Profesori sve češće "kradu" autorske tekstove kolega i seminarske radove studenata

Autor: Tanjug/Foto: R. Getel-Ilustracija

Univerzitetski profesori sve češće prisvajaju autorske tekstove kolega i objavljuju ih kao svoje, a kradu i seminarske radove studenata, koji međutim ovakvo ponašanje nastavnika ne prijavljuju jer nemaju poverenja u institucije i plaše se sankcija, pokazuju nezavisna istraživanja.


Foto: R. Gatel

U istraživanju Beogradske otvorene škole (BOŠ) sedam odsto anketiranih studenata Univerziteta u Beogradu (UB) izjavilo je da su prisustvovali situaciji u kojoj profesor plagira studenta, rekao je Tanjugu Mihailo Gajić iz te organizacije civilnog društva.

Kako kaže, studenti ispitanici su na fokus grupama potvrdili da na različitim fakultetima postoje slučajevi gde profesori plagiraju radove studenata, i to na različite načine.

Negde je to preuzimanje celih studentskih seminarskih radova i njihovo uključivanje u sastav udžbenika ili ridera za predmet, dok se negde  reuzimaju samo delovi.

Takođe, na nekim fakultetima studenti moraju da budu ispitanici na pishološkim testovima kod profesora, kako bi ovi lakše sakupili dovoljan broj ispitanika za svoje istraživanje ili, što je još rasprostranjenije, da studenti na laboratorijskim vežbama obrađuju eksperimentalne podatke koji su profesoru potrebni za istraživanje, navodi Gajić.

Međutim, kada se profesori jave u ulozi ispitanika njihovi odgovori su drugačiji, jer tvrde da su slučajevi profesora prepisivača retkost.

To pravdaju činjenicom što su radovi profesora lako dostupni stručnoj javnosti koja lako može da ih proveri i otkrije plagijat.

Gajić prenosi odgovor profesorke Ekonomskog fakulteta koja je u intervjuu rekla da su profesori podeljeni po pripadnosti različitim “klanovima” i da samo čekaju da neko iz suprotnog tabora napravi neki plagijat da bi to iskoristili protiv njega.

Drugi ispitanici među profesorima su ukazali da je stanje alarmantnije u oblasti društvenih nauka i da određeni broj profesora često štampa u domaćim časopisima iste ili jako slične radove da bi došli do potrebnog broja bodova, što bi činilo neku vrstu autoplagijarizma.

Gajić navodi da se ovakvo ponašanje profesora uglavnom ne prijavljuje, jer studenti nemaju poverenja u institucije koje se bave tim pitanjima i plaše se da će snositi sankcije ili od samog profesora, posebno ukoliko njegova krivica ne bude dokazana ili od njegovih kolega, zbog raširene profesorske solidarnosti.

Na nivou UB ovo pitanje uređeno je Etičkim kodeksom, gde je profesorsko plagiranje okarakterisano kao moralno neprihvatljivio ponašanje, podseća Gajić i ističe da mu nije poznat nijedan slučaj da je neki profesor kažnjen zbog plagiranja radova, a kamoli da je zbog toga izgubio posao.

Na sve veće prisustvo plagijata na fakultetima, počev od seminarskih radova, pa do doktorskih disertacija i naučnih radova, kako kod studenata tako i među profesorima, prošle godine je ukazao i Odbor za profesionalnu etiku beogradskog Univerziteta.

Odbor je tada predložio Senatu UB da razmotri ovo pitanje kako bi se ostvarila jedinstvena politika i da ne bude bačena ljaga na poštene nastavno-naučne radnike.

- Imajući ovo u vidu, sa željom da se izbegne različito postupanje u istim situacijama, da se obezbedi da oni koji zaista jesu povredili etiku na najteži mogući način, naučnim nepoštenjem budu označeni, Odbor predlaže da Senat razmotri ovo pitanje - navedeno je u dopisu Odbora.

Razvojem interneta, “kopi-pejst” tehniku koriste i studenti, a rešenje ovog problema moglo bi biti u postavljanju softvera koji omogućavaju proveru stepena plagijata.

- Fakulteti bi trebalo da koriste programe koji upoređuje napisani tekst sa bazom podataka tekstova iz te oblasti - rekao je Gajić.

On navodi da veliki broj studenata zapravo ne zna šta je plagijarizam, nego smatraju normalnim da preuzimaju delove tuđeg rada bez navođenja reference.

To upućuje na zaključak da oni ne znaju da pišu seminarske radove. Profesori smatraju da su studenti ovo naučili u srednjoj školi pa ne posvećuju ovoj veštini dovoljno pažnje, osim u retkim izuzecima, rekao je Gajić smatrajući da bi trebalo uvesti predmet Akademske veštine na prvoj godini studija gde bi se kurikulumom pokrila ova važna oblast.

U Ministarstvu ne postoji spisak onih koji su plagirali naučne radove
Plagijarizma ima i u naučnim radovima, što je u otvorenom pismu ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarku Obradoviću svojevremeno konstatovao Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON).
- Učinak se falsifikuje objavljivanjem plagijata, autoplagijata i duplikata, kako u međunarodnim, tako i u domaćim časopisima. Odredđeni broj istraživača sistematski objavljuje plagijate. Mnogi su takvih razmera da u pravno uredjenim akademskim sredinama povlače hitne otkaze i gubitak stečenih zvanja - naveo je CEON u pismu.
Takođe, CEON je ranije Ministarstvu podneo preliminarni izveštaj o plagijarizmu u časopisima koji se referišu u SCIndeksu: Srpskom citatnom indeksu, a u toj nezavisnoj naučno-tehnološkoj opservatoriji odlučili su i da isključe dva časopisa iz SCIndeksa zbog prevelikog broja evidentnih plagijata.
U saopštenju resornog Ministarstva dostavljenom Tanjugu rečeno je da nisu nadležni da rešavaju sporove između onih koji tvrde da je neko delo plagirano i onih koji misle suprotno.
- To se razrešava u raspravi o spornim delima u zainteresovanoj naučnoj javnosti ili pred sudovima ukoliko se radi o povredi autorskih i srodnih prava - navode u Ministarstvu.
U Ministarstvu ne postoji nikakav spisak onih koji su plagirali naučne radove, piše u saopštenju, u kojem se ističe da je Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj sugerisano da donese kodeks ponašanja koji bi preventivno delovao u funkciji smanjenja plagiranja.