Nastanak navijačkih grupa i huliganizma

Da li ste znali

Da danasnji pojam navijaca i navijackih grupa nije toliko nov i nevidjen kao pojava u istoriji. Jos u starom istocnom rimskom carstvu – Vizantiji ima dokaza o prvim takvim grupama.

Naime, ovi srednjovekovni sportski entuzijasti se po malo cemu razlikuju od svojih danasnjih savremenika (osim mozda po tome sto tada baklje i zastave sa grbovima kluba nisu postojale, kao ni narkotici :P )

Sve je dakle pocelo u Vizantiji, koja je, kao jedna od savremenijih i “demokratskijih” drustva u to vreme, bila dom relativno ucenih ljudi. Ova demokratija kao rezultat dovela je do toga da je postojao zavidno razvijen sistem frakcija (grupa) ljudi koji je na srednjevekovnom sportskom takmicenju, trkama dvokolica (veoma popularne u to doba) navijale za odredjeni tim. Ovi timovi sportskih takmicara razlikovali su se po svojim bojama, a iste su nosili i njihovi navijaci.



Trke dvokolica (postojale jos u doba Rima, ostale popularne u Vizantiji)

To su bili “crveni” , “plavi” , “zeleni” i “beli” … Kao i u danasnjoj Jelen Super Ligi, 2 tima, plavi i zeleni prednjacili su po uspehu, a samim tim i broju navijaca, dok su crveni i beli baceni u drugi plan. Cak je i Car Justinijan, jedan od najvecih vizantijskih vladara, bio navijac plavih.



Timovi dvokolica u vizantiji: crveni, plavi, zeleni, beli (svaki oznacava jedno godisnje doba)

Iako su u to vreme ovi navijaci imali nesumnjiv politicki uticaj (pod izgovorom sportskih fanatika cesto su se krile sumnjive radnje i zavere protiv vladara) u ovom clanku drzacemo se sportski vezanih stvari – kao huliganizam.

Kao i danasnji navijaci, ove grupe imale su svoj ekstremni deo (pogotovo plavi navijaci zbog Justinijanove podrske) koji je po ulicama cinio razne zlocine poput kradja,ubistava,silovanja i slicno… Predstavljali su opasnost za sve, pogotovo za bogate gradjane kojima su skidali skupu odecu i nakit. Plavi su inace imali i svoj stil oblacenja: bili su spreda, sa redovima pozadi, pustali su brkove i brade, nosili su odecu vrecastu sa slojeviima i maceve ili kratke bodeze po danu (posto je nosenje oruzja bilo zabranjeno unutar grada). Zampamcen je i zapisan primer kada su u sred bela dana izboli coveka iz ciste samovolje (htelo im se), sto je odlican primer razmisljanja tadasnjih navijaca (vecinom i danas) tj. zakon ludjeg i jaceg.

Car Justinijan, jedan od najvecih vladara Vizantijskog carstva, veliki navijac plavih, na kraju nema drugog izbora nego da vatreno reaguje na navijacko nasilje



Naravno, posto ovakvo ponasanje izaziva nemire i zabrinutost vladara i gradskih cinovnika, moralo je biti zaustavljano. Cak i u danasnjici jasna je cinjenica da se nekada samo silom moze protiv sile, a tek u zaostalom srednjem veku gde je nasilje nacin zivota, a i lek za sve probleme… Tako se 532. godine dogodila pobuna Nika na konjickim stazama, prilikom koje su se zeleni i plavi udruzili i dilvljajuci, ispustajuci krike i generalno izazivajuci veliki nered koji je najavljivao nasilje i razne zlocine, prkosili vlastima. Na to je car Justinijan preuzeo radikalne mere: jednom od njegovih generala Narzesu receno je da okupi gardu i “preuzme ulogu zandara”. Stadion je zatoren sa svih strana i nastao je pokolj nad navijacima kakav nije zapamcen kako pre tako i posle tog dogadjaja (ubijeno je vise hiljada ljudi). Time je navijacki trend oslabljen i na kraju postaje nebitan u Vizantiji a i svetu… neko vreme.

Nastanak huligana kao aktera i huliganstva kao nacionalističko-teroristički akt, pojavljuju se u Engleskoj početkom šesdesetih godina prošlog veka, a zatim se disperziraju širom Evrope, posebno u Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Italiji i Španiji. Nastanak huliganstva na sportskim priredbama nije slučajan, niti je odvojen od ukupnog društvenog ponašanja. Kao pokret huliganstvo, je postalo jedano od najačih vrsta uništenja ljudske svesti.



Na sportskim terenima gde su već uspostavljeni mehanizmi obračuna, gde postoji socijalni agregat, i ako se može izraziti rečima, i u istom vremenu prihvatiti reakcija publike, klubski sistem je u posebnim uslovima, jedan od glavih načina regrutovanja huligana, i pokretač huliganske svesti među mladim ljudima koji žive za klubsko takmičenje i za svoje klubske idole. Istaržujuci fenomen huliganizama, mnogu sociolozi i psiholozi u prvom vremenu verovali su da huliganizam zavisi od mode "Tedi vajs", ti da je to pomodarstvo koje prolazi. Huliganstvo kao fenomen nastaje u Engleskoj, zemlji sa kraljevskom istorijom i verskom tradicijom i to, kako sukob protestanskih I katoličkih predrasuda.

Huliganstvo počinje spontano šesdesetih godina prošlog veka u lokalnim kafanama, kada su se pristalice (fanovi) Liverpula, Mančester Junejteda, Rendzersa, Seltika, Midelboro itd., počele prikupljati pre svake utakmice, zbog tradicionalnog ***** (pivo, viski), a da pri tome organizovano prisustvuju fudbalskim takmičenjima na stadionima, i fanatično bodre svoje klubove. Na samom početku ova pojava nije bila analizirana. Tako da su vremenom taj način okupljanja počeli da imitiraju u Holandiji, Italiji, Španiji i ostalim zemjama Evrope.

Tako je sa vremenom počeo da se pojavljuje strah kada su se igrali derbi mečevi, kao neka vrsta lokalnog rivaliteta, iako su te grupacije iz iste države, nacije i religije. Grad koji je bio domacin nije bio u funkciji u celosti, bili su okupirani svi javni objekti, kafici, barovi, saobracaj nije funkcionisao, a huligani su demolirali objekte, prodavnice, železničke stanice i sve ostalo šta im je bilo na putu.

Svi ti pokreti moraju da imaju vođu, organizatora te materijalne baze koji je pokretao tu masu za svoje ili neke druge ciljeve. Vođe ili lideri te grupe morali su da budu iz svojih slojeva. U vreme nezaposlenosti, stereotipnosti, ti ljudi izlaze u javnosti I postaju lideri, zvezde koje jednostavno komanduju sa svojom armijom slepih sledbenika, sa ciljom da pokažu javnosti ko zu zapravo oni i to u smislu "evo mi smo ovde pred vašim očima i mi funkcionišemo kompletno". A sa samim tim sledbenici postaju roboti, slepi vernici te družine i kluba, i jedino što rade jeste da čekaju da dođe taj sportski spektakl sa rivalom da bi oni pokazali javnosti (društvu) da su oni tu, ali pri tom dominiraju njihove frustracije.

Huliganstvo je znak novog depresivnog i dinamičnog načina života u velikim evropskim metropolama, vreme interneta, vreme masovnog sporta, gde je najvažnije da se pobedi, da se uništi rival (protivnik), da se postigne što veci obrt kapitala, gde sport gubi ono što ga je krasilo kroz istoriju - fer-play, odnosno čisto sportski (zabava), gde bi se svaki normalan čovek mogao pronaci.

Najopasniji huligani na svetu



Nepoželjni gosti. Glavobolja za policiju i snage reda. Vatreni. Opasni. Brutalni. Izgleda da je već duže vrijeme navijanje najekstremniji sport.

Poljski huligani: Senka nad prvenstvom

Evropsko prvenstvo koje je za nama obeležili su sukobi poljskih i ruskih navijača. U sukobima je povređeno desetine navijača. I nisu samo krivi dugogodišnji loši odnosi između ovih zemalja. Poljski huligani napadali su i ostale evropske fanove.

Kada je organizacija Euro 2012 poverena Poljskoj, zajedno sa Ukrajinom, veliki deo javnosti je upozoravao da ovo može biti najopasniji Euro do sada! Kada se poljski premijer Donald Tusk obraćao javnosti, ubeđujući goste da su dobrodošli u ovu zemlju, prekinula ga je grupa navijača, sa upaljenim bakljama, koji su nosili natpis ”F*** EURO” i dobacivali neprimereno novinarima i političarima.



Poljski huligani spadaju u sam ”krem” evropskog ali i svetskog huliganstva.

Poznati po prekidima utakmica bacanjem baklji u teren , kao na prošlogodišnjem finalu kupa, ali i antisemitizmu i rasizmu. Naime, navijači, ali i igrači Visle iz Krakova, često vređaju svoje gradske suparnike FK Krakoviju zbog navodnih jevrejskih korena. Nije retko da se sa tribina čuje ”Odlazite u gasne komore!” Da čudo bude još veće, i igrači dolaze do tribina da podrže navijače u skandiranju.

Poljska jeste zemlja gde je antisemitizam veći nego u većem delu sveta. Netrpeljivoste je i dalje u vazduhu. Nemci su za vreme svog pogroma ubili 90 posto poljskih Jevreja.



Poljski huligani su nedavno divljali i na ulicama Budve, i imali okršaj sa policijom. U malom broju doduše, bili su savladani i uhapšeni ali je sigurno da gostovanja Poljske i poljskih timova nose sa sobom znak upozorenja!

Argentinci i Brazilci : Vrelo fudbalsko podneblje

U ovom delu sveta živi se za fudbal. To je neobjašnjiva hemija i ljubav između klubova i navijača.

Ali ovde je više nego igde za fudbal vezano nasilje.

Fudbaler argentinskog Rasinga, Moreno, u maju ove godine dolazio je na treninge u pratnji policije jer su mu huligani zapretili vatrenim oružjem. Ili da popravi igru, ili…

Organizacija ”Spasimo fudbal” tih dana objavila je da je u poslednjih šest meseci najmanje šestoro ljudi poginulo u nasilju vezanom za fudbal a Moreno nije jedini igrač koji je dobijao pretnje od huligana.



Desetina argentinskih navijača je 2010. deportovana iz Južne Afrike, zbog nereda koje su pravili na prvenstvu.

U Brazilu, domaćinu Svetskog fudbalskog prvenstva 2014. i OI 2016, pre dve godine na jednoj benzinskoj pumpi blizu Sao Paola, sukobilo se oko 200 huligana. I nisu koristili samo šake, već i vatreno oružje, pa je jedan navijač Palmeirasa ubijen hicem iz pištolja. Još 13 osoba je pogođeno a jedan huligan je ostao bez ruke usled aktiviranja eksplozivne naprave kućne izrade.

Evropska surovost : Holandija i Turska

Pored kolevke huliganstva, Engleske, posebno mesto u huliganskoj istoriji zauzimaju i ove dve zemlje.

U Holandiji su huligani vezani za mnoge klubove: Ajaks, Fejnord, Utreht. Najkrvaviji obračun desio se na utakmici najvećih rivala, Ajaksa i Fejnorda 23.marta 1997. Pored mnogobrojnih teško povređenih, jedan navijač je izgubio život.

I u Turskoj je huliganstvo veliki problem. To pokazuje i podatak da je tokom finala kupa 2005. godine na obezbeđenju meča angažovano 8000 policajaca i redara.



Ipak, događaj koji će istaći huliganstvo u Turskoj je zasigurno polufinale Kupa UEFA koje je 2000. u Istambulu igrao Galatasaraj protiv Lidsa. Sukob turskih i neprikosnovenih engleskih huligana morao je izgleda da se završi tragično. Dva navijača Lidsa su ubijena u uličnim sukobima huligana.

M.