5-8 минута, обични, као и сви други делфини, морају да изроне на површину како би дисали преко својих отвора, иако генерално израњају много чешће - по неколико пута у минути. Стога, обични делфин веома кратко спава; једна половина мозга је заслужена за сан, а друга половина је "будна".

Ови делфини живе у јатима од по 12 животиња. Обично група женки и њихових младунаца живи заједно у једном јату, а млађи делфини могу да живе у помешаним заједницама. Неколико различитих јата могу да се удруже и образују велике групе од по чак стотину и више делфина. Мужјаци углавном живе живе самостално или у јатима од 2-3 јединки, а могу да се с времена на време придруже тим мањим јатима.

Обични делфини су понајвише познати по својој радозналости и дружељубивој природи према људима. Повремено, делфини су спасавали повређене рониоце подижући их на површину. Такво понашање такође примењују према сопственој врсти. У новембру 2004. године, још драматичнији извештај је стигао са обала Новог Зеланда, када је група обичних делфина спасила три чувара плаже, удаљена 100 метара од обале Вангареја, од 3 метара дугачке велике беле ајкуле. Чувари су пливали, наишавши на ајкулу, када су делфини осетили опасност окруживши пливаче 40 минута штитећи их од напада животиње.

Делфини су грабљивице и такође исказују агресивност. То укључује борбу мужјака око женке, агресивност према ајкулама и другим мањим врстама делфина. Праћена је једна популација око Шкотске како напада и убија сиве делфине .

Женке обичних делфина живе око 40 година, док мужјаци ретко доживе више од 30 година.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Исхрана

Хране се мањом рибом, понекад такође лигњама, крабама, рачићима и другим мањим животињама. Њихови зуби служе за кидање, а не за жвакање хране. Када наиђу на јато риба, делфини раде тимски како би успели да одрже рибе заједно и повећају улов. Такође лове и самостално. Примењују и другу тактику при лову; ударају снажно рибу, омамљујући је, а понекад и бацајући је изнад воде како би је лакше појели.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Размножавање

Мужјак има два прореза испод стомака: један прорез окружује пенис, а други се налази иза аналног отвора. Женка поседује један прорез око вагине и ануса.

Мужјак се удвара на више начина: пливањем поред женке, прављењем разних поза, миловањем, чешањем о женку, ударањем вилицама, трљањем кљунова и цичањем. Копулацији (парењу) претходи дугачка предигра; тада мужјак и женка споје стомак о стомак када мужјак издужи пенис из свог прореза до вагине. Овај чин траје само 10-30 секунди, али се понавља неколико пута, и траје неколико минута са прекидима.

Женка је бременита отприлике 12 месеци. Млади се рађају у плиткој води, док "бабица" (која може бити и мужјак) припомаже при порођају. Рађа се само једно младунче, дугачко око 1 метар. Мајка храни младунче од 12 до 18 месеци млеком преко млечних жлезда смештених код гениталних прореза.

Младунче живи близу мајке док не напуни шест година. Мужјаци не учествују у подизању младих. Женке су полно зреле са 5-10 година, а мужјаци мало касније, са 10-12 година.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Природни непријатељи


Велике врсте ајкула попут тиграсте или замбези ајкуле лове обичне делфине. Међутим, делфини нису беспомоћни у односу на непријатеља и познати су по томе да се успешно могу одбранити током сукоба. Одређене (али не све) орке могу да се хране делфинима, али то ретка случајност. Друге орке, оне које се не хране сисарима, су виђене како пливају заједно са обичним делфинима.

Пливање у јатима помаже делфинима да се лакше одбране од напада непријатеља. Користе се сложеним стратегијама избегавања, а до смрти ће се борити против непријатеља. Такође придолазе у помоћ другим повређеним делфинима, држећи их изнад воде да би удахнули ваздух.

Статус


Обични делфини нису угрожена врста сисара. Њихова будућност је за сада стабилна, због тога што их има у изобиљу и веома су прилагодљиви. Међутим, неке подврсте су у опасности због климатских промена. На пример, процењено је да је остало само 150 делфина који живе на сверу Шкотске и да њихов број опада за око 6% годишње, услед њиховог узнемиравања, загађења мора и смањења хране. Локална промена климе као што је повећање температуре воде такође игра мању улогу у овоме.

Jedan od glavnih uzroka smrti među delfinima u zatočeništvu je samoubistvo. Oni mogu počiniti samoubistvo na više načina, a najčešći su odbijanje da jedu ili ‘lupanje’ glavom od zidove bazena.

Nedavna istraživanja pokazuju da delfini imaju svoja imena, te da mogu pozvati jedni druge ‘po imenu’ (svaki odgovara na različit zvižduk).

Delfini mogu biti pravi zavodnici. Mužjaci skupljaju morsku travu kako bi napravili nešto što podsjeća na buket cvijeća koji zatim odnesu svojim damama. Isprva, naučnici su vjerovali da se oni samo igraju, dok nisu primjetili da uvijek mužjaci prave ove ‘bukete’, te da ih uvijek prave ispred ženki.

Delfini su izuzetno razigrane i radoznale životinje. Često se igraju jedni s drugima, igraju se među algama, ali se također igraju i sa drugim vrstama, npr ljudima, pa čak i psima.

Zabilježeni su brojni slučajevi o tome kako delfini pomažu jedni drugima u nevolji. Pomažu starijima u skupini, a također mogu napraviti i ‘splav’ od svojih tijela i tako nositi bolesne ili povrijeđene.

Delfini ne pomažu samo drugim delfinima. Čini se da njihova empatija ne poznaje granicu, jer je zabilježeno kako pomažu ljudima u nevolji, pa čak i kitovima mnogo većim od sebe.

Delfini iz rijeke Amazon plivaju naopačke. Vjeruje se da im grbe na leđima pomažu da ‘osjete’ dno rijeke kako bi na njemu pronašli hranu. Ovakvav način plivanja im također može pomoći i da bolje vide šta se nalazi ispod njih, jer ispod očiju imaju malo veće obraze koji im otežavaju gledanje prema dolje.

Drevni Rimljani su nekada koristili delfine da im pomognu u ribolovu. Obučavali su ih da tjeraju manje ribe prema ribarima, a kada se dovoljno velika skupina riba okupi na jednom mjestu, delfini bi signalirali ribarima da je vrijeme da bace svoje mreže. Danas se ova praksa još uvijek može vidjeti u Santa Catarini u Brazilu.

Većina delfina ima dugačak životni vijek. Najpoznatija vrsta, Tursiops (Bottlenose), ima prosječan životni vijek od 40 godina, dok orce ponekad dožive i 80-tu godinu.


Maui delfini su najmanja vrsta delfina, dugački su oko 1,2 metra i teški oko 40 kg. Najveća vrsta su orce, ili kitovi ubojice (da, oni su tehnički delfini), a mužjaci ove vrste obično narastu oko 6-8 metara i često su teški više od 6 tona.

Delfini se savršeno orijentišu u prostoru, zahvaljujući svom odličnom čulu sluha.

Oni se, naime, dobro orijentišu dok love plen oslanjajući se na zvuk. Oni tada šalju visokofrekventne, mljackave, piskave zvuke, a zatim, na osnovu eha, analiziraju i ustanovljuju položaj plena.

Pomoću sistema za eholokaciju delfin dobija podatke o tome da li se radi o kakvoj prepreci ili o plenu, kao i to kakav je plen u pitanju, koliko je veliki, pa čak i da li je uplašen.


Za sada nije utvrđeno na koji način delfin ispušta ovakav zvuk, ali on verovatno prolazi kroz delfinovo ispupčeno čelo. Ovaj deo delfinove glave funkcioniše kao "zvučno sočivo", koncentrišući zvuk u tanak zrak koji delfin šalje napred.



Eho hvata kroz zube, a zvuk odatle putuje kroz kost, sve do osetljivog dela uha.

DELFINI SE RAĐAJU SA BRKOVIMA

Iako na prvi pogled koža delfina izgleda vrlo glatko, ali, vjerovali ili ne, delfini se rađaju sa dlačicama tik iznad usta, te i podsjećaju na brčiće. Kako odrastaju i u toku samog plivanja veći dio tih dlaka vrlo brzo opadne.


DELFINI NEMAJU GLASNE ŽICE

Rijetki su oni kojima je poznata činjenica da delfini kada ispuštaju poznati reski zvuk ne dolazi iz usta, već iz njihovih nozdrva. To je za ove životinje i jedan od ukupno dva moguća načina vokalizacije, odnosno mogući način da proizvode zvuk (čitaj glas) kako u vodi, tako i iznad nje. Drugi način kako se delfini oglašavaju je objašnjen u sljedećoj zanimljivoj činjenici.

DELFINI SU U OSNOVI DALTONISTI

Šta tačno delfini vide kada je u pitanju boja, nauka još nije uspjela da razriješi. Neka istraživanja su pokazala da delfini nemaju mogućnost da vide spektar zelene boje, dok druga istraživanja njihovog ponašanja su izvela činjenicu da određene kolorite ipak mogu da vide. Ostaje nejasno samo da li su pitanju dvije ili više boja, odnosno da li je svjetlina onog što vide presudna u odnosu na boju ili ne.


DELFINI NEMAJU ČULO MIRISA

Eksperti tvrde da delfini nemaju čulo mirisa, kao i da u njihovom mozgu prosto ne postoji centar za ovo čulo.