Sfinks je najpoznatija bezdlaka vrsta domaće mačke.Možete je prepoznati po naizgled bezdlakom, ‘paperjastom’ pokrovu tela. Stoga je osetljiv na povećanu toplinu i hladnoću, zahteva redovnu negu kože i držanje u kuće. Po naravi je znatiželjna, zaigrana i inteligentna mačka, vrlo prisna s vlasnikom.
Sijamska mačka je veoma popularna rasa domaće mačke, posebno u Evropi i Americi. Karakteristična je po svetloj jednobojnoj, kratkoj dlaci bez podlake, sa tamnijim obeležjima (pointed). Vodi poreklo iz Sijama (današnji Tajland), gde je poštovana u budističkim hramovima, kao i na dvoru sijamskog kralja. U Evropu stiže u drugoj polovini 19. veka, a u Ameriku početkom 20. veka.
Sijamska mačka je prepoznatljiva po svojoj jednobojnoj dlaci i tamnim obeležjima na nogama, repu i glavi. Telo je srednje veličine, dugačko i vitko. Glava je duguljasta i izdužena prema njuški. Oči su kose, velike i plave boje. Rep je dugačak i sužava se ka vrhu. Težina je od 2,5 do 5,5 kilograma.
Scottish Fold su mačke s presavijenim ušima prema naprijed i nadolje prema glavi. One se mogu naći u dva tipa: s presavijenim i s ravnim ušima. Presavijene uši su rezultat spontane genetske mutacije koja se dominantno nasljeđuje. Scottish Fold potječu od Susie, bijele mačke polupresavinutih ušiju, koja je otkrivena u regiji Tayside u Škotskoj na nekoj farmi. S takvim izgledom bila je slična sovi..
To su mačke srednje veličine sa zaobljenim tijelom i glavom te velikim okruglim očima i kratkom zaobljenom njuškom. Uši mogu biti ravne, srednje velike do male, preklopljene s velikim rasponom preklopljenosti. Dolaze u svim mogućim bojama u kombinaciji s bijelom te u kratkodlakoj i dugodlakoj verziji (polu duga dlaka i veliki čupavi rep).
Mačići ove pasmine se rađaju s podignutim ušima koje se u dobi od 3 do 4 tjedna presavinu ili ne presavinu i zato postoje dva tipa.
To su mačke koje se dobro adaptiraju na različite promjene u svojoj okolini i na druge životinje. Vrlo su radoznale i prate sve što radite, jer vole biti uz ljude, a glasaju se tihim, nježnim glasom.
Scootish Fold je pasmina koja još nije službeno priznata u Velikoj Britaniji i Europi, ali jest u Americi.
Bengal Cat, u prevodu Bengalska mačka, relativno je nova hibridna rasa koja je ljubiteljima mačaka postala poznata pod prvobitnim nazivom Leopardette.
Šta su hibridi?
Vrsta važi kao vrsta ako je u prirodi u stanju da se razmnožava a da pritom sa drugim vrstama ne osniva mešovite populacije. Tokom evolucije, vrste su se međusobno izolovale i toliko biološki udaljile jedna od druge, da različito genetsko nasleđe ne dozvoljava njihovo mešanje .
Čovek to očigledno nije voljan da prihvati pa stalno pokušava, kako u svetu flore tako i u svetu faune, da mimoiđe prirodno postavljene zakone i principe. Šezdesetih godina je u Americi vršeno eksperimentalno ukrštanje divlje bengalske mačke, poznate pod imenom ALC - Asian Leopard Cat, [felis bengalensis] i domaće mačke.
[You must be registered and logged in to see this image.] Felis bengalensis [ALC - Asian Leopard Cat]
Mačka srednje veličine, težine 3,5 – 7kg. Spram tela relativno male glave sa manjim zaobljenim ušima i velikim okruglim očima. Noge su joj duže nego u domaće mačke. Dlaka je kratka, puna i meka. Boje variraju od oker do braonkasto žute sa crnim flekama ili rozetama sa crnim konturama. Živi u blizini vode, lovi zečeve, ptice, miševe i ribe. Ženka donosi 2-3 mladunčeta na svet i othranjuje ih sama.
Ukrštena je ALC ženka sa mužjakom domaće mačke. I pored poznatih problema neplodnosti mužjaka u pokoljenju iz takvih ukrštanja, pojavio se i problem da divlja mačka kao mati, u opasnosti često ubija svoje potomstvo. Prešlo se na sparivanje ALC mužjaka sa ženkom domaće mačke.
U prvoj generaciji zvanoj F1 se dobro održao željeni izgled, mada sa neželjenim efektom da se velikim delom nasleđuje karakter divljeg oca, ali bar domaća mačka nije imala problema da othrani svoje poludivlje potomstvo. Najvažniji su prvi kontakti sa okolinom i samo pitoma majka može naučiti svoje mačiće da se ne ophode i ne reaguju divlje u raznim situacijama .
Kao sto je već rečeno, procenat neplodnosti mužjaka kod hibrida je velik. To je način na koji se priroda brani od neželjenih slučajnosti. Kod ženki to nije slučaj. Da bi se izbegao efekat “vraćanja unatrag”, sparivanjem F1 ženke sa ALC mužjakom, došlo se na ideju ukrštanja drugih domestifikovanih rasa flekastih mačaka.
Maine coon mačka jedna je od najvećih pasmina domaće mačke, poznata po svojoj inteligenciji i razigranosti, kao i po specifičnom fizičkom izgledu. Ova vrsta je jedna od najstarijih prirodnih vrsta u Sjevernoj Americi, a često je zovu i "nježni div."
U 17. i 18. stoljeću, domaće mačke dovedene iz Europe suočavale su se s hladnijim zimama u Novoj Engleskoj, ali su jedino najsnažnije preživljavale. Prirodno se razmnožavajući, rakunske mačke su se razvile u velike mačke, otpornog krzna i građe.
O porijeklu vrste i njezina imena postoji nekoliko priča. Jedna je da se domaća mačka puštena u divljinu Mainea križala s rakunom i tako stvorila potomke s karakteristikama rakunske mačke. Iako nemoguć prema biologiji, ovaj mit, zbog čupavog repa i boje slične rakunu možda je doveo do stvaranja imena rakunska mačka. Druge su priče je da je nazvana prema kapetanu Coonu koji je zaslužan za dolazak mačaka na obalu Mainea ili da je vrsta nastala od šest mačaka Marije Antoanete koja ih je poslala u Wiscasset, Maine kad je planirala bijeg iz Francuske za vrijeme revolucije.
Kako bilo, danas mnogi uzgajivači vjeruju da je vrsta nastala križanjem postojeće kratkodlake domaće mačke i dugodlake, možda tipa angora koju su donijeli mornari iz Nove Engleske ili koju su u Ameriku donijeli Vikinzi. Rakunska mačka sliči objema vrstama, norveškoj i sibirskoj.
Maine coon su vrlo velike i snažne mačke. Prosječna težina ženke je 4 - 6 kg, a mužjaka 6 - 9 kg. Iako postoje i veći primjerci, relativno su rijetki oni mužjaci koji teže preko 10 kilograma. Mužjak može narasti na dužinu od 1 metra, a najveći rekord dužine je 121 cm. Dosezanje konačne veličine često traje dulje nego kod ostalih mačaka, uglavnom oko 4 do 5 godina.
Najčešća boja krzna je smeđa s šarama, premda ih ima u svim bojama. Boja očiju također varira. Uglavnom su zelene, zeleno-zlatne ili zlatne. Plave oči i varijante s jednim plavim, a drugim zlatnim okom moguće su kod mačaka s bijelim krznom.
Imaju srednje dugo, gusto krzno s dugim dlakama na prsima poput lavlje grive. Krzno se sastoji od dva sloja i jako je mekano. Dulje dlake na stražnjem dijelu šapa i između prstiju pomažu im u očuvanju topline. Također, imaju čupav rep, široku glavu, četvrtastu njušku, dok su uši ukrašene čupercima krzna. Većina Maine coon mačaka održava svoje krzno i bez pomoći čovjeka, ali za poboljšanje kvalitete dlake preporuča se četkanje barem jednom tjedno.
Maine coon mačke se odlikuju inteligencijom i razigranošću. Kao posljedica čestog korištenja prednjih šapa, lako će naučiti otvarati vrata ormarića, okretati slavinu ili uzimati manje stvari. Neke rakunske mačke radije će jesti iz šapa nego iz zdjelice. Rijetko jedu same i više preferiraju jesti u društvu drugih mačaka i čovjeka.
Po svom ponašanju slične su psu. Donošenje stvari im je najdraža igra. Kao i psi, donijet će svoju igračku, spustiti je ispred vlasnika i čekati da je vlasnik baci. Vrlo su privržene i često prate ljude u obavljanju svakodnevnih poslova.
Persijska mačka (persijski - گربه ایرانی) je jedna od nastarijih rasa domaćih mačaka. Početkom 20. veka postala je jedna od najpopularnijih čistokrvnih mačaka i najzastupljenijih rasa na izložbama.
Persijska mačka se smatra najmirnijom rasom, tolerantnom prema drugim mačkama i vernom vlasniku. Dlaka je dugačka i gusta i zahteva svakodnevno održavanje, jer nedovoljna nega dovodi do zapetljavanja dlake i problema na koži.
Persijska, egzotička kratkodlaka, činčila i himalajska mačka su identične u pogledu standarda tela, a razlikuju se u dužini i boji dlake. Persijska mačka je dugodlaka i nema point gen, za razliku od himalajske kod koje je prisutan.
Poreklo persijske mačke nije poznato. Smatra se da potiču iz srednje Azije, a prvi put se javljaju u Evropi u 18. veku, iako ima podataka da se u Italiji postojala u 16. veku. Prvi put je prikazana na izložbi 1871. godine u Engleskoj. Kraljica Viktorija je imala plave persijanere, što je doprinelo popularnosti ove rase. U Americi prvi put su prikazane 1895. godine.[1] Iako je rasa poznata preko 200 godina, službena zemlja porekla danas je Velika Britanija, gde je dobila standard krajem 19. veka.
Karakteristike
Telo persijske mačke je krupno i mišićavo, ima jake kosti i izuzetne mišiće. Glava je okrugla i široka. Oči su velike i široko postavljene, a boja zavisi od boje dlake. Uši su male, oblog vrha i široko postavljene. Rep je proporcionalan telu i pun, bez lomova. Prednje noge su kratke i prave. Šape su velike, okugle, sa čupercima dlaka između jastučića. Vilica je široka i snažna, sa pravilnim zagrizom. Nos je širok koliko i dugačak, sa vrhom u visini donjeg očnog kapka. Održavanje krzna
Persijska mačka ima gustu, vunastu poddlaku, zbog čega može doći do zapetljavanja. Ukoliko se dlaka zamrsi ne može se više četkati, već se mora iseći. Persijanere treba i kupati, jer se čista dlaka manje mrsi.
Pretpostavlja se da Kartuzijanka vodi poreklo iz brdovitih predela Sirije odakle je u 13. veku mogla biti donesena, te je prvobitno bila poznata kao Sirijska mačka. Pod istim imenom se pominje i u italijanskim dokumentima u kojima postoji opis i crtež. Kad se crtez i opis Sirijske mačke uporedi sa današnjim standardom rase, ne postoje skoro nikakve razlike.
Mačka je bila takodje poznata pod imenom Malteska, a i Kiparska mačka.
Ime Chartreux, Kartuzijska mačka, pojavljuje se u francuskim dokumentima kasnog srednjeg veka ["Dictionaire universel de Commerce", 1723].
Samo ime Chartreux nema nikakve veze sa Kartuzijskim kaluđerskim redom, kao što se može pretpostaviti. Kartuzijski red je i zvanično potvrdio da se kaluđeri nikad nisu bavili uzgojem mačaka.
Kako je onda rasa došla do imena Chartreux? Pošto se ne zna tačno, pretpostavlja se da je rasa dobila ime Chartreux zbog sličnosti svoje dlake sa vunom iz Španije koja se upotrebljavala za tkanje tih tipično sivo-plavih odora Kartuzijskih kaluđera.
Navodno je Kartuzijska mačka bila prvobitno rasprostranjena u okolini Pariza gde je bila veoma omiljena kod štavljača kože i kod mesara, zbog njenog divnog sivo-plavog dvostrukog krzna, duge i kratke dlake, kao i zbog njenog izrazito mišićavog tela. Možda vam ovo zvuči kao crni humor, ali upravo tako navode izvori. No, nadajmo se da zbog navedenih odlika nije završavala u loncu.
Rasa danas
Početak savremenog odgoja spominje godinu 1925. kada su sestre Léger, oduševljene lepotom sivo-plave mačke, koje se nekoliko stotina godina održala slobodno živeci u nekoj vrsti izolovane populacije, kako se pretpostavlja, resile da etabliraju rasu. Sestre Léger su prema crtezu i opisu rase iz starih dokumenata, upornim odgajivačkim radom uspele da učvrste sve karakteristicne odlike rase, što je bilo krunisano uspehom njihove ženke Mignonne de Guerveur koja je na izložbi pariskog Cat-Cluba 1933. godine bila izabrana za najlepšu mačku.
Izgled
Kartuzijanka je mačka srednje veličine, mišićavog tela i nogu srednje dužine. Ženke su znatno manje, ali proporcionalno. Rep je srednje dužine, na vrhu špicast. Glava je trouglasog oblika sa ušima srednje dužine koje stoje uspravno i sa relativno malim razmakom. Profil je ravan. Oči su velike i ne treba da budu sasvim okrugle, boje ćilibara, do boje bakra.
Chartreux se ubraja u kratkodlake maćke, ali je njena dlaka ipak nesto posebno: i gornji i donji sloj krzna čine istovremeno i kratke i dugacke dlake. Efekat je taj da je krzno izuzetno gusto i vunasto. Boja mu je srebnasto-sivo-plava. Dozvoljeno je da Chartreux mačići do starosti od dvanaest meseci imaju minimalne tragove tabby šare koja posle treba da se izgubi i dlaka postane ravnomerno jednobojna.
Karakter
Chartreux je veoma čvrstog karaktera, ali ne može se reći da je tvrdoglava i da radi sta hoće. Ona samo zna šta hoće i kako da dobije. Voli društvo čoveka, ali može bez problema da ostane satima sama. Veoma je odana i voli da se mazi, ali ne da se stalno nosi na rukama i da sedi u krilu. Ostala je ipak donekle samostalna.
Prve Bombay mačke rođene su 1958. godine u jednoj odgajivačnici u Kentakiju [Kentucky]. Gospođa Nikki Horner koja se bavila odgojem rase American Shorthair i Burma, imala je sasvim jasnu predstavu o rasi koju je htela da kreira. Dugogodisnja selekcija predhodila je konacnom rezultatu. Sparivanjem jedne American Shorthair zenke i Burmanskog mačka, oboje Veliki Šampioni [Grand Champions], odgajivačica je napokon dobila ono što je toliko dugo očekivala : malog crnog pantera, pitomog i umiljatog. Rasa je dobila ime Bombay zbog asocijacije na indijskog pantera. Rasa je tek 1976. bila priznata, prvo kod CFA [Cat Fanciers Association, USA].
Izgled
Snažna i mišićava mačka, srednje veličine, elegantnih pokreta kao panter. Glava je okrugla sa širokim licem čije središte su okrugle oči boje zlata. Uši su srednje veličine, zaobljene na vrhu. Dužina nogu je srazmerna sa telom, rep je ravan i srednje dužine. Najlepše od svega je meka ali gusta kratka dlaka neopisive crne boje koja se pod rukom oseća kao saten, a tako se i presijava.
Karakter
Mačka je vrlo društvena i ne voli da bude sama. Traži društvo prateći čoveka u stopu. Obožava da se igra, bez obzira na šta naidje - sve joj odgovara: čep za flašu je podjednako dobar kao i olovka sa stola koji je predhodno spremila. Podnosi se dobro i sa ostalim mačkama, ali kad se radi o jelu, onda svi moraju da čekaju da se ona najede. Ona jednostavno mora imati prednost.
Ruska plava mačka je vrlo cenjena rasa domaće mačke, prepoznatljiva po svom svilenkastom krznu. Osnovna boja je plava, ali uzgojene su vrste i sa crnom i belom bojom (koje su priznate od strane ACF i GCCF). Kako ime kaže, ona potiče iz Rusije, a prvobitni naziv joj je bio Arhangelsk mačka, jer se veruje da su je u Englesku (1960. god.) doneli mornari iz Arhangelska. Kasnije je naziv promenjen u ruska plava mačka, koji se zadržao do danas.
Istorijat
Malo se zna o poreklu ruske plave mačke, ali sigurno je da nije veštačka rasa, već je nastala prirodnim putem, da bi se kasnije (selektivnim uzgajanjem) dobile osobine kakve danas poseduje. Nekada su je čak i lovili zbog njenog prelepog krzna. Poznato je da je bila omiljeni ljubimac Engleske kraljice Viktorije, a smatra se da su je uzgajali ruski carevi kao „kraljevsku mačku“. Prvi put je izložena (pod nazivom Arhangelsk mačka) 1975. godine u Kristal Palati u Engleskoj, gde se takmičila u sklopu svih plavih mačaka. Tek je 1912. godine dobila sopstvenu klasu. Današnji izgled ruske plave mačke je nastao ukrštanjem ruskih plavih mački iz Engleske (koje su se odlikovale veoma svilenkastim krznom) sa skandinavskim, čije su oči bile tamno zelene boje. Tada, tačnije od 1960. godine postaje sve popularnija, kako na izložbama, tako i kao kućna mačka.
Ruska plava mačka se može lako razlikovati od drugih rasa, i to najviše zbog njenog najupadljivijeg dela — krzna. Priznata je samo plava boja, tj. siva sa plavim odsjajem preko kojeg prelazi svilenkasto-srebrni sjaj. Ovaj sjaj se javlja zbog duplog krzna, pri čemu je tamnija boja pri dnu, tako da svetlija boja dolazi do izražaja na tamnoj podlozi. Kod mladunaca se javljaju takozvane ghost tabbies, tj. pruge koje se gube kada stupe u polnu zrelost. Ruska plava mačka je srazmerne, lake građe. Ima malu, okruglu glavu sa velikim ušima. Oči su zelene boje (prema pravilima udruženja), ali kod mladunaca variraju od plave, preko žute i narandžaste, pa na kraju do zelene. Telo je dugo i mišićavo, sa dugim repom, a samo kretanje daje poseban izgled ove prelepe mačke.
Osobine ponašanja
Ovo je tiha, čista rasa mačke, veoma razigrana i uprkos svojoj stidljivoj prirodi veoma je privržena vlasniku. Veoma su inteligentne, o čemu govori brzo učenje otvaranja vrata, vraćanje loptice itd. Često su stidljive pred strancima, ali to može da se promeni tokom odrastanja, tako da su bojažljive dok su male, a zatim otvorene ili obratno. Poznate su i po svojoj razigranosti, kao i druželjubivosti prema drugim životinjama. Pogodne su i za moderan način života, jer im nije teško da ostanu same u kući, ali naravno ne treba ostavljati bilo kog ljubimca dugo vremena samog.
Istorijat: To je novija pasmina nastala 1960. godine ukrštanjem persijske i američke kratkodlake mačke sa namerom da se poboljša tip američke kratkodlake mačke. Iz te kombinacije nastala je mačka sa okruglom glavom i svilenkastim krznom. Najupadljivije su bile mačke iz tih ukrštanja kod kojih se pojavila srebrna boja. Znači gen je bio preuzet od persijske mačke. Mačke su naprosto bile prelepe. Nakon toga se počelo intenzivno raditi na uzgoju sada već nove rase i 1966. godine do 1968. gospođa Jane Martinke iz CFA postavlja program i standard za kratkodlaku persijsku mačku. 1968. je ta pasmina priznata u CFA kao "egzotic shorthair" odnosno kratkodlaka egzotična mačka. U tim ukrštanjima znale su se koristiti i burmanske mačke ali one nisu donele srećne kombinacije. 1979. je egzota uvežena u Evropu od Norberta i Elke Deutschman. Godine 1983. i 1984. te su se mačke sudile u kategoriji kratkodlakih mačaka.
Sa strane FIFe egzota je prvi put nagrađena sa CAC statusom 1984. i od tada kreće intenzivniji uzgoj egzota u Evropi. Godine 1991. priznata je od FIFe u kategoriji dugodlakih mačaka i od tada se sudi u I kategoriji.
Karakter i temperament: Po karakteru su to vrlo drage, inteligentne, privržene i nenematljive mace. Vole udobnost, kuću i igru. Kad nekog prvi put ugledaju primaju ga sa velikom rezervom dok ne procene da li mogu imati poverenja prema toj osobi. Vremenom se sve više vežu za vlasnika.
Standard im je isti kao i kod persijkskih mačaka i jedina je razlika u krznu. KRZNO: vrlo gusto, teksture somota i mekano, odstoji od tela. Nešto je duže nego u britanaca i ne sme biti prilegnuto. BOJE:sve su dozvoljene, bela, crna, plava, riđa, krem, srebrna, kornjačevina ( plava, crna ), dezeni mogu biti tabby, shaded, colorpoint, tabby point, color point.
Poreklo: American Curl Longhair (ACL) i American Curl Shorthair (ACS) su dve rase mačaka po FIF-e i. Ove dve rase su u svemu istih karakteristika samo se rzlikuju po krznu. Naime kod ACL vrste rep je gusto (duge i čupave dlake kao kod sijamaca) obrastao dlakom poput perjanice, a kod ACS pasmine krzno na repu je iste dužine kao na telu. ACL za razliku od ACS ima veliki okovratnik a može imati grubu ili premekanu strukturu krzna na telu. ACS ima plišastu strukturu krzna po telu. Obzirom da su ova dva tipa mačaka u svemu ista osim u dlakama repa i okovratnika, u daljem opisivanju koristimo jedinstven naziv Američki Curl. Američki Curl je vrlo neobična i posebna mačka zbog svojih prema nazad savijenih ušiju. Praroditelj te pasmine je mačka po imenu Shalamith. Mačka je nađena i usvojena od porodice Ruga iz Lakewoodu u Kaliforniji 1981. godine. Shalamith je vrlo interesantna maca crne boje, poluduge dlake i savijenih ušiju prema nazad. Te godine Shalamith se pari sa običnom domaćom mačkom i rađa četri mačića, dva sa ravnim ušima i dva sa savijenim ušima. Za macu se zainteresovala prijateljica porodice Ruga, koja je i uzgajivač maca, gospođa Kiester koja uspešno izlaže Shalamit 1983. godine i odlučuje se za uzgoj nove pasmine.
Genetskom analizom ustanovljeno je da se kod te mace radi o spontanoj mutaciji dominantnog gena koji se prenosi od jednog roditelja. Ustanovljen je program za uzgoj te šarmantne i privlačne mačke. Curl je za sada vrlo retka rasa, a pogotovu izvan SAD. Mačke se mogu pariti međusobno a za sada se još dozvoljava i parenje sa domaćim mačkama kako bi se dobio veći genski pul i izbeglo parenje u srodstvu. Gen koji uzrokuje savijanje ušiju nije povezan sa nikakvim patološkim osobinama. Gen se nasleđuje kao dominantna osobina. Većina mačića iz tih ukrštanja sa domaćim mačkama imaće savijene uši, čak i ako imaju gen za normalne uši. Curl ima zaista interesantne uši koje, najmanje 1/3 visine od baze, čini čvrsta ravna hrskavica iza koje se onda uši savijaju prema nazad. Uši su obrasle a na vrhovima imaju čuperke dlake poput risa. Punu zrelost mačka postiže sa oko tri godine starosti. Očvršćavanje hrskavice i savijanje ušiju počinje između trećeg i četvrtog dana nakon rođenja i potpuno završava između trećeg i četvrtog meseca starosti. Uši Curla moraju se redovno čistiti.
Američki Curl je znatiželjna maca, ujednačene naravi, inteligentna i voli biti uključena u sve događaje. Vrlo je umiljata i idealan je partner maloj deci. Međutim deci se ne sme dopustiti da mačku vuku za uši ili da ih savijaju prema napred jer je to vrlo bolno za macu. Curl mačka ostaje razigrana ceo svoj život. Američki Curl priznat je u svim udruženjima FIFe, CFA i TICA i to je priznat u svim bojama i uzorcima.
IZVOD IZ STANDARDA Posebnost američkog kurla sastoji se u njegovim jedinstveno savijenim atraktivnim ušima.
Glava je oblika modifikovanog klina bez pljosnatih mesta, nešto duža nego široka sa glatkim prelazima. Glava je srednje veličine i u srazmeri sa telom. Njuška je zaobljena sa nežnim prelazima bez naglašenog “whisker break“. Brada je snažna i čini jednu liniju sa vrhom nosa i gornjom usnom. Profil - nos je srednje dužine i ravan sa laganim uzlazom od donjeg ruba oka prema čelu. Gornji deo glave produžava se prema vratu bez prekida u nežnom zaobljenju.
Uši su široke na osnovi, otvorene, savijene nežno prema nazad. Vrhovi su zaobljeni i savitljivi, poželjno je da su obrsli dobro. Ugao pod kojim su savijeni mora iznositi najmanje 90 stepeni i ne sme prelaziti više od 180 stepeni. Čvrsta hrskavica počinje na osnovi uha i mora činiti najmanje 1/3 uha. Srednje su veličine, uspravna, smeštena u uglovima (sa strane) gornjeg dela ( vrha) glave. Oči su srednje velike, oblika oraha, pod laganim uglom između baze uha i vrha nosa. Razmak između očiju je jedna širina oka. Boja se podudara sa bojom krzna a izuzetak je kod kolorpointa gde mora biti plava. Jasna je i sjajna.
Telo je srednje veliko, srednje jakih grudi i slabina. Mišići su srednje jaki, srednjeg tonusa i gipki.
Noge su srednje dužine i u srazmeri sa telom, gledane spreda i od pozadi ravne su i srednje koštane građe. Šape srednje velike zaobljene.
Rep je gibak, široki na bazi, sužava se prema vrhu i ima dužinu dužine tela. ACL - gusto obrastao poput perjanice. ACS - iste dužine krzna kao na telu.
Krzno je poludugo, nežno, svilenkasto, prilegnuto, gipko sa minimumom podkrzna. Priznate boje su bela, crna, plava, čokoladna, lila, boja cimeta, fawn, crvena, krem, kornjačevine, dimaste, srebrne, zlatne, sa uzorcima i kombinacije sa belim.
"Postoje dva načina za beg od tuge: muzika i mačke." Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952.
"Primetio sam da ono što mačka najviše ceni kod čoveka nije njegova moć da joj obezbeđuje hranu, što uzima zdravo za gotovo - već njegovu sposobnost da je zabavi." Džefri Hausehold, pisac
"Sa kvalitetima koje mačka poseduje kao što su lična higijena, privrženost, strpljivost, ponos i hrabrost, pitam vas - koliko nas bi moglo postati mačka?" Fernand Mary
"Mačke uvek znaju da li ih određeni ljudi vole ili ne. Mada ih to ne tera da nešto i učine po tom pitanju." Winifred Cariere, pisac i izdavač
"Od svih Božjih stvorenja, samo se jedno ne može potčiniti i vezati na uzicu. To stvorenje je mačka. Kada bi se čovek mogao ukrstiti sa mačkom to bi njega unapredilo ali bi unazadilo mačku." Mark Tven, pisac
"Ako mačka nešto pametno uradi, mi to zovemo instinktom, a kada isto to uradimo mi onda se to zove inteligencija." Will Cuppy, humorista i novinar
"Mačji slušni aparat je napravljen tako da dozvoljava ljudskom glasu da lako uđe na jedno uvo i odmah izađe na drugo." Stiven Bejker, pisac
"Mačke znaju tajnu kako se dolazi do hrane bez rada, do krova nad glavom bez zatočeništva i do ljubavi bez odricanja." W.L. George, pisac
"Svako ko je proveo određeno vreme u društvu mačke dobro zna da mačke imaju puno razumevanja kada su u pitanju ograničenja ljudske vrste." Klivlend Emori, pisac
"Ne možete biti vlasnik mačke, u najboljem slučaju možete biti partneri." Harry Swanson, pisac
"Mačka "prospe" svoje telo podu kao vodu. I sam taj prizor odmara." William Lyon Phelps, profesor, književni kritičar i pisac
"Nije važno kakve je boje mačka već da li lovi miševe." Kineska poslovica
"Poistovećivanjem sa mačkom, čovek rizikuje samo da postane bogatiji." Colette, francuska književnica
"Duboko u sebi sve nas pokreću isti nagoni. Mačke imaju hrabrosti da žive prema tim nagonima." Jim Davis, kreator stripa Garfild
Verujem da su mačke duhovi koji su nakratko sišli na zemlju. Mačka, siguran sam, može hodati po oblacima a da ne propadne. Žil Vern, pisac
"Čak i kada su pregojene, mačke znaju zlatno pravilo - iako ste debeli zauzimajte elegantne poze." John Weitz, dizajner i pisac
"Mačke su prilično osetljiva bića i podložne su mnogim bolestima mada nikada nisam čuo da neka pati od nesanice" Joseph Wood Crutch, prirodnjak i pisac
"Postoji taj detalj oko izmeta u kome je mačka daleko ispred drugih kućnih ljubimaca. Pas je nekako uzbuđen što ga je on sam ili neko od njegovih drugara napravio, žao mu je da ga ostavi, obožava da ga miriše a ponekad ga i pojede...dok ga mačka brzo pokrije ako je u mogućnosti...." Pol Galiko, književnik
"Problem sa mačkama je što imaju isti pogled bez obzira da li upravo gledaju u noćnog leptira ili u masovnog ubicu." Paula Poundstone, književnica
"Ono što je super kod mačaka je njihova beskrajna raznovrsnost. Čovek može odabrati mačku koja će odgovarati skoro svakom enterijeru, boji, životnom standardu, karakteru, raspoloženju. Ipak, ispod krzna, ma koje boje bilo, biće zapravo nepromenjena, jedna od retkih slobodnih duša na ovom svetu." Eric Gurney, crtač i ilustrator
"Knjige su moji izložbeni psi koje gajim i prodajem kako bih izdržavao svoju mačku" Robert Grejvs, književnik
"Neke mačke su slepe, neke i potpuno gluve. ali nijedna nije glupa." Anthony Euwer, pesnik
"Kada mački nešto narediš, ona tu naredbu prosledi svom repu." Kineska izreka
"Mačka može zadržati pospanu sklupčanu pozu na vašem krilu sve dok potpuno ne ustanete. Ona se do poslednjeg trenutka nada da ćete doći sebi i vratiti se u sedeći položaj." Pam Braun, pesnikinja
"Problem kod spavanja u krevetu sa mačkama je što one radije spavaju na vama nego pored vas." Pam Braun, pesnikinja
"Ako grubo zloupotrebite mačku makar jednom ona će zauvek držati distancu nakon toga. Nikada više nećete moći zadobiti njeno puno poverenje." Mark Tven, književnik
"Ljubitelji i vlasnici mačaka su rezlikuju po tome što najčešće nisu konformisti. Kako bi i bili kada mačke upravljaju njihovim životima?" Louis J. Camuti, veterinar specijalista za mačke
"Umetnici vole mačke, vojnici pse." Desmond Moris, zoolog
"Kako bi bolje shvatao svoju važnost, svako bi trebao imati psa koji će ga obožavati i mačku koja će ga ignorisati." Derek Brus, pisac i novinar
"Nikada se nisam udala pošto nije bilo potrebe. Imam tri kućna ljubimca koji ispunjavaju istu svrhu kao i muž. Imam psa koji se dere svako jutro, papagaja koji psuje čitavo popodne i mačku koja kući dolazi u pola noći." Maria Koreli, glumica
"Šta je lepše - mačji pokret ili njeno mirovanje?" Elizabeth Hamilton, pesnikinja i esejista
"Ako je riba otelotvorenje pokreta vode onda je mačka odslikan blagi povetarac." Doris Lesing, kniževnica
Norveška šumska mačka je bez sumnje mačka vrlo starog porijekla. U svojoj zemlji poznata je pod nazivom Nors Skogkatt. Spominje se u mitologiji i o njoj su ispričane basne još u prvoj polovici 18. stoljeća. Prema usmenoj predaji ta je mačka "čarobnica" koja živi u prostranim šumama sjevera, te se na momente pojavljuje i nestaje među drvećem. Rep te mačke je kitnjast i bogato obrašten. Međutim poznato je da porijeklo te mačke treba tražiti u južnjoj Rusiji, Turskoj i Iranu. Pretpostavlja se da su je od tamo donijeli vikinški morepolovci još u devetom stoljeću da lovi miševe. Mačka se je izvrsno prilagodila na oštru sjevernu klimu i život u prirodi.
Kao čistokrvna pojavljuje se još 1912 god. Uzgajivači su radili na vrlo opsežnom uzgojnom planu te se službeno pojavljue na izložbi u Oslu pred II svjetski rat. Sam uzgojni program nije baš tekao prema planu i rasa je priznata tek 1972.god. Od FIFe je priznata 1977god. Od tada je porastao interes za tu prirodnu i lijepu mačku te ja danas susrećemo na svim izložbama u svijetu.
Ona i danas živi slobodna u prostranim šumama sjevera. Lako se prilagodi i na život u stanu no neobično cijeni slobodu. Po prirodi je vrlo znatiželjna, izvrstan je lovac, zaigrana je i druželjubiva, te vrlo inteligentna. Sa velikom pažnjom proučava svoj teritorij i izvrsno poznaje svoju lovinu i njene navike. Kad nije u lovu uživa u udobnosti kućnog života i društvu čovjeka. Prema vlasniku pokazuje veliku privrženost, voli se maziti i voli da je se hvali. Ima vrlo snažno razvijen osjećaj vlasnštva za svoj teritorij, te ga teško s nekim dijeli, pogotovo ako su pitanju dva mužjaka. No ako je prostor dovoljno velik nema nekih većih problema.
Prirodna selekcija kroz niz godina učinila je njen organizam vrlo otpornim, pogotovo na hladnoću. Njezino krzno je posebno, sa bogatom gustom i mekanom podlakom, koju prekriva sjajna mekana dlaka posebno otporna na vlagu i vodu. Vrat joj krasi bogati ovratnik, na prsima ima vrlo gustu dlaku, a na stražnjim nogama "kratke hlačice". Uške su joj obrasle. Rep joj je takođe bogato obrastao i kitnjast .Tijelo joj je snažno, a stražnje noge nešto više od prednjih. Izmeđ prstjiu na šapama ima nešto više kože nego ostale vrste mačaka.Razlog tome je da se mačka lakše kreće po ledu isnjegu . Mačka se kreće tiho i oprezno, bez utroška suvišne energije, no kada joj zatreba upotrijebiti će sve svoje snage. Zbog guste dlake treba joj svakodnevna njega i češljanje pogtovo u periodu linjanja. Kupanje se ne preporuča.
GLAVA ima oblik istostraničnog trokuta. Lagano je zaobljenog čela, profil joj je potpuno ravan sa potpuno ravnim nosom. Snažne je brade.
OČI su velike, ovalne, dobro otvorene, lagano položene, koso, budnog pogleda. Sve boje očiju su dozvoljene.
UŠI su velike, široke na bazi, sužuju se prema vrhu, bogato obraštene sa velikim čupercima na vrhu. Visoko su nasađene.
TIJELO je snažno i snažne građe kostiju.
NOGE Snažne, visoke, stražnje su više od prednjih. Šape okrugle, i velike u proporciji sa nogama.
KRZNO je poludugodlako, vunenaste mekane guste podlake, prekriveno sa vodootpornom pokrovnom dlakom grube i sjajne strukture. Mačka ima bogato krzno na prsima, te bogati ovratnik i hlačice do koljena. Dozvoljene su sve boje i kombinacije sa bijelim, izuzev pointed oznaka, čokoladna, lila i fawn.
REP je dug, preklopljen doseže barem do ramena ili šije. Bogato je obrašten.
Za razvoj Norveškoj šumskoj mački treba duže vremena. Mužjaci su snažniji od ženki sa nešto širom glavom.
Njena Facebook stranica je za deset dana dobila preko 20.000 lajkova, dok su snimci na Youtube pregledani preko 150.000 puta.
Venus je stara 3 godine, a njeno lice je precizno “podeljeno” u dve boje, crnu i žutu, dok su joj i oči različite boje, jedno oko je plavo, a drugo zeleno.
Njena vlasnica je ispričala da je maca podjednako interesantna i zbog svoje prirode, koja je vrlo promenljiva.
Upoznajte Smoki, čije je predenje glasno kao zvuk motora Boinga 737!
Za ljubitelje mačaka, ovaj zvuk predstavlja ništa drugo, do osećanje da je njihov ljubimac srećan i zadovoljan.
Međutim, kada Smoki zaprede, brže-bolje se hvatajte čepova za uši. Zvuk koji ona proizvodi tom prilikom može dostići neverovatnih 92 decibela, to je isti onaj zvuk koji se može čuti pri sletanju Boinga 737. Za one manje upućene, “obična” mačka dok prede, proizvodi zvuk od 25 decibela.
Njeni vlasnici, Rut i Mark Adams, kažu da njihova 12 godina stara ljubimica može istovremeno da nadjača TV, radio šou i telefonski razgovor, zajedno, svojim predenjem.
Oni ovaj “umilni” zvuk opisuju “kao da joj se u grlu zaglavio golub”.
Vlasnici dodaju da njihova mezimica gotovo neprekidno prede, čak to uspeva da radi i dok jede. Jedino vreme kada to ne radi je dok spava!
Dajana Džonson , iz organizacije za zaštitu mačaka “Northempton”, koja je upoznala Smoki, ostala je šokirana onim što je čula, i izjavila je da nikada u životu nije čula ništa ni slično tome, i da je Smoki u stanju da svojim glasom potpuno “uguši” konverzaciju oko sebe.
Iz komisije Ginisove knjige rekorda su već čuli za ovaj mačji fenomen, a njihov portparol je izjavio, da ukoliko Smoki može da prede jačinom većom od 80 decibela, to će biti neverovatno otkriće, koje će je najverovatnije učiniti najbučnijom macom na svetu.
Simpatično ili nepodnošljivo…to jedino i najbolje znaju samo njeni vlasnici!
Poreklo Ova rasa mačaka se prirodno razvila u Japanu, Kini i Koreji. Slike sa njenim likom poznate su vekovima. Trobojne mačke smatraju se simbolom sreće (Mi-Ke znači trobojan), a budući da često sede pred vlasnikovim vratima sa podugnutom šapom kao pozdrav, keramičke figurice Mi-Ke mačke postale su veoma popularne u japanskim izlozima. Mačka u takvoj pozi naziva se Maneki - Neko i znači dobrodošlicu.
Građa tela Telo je vitko, snažno i srednje veličine. Leđa izgledaju pogrbljena, noge su duge i čvrste, zadnje duže od prednjih. Glava je trouglasta, dugog i ravnog nosa. Uši su široke, visoko postavljene, zaobljenih vrhova. Oči su ovalne, razmaknute i ukošene. Rep je kratak sa kitnjastim čuperkom na vrhu. Za razliku od manks mačaka, gen za kratkorepost je kod japanskih bobtejl mačaka recesivan, pa prilikom parenja sa dugorepom domaćom mačkom daju sve mačiće normalnog repa, a međusobnim parenjem mačiće sa kratkim repom.
Dlaka Dlaka je mekana i svilenkasta, srednje dužine. Iako je najcenjenija trobojna boja dlake (trobojne su samo ženke), dozvoljene su sve varijante boja. Što je kombinacija boja sjajnija, mačka je više cenjena. Boja očiju trebala bi da se podudara sa bojom dlake.
Karakter Japanska bobtejl mačka je inteligentna, verna, zaigrana i znatiželjna mačka. Voli vodu i plivanje i može se naučiti da donosi bačene predmete, poput psa.
Istorija ove rase počinje u Kornvalu, polovinom prošlog veka, kada je u jednom leglu, među 5 mačića jedno imalo specifično uvijeno krzno. Mužjak Kali je tako, posle dostra ukrštanja, postao rodonačelnik svoje rase.
Narav
Korniš reks je veoma druželjubiva mačka, koja voli da je u centru pažnje. Vole da se igraju, skaču i glupiraju. Vrlo su žive, stalno u pokretu i ukoliko se niko ne igra sa njima, učiniće to same, oblično bacajući visoko u vazduh igračke svojim dugim nogama i šapama koje koriste kao ruke. Vrlo rado će sesti u bilo čije krilo a svoju zahvalnost će umeti da pokažu nežnim poljupcem u obraz ukućana. Zahtevne su utoliko što ne podnose samoću pa ukoliko ste puno vremena odsutni, možda Korniš reks nije za vas.
Građa
Imaju duguljasto telo, duge spretne noge i velike duguljaste uči. Svakako je glavna karakterisitka njihovo krzno, talasasto povijeno i relativno čvrsto. Preovladava bela boja ali se punokrvni primerci mogu pronaći i u tamno-sivoj pa i crnoj varijanti. Pogodna je za ukućane koji su alergijski osetljivi na životinje jer se u praksi pokazalo da ne reaguju na Korniš reks kao što je to slučaj sa ostalim rasama mačaka.
To je velika mačka koja još i danas živi u divljim prostranstvima Rusije. Preci sibirske mačke mogli bi biti križanci između domače mačke iz Sibira i divlje ukrajinske mačke. Navikla je na oštru klimu.
Pasmina je još uvijek vrlo rijetka. Sibirska mačka je bezbrižna, tolerantna i druželjubiva. Mirne i ujednačene ćudi, obožava veranje i vrlo je vješta u tome. Vrlo je aktivna i zaigrana.Voli pažnju i maženje , ali ne pretjerano.
Sibirske mačke zadržavaju svoje dostojanstvo u svim okolnostima. Lako se adaptira na život u prirodi. Potpuni razvoj postiže tek sa pet godina. Lako se njeguje, jer joj je krzno otporno na vodu i prljavštinu. Potrebno ju je očešljati barem jednom tjedno.
Sibirska je mačka velika i okretna, nadmoćno pametna sa hypo-alergentskim kvalitetama. Usklađene je nježnosti, snažna i okretna a karakterizira ju osobnosti psa i sklonost ka dobrom zdravlju.
KARAKTER SIBIRSKE MAČKE, PUN LJUBAVI I ODANOSTI ČINI IH NAJPOŽELJNIJOM VRSTOM MAČAKA
Jedna je od najranijih dugodlakih vrsta zabilježenih u povijesti izlaganja u zadnjih tisuću godina. Prekrasnog je „divljeg izgleda“, veoma lijepe osobnosti i odličnog zdravlja. Odličan je lovac, vrlo živahna sa zadivljujućim skakačkim sposobnostima. Poluduga zaštitno zamaštena dlaka daje krznu vodo otpornost pa ju je teško smočiti. To je sibirskoj mački pomagalo u oštrim zimama Ruskog okoliša. Zahvaljujući toj masnoj bazi krzna sibirska mačka luči manje alergentskog proteina FEL D-1 za razliku od ostalih vrsta mačaka.
Značajan broj ljudi s alerijama na mačju dlaku mogu vrlo dobro podnijeti sibirsku mačku, a o tome ima stotinjak dokaza (siberiancats.com/allergy.htm). Podesni su za laku dresuru jer ovise o uzajamnom odnosu s ljudima. Vole se četkati (a dovoljno je jednom tjedno) i uživati će kotrljajući se.
Sibirska mačka nije glasna, voli presti i za razliku od drugih vrsta glasaju se prekrasnim „cvrkutanjem“ i „triliraju“ kad Vas dolaze pozdraviti. Obožavaju da im se priča i dotrče na poziv njihovog imena.
Mogu biti u različitim bojama no najprisutnija je smeđa tigrasta s bijelom Svoj potpuni razvoj sibirska mačka postiže tek sa pet godina.
Somalijska mačka je zapravo Abisinijska mačka sa nešto dužom dlakom, nastala upravo od te rase i nazvana je „Somalijskom“ ne zbog njenog somalijskog porekla, već stoga što se Somalija graniči sa Etiopijom (nekadašnjom Abisinijom), kako bi se i na taj način ukazalo na njihovu sličnost i zajedničko poreklo.
Narav
Vrlo je živahna, radoznala i ali za razliku od Abisinijske mačke, mnogo češće će boraviti u vašem krilu. Radoznalost će je često odvoditi i van domaćeg dvorišta kako bi što bolje upoznala okruženje. Od ukućana zahteva stalnu pažnju i neće biti najsrećnija u društvu ostalih kućnih ljubimaca, sa kojima bi tu pažnju trebalo da deli.
Građa
Somalijska mačka je srednje veličine, zlatnih očiju i sa velikim ušima. Telo je vrlo mišićavo, sa dugim žilavim nogama i malim ovalnim šapama. Težina mužjaka se kreće do 4,5kg a ženka obično teži oko 3kg. Rep može biti kitnjast. Priznate boje su srebrno-siva, plavo-siva, bakreno-crvena i svetlo i tamno-braon.
Mačke mogu da proizvedu iznenađujuće veliki raspon zvukova, a istraživanja su pokazala da oni imaju svoja značenja. Oni su sofisticirani način slanja signala.
Tokom godina, profesionalni posmatrači, kao i amateri, pokušali su da izbroje važnije mačje zvukove. Ima ih između 20 i 600. Iznesena je i pretpostavka da mačke imaju lični izražajni jezik, zajedno s gramatikom i opsežnim vokabularom koji sadrži reči za 'meso', 'miš' i druge pojmove od velike važnosti u mačijem svetu.
Kao i mnoge druge životinje, mačke koriste zvukove kako bi izrazile svoje raspoloženje i to pokazale drugima.
Uzmimo, na primer, mačiju dreku. Primenjuju je svaki put kada su ljute ili se upravo spremaju da se upuste u tuču, a to se često čuje i u sezoni parenja, kada se mužjaci međusobno nadmeću. Vokalni znakovi agresije, kako kod mačaka, tako i kod drugih životinja, kod protivnika treba da ostave utisak velike snage.
Onaj koji najglasnije zavija, verovatno se i najžešće bori i čuvši protivnikov signal, slabiji će mačak verovatno shvatiti poruku i povući se pre nego što nastrada.
U takvim situacijama, zavijanje slabijih mačaka postaće nešto pomirljivije. Taj zvuk izražava strah, ali ni ne priznanje poraz u potpunosti. Razlog tome je što mačak spašava svoj ugled i poručuje: "Ovaj put si pobedio, ali dobro razmisli pre nego što me opet naljutiš".
Daleko ugodnija je melodija poznata kao "cvrkutanje". Tim zvukom majka poziva svoje mačiće ili najavljuje svoj povratak ako je neko vreme bila odsutna iz legla. Mnoge odrasle domaće mačke cvrkutanjem pozdravljaju svog vlasnika, kojeg mačka, doživljava kao majku i tako aktivira zvuk prikladan za takve susrete.
Upravo iz tog razloga ljubitelji mačaka cvrkutanje doživljavaju kao pozdrav - mačiju reč za 'zdravo'. To isto, mačke koriste i kada svojim vlasnicima donose 'poklone' u obliku mrtvih ptica ili miševa. Mjaukanje
Većina svakodnevnih mačjih je "mijaukanje". Taj je zvuk odrasla verzija 'pijukanja' koje mačići proizvode gotovo od rođenja. Mačići njime traže pažnju, a isto važi i za mjaukanje odrasle mačke. Mačka verovatno ispušta određeni zvuk kada očekuje da je nahranite, drugi kada želi da je pustite napolje, a treći kada želi da je mazite.
Mjaukanje je oblik komunikacije između mačaka i ljudi, ali ne može se reći da takvih zvukova ima dovoljno da bi ih mogli nazvati mačjim jezikom. Predenje
Od svih zvukova koje mačka proizvodi, predenje je ljudskom uhu najugodnije i najviše umirujuće. Radi se o izrazu mačjeg blaženstva, ali može da ima i druge funkcije. Zvuči neobično, ali je činjenica da mačke ponekad predu kada su pod stresom, da ženke predu dok imaju trudove, a zabeleženi su i slučajevi da mačke predu ako su ozbiljno povređene.
Studija mačjeg predenja, sprovedena u Velikoj Britaniji 2009, ukazuje na to da su neke mačke naučile da predu tako da imitiraju frekvenciju dečjeg plača. Moguće je da takva zvučna sličnost, kod ljudi dopire do duboko ukorenjenog nagona za negovanjem deteta, zbog čega je nemoguće odupreti se mačjim molbama.
Ako je tako, onda je to primer mačje sposobnosti manipulacije. Mačke su svoje prirodno ponašanje prilagodile kako bi od ljudi s kojima dele svoj svet dobile ono najbolje.
Kada se ne igraju, ne spavaju, ne grebu nameštaj, ili nas jednostavno ne ignorišu – mačke su sposobne da učine neverovatne poduhvate, kao što su spasavanje života, ukradu preko 600 predmeta... Izdvojili smo pet neobičnih i pomalo neverovatnih, ali istinitih priča o mačkama.
[You must be registered and logged in to see this image.] Frostdragon/Flickr.com
Mačka koja je pozvala hitnu pomoć
U 2006. godini desilo se nešto što niko ne može da objasni. Gari Rozenhein iz Ohaja doživio je srčani udar, a kada je Hitna pomoć stigla na njegovu adresu, na podu su videli mačka Tomija kako leži pored telefona. S obzirom da Gari nije pozvao 911, ostao je samo Tomi.
Pretpostavlja se da je slučajno pritisnuo brzo biranje pošto je telefon stalno na podu. Rozenhein je dobio mačku tri godine ranije kako bi mu pomogla da smanji krvni pritisak. Pokušavao je da je trenira da pozove 911, ali nije siguran da je mačka ikada shvatila šta pokušava da joj objasni. Čini se da je na kraju ipak shvatila.
Lopov-mačka
Uprkos njihovoj ponekad đavolskoj prirodi, mačke obično neće ukrasti ništa nejestivo. To, priču o mačoru Dasti iz San Matea u Kaliforniji, čini poprilično neobičnom. Dasti je redovno obilazio kuće komšija i pri tome ukrao više od 600 predmeta.
Vlasnik mačke je sve ukradene predmete stavljao u kutiju (tačnije dve kutije) izgubljeno-pronađeno kako bi komšije mogle da dobiju svoje nestale predmete nazad. Čak je jednom ukrao i dvodelni bikini od komšinice. I to iz dva navrata. Pošto su svi navikli na Dastijevu kleptomaniju i komšinica je izjavila kako nije bila zabrinuta što je bikini nestao – znala je tačno gde će ga pronaći.
Mačka koja je spasila bebu
U aprilu 2006. godine u Kelnu, jedna mačka je počela mjaukati toliko jako da je probudila komšije koje su bile u dubokom snu. Kada su izašli iz kuće videli su da mačka sedi pored napuštene bebe koja sigurno ne bi preživela do jutra na temperaturi koja se tu noć spustila na nulu. Na svu sreću, beba je spasena, a majku nikada nisu pronašli.
Mačka koja je nadmudrila pit bulove
2010. godine, dok je radila u svom vrtu u Mičigenu, 97-godišnju staricu napao je čopor pit bulova. Ujedi su već počeli, i starica nikada ne bi preživela napad da njena mačka, nazvana Tigar, nije skočila u pomoć.
Tigar je skočio u sredinu čopora i na taj način ih odvratio od napada na svoju vlasnicu, koja je uspela da pobegne u kuću. S obzirom da je mačka bila okružena pit bulovima, niko nije očekivao da će se vratiti živa, a još manje nepovređena. Ipak, nije joj falila ni jedna dlaka sa glave ni repa.
Mačka koja je spasila vlasnicu na dan usvajanja
Dan kada je usvojila dve mačke u februaru 2012. godine, Ajmi Jan pala je u dijabetičnu komu. Jedna od mačaka, Puding, pokušala je da probudi novu vlasnicu prvo mjaukanjem, a onda i dodirivanjem lica. Kada ništa nije upalilo, mačka je otišla do sina vlasnice i probudila ga kako bi pozvao hitnu pomoć.
SIJAMSKA je mačka jedna od najstarijih i najcjenjenijih pasmina domaće mačke, vrlo karakterističnoga izgleda. Porijeklo
Sijamska je mačka prava orijentalna ljepotica. Porijeklom je iz nekadašnjeg Sijama, današnjeg Tajlanda. Vjeruje se da je pasmina stara preko 500 godina, a u Europu je stigla u drugoj polovici 19. stoljeća. Izgled
Ima jednobojnu bijelu, plavkasto-srebrnu ili krem dlaku sa smeđim obilježjima na licu, repu, nogama i ušima. Krzno joj je vrlo kratko i svilenkasto. Vrlo je elegantnoga i vitkoga tijela, na tankim, dugim nogama. Oblik glave je dosta ravan, njuška klinastoga oblika, a uši dosta velike u usporedbi s glavom. Uvijek ima plave oči. Temperament
Ove su mačke aktivne, energične i vrlo društvene. Vole ljude, umiljate su i mazne, a ponekad se doimaju kao da vam nešto pričaju. Zanimljivosti
Mačići se rađaju potpuno bijeli, a tamnija se područja razvijaju tek kasnije. Većina pripadnica ove pasmine pravu boju dobije tek nakon prve godine života.
Dugoga su životnoga vijeka, žive preko 15 godina.
Vrlo je laka za održavanje, a četkanje joj čak može oštetiti krzno. Najbolje je rukom proći dok je mazite i tako pokupiti otpale dlake. Suci na natjecanjima osobito cijene vrlo vitke primjerke dugoga tijela pa se pažljivom selekcijom ova pasmina tijekom nekoliko desetljeća transformirala. Mačke manjeg broja uzgajivača koji su nastavili uzgajati originalnu pasminu više nisu toliko cijenjene.
Ovo je najskuplja mačka na svetu IZVOR: JUTARNJI.HR
Među ljubiteljima mačaka je omiljena hibridna vrsta nastala ukrštanjem divlje afričke i domaće mačke, takozvana savana (Savannah). Iako deli gene sa divljim vrstama, neobična je i cena ovog ljubimca, koja može dostići i vrtoglavih 35.000 dolara.
[You must be registered and logged in to see this image.] Nickolas Titkov / Flickr.com Ova maca je radoznala i vesela, voli avanture i vrlo je inteligentna. Aktivna je mačka koja uživa u igri sa ljudima i drugim mačkama. Ima izrazito dugo telo i iste takve noge, a telo joj je pokriveno interesantnim šarama, koje su prugaste po nogama i vratu, a na ostatku tela tačkaste.
U pitanju je novija rasa mačke, koja je 1986. godine nastala ukrštanjem servala (mala afrička divlja mačka) i domaće mace. Lako se veže za porodicu sa kojom živi, posebno obožava igru sa decom, ali i sa psima.
[You must be registered and logged in to see this image.] will.wade/Flickr.com
Nije preporučljiva za one kojima je ovo prva mačka, kao kućni ljubimac, a njena priroda zahteva dosta rada sa njom. Neobična karakteristika joj je i smisao za humor, tako da će se ova maca često truditi da vas nasmeje.
Neke od omiljenih šala su joj sakrivanje od vlasnika, a onda kada je sigurna da je ne vidite, bocnuće vas šapom ili će se popeti na neko visoko mesto i bacati stvari na vas. Voli i da "slučajno" ispusti omiljenu igračku dok ispijate neko piće.
Savana mačke se ubrajaju među najskuplje na svetu, jer njihova cena može dostići vrtoglavih 35.000$. U Srbiji postoji par savana mačaka, a očekuje se uskoro i prvo leglo.
Većina ljubitelja životinja zna da je labrador retriver već duže vreme najpopularnija rasa pasa u Americi. U stopu ga prate nemački ovčar, jorkširski terijer i zlatni retriver. Ali koliko nas zna koje su to najpopularnije rase mačaka?
Kao što se najpopularnije rase pasa razlikuju prema izgledu, veličini i karakteru tako je ta raznolikost prisutna i kod deset najpopularnijih rasa mačaka.
Prema podacima popisa u Americi postoji oko devedest miliona mačaka kućnih ljubimaca. Ovo znači da postoji još mnogo mačaka koje njihovi vlasnici ne smatraju kućnim ljubimcima iako brinu o njima.
Mnoge od ovih mačaka su domaće dugodlake i kratkodlake i samo tri do pet procenata su rasne. Spisak rasa mačaka je veliki, najčešće prepoznaje oko četrdeset njih a najmanje jedna nova se doda u toku svake godine.
Ljubitelji rasnih mačaka obično biraju onu koja je slična njihovoj ličnosti. Uzdržana i zatvorena osoba će verovatno izabrati ili nesto povučeniju Škotsku klempouhu ili Američku kovrdžavu mačku.
Društvena osoba, koja od mačke očekuje i neke pseće “trenutke”, odlučiće se možda za bezrepu Manks mačku sa ostrva Man ili Birmansku svetu mačku iz Burme.
Vlasnike mačaka takođe privlači njihov izgled. Od uglađene Sijamke do čupave i na prvi pogled neuredne Američke dugodlake Mejn kun mačke, njihova pojava često oslikava i njihov karakter.
Lista deset najpopularnijih rasa mačaka je šarolika poput različitosti njihovih vlasnika:
1. Persijska mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] Magnus Bråth/Flickr.com
Ova rasa je na prvom mestu još od 1871. godine kada je CFA počeo da vodi evidenciju.One su nežne i privržene ali zahtevaju svakodnevno održavanje njihovog dugačkog krzna.
2. Mejn kun mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] Øystein Wigum Arbo/Flickr.com
Ova rasa zauzima mesto broj dva od 1992. godine i to ne treba da čudi. Iako nešto veća nego ostale rase ona je veoma blaga i ljupka. Teže između sedam i jedanest kilograma i imaju dugačko krzno kao i Persijska mačka ali ne zahtevaju toliko mnogo brige o njemu.
3. Egzotična kratkodlaka mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] captainpancakes/Flickr.com
Rasa slična Persijskoj ali sa kratkim krznom. Nadimak im je Persijaneri u pidžamama zbog raznobojnosti. Dopadljive kao persijanci a četkaju se samo dva puta nedeljno.
Sa njenim mjaukanjem su veoma dobro upoznati ljubitelji ove rase. Ono nije samo puko privlačenje pažnje, one tako ćaskaju sa vlasnicima. Doterane i veoma živahne. Obično se vezuju za jednu osobu, vole i odane su.
5. Abisinijska mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] feverblue/Flickr.com
Veliki kicoši u mačijem svetu. Vitke i elegantne sa sjajnim krznom, živahne, spremne za igru i prijateljstvo.
6. Regdol mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] BatgirlBob/Flickr.com
Ime su dobile zato sto se potpuno opuste kada ih uzmete u ruke. Slatke i umiljate, velike, teške od pet do devet kilograma. Trebalo bi ih uvek držati unutra jer su veoma pitome i ne bi se zaštitile u spoljnom svetu.
7. Birmanska mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] Emax-photo/Flickr.com
Mačka sa osobinama psa, druželjubiva, otvorena, blage naravi i pomirljiva, osobine koje se retko pronalaze kod mačke. Dolaze kada ih pozovete i cekaju vas na vratima kao psi. Imaju dugačku svilenkastu dlaku koje ne iziskuje previše nege.
8. Američka kratkodlaka mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] Moyan_Brenn/Flickr.com
Stigla je sa prvim doseljenicima sa broda Mejflauer. Uzgajane za lov, dobrog zdravlja, mirne. Odlične kao porodične mačke posebno za decu.
9. Orijentalna mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] Lil Shepherd/Flickr.com
Izgleda i ponaša se kao Sijamska ali ima dve vrste krzna i preko trista kombinacija boja. Karaktera sličnog Sijamskoj ipak smirenija.
10. Sfinks mačka
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Weimar Meneses / Flickr.com
Poznata i kao “gola penjačica”, popeće se na bilo šta, živahna i visprena. Neobičnog izgleda, bez krzna, sa mnoštvom raznolikih boja. Verne i pune ljubavi, zahtevaju stalnu pažnju.
Bilo da želite uglađenu i lukavu, smelu i ljupku, povučenu i pametnu, rasnu ili domaću, svako će pronaći mačku za sebe. I svako bi trebalo da ima mačku makar jednom u životu ne bi li iskusio kompleksnost i radost mačije ličnosti.
Sre 27 Jul - 13:58
