|
| |
Autor | Poruka |
---|
putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:33 | |
| Kineska poezija Kad bi se ti vozila u kočiji, a ja nosio slamnati šešir..."Kad bi se ti vozila u kočiji, a ja nosio slamnati šešir, i mi se jednog dana sreli na cesti, ti bi sišla i naklonila se. Kad bi ti hodala u dronjcima, a ja jahao na konju, i mi se jednog dana sreli na cesti, ja bih sišao i naklonio ti se. Želim ti biti prijatelj zauvijek, bez prekida i raspada... Kad se brda sravne i rijeke presuše, Kad munje i gromovi zavladaju zimom, Kad sunce i snijeg opustoše ljeto, kad se stopi nebo i zemlja, tek tada ću se rastati od tebe, a ni tada." Kineska poezija, 1.st.n.e |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:36 | |
| Mjesečina
Od bijela kamena stepenice se uzdižu. Na njima rosa, a u rosi mjesec pun: stepenica svaka jednako se sja. A carica u dugoj odjeći penje se, penje, a rosa biserom rub orosi njene odjeće. Do paviljona ide u kojemu mjesečina prede niti. Zabliještena, zastade na pragu. Ruka njena polagano odgrne zastor od bisera : i padaju mali kristali, žuborom skaču kao vodopad, kroz koji sunce sja. Žuboru tad carica prisluškuje i tužno gleda dugo u mjesec, u mjesec jesenji, što sja kroz biserje. I tužno gleda dugo u mjesec.
Li-Tai-Pe |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:37 | |
| Krik srebrnog fazana
Krik srebrnog fazana kroz noć odjekivao je tako tužno. Na svojoj fruli ja sam svirao pjesmu, a i ona bješe tužna. U teškoj tuzi zemlja je počivala. Nismo znali šta se događa, da naše oči suzama se zališe. U nama život bješe težak kao olovo. I kano cvijeće smo se strašili; i obje tvoje ruke klonuše, ti pogleda me i polako reče: "Smiri se, dragi, sve će to da prođe!"
Li-Zong-Flu |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:37 | |
| Ja se bojim
Potok, blizu kojeg sanjam, tiho žubori. Ko pelud zlatan sunce titra po stabljikama ljiljana, što se u vjetru šušteć kreću, kao da sanjaju. Gledam za jatom sivih ždralova. Njihovi oštri krikovi zrak režu ko glas jake trube, u kojoj već se proljet čuje. Ja se bojim...
Zar opet proljet? - Ta što mi je donjela minula godina? - Ostadoh isti! Napori, brige i malo ljubavi, i uvijek isto! Kad nakon mnogo godina ja opet budem gledao za jatom ždralova - što li će vrijeme meni donijeti? Napora, briga i malo ljubavi, i uvijek isto - sve do groba, iz kojeg cvijeće niče...
Ja se bojim!...
Ma-Huang-Čung |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:38 | |
| NADMOCNA SNAGA LJUBAVI
Svi kazu da je moj Tao velik. Nista slicno ne postoji na svijetu. Zbog toga sto je velik nije slican bilo cemu. Da je icemu slican vec bi odavno nestao.
Ja imam tri blaga Koja cijenim i cuvam: Prvo je ljubav, Drugo je umjerenost, Trece je nikad ne biti prvi na svijetu. Usled ljubavi nema straha. Usled umjerenosti postoji rezerva snage. Nikada ne biti prvi, omogucuje vlastiti razvoj.
Ko se : Lisava ljubavi i hrabrosti, Lisava umjerenosti i rezerve snage, Lisava zadnjeg mjesta da bi bio prvi Izgubljen je.
Jer ljubav je pobjedonosna u napadu I nepovrediva u odbrani. Koga nebo naoruza ljubavlju Taj uziva vjecnu podrsku.
Lao Ce |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:39 | |
| Beskrajno srecan glas
Najzad, u uglu papira Jos zelim da nacrtam koalu Koja sedi u tami Viktorijanske Dzungle Koja sedi na mirnoj grani Zaneta Ona nema doma Nema u dalekom kraju ostavljeno srce Ona ima puno puno Bobicastih snova I velike velike oci
Zelim Mislim Ali ne znam zasto Nemam vostane pisaljke Zasto nemam bar jedan obojeni trenutak Imam samo sebe Svoje ruke i rane Imam samo jedan po jedan Iscepane voljene bele papire Poslacu ih da potraze leptire Poslacu ih da se izgube iz danasnjice
Ja sam jedno dete Jedno razmazeno dete majke iluzije.
Tvrdoglav sam.
Gu Cheng |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 19:40 | |
| POVRATAK KUCI
Vidim tvoje ruke Koje od sunca kriju oci Vidim tvoju kosu Pokrivenu malom kapom Vidim senku tvojih dlanova Smejes se San Ne poznajes me Eoni nas razdvajaju
Napustio sam te Plasim te se Ljubavi moja Od stakla Plasim te se Na stepenicama si mi pruzio ruke I rekao: Pan Hoces li da te povedem kuci
Dok spavas Vidim ti suzu U ruci stiskas beli cvet Tukao sam te Rekao si da je to nestasni tata uradio Rekao si: Tata me voli Ti sve znas
San Ne znas koliko mislim na tebe Okean nas deli Njegova voda grli tvoje ostrvce Na njemu ima drveca Ima bakinih i tvojih igracaka Koliko ceznem da te zagrlim U ovim tamnim nocima
San Hocu samo ovo da ti kazem San, volim te Ovo je samo za tebe Niko nije cuo Ljubim te, San Hocu da se vratim kuci Povedi me
Tako si mali A znas Da cu se vratiti Da te vidim, Da te stisnem u narucje San, ti si Suncev zrak I ja sam zrak Sunca
3. 9. 1993.
GU CHENG |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Kineska poezija Pon 6 Jan - 23:18 | |
| Pesnik misli na svoju dragu Jos uvek kisi.Vetar ranjava Cvece jasmina u mome vrtu I lomi bozure,koji posipaju stene. Otvaram prozor i kao da vidim Talasanje devojackih kosa. Zalostan sam i mislim na svoju dragu. Plavo nebo,zeleno more i bele planine nas dele. Ah,kad bi ove ptice mogle poneti Mojoj dragoj list koji joj sada pisem. Ah,kad bi potok mogao da joj ponese Latice mojih bozura!Magnolije sjaje u noci. Ne uzimam lutnju.Promatram mesec, Koji mi nalikuje na golem magnolijin cvet. |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 24 Jan - 17:17 | |
| Su Ši (1036 - 1101)PROLEĆNO VEČEZa trenutak prolećne večeri Dao bih zlatne planine: Mesec svojom senkom crta šare, Trava i cveće još veća čuda čine. Tu flautu, taj nežni glas, Zveket reza neće ugušiti, Samo dosadno je noću u ljuljašci Za prolećne večeri sam biti. BEGONIJE Nad krovom dvorca Čunhuang Istočni vetar mami zoru, Čistog mirisa pun je vazduh, Praćaka se mesec u prozoru. Bojim se da su moje begonije Duboko zaspale noći ove, Pa crveni fenjer palim, Iz najslaćeg sna ih zovem. |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 24 Jan - 17:28 | |
| Su Ši (1036 - 1101)PLIVAM PO MORU DVADESETOG DANA, ŠESTOG MESECA Pomakao se na nebu Mlečni put, Bliži se već peta straža ove noći, Silna provala oblaka i besni vetar Takoće su na izmaku svojih moći. Sija mesec, razbežali se oblaci … Čime su se okitile zemlje naše? To nebesko prostranstvo svetli I talasi morski zasijaše … I učini mi se: tu odmah, Konfučije U bambusovom čamcu ljuljaška se. Melodiju San Juanga slušam Dok u peni brčka se morsko prase. Spreman sam da umrem devet puta Na pustom jugu, u dan siv, Ali u ovom očaravajućem kraju Mnogo je lepše skitati se živ. |
| | | putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 24 Jan - 17:32 | |
| Sing Ci Ci (1140 - 1207)POSVEĆENO DEVOJCI KOJA JE SLUŽILA GOSTE NA BANKETU KOD JANG CI VENASasvim, sasvim još devojčica – Petnaest joj je godina od rođenja, I s njom nežan je samo vetar Iza svilene zavese obešene o venjak. Sasvim, sasvim još devojčica – Petnaest joj je godina od rođenja. Kako se radujem: nije je primetio Niko u kom još plamte htenja. Čuo sam: vrlo je bojažljiva i brzo Svlada je zbunjenost, pa je tek mila. Jedva vas primećuje, a i kad prnjmeti Lišce joj oblije sen rumenila. Čuo sam: vrlo je bojažljiva i brzo Svlada je zbunjenost, pa je tek mila. Na vama samo u magnovenju Sklopi pogleda svog vrela krila. Sinoć rano, kad se nad prudom Zgusnuše senke umiruće, Ona je u pratnji drugarica Odšetala podalje od kuće. Sinoć rano, kad se nad prudom Zgusnuše senke umiruće, Ona je ličila na slab cvetić, Na tužnu vrbu meću prućem. Ona još tako nevešto Gostima ugošćenje podaje, Kad vino naliva čini se Sad proliće ga, al' - nalila je! Ona još tako nevešto Gostima ugošćenje podaje. Cvet što joj treperi u kosi Uznemirenost njenu odaje. |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 17:18 | |
| U proleće, da Teško nam je kad se vidimo, teško je i kad se rastajemo, kad oslabi istoči vetar 100 cvetova počinje da vene. Kad umre prolećna svilena buba istroši se svila koju pravi, kad se sveća pretvori u pepeo i suze usahnu. Jutarnje ogledalo se mršti na žensku kosu koja beli, mršti se samo na tvoju posedelu kosu. Dok se noću pesme čitaju, hladna je mesečina, planina besmrtnih nije daleko odavde, plava ptica na te će motriti. LI-Tai-Pe Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 17:28 | |
| S VISINA Sve dalje i dalje nosi oštrog vetra glas Već dovoljno daleka nebesa od nas; Probio ih vetar, zvezdu vidim u plavom krugu, Trepće zamišljeno i ćuti, osećam joj tugu, Al’ ne znam joj ime i svoj pogled spuštam; Završio sam sa zvezdama, od danas ih prepuštam Majmunima iz šume što nemirno vape Osećajuć tih odjek meke tigra šape; Nek im zvezda kaže Gde je to što traže, Zvezde više ne zanimaju ljude – Pognuli su glave: nek bude što bude. Svaka ljudska duša ostrvo je pusto! Nekad čoveka čoveku pribije vino gusto Il’ vatra u noći sred pustinje gole, Sećanje na mudrost neke stare škole Što učila nas, mlade, i zašto i kako, Al’ zalud: na stotinu pravaca Razbismo se lako. Svaki smeh je šupalj, dobra reč je prazna, Darivana činija pirinča se guta kao kazna; Svak misli o sebi kad misli na nešto I svoje pod opšte podmeće nam vešto; Svak svoj govor gaji, reči – guste šume I niko ne želi nikog da razume Al’ zalud i želja, zaključiti smem: Čovek za čoveka postao je nem. Beli pesak škripi pod nogama mojim, Šetam se bez cilja i korake brojim Ne bih li smutio tužnih misli tok Koje obeležile su zadati mi rok. A na talasima vetra bele ptice plove, Poniru u Dugu reku, sjajnu ribu love, Srebrna im krljušt, beče se i guše, Otrgnute od reke u svet večne suše; I mene to guši, lišće na sve strane, Kô ruke iz prošlosti crne gole grane – Na svakom mi listu crtaju po znak, Eno, onaj prolete, kaže: budi jak, Al’ onaj se nasmeja, zalud! mi doviknu, I oni ne znaju šta hoće. A dok se naviknu Da lete, već pad im je blizu. O, koliko misli ništavnih u nizu! Svud okolo jesen, jesen je i seta, Jesen je pokrila svaku radost sveta I njome tek jedan usamljen starac šeta – ja. Sa ovakvim mislima, bolje je – sam budi! Nisi sam li bio i sred gomila ljudi, Na tržnici prostoj il’ u carskom zamku, Među pobunjenicima, kada upao si u zamku, Smejaše se ćeliji, strogom čuvarevom glasu – Ta upao si u zamku u rođenja času, Kao i svako što je, zbunjen, kao žaba u crpcu, Nikog nema koj pupčanu presekao je vrpcu Za zemlju što ga veže – Tek oblaci žurno preko neba beže. Kuća mi daleko, kuća, to je san, Svaka paprat rosna sada mi kô stan, Bogovi zbog mene izmisliše inje, Nikad njuškom da me mune godinica svinje... Eh. Šta može čoveku ovakve misli navest? Nedaće i kajanja, bolest, možda – savest. Tako sve je pusto, tako sve mi stidno, Korake zabrojah. Starim, odveć vidno. Popeh se do vidikovca, sve isto: širina. Žalim... Ma, nek ide život, Al’ odrekoh se vina! Tu Fu Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 17:34 | |
| PROLEĆNA KIŠA Ne pamtim vesele kiše... Ime kiše je tuga. Možda se sećaš ti? pitam nepostojećeg druga; Nije mi odgovorio, tek sveća je zatreperila... Samotno je i hladno. Hrabrost me izneverila. Noć ističe već, a ja od sna bežim, Nesvučen, u čizmama, u postelji ležim Kao da krilatog konja čekam da zarže Pod prozorom, da uzjašem ga. Brže! Nosi me kroz kišu, kroz noć ludi topot... O, ne. To dosadnih je kapi tek po krovu štropot. Tamo, gde si ti, ovaj pusti Paimen nije! Kakvo pusto mesto! Da l’ da se propije Il’ da se ubije ovde čovek, kišo? Kako zaljubljenog srca bol bi Paimen stišô? Nikako. Gde nisi ti, ljubavi tvoje plamen, Svako mesto pustinja je, mrki goli kamen, Pod tom hladnom kišom duša besano mi vene Snijući tebe, paviljone u suncu crvene. Kako kiša pada! a proleće gasne I noć već izbija svoje sate kasne; Svi sni su mi magla, alkoholni etar, Po kom pismo da pošaljem? Da zamolim vetar? Nigde nikog nema. Po snu mi obigravaš, I vidim te i ne. Valjda mirno spavaš... Sanjaj noćas, šaljem ti minđuše od žada, Sanjaj da je sunce, ne da kiša pada; Po oblačnom nebu tek jedna guska leti... Ako i ti je vidiš, na mene se seti. Li Šangjin Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 17:37 | |
| KUĆICA MEĐU BAMBUSIMA Među bambusima sedim sâm... Sâm – od ljudi sam otišao... Naglas pevam, citru trzam, Mesec mi je prišao. Oj, Meseče, svako veče Ti mi dolaziš u san! Rumenog a hladnog lica, Noć pretvaraš u dan. Šta je tebi do moje pesme? Šta ti je do moje tuge? Reci, video li si noćas Gde pevače kakve druge? Zaboravili su mene ljudi – Vangčuan? Takvo mesto ne postoji! Samo odjek ostao im je Od pesama moji’. A kad vide sliku moju Kažu: Ah, kakav lep kraj! Koji majstor je to naslikao? Vang Vei? Ko je taj? Bolje! Na kraj sveta sedim, Citre plače ton; Samo Mesec me poznaje, Ja znam ko je on. Kakvo čudo, jednooki, Spoji noćas nas? Bambus šumi, u vir duboki Neba tone glas. Vang Vei Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 17:40 | |
| DONESITE VINA Zar oči se vaše ne radovahu vodi Žute reke sa neba što lije, Kako moru stremi! Ko to video nije, Tu bespovrata radost, zalud mu je prošla Bespovratno mladost! Da l’ međ nama ima kakvog ko se krio Iza teških zavesa visoke dvorane Da zajedno sa starcem bi gorke suze lio? Ogledala sjajna se prošlošću ne bave, Čim odemo od njih nas ona zaborave! Prikazuju nam sede, navode nam raku, A crne naše vlasi prepustila su zaborava mraku; Na crnu svilu zore sneg večernji padne I zalud nam mudrost ispod sedih vlasi, Smežuran nam kapak suza tuge kvasi – Za mladost i snagu sve mudrosti starosti jadne Menjali bi mahom, drhtureći strahom. Dok ti život sâm zadovoljstva nudi, uživaj; I mlad i lud budi, prepusti se čari života do srži; Ne boj se da bićeš od vremena brži – Tek sećanje kakvo kao iskra vrela Ako smulji umor sa tvog starog čela. Slušaj što ti rekoh; Podeliću s tobom mudrost koju stekoh: Ne vređaj nikada gordo lice Lune Pevajuć joj pesme nezategnute strune, A ako bi ikada nadao se sreći, Zlatan pehar prazan ka njoj ne okreći! Skloniće je oblak u prozračnost višu A tvome će vrtu odaslati kišu. Na korist mi Nebo talenat je dalo, Hiljade rasipam i nikad nemam malo – Rasipanjem moji zlatnici se množe, Miluju me nežno poput ženske kože Kad lepotica se podaje u uzdahu vrelom, U času noćnom punom, Kad um ne vlada telom! Nek veselje počne kad vreme je njemu! Trista pehara ispij, da ubiješ tremu! Jaganjci i volovi nek nam plate glavom! – Cele noći pijmo, u susret nebu plavom, Nek Sunce nas sâmo sa zavišću gleda, Nek žali kraj puta, kad zapadu seda! Učitelju Cen, prijatelju Tan Ćiu, Nek vino se prinese, nek čaše zažagore. Pesmu za vas imam, gospodo, Pažljivo slušajte te zbore! Šta bubnjevi vrede, poslastice, zvona? Šta i sam žad vredi i figura ona Smernoga mudraca sa osmehom skromnim Pred talasima vina kô more ogromnim Koji se valjaju posred moga bića? Želim večno da sam pijan, predat moći pića, Samo to ja želim, da nikad se ne budim Iz te divne magle; podeliću znanje s vama, Kao što već sam rekao: Šta vrlinom, mudrošću, smrtnik koj je stekao? Pustinja im grobovi, prah im zaboravljen, Leži mudrac čak i od vrana ostavljen! Tek pijanac kakav vremenu prkosi I sa usana na usne mu ime se pronosi! Vrlinu i skromnost izneverilo je vreme I za mudre greške sve usne su neme. Živeše knez Čen, rumenoga lika, Palata radosnog mira još tih se seća slika: Deset hiljada za vina bure! Amo, k meni, mlade cure! Smeha mi dajte, ne korite mi sreću! Dok sam živ i s vama ja tugovati neću! Samo mi dušu jedna gori želja – Da umrem sred bučnog, pijanog veselja! Domaćine, zašto kažeš da novaca nemaš I misliš na sitno, zabrinut za sutra – Sutra će proći kao carski glasnik hitno! Pošalji po vino, društvu se priključi; Što već nisi znao, nek vino te nauči! Imam šarca konja, kopito mu kremen, Žeženim je zlatom izvezen mu stremen, Cela mu četa bisera u grivu upletena; Ako je malo, evo i bunde sa ramena! – Ta zlatnika vredi hiljadu, ne manje! Ja ništa ne žalim – to celo mi imanje A sutra već će doneti i novo i bolje, Ovo nek se propije – široko mu polje! Pozovi dečaka, nek za dobro vino sve utopi, Da u vino se utopimo dok oči nam ne sklopi; Deset hiljada godina jada srce mi je steglo I dobro mi vino baš bi dobro leglo – Da vidite tada kako jadi beže I tučan okov puca što srce bolno steže – Nestaju u trenu, trenutku života. Donesite vina! Nek stidi se sramota! Li Pai Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 17:48 | |
| TALASI ZAPLJUSKUJU PESAK Vetar zavesu kô zastavu ratnu vije; Iza prozora kiša se muči, rominja, bije, Sa stegova ratnih krvave spira boje... Kiša i vetar: sad proleće samo to je. Čega tu ima što bi čoveka moglo da zadovolji? Možda tek nekog siromaška po svojoj što živi volji, Al’ takvog nema: takva je duša blažena Olujom ratnih konja davno na smrt pregažena. Promočen pevac ćuti, ne objavljuje svitanje jadno; Pod svilenim pokrivačem telu je mome hladno Al’ duša usnula drhtanju tela se smeje: Ona ima sećanje, tek san je radosno greje Izgoneći iz uma izgnanstvo, Kaifeng strogi. U snu su duši još živi pali junaci mnogi, Svrstani u redove krute, smerno su pognuli glave Pred carem svojim; vijore zastave slave. U času sumraka, sâm, nagnut nad ogradom dvora Beskrajne posmatram reke, obrise moćnih gora; U dvorani ne vidim svitu, tek žamor njen čuje se tako, Susreti su teški, rastajanje je lako: Voda ne stoji, teče, moru odlazi, kruži, Latice pale nosi, prolećni dani sve duži Uvode u leto, Sunce svom snagom kad peče I sve tako prolazi, sve teče, teče, teče: Proleće nebom ode, odneše ga plavi azuri, Svoje da ustupi mesto već sprema se i žuri; Vratiće se i ono jednom, cvet zvaće pod snegom skriti I sve će buknuti opet, nas tamo neće biti. Sve osim nas što je zgaslo povratiće stari sjaj; Sluga u kuhinji vredno ukapava otrov u čaj. Li Ji Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Princess Elita
Poruka : 1160
Učlanjen : 12.05.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 18:06 | |
| RAVNICA POSLE KIŠEVang Vej 701 - 761 Razvedrilo se, pucaju pred očima Beskrajna polja i vreže. Prašinu i blato kiša smila Svud dokle mi pogled doseže. Kraj samog bogaza, u daljini, Vide se Hoova kapija si kuća, A po strani, uz sam potok, Žute meće i žita još žuća. Rečne šare preko polja Svetlucaju kao bele vatre, A bregovi na vidiku liče Na tamnolazurne šatre. Ovde u ovo doba nećeš sresti Ni dokone ni lenjive. I dete, i mladić, i starac, - Svi su ss nadneli nad njive. |
| | | Princess Elita
Poruka : 1160
Učlanjen : 12.05.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Čet 10 Apr - 18:08 | |
| SLIKA SOKOLATu Fu 712 770 Sa bele svile Podižu se studen i vetar - Tako je taj soko Veštom rukom naslikan. Nakostrešio se, Pogleda tmurna, divlja, Krila podigao Gotov da jurne za pticom. Uzvikneš li, Čini ti se - poleteće, Probudiće se Njegova duša ratnička, Baciće se U boj na ptičje jato, Krvlju i perjem Pokriće ravnu stepu. |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 11 Apr - 11:05 | |
| KINESKA POEZIJA - ČAROBNA NEPOZNANICA Kina je, kao što se zna, jedna od najstarijih država koje su ikada postojale. Arheološke iskopine , natpisi na fragmentima kostiju za gatanje, na pancirima očuvanih lobanja, na bronzanim i keramičkim posudama i predmetima - svedoče o tome da je pre pet hiljada godina u slivu reke Hoangho postojala neolitska kultura, kao i da je za vreme carstva Čang (drugi milenijum pre naše ere), u Kini cvetala kultura bronzanog doba. Kineski narod je znatno pre svih drugih dostigao visok stepen razvitka u oblasti materijalne kulture i državnog uređenja. Još u najstarija vremena u Kini su bili razvijeni zemljoradnja i zanatstvo, a mnogo ranije nego u Evropi u njoj su bili pronađeni barut i kompas, otkrivene tajne izrade hartije i štampanja knjiga. Pre i više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, u Kini su se počeli pojavljivati veliki naučnici, mislioci, pronalazači, državnici, vojskovođe, stvaraoci u oblasti literature i umetnosti čiji je udeo u opštem svetskom naučnom i kulturnom nasleđu od najvećeg i, moglo bi se reći, od neprocenjivog značaja. Na žalost, ne bi se moglo reći da je u svetu mnogo ljudi koji u dovoljnoj meri (ili bar u onoj meri u kojoj, recimo, znaju ponešto o njenoj istoriji), poznaju i kinesku književnost i umetnost, posebno poeziju. Time svakako u još manjoj meri može da se pohvali jugoslovenski čitalac. Iz najstarije i najplodnije svetske književnosti, kakva je kineska, njemu je u toku poslednjih pedeset godina bilo ponuđeno svega nekoliko tankih pesničkih brošurica na osnovu kojih nije mogao da stekne ni približnu predstavu o lepoti i značaju ogromne kineske poetske riznice. Osim toga, to su najčešće bili veoma slobodni prevodi prevoda (uglavnom engleskih i francuskih), u stvari prepričavanja pojedinih pesama i pesnika, uz neizbežna (zbog takvog pristupa) skraćivanja i proizvoljnosti u tumačenju karakterističnih kineskih simbola, figura, jezičkih spregova, izraza pa i celih pesama, zbog čega su mnoge od njih (prevashodno krivicom prvog prevodioca), bile izvitoperavane do neprepoznavanja. Ni ovaj izbor iz klasične kineske pozije, iako je (čak i sa ovako okromnim posegom), dosad možda najobimniji u nas, a prevodi sadržani u njemu najbliži izvornim tekstovima (jer su došli preko ruskih prevoda najboljih svetskih poznavalaca kineske književnosti i kineskog jezika - sovjetskih akademika L. 3. Ejdlina, V. M. Aleksejeva, G. O. Monzelera, L. N. Menjšikova, M. I. Basmanova, R. G. Karline, I. E. Ciperoviča i drugih), nema pretenziju da čitaoca uputi u sve i vaskolike kineske poetske epohe i pesničke plejade (kojih je, epoha, u Kini bilo više od desetine, a pesnika, računajući samo one zaista značajne, čak više hiljada!). Ali ako je, bar donekle, uspeo da odškrine teške dveri velelepnog pesničkog hrama drevne Kine, onda je i jedan ovakav, u svakom slučaju nedovoljan izbor, ipak postigao svoj osnovni cilj i namenu. Iz celog tuceta poetskih epoha Kine, kao što su: Han, Cing, Ming, Mandžu, Tang, Sung itd., - prevodilac se odlučio za dve poslednje koje su možda i najznačajnije (zbog toga se i nazivaju „zlatnim epohama"), s tim što je, radi uvida i u najstariju kinesku književnost, kao i zbog mogućnosti pronalaženja njenih tragova i uticaja u svim kasnijim epohama, pa i u dvema spomenutim, ovom izboru dodao i pesnika Cu Juanga, prvog velikog pesnika Kine i rodonačelnika kineske književnosti. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 11 Apr - 11:09 | |
| Izdanci lepe književnosti Kine vuku korene iz najdublje prošlosti. Zahvaljujući istraživanjima kineskih istoričara literature, koji su stvorili izvanredno značajne enciklopedije od kojih svaka broji po nekoliko hiljada tomova, moguć je tačan uvid u život i delo najstarijih kineskih pesnika, u tolikoj meri verodostojan i precizan da nam se ponekad učini da nas od njih ne dele milenijumi, već jedva koja desetina ili stotina godina. Tako je, na primer, u 18. veku sastavljena grandiozna enciklopedija u deset hiljada tomova pod nazivom Generalna bibliografija svih knjiga u sve četiri podele („Ciku cuangšu cungmu") - neverovatna po obimu i jedinstvena po tematici. Iz nje se, pored ostalog, crpu podaci i o drevnim pisanim spomenicima među kojima posebno mesto zauzima čuvena Knjiga pesama („Ši king") koja, u stvari, predstavlja najstariji zbornik narodne poezije (nastao od 10. do 7. veka pre n. e.), u kome se sa začućujućom analitičkom i umetničkom snagom reflektuje ekonomski, politički i društveni život ondašnje Kine. Iz spomenute enciklopedije saznajemo i sve što nas interesuje o epohama Tang i Sung čiji su pesnici zastupljeni u ovom izboru. Epohom dinastije Tang (618 - 907) obeležen je procvat feudalnog društva i označen kraj bratoubilačkim ratovima u Kini. Početkom 7. veka ujedinjena imperija dinastije Tang predstavljala je najveću državu toga vremena koja je bila u živim trgovačkim i diplomatskim odnosima sa Vizantijom, Indijom, Japanom, Persijom i mnogim drugim zemljama Istoka i Zapada. Pored procvata koji je doživljavala milionska prestonica Čanang, nicali su i naglo rasli i drugi gradovi. Ekonomski uspon, veze s drugim zemljama, nezapamćeni procvat nauke i kulture, snažno su se odrazili i na razvoj umetničkog stvaralaštva. Tri stoleća postojanja imperije Tang obogatila su kinesku poeziju raskošnim buketima nevenućih orhideja (omiljeni cvet kineskih pesnika), tako da su tang ši (ši - stihovi) sve do danas ostali najomiljenije štivo miliona Kineza. To izuzetno burno vreme u istoriji jedne od najstarijih država i civilizacija dalo je (prema „Antologiji pesništva epohe Tang", sastavljenoj za vreme vladavine imperatora Kang Sija), više od 2300 velikih pesnika čijih 48900 poetskih dela, sakupljenih u 900 tomova, ne predstavljaju ni izbliza sve ono što je u Kini toga vremena bilo napisano! Iz tog, za naše današnje pojmove neshvatljivog i nemogućeg broja besmrtnika samo u oblasti poetske reči, u ovom izboru zastupljena je tek nekolicina najznačajnijih. To su: Li Taj Pe, Tu Fu, Meng Hao Žang, Vang Vej i Po Cuj. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 11 Apr - 11:19 | |
| Li Tai Pe Li Tai Pe (701 - 762), koga njegovi savremenici (zbog njegove nepopravljive slabosti prema vinu) nazivaju još i Nebeskim izgnanikom, svakako je jedan od najvećih majstora stiha svih vremena, ne samo u kineskoj, već i u svetskoj poeziji. Ovaj pesnik neiscrpne fantazije i duboke osećajnosti označava čitavu jednu epohu u epohi Tang, a i sledećih nekoliko stoleća imaće ogromnog uticaja na razvoj kineske poezije. Kao čovek posedovao je izuzetan temperament i moćnu individualnost, gajio je i u svojim stihovima snažno ispoljavao neutaživu žudnju za životom, za gaženjem i prevazilaženjem granica svih mogućih etikecija i konvencionalnosti. Kao pesnik, svojom romantičnom hiperbolom, uslovnošću pa čak i fantastičnošću, ne samo da nije narušavao, već je još više isticao harmoničnost i suštinu svoje poetske misli i svog pogleda na svet. Bio je veliki sin kineskog naroda i jedan od najnaprednijih ljudi svoga vremena, večito nemiran, buntovan i nezadovoljan. Iako je živeo u epohi velike moći svoje domovine (koja se prostirala od kineskih mora do granica Indije i Avganistana, od Anama do Kineskog zida, od Mongolije do Koreje i Indokine), sanjao je o slobodi i o neograničenim mogućnostima stvaralaštva. Služio se živim jezikom i pisao je u duhu narodnih pesama Juefu, stvaranih u čuvenoj Muzičkoj palati na tradicionalnim skupovima narodnih pesnika i pevača iz svih krajeva imperije. Nadahnjivao se kineskom prirodom, istorijom i običnim životom svojih sunarodnika. Pesma mu je neobično koncizna, jednostavna i zadivljujuće iskrena, po čemu je uostalom i stekao svetsku slavu i u čemu je nenadmašni majstor kome bi se teško mogao naći sličan primer u celokupnoj svetskoj poeziji. Kao sedamnaestogodišnji mladić, koji je za sobom već imao nekoliko godina aktivnog bavljenja poezijom i slavu jednog od najdarovitijih pesnika, napustio je dobro stojeću porodicu i nastanio se u planini Minšang (provincija Sečuang). Nije poznato čime je bilo izazvano ovo bekstvo iz bezbednog porodičnog doma, ali se može pretpostaviti da se radilo o nesvakidašnjoj opsesiji prirodom (koja je, uostalom, ostavila pečat na ceo njegov život i rad), kao i o interesovanju za budizam koji se u njemu pojavio kao reakcija na ispraznu doktrinu konfučijanstva. Ovo bekstvo u okrilje prirode učiniće da pejsažna lirika zauzme vrlo značajno mesto u njegovoj poeziji. Napustivši posle nekoliko godina Sečuang, odaje se lutanjima da bi se kroz nekoliko godina opet za kratko vreme skrasio u gradu Anglu (provincija Hubej), gde se i oženio unukom bivšeg ministra Sjuj Ju Šija. Skitničenje ga je ipak više privlačilo od mirnog porodičnog života, tako da se opet, ostavivši ženu i decu, otisnuo u svet u kome će, lutajući, proživeti gotovo sve preostale godine do svoje smrti, družeći se s pesnicima i skitnicama i upoznavajući iz neposredne blizine život naroda, njegovu zlu sudbinu, stradanja i nade. … Prema sopstvenom priznanju, Li Taj Pe nije znao za stvaralačke muke i jade, pisao je lako i mnogo, ostavivši za sobom čitave tomove pesama. „Imam trideset godina, - pisao je jednom svom prijatelju, - i deljem stihove bez truda i napora, slobodno i neprekidno kao što neprekidno putem ispod mog prozora promiče potok taljiga i konjanika…" Pošto je glas o njegovoj stihotvoračkoj veštini obleteo celu zemlju i stigao čak do dvora, imperator Suang Sung mu je ponudio mesto dvorskog pesnika. Više iz radoznalosti i obešenjaštva Li Taj Pe prihvata ponudu, ali ubrzo, došavši u sukob sa uobraženim stihotvorcima koji su okružavali imperatora, napušta raskošni dvorski život, da bi se ponovo odao nomadskom životu. Li Taj Pe nije bio samo Nebeski izgnanik, već i jedan od Osam besmrtnih pijanica koje je njegov prijatelj Tu Fu opisao u istoimenoj šaljivoj i izvanredno duhovitoj poemi u kojoj se Li Taj Peu pripisuju i sledeće reči: „Ja sam sluga vašeg veličanstva, ali kada sam pijan - tada sam sluga božji…" Postoji predanje o tome da Li Taj Pe nije umro od bolesti, već da se udavio u reci dok je, mamuran, pokušavao da uhvati mesec koji se u njoj odslikavao. U stvari, umro je u kući svog rođaka, činovnika Li Jang Binga, kod koga je proveo nekoliko poslednjih godina svog života i kome pripada zasluga što su mnoga pesnikovi stihovi sačuvani do današnjih dana. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 11 Apr - 11:26 | |
| Tu FuPo svom velikom daru i značaju, po novinama koje je uneo u kinesku poeziju i po uticaju koji je na nju imao u toku nekoliko stoleća posle svoje smrti, Tu Fu (712 - 770) stoji rame uz rame sa Li Taj Peom, svojim savremenikom i najboljim prijateljem. Život i rad Tu Fua spadaju u vreme postepene političke propasti imperije Tang koja je, osim svojom moći, u istoriji Kine i sveta ostala zabeležena i kao epoha neslućenog procvata poetske reči. Raspadanje jedne od najmoćnijih imperija u istoriji, započeto ustankom čuvenog vojskovođe An Lu Šanga (755. godine), manifestovalo se razobličavanjem oštrih socijalnih protivurečnosti feudalnog društva i teških poroka vladajuće dinastije, kao i sve češćim i većim nemirima, bilo da su ih izazivali upadi poludivljih zavojevačkih plemena ili sam narod, već krajnje osiromašen i obespravljen. To burno vreme u kome se rešavala sudbina Kine, našlo je puni odraz u poeziji, borbi i mišljenju Tu Fua, velikog pesnika, vizionara i rodoljuba. Tu Fu se smatra nastavljačem najboljih tradicija kineske poezije i, više od toga, rodonačelnikom novih poetskih izraza i puteva kojima će kasnije poći i na njima graditi svoje pesničke vizije mnogi pesnici bez kojih se danas ne može ni zamisliti istorija kineske književnosti. Pokrenut patriotskom svešću i osećanjem, kao i ubeđenjem da je pesnik dužan da svoj dar stavi u službu naroda, on je u gotovo svaku svoju pesmu unosio dokaze o svojoj privrženosti narodnim interesima, o svom saosećanju sa njegovim bolom, o brizi za sudbinu svoje zemlje. I kad piše o naizgled beznačajnim stvarima (kao što su, na primer, noćna vejavica, jesenja oluja, sante leda na reci, mravlje jato i sl.), to nikada nisu samo puste deskripcije i retorika, već višeznačne, alegorične i često jetke aluzije na račun vladavine mračnih sila, surovosti i tiranije, nepravde i neravnopravnosti. Naizgled smiren i raspevan, njegov stih je u suštini gnevan i gorak. A u veštini usaglašavanja ličnog sa opštim Tu Fu gotovo da nema sebi ravnog među kineskim pesnicima svih epoha. Već u svojim ranim stihovima Tu Fu se ne samo Javno odrekao svog plemićkog porekla, već je svojoj klasi objavio i bespoštedni rat koji neće prestati da vodi sve do svoje smrti. Kasnije, kada je u Čanang, prestonicu nmperije Tang, upala moćna vojska nomadskih plemena, Tu Fu je bio svedok preobraćanja jednog od najlepših gradova Kine u ogromnu ruševinu. Te slike pogroma i razaranja prema kojima su se vladajući krugovi, zaštićeni mogućnošću otkupa, odnosili s neverovatnom ravnodušnošću, zauzele su značajno mesto u njegovoj socijalnoj poeziji. Tu Fu je, isto kao i Li Taj Pe, bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga doba. Osim poezijom, bavio se i muzikom i slikarstvom, što je njegovom jednostavnom i jezgrovitom stihu udahnulo specifičnu melodioznost i slikovitost. Njegov originalni poetski izraz nezamisliv je bez osobene i samo njemu svojstvene leksike i frazeologaje. U celokupnoj svetskoj poeziji teško da se može naći pesnik koji je sa tako malo reči umeo da izrazi tako mnogo misli, emocija i raspoloženja. Za poznavaoce svekolikih specifičnosti kineskog jezika Tu Fu je izuzetan i nenadmašan majstor reči: dok su drugim pesnicima bile potrebne stotine pa čak i hiljade hijeroglifa, Tu Fu je upotrebljavao samo nekoliko desetina! Time se i objašnjava njegova velika popularnost u narodu čije je poznavanje znakova, iz razumljivih razloga, bilo veoma ograničeno. Posle viševekovne vladavine akademskih i dvorsko-aristokratskih poetskih kanona, Tu Fu, Li Taj Pe i čitav niz njihovih sledbenika čine istorijski zaokret koji se neće odraziti samo na poeziju i samo na njihovo vreme, već i na ostale umetnosti i na celu sledeću epohu koju će obeležiti i dati joj ime vladavina dinastije Sung. Isprazna i visokoparna dvorska poezija biće na taj način zauvek zamenjena novim izrazima, formama i temama, jednim potpuno novim viđenjem i doživljajem sveta, njegovog problemskog i tematskog mnogoličja. Narodnost i realizam, doduše još uvek s primesama romantičarskog zanosa, glavna su obeležja tog novog poetskog zamaha koji je došao na smenu feudalnoj umetnosti. Nema sumnje da je taj zaokret u shvatanju poezije i umetnosti uopšte, pogotovu kad se ima u vidu da je to tek početak 8. veka, značio ne samo veliku književnu, već i kulturno-istorijsku revoluciju u svetskim razmerama, ravnu najepohalnijim naučnim i geografskim otkrićima do kojih će doći tek nekoliko stotina godina kasnije. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 11 Apr - 12:06 | |
| Po Cuj
Po Cuj (772 - 846), takoće jedan od besmrtnika epohe Tang, najveći deo svog pesništva posvetio je socijalnim temama i prema mnogim dokazima sa kojima raspolažemo, možemo čak tvrditi da je za vladavine dinastije Tang bio najpopularniji pesnik u širokim narodnim slojevima. O tome svedoči i predgovor poznatog pesnika Juang Čena uz knjigu Po Cujovih pesama: „Punih dvadeset godina stihovi Po Cuja pisani su na zidovima državnih zgrada, budističkih hramova, potanskih stanica; znali su ih napamet i javno govorili kneževi, žene, čobani, konjušari".
Smatrao je da poezija treba da bude tumač i razobličitelj vremena, kao i verni odraz stvarnosti, da „stih za stihom treba da teče bez praznog zvuka, da svaka pesma treba da peva o narodnom stradanju". Svoja ubeđenja dosledno je sprovodio u delo i ona su naročito snažno došla do izražaja u pesmi Starac sa slomljenom rukom.
Tri veka vladavine dinastije Sung bila su ispunjena neprestanom borbom kineskog naroda s divljim plemenima Kidanaca, Čurčena i Mongola. Imperija Sung stvorena je 960. godine i znatno je napredovala u prvim decenijama svog postojanja. U zemlji su, kao i za dinastije Tang, nicali gradovi, razvijali se trgovina i zanatstvo, a kultura je bukvalno cvetala. U Nankingu je bila otvorena akademija umetnosti, izrađivao se prvoklasan porculan, nicale su štamparije, rasle kolekcije slika i biblioteke. Izgledalo je da su ponovo nastupila vremena moći i veličine kineske imperije, ali to ipak nije bilo tako. Jer, umesto da se napadačkim plemenima suprotstave snagom oružja, feudalci su to činili snagom novca: otkupljivali su se, plaćajući za to visoki danak. Razume se, breme tih otkupa padalo je svom težinom na leđa seljaka. Zemlja se pustošila. Rodoljubi koji su pozivali na oružanu borbu protiv stranih zavojevača, padali su u nemilost, pa čak bili podvrgavani i kažnjavanju. U Hangčou i danas postoji grob legendarnog nacionalnog heroja Jue Feja koga je velikodostojnik imperatorskog dvora Cing Guem lišio života zbog toga što je poveo borbu protiv neprijatelja.
To nemirno vreme, puno tragičnih događaja i sudbina, u velikoj meri odrazilo se u poeziji epohe Sung, dajući joj strogost i tužnu uzvišenost. U Kini se ova poezija upoređuje sa jesenjom hrizantemom, divnim, ali tužnim cvetom. Gorko životno iskustvo naučilo je sunske pesnike trezvenom gledanju na život, a konstantni nemir izazivan zavojevačkim najezdama učinio je njihovo stvaralaštvo izvanredno osećajnim. Mnogi pesnici tog vremena pisali su stihove za muziku i na taj način sticali ogromnu popularnost u narodu. Iako je ova poezija često bila inspirisana knjiškom mudrošću, filozofskom i moralnom doktrinom, njena osnovna odlika ipak je bilo osećanje: pesnici su se vedro radovali proleću, lišću, cveću i suncu, tugovali za sumornih jesenjih dana, nostalgično meditirali o zauvek prohujaloj mladosti. Najčešće, to su izvanredno prefinjena i jedva ulovljiva raspoloženja, čas podstaknuta duboko intimnim doživljajem, čas izazvana konkretnim događajima od istorijskog značaja. Najkarakterističniji predstavnici epohe Sung (a nju je, kao što rekosmo, karakterisao beskrajni niz tragičnih događaja i sudbina, ali i sjaj slave, divni primeri odvažnosti i patriotizma), svakako su pesnici: Su Ši, Lu Ju, Sing Ci Ci, Oujang Sju, Čang Juj, Vang An Ši i Vang Ling. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Kineska poezija | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 681 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 681 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|