Morfologija je deo nauke o jeziku koja proučava vrste reči i oblike tih reči. U srpskom jeziku postoji 10 vrsta reči koje se dele na promenljive (imaju deklinaciju i konjugaciju) i na nepromenljive reči.

Promenljive vrste reči:

1) imenice
2) zamenice
3) pridevi
4) brojevi
5) glagoli

Imenice, zamenice, pridevi i brojevi spadaju u imenske reči, odnosno u reči koje imaju deklinaciju.
One razlikuju tri gramatičke kategorije:

1) rod (muški, ženski, srednji)

2) broj (jednina, množina)

3) padež

Pridevi pored ovih kategorija imaju i kategoriju komparacije (poređenja) i kategoriju određenog/neodređenog vida, dok su brojevi samo delimično promenljivi. Brojevi do pet su promenljivi, kao i stotina, hiljada, milion, dok su ostali brojevi nepromenljivi.

Promena reči po padežima naziva se deklinacija. Padeži predstavljaju različite oblike jedne iste reči. U srpskom jeziku posotoji 7 padeža. To su: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ. Nominativ i vokativ su nezavisni padeži, što znači da mogu da stoje samostalno u rečenici i da nikada za sebe ne vezuju predloge. Ostali padeži su zavisni i javljaju se sa predlozima ili bez predloga. Lokativ je padež uz koji je predlog u svim slučajevima obavezan.

Glagoli su reči koje imaju konjugaciju. Kategorije glagola su:

1) lice (lice koje govori, sagovornik, odsutno lice)

2) vreme (može biti prošlo, buduće, sadašnje u odnosu na trenutak govorenja)

3) način (stav govornika prema nerealizovanoj radnji)

4) glagolski vid (trajanje glagolske radnje)

5) glagolski rod (prelaznost glagolske radnje)

6) gramatički rod (muški, ženski, srednji)

7) gramatički broj (jednina, množina)

Nepromenljive vrste reči:

1) prilozi
2) predlozi
3) veznici
4) uzvici
5) rečce

Nepromenljive vraste reči ne menjaju svoj oblik. Prilozi mogu imati komparaciju (poređenje) ukoliko se radi o prilozima za način, mesto ili količinu.