Priča o lotosu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kaže se da su antički Egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra , bog  Sunca, stvarajući svet. Uveče sunce bi se vraćalo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo sledećeg dana. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije su prenele simbol lotosa u Indiju, Vijetnam, Kinu, Laos, Kambodžu i Tajland.

Izvor: Cvećara Neven

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lotos je tron na kojem Buda sedi. Lotos može biti obećanje uspešnog posla ili braka. U budizmu ljudi su poređeni sa lotosovim cvećem podižući se iz mulja dubokih voda, a cvetne faze ( pupoljak, cvet, seme ) predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Lotosi propadaju porodici Nymphaceae i rodu Nymphaea. Beli egipatski lotos, je pravi lotos iz egipatske mitologije. Tragovi populacije lotosa se mogu pronaći u termalnim izvorima u Evropi, na primer u Rumuniji. Postoji takođe plavi egipatski lotos, N.caerulea, i indijski plavi lotos N. stellata, nacionalni cvet Cejlona. Indijski crveni lotos, N. rubra, je uobičajen u južnojistočnoj Aziji. Žuti lotos, N.citrina, je uobičajen u tropskoj Africi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lotosi imaju velike rizome zabijene u mulj, debiljine ljudske ruke. Peteljke koje izrastaju nagore prema površini vode su isprepletene raznim vazdušnim kanalima, koji su lagani i čvrsti. Lotosov plod je kupastog oblika sunđerast i zelen kada je nezreo. Kada je zreo on se ne odvaja od peteljke, nego se stabljika savija dovodeći ga na dno vode. U tom momentu kroz male otvore, seme izlazi napolje i širi se. Svaki plod lotosa može da proizvede više od 2000 semenki, koje ako bi se čuvale na suvom mestu mogu da zadrže njihovu moć klijanja više od jednog veka. Kineska narodna medicina koristi lotosovo seme, rizome, korenje i cveće za izlečenje mnogih bolesti. Semenke su bogate skrobom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bilo kom delu prostorije, lokvanj će dati mističnu i istovremeno ekstravagantnu notu i nijednog trenutka nećete pomisliti da je ovaj prelepi cvet iznikao iz stajaće vode koja nas uvek asocira na nešto mutno i pomalo prljavo.


Veruje se da lokvanj vodi poreklo iz Južne Amerike, međutim, danas se može naći u skoro svim delovima sveta sa umerenim klimatskim uslovima, dok u tropskim i suptropskim predelima cvetai u toku zime. Iako ovaj prelepi cvet cveta na površini vode, pa nam se čini kao da pluta, on je u stvari korenom vezan za blatnjavo dno na dubini do čak 7 metara. U aprilu će se pojaviti pupoljci ovog prelepog cveta ali će cvetati tek od juna do septembra, a onda, u punom cvatu, živeće samo pet dana. Pošto raste u slatkoj i stajaćoj vodi, može se naći u barama, jezerima, močvarama i ribnjacma, a pored belog, koji je nama najpoznatiji, postoje lokvanji u roze, ljubičastoj, narandžastoj, žutoj boji.


Uskoro ćete na pijacama, na tezgama sa cvećem, moći da kupite i lokvanje. Najbolje je držati ih u malim činijama sa vodom, ne u vazama, a stablo treba iseći na dva centimetra od cveta. Držite ih u osunčanim delovima stana jer traže mnogo sunca.

Lokvanj je uvek imao veoma jaku simboliku, tatu ovog cveta, veoma popularan među ženama, označava čistotu srca.


U budističkoj tradicili, lokvanj simbolizuje moralnu čistotu i izdizanje iznad materijalnih želja, on raste iz mulja ali na vodi ima blistav, prelep cvet – čovek je u stanju da pobedi svaku mračnu želju i živi čiste duše.

Kod starih Egipćana, lokvanj je simbolizovao vaskrsenje boga Ozirisa, što je sasvim razumljivo, lotosov cvet se u sumrak zatvara da bi se sutradan, sa prvim zracima Sunca ponovo otvarao. Crtežima ovog cveta ukrašavali su čak i grobnice.

Grci su mu pripisivali afrodizijačka dejstva, ali je bio i simbol neuzvraćene i platonske ljubavi.


I danas, u istočnim zemljama, lokvanj je simbol zore i rađanja, dok je u zapadnim zemljama simbol čednosti i čistote.

Jedna stara legenda koja govori o tome kako je nastao lokvanj kaže da je davno, davno, jedna prelepa vila živela u vodi jednog jezera. Jednoga dana, videla je Sunce na površini vode i odmah se zaljubila ali se pred svetlošću Sunca koja je blistala na površini osetila nedostojnom te lepote i spustila se na dno jezera koje je čuvalo mnogo blaga kako bi se ulepšala i vratila na površinu da se pokaže Suncu. Napunila je ruke zlatom i biserima, ali svi njeni napori da ispliva na površinu i pokaže se Suncu su bili bez uspeha jer ju je zlato vuklo na dno. Na kraju je potonula u mulj, na površini su samo ostale njene ruke pune zlata i bisera, od njih je nastao lokvanj, a od njene ljubavi prema Suncu listovi u obliku srca. Svakoga jutra, cvet lokvanja se otvara da pokaže ljubav Suncu a u smiraj dana, kada Sunce zađe, cvet se zatvara i čuva ljubav do sledećeg svanuća.

Indijski lotos (Nelumbo nucifera)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cvet lotosa

Indijski lotos (Nelumbo nucifera) je ljupka vodena biljka, koja ima debeo okrugao sivozeleni list i ružičaste cvetove. Budisti je koriste u svojim ritualima, cela biljka je jestiva (konzumiraju se pre svega semenke i koren), koristi se za pripremu raznih jela u celoj jugoistočnoj Aziji. To je močvarna biljka koju je moguće gajiti kao lokvanj. Uzgajenje lotosa kod nas uopšte nije komplikovano, jedino treba znati kako to uraditi.

Semenke pre sađenja treba malo obrusiti jer je njihova površina glatka i ne propušta vodu. Semenke zbog toga uopšte ne mogu da počnu proces klijanja budući da voda ne može da prodre do njih. Smenke bi bez brušenja sačuvale svoju sposobnost klijanja hiljadama godina, a ukoliko biste ih bez brušenja potopili u vodu, morali biste da sačekate na njihovo klijanje i nekoliko godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Klijanje semenki lotosa

Kako ćete znati da li ste ih u dovoljnoj meri obrusili? Ukoliko ste ih dovoljno obrusili semenke u vodi će se u roku od 24 časa dvostruko uvećati. Ukoliko se to ne dogodi, semenke obrusite još malo. I ponovo, ukoliko se u roku od 24 časa dvostruko ne uvećaju, ponovite brušenje sve dok se to ne dogodi.

Potrebna im je samo voda… Nakon što obrusite semenke, stavite ih u posudu sa vodom. I pri temperaturi oko 20°C semenke će se u roku od 24 časa udvostručiti. Idealna temperatura za početak procesa je 27–28°C. Pri toj temperaturi klijanje se odvija veoma brzo i u roku od nedelju dana dobijate biljku sa listovima.

Nakon izbijanja prvog lista, poželjno je biljku zasaditi ili u močvarnom supstratu ili u šljunak (koji se koristi za akvarijume) i celu biljku stavite u veću količinu vode (akvarijum, jezerce) sa dubinom od makar 30 cm. Ukoliko koristite kao supstrat šljunak za akvarijume, lotos možete da uzgajate i u akvarijumu sa ribicama.

Postepeno, kako biljka raste, zahtevaće sve veći prostor. Možete je uzgajati u jezercetu u zimskoj bašti, stakleniku i slično, gde nema mraza. Idealna temperatura za gajenje je 20–35°C, ali na našim prostorima ta temperatura će u zimskom periodu biti bliža donjoj granici, što lotosu ne smeta. U toku leta lotos možete izneti napolje u uslovima koji su opisani, ali u toku zime se mora unositi – za nuždu u toku zime moguće je lotos držati i u većem podrumu, slično kao i lokvanj.

Idealno rešenje za gajenje lotosa su tzv. betonske kadice (radi se plastičnim kadicama koje se koriste za proizvodnju betona, ima ih od 60, 80 litara i koštaju oko 10 evra) Biljku ćete držati u nekom supsrtatu (blato ili šljunak ѕa akvarijume) u saksiji i sve zajedno stavite do te kadice. Ukoliko je napunite vodom do vrha, obezbedićete idealne uslove za biljku. Prednost je što tu kadicu možete držati i u zimskoj bašti ali i u stanu, blizu prozora (najbolje pored balkona), da bi biljka bila na što toplijem mestu u stanu, odnosno tamo gde ima najviše sunca. U toku leta celu kadicu možete preneti na južnu stranu balkona ili u baštu. Kao što vidite, lotos možete jednostavno uzgajati čak i u ako živite u stambenoj zgradi.