Sinhrono plivanje

Sinhrono plivanje je vodeni sport koji uključuje elemente plivanja, gimnastike i plesa. Iako je na većini tkmičenja pravilima dozvoljen nastup i muškarcima, sinhrono plivanje se uglavnom smatra ženskim sportom te ga u velikoj većini praktikuju i u njemu se takmiče samo žene.

Tokom takmičenja pojedinac ili ekipa izvode program koji se sastoji od niza ritmički povezanih plivačkih pokreta i figura u vodi, i to sve u ritmu prateće muzike. Nastup ocenjuju sudije na osnovu čijih ocena se određuje poredak. Najčešće se na jednom takmičenju izvode po dva programa, obavezni i slobodni. Discipline su pojedinačn, u paru (duo) i u grupi, koje najčešće imaju 4-8 takmičarki.

Ovaj veoma zahtevan sport od takmičarki traži snagu, odličnu plivačku tehniku, fleksibilnost i osećaj za ritam i prostor. Kako se deo figura izvodi s glavom ispod vode, potrebna je i sposobnost dužeg zadržavanja daha.
Synchronized swimming - legs.jpg

Sinhorino plivanje je standardni olimpijski sport od Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984

Istorija


Preteča ovakvog plivanja su različite forme figurativnog ili umetničkog plivanja koje se pojavilo krajem XIX veka. U Velikoj Britaniji održana su 1892. prvenstva u tzv. umetničkom ili figurativnom plivanju. U Nemačkoj su od 1924. — 1935. održavana prvenstva u umetničkom slaganju figura. Godine 1934. na Svetskoj izložbi u Čikagu grupa plivačica je izvela plivački šou. Ubrzo zatim sinhrono plivanje je postalo popularno, pa ga je 1941 Amaterska atletska unija (Amateur Atletic Union (AAU) priznala kao sportsku disciplinu i propisai pravila takmičenja. Godine 1945. održana su nacionalna prvenstva u SAD, a od 1955. ulazi u zvanični progran Panameričkih igara.

Kada je 1956. osnovana Međunarodna komisija za inhrono plivanje, u sastavu Međunarodne amaterske plivačke federacije (FINA) (Federation Internationale de Natation), ova discipina sportskog livanja prodire i u Evropu, najpre u Francusku i Holandiju, a zatim i u druge zemlje.
U Jugoslavijije prvi put prikazano u Zagrebu 1957. u okviru susreta plivčkih reprezentacija Francuske i Jugoslavije. U Beogradu je sinhrono plivanje bilo na programu prvog Svetkog prvenstva u plivanju 1973. pod nazivom umetničko plivanje.

Pravila takmičenja


Za međunarodna takmičenja vrede pravila FINA, prema kojim svaka zemlja učestvuje na programu sa jednom, dve i grupe od 4—8 plivačica. Takmičenje je podeljeno u dva dela: obavezni deo u kojem svaka takmičarka mora izvesti po pet figura, a traje 5 minuta bez prekida i slobodni sastav u kojem takmičarke izvode figure po svom izboru. Svake četiri godine Međunarodna komisija za sinhrono plivanje odabire i predlaže Birou FINA figure za obavezni deo takmičenja i koeficijente njihove težine. Redosled nastupa se određuje žrebom.

Takmičenje vodi glavni sudija sa pomoćnicima (5—7 bodovnih sudija, dva merioca vremena, kontrolor za podvodne zvučnike i kontrolor za muzičku pratnju).

Ocenjivanje

Svaku izvedenu figuru odnosno sastav (iz obaveznog i slobodnog sastava) ocenjuje 5—7 sudija sa 0—10 bodova. Najviša i najmanja ocena se brišu (poništavaju), preostale ocene (3—5 sudija) se sabiraju, a dobijeni zbir se množi koeficijentom težine za izvedenu figuru, odnosno sastav. Prilikom ocenjivanja sudije paze na sinhronost, način izvođenja, kompleksnost figura i muzikalnost.

Bazen i oprema

Takmičenja se održavaju u zatvorenom plivalištu (bazenu), a program se izvodi na površini od 12x12 m. Dubina bazena je 3—8 metara. Voda mora biti bistra, a dno bazena vidljivo. Bazen mora imati podvodnu rasvetu, te nadvodne i podvodne zvučnike. Plivačice obavezno nose triko kostime.

wikipedija

Sinhrono plivanje je svoju premijeru na Olimpisjkim igrama imalo u Los Anđelesu 1984. godine u solo i duet konkurenciji. Iste discipline su bile i na Igrama 1988, 1992, dok je u Atlaniti 1996. uvedena grupna vežba (8 plivačica). Od 2000. godine na programu su samo ekipna vežba i duet.

Sinhrono plivanje je relativno nova disciplina i ima korene u akarobatici u vodi. Početkom 20. veka australijska plivačica Aneta Kelerman je akrobacijama u vodi na turneji po SAD privukla ogromnu pažnju, neverovatnom brzinom postala veoma popularna – i sport je rođen.

Sport je dalje razvijala Kertin Kurtis,  koja je akrobacije u vodi povezala sa muzikom. Njeni učenici su svoju vežbu pod nazivom “Moderne sirene” izveli u okviru programa kojim je obeležena stogodišnjica osnivanja grada 1933/1934, gde ih je voditelj najavio kao “Sinhrono plivanje”. Vrhunac svoje populanosti je sinhrono plivanje doživelo zahvaljujući Ester Vilijams i filmu “Bal na vodi”. Takmičarski nastupi su nastali kada je Ketrin Kurtis definisala prvi set pravila.

Sinhrono plivanje je svoju premijeru na Olimpisjkim igrama imalo u Los Anđelesu 1984. godine u solo i duet konkurenciji. Iste discipline su bile i na Igrama 1988, 1992, dok je u Atlaniti 1996. uvedena grupna vežba (8 plivačica). Od 2000. godine na programu su samo ekipna vežba i duet.

Sinhrono plivanje i ritmička gimnastika su jedina dva sporta na olimpijskim igrama koja imaju samo žensku konkurenciju.



Kao i u svim drugim sportovima, da bi ostvarile dobre rezultate i jak tehnički i umetnički utisak, potrebno je mnogo truda, odricanja i ljubavi. Ono što sinhrono plivanje čini kompleksnim je spoj različitih sportskih i umetničkih veština. Da bi naše takmičarke mogle da nam prirede pravi “bal na vodi”, svaki njihov trening se sastoji iz 4 dela: 1. Vežbe na suvom koje podrazumevaju teretanu, gimnastiku i balet, 2. Zagrevanje i plivanje, 3. Ronjenje koje im omogućava da povećaju kapacitet pluća tako da dugo mogu da izdrže bez vazduha pod vodom i 4. Sinhrono plivanje, koje podrazumeva uvežbavanje koreografija kroz usklađivanje pokreta.

U umetničkom plivanju je veoma važna estetika. Pošto sudije ocenjuju osim koreografije i kompletan izgled takmičarki, koji podrazumeva atraktivane kostime i šminku, ove devojke veliku pažnju posvećuju svom izgledu. Kako bi se pojačala ekspresija lica tokom nastupa i da bi se iskazane emocije videle i sa najudaljenijih sedišta u publici, takmičarke uz pomoć jake vodootporne šminke upadljivo iscrtavaju oči i usne.

Dok nastupaju, one ne koriste kape za plivanje, već prave frizure koje daju još jedan pečat umetničkom doživljaju. Da bi svaki pramen njihove kose tokom koreografije na vodi i pod vodom ostao na mestu, one uz pomoć želatina koriste posebnu tehniku “plastificiranja” kose na koju potom dodaju različite detalje.

Spain Free Team Synchronized Swimming Preolympic 2012

Road to London. Natación sincronizada

Izvor: Getty Images Quinn Roone

Izvor: Getty Images Al Bello

Izvor: Getty Images Quinn Rooney

Izvor: Getty Images Al Bello

Izvor: Getty Images Al Bello

Izvor: Getty Images Al Bello