"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Paja Jovanović Sub 24 Nov - 4:09
У потрази за портретом Рудолфа Валентина
Моја жеља је да дођем до прве слике Паје Јовановића „Мачевање“, која га је одвела у Лондон, каже Петар Петровић, аутор „Системског каталога дела Паје Јовановића“.
Аутопортрет, 1943. Паја Јовановић, Галерија Матице српске, Нови Сад
Све оно што је Паја Јовановић (1859–1957), један од највећих српских сликара, створио током седам деценија уметничке каријере тешко је набројати, а још сложеније је описати пут сваког његовог рада, где је настао, ко га је купио и где је данас.
Само велики заљубљеник и ентузијаста попут Петра Петровића, кустоса збирке српског сликарства 18. и 19. века у Народном музеју, могао је након неколико година жестоког истраживачког рада да објави „Системски каталог (Catalogue raisonnе) дела Паје Јовановића“, први такве врсте код нас.
Реч је о публикацији на 365 страна, у тврдом повезу, са више од хиљаду репродукција. Петровићево дело је представљено недавно у Атријуму Народног музеја, који је и издавач, у оквиру тематске изложбе „Паја Јовановић”, сачињене од 15 најзначајнијих ремек-дела овог уметника која су власништво музеја на Тргу републике.
То је и прилика за нови сусрет публике, све до краја године, са чувеним сликама као што су „Кићење невесте”, „Борба петлова”, „Мачевање”, „Издајица”, „Михајло Пупин”... Баш као и Климтов „Пољубац“. Нека од ових дела су красила бомбоњере, честитке, разгледнице... и позната су готово свима.
О шуми података до којих се пробијао уз помоћ музејских институција у земљи и иностранству, мистеријама и подацима повезаним са 1099 слика Паје Јовановића описаних у „Системском каталогу” говори Петар Петровић за „Политику“.
– Трагао сам за Јовановићевим радовима, пописао их и сада су у каталогу, који ће наредне године бити преведен на енглески језик и послат значајним светским институцијама, а онда су могућа и изненађења у виду откривања других Јовановићевих дела којима се изгубио траг. Уметникови бројни радови налазе се у Азији, Аустралији, Европи, Северној и Јужној Америци. Нека дела су сакривена, а за нека знамо где су, али је тешко до њих доћи. Попис слика једног уметника омогућава да га анализирате са много аспеката, нпр. као авангардисту, традиционалисту, ангажованог аутора... Пред вама је, дакле права музеолошка књига, као полазиште за будуће тематске концепте. На овом пројекту помогло ми је око 40 установа, 25 из иностранства и 15 из наше земље – каже Петровић.
У „Системском каталогу” је обрађено 1099 дела, али то није коначан број, а наш саговорник додаје:
– Дела нису наведена хронолошки, већ по жанровима. Познато је да је Јовановић почео са жанр сценама из живота људи на Балкану и са Оријента, наставио са историјским композицијама, илустрацијама народних епских песама. Да споменемо и религиозно сликарство, као и обимно портретско дело, које чини највећи део његовог опуса и још сегмент који се односи на представу женског лика и тела. Каталог ове врсте се и у свету ради по жанровима, код великих уметника попут Рембранта, Рубенса, Тицијана... Свака каталошка јединица даје не само репродукцију и потпис, већ је описан пут слике од настанка до музеја или колекционара где тренутно борави.
Петар Петровић тврди да се оно најзанимљивије не налази у каталогу, већ у оном за чим се даље трага.
– Моја жеља је да дођем до Пајине прве слике „Мачевање“, која га је одвела у Лондон и сигурно се још тамо налази. Потрага за делом које је уметник сматрао најјачим и даље траје, а то је „Битка у Теутобуршкој шуми“ која је имала око 20 квадратних метара и негде је између Европе и Јужне Америке. Знамо да је била излагана у Бечу, Берлину, Паризу 1902, у Сент Луису 1904, Салцбургу 1909. и у Чилеу 1910, где јој се губи траг. Ко је „Бечлијка“, жена на слици под тим називом, у колекцији Белведере музеја у Бечу, не знамо. То је вероватно неко са ким се Паја дружио, музеј је купио на годишњој изложби 1905. „Портрет госпође Мирке” из 1905. освојио је златну медаљу у Минхену, а налази се у Музеју лепих уметности у Чилеу. Паја је својевремено рекао која дела су му важна, а то су: „Портрет госпође Мирке“, „Борба петлова“, „Мачевање“ – за којом трагамо – као и за „Гусларом“, који је продат у Енглеској после 1900. године. Веома занимљиво би било пронаћи портрет неке митске личности коју је Јовановић насликао попут Рудолфа Валентина, на Азурној обали у вили Ричарда Ханта, индустријалца и богатог човека.
Госпођа Софија Циклај из Аргентине, тачније из Буенос Ајреса, поклонила је Народном музеју свој портрет, који је насликао Паја Јовановић 1943. у Београду. Госпођа Циклај, која је још увек жива, прошле године је тада у 88. години поклонила свој портрет са којим је избегла из Југославије након Другог светског рата.
Она се сада симболично вратила преко свог портрета у земљу. Премијера овог дела биће одржана у децембру, када буде завршена рестаурација и конзервација и публика ће је видети као саставни део изложбе „Паја Јовановић“ која траје до краја године.
politika.rs 21.11.2012.
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Paja Jovanović Pet 14 Dec - 5:10
Prvi susret sa do sada neizlaganim delom Paje Jovanovića
Posetioci Narodnog muzeja večeras prvi put će biti u prilici da vide do sada neizlaganu sliku Paje Jovanovića.
[You must be registered and logged in to see this image.] Sofija Ciklaj, slika Paje Jovanovića prvi put pred publikom
Portret Sofije Ciklaj Jovanović je 1943. godine naslikao u svom beogradskom ateljeu, a zahvaljujući dobročinstvu gospođe Ciklaj vredno delo jednog od naših najuvaženijih umetnika vratilo se u Srbiju.
Ove večeri posetioci će, po prvi put biti u prilici da se susretnu sa delom Paje Jovanovića koje se nakon više od pola veka iz Argentine vratilo u Srbiju. Nastavljajući ovu plemenitu tradiciju gospođa Sofija Cikalj, koja od 1948. godine živi u Buenos Airesu, poklonila je 2011. godine posredstvom Ambasade Republike Srbije u Argentini svoj portret Narodnom muzeju.
pored izuzetne prilike susreta sa najnovijom akvizicijom za Zbirku srpskog slikarstva 18. i 19. vaka posetioci Narodnog muzeja biće u mogućnosti da od naših stručnjaka saznaju zanimljivosti o samoj slici, stvaralaštvu Paje Jovanovića i rezultatima konzervatorsko hemijskih ispitivanja. Izuzetan poznavalac Pajinog umetničkog opusa, viši kustos Petar Petrović pružiće osvrt na umetnikovu veštinu potrtretisanja i neposredne komunikacije sa modelima.
Viši restaurator Sofija Kajtez i konzervator hemičar Milica Marić Stojanović posetiocima će na neposredan način otkriti drugo lice slike ukazujući koliko je truda i umeća potrebno uložiti da bi se baština sačuvala te da bismo i danas mogli da uživamo u svoj njihovoj lepoti, najavljuju iz Narodnog muzeja.
blic.rs 13.12.2012.
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Paja Jovanović Sre 19 Dec - 21:03
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Paja Jovanović Sre 19 Dec - 21:21
Legat Paje Jovanovića
Legat Paje Jovanovića nalazi se u Ulici kralja Milana 21, IV sprat, izložbeni prostor koji je posvećen jednom od najvećih srpskih umetnika svih vremena.
Paja Jovanović (1859 - 1957 ), rođen je u Vršcu a umro je u Beču. Svestrana ličnost i radoznao, govorio je pet jezika. Kretao se u visokom društvu i upoznao je evropske kraljeve, careve i plemiće.
Predstavnik je akademskog realizma. Stvorio je i niz psihološki prostudiranih portreta a kroz stav, odeću, odlikovanja, nakit povezivao ih je sa sredinom u kojoj su živeli i predstavio je hjihov društveni status. To su harmonične kompozicije pune pedantno obrađenih detalja.
Hermina - Muni Jovanović, umetnikova supruga i model, njena lepota i skladno telo su ga fascinirali i inspirisali. Postoji veliki broj portreta ove dame koja je bila dosta mlađa od njega ali ga je pratila i u danima njegove bolesti a posle njene smrti 1972.g. testamentom je dopunila Legat novim delima. Sahranjena je kao i Paja Jovanović u Beogradu u Aleji velikana.
Umetnikova opčinjenost našim gradom učinila je da Beograd dobije neprocenljivu zbirku trajne vrednosti koja se kao tumač jedne epohe čuva u najužem centru grada.
designed.rs
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
dusajuca
Poruka : 8125
Lokacija : Banat
Učlanjen : 09.08.2012
Naslov: Re: Paja Jovanović Pet 21 Dec - 11:39
Slikar Paja Jovanović na filmskom platnu
U okviru pratećeg programa izložbe Paja Jovanović u Narodnom muzeju, u subotu 22. decembra, u 18.00 sati biće prikazan prvi dokumentarni film o najpoznatijem srpskom slikaru.
Narodni muzej je najavio da je program Paja Jovanović na filmskom platnu prilika da se stvaralaštvo ovog izuzetnog umetnika sagleda iz najrazličitijih vizura i odgonetne zašto je i danas jedan od najpoznatijih i najomiljenijih umetnika srpskog slikarstva.
Atrijum nacionalnog muzeja u subotu će biti pretvoren u biskop za šetnju kroz epohe i sećanja. Posetioci će najpre imati priliku da pogledaju prvi dokumentarni film o Paji Jovanoviću, reditelja Predraga Delibašića.
Delibašić je u zimu 1956. godine i potom s proleća naredne godine u skromnom domu Paje Jovanovića i njegove supruge Muni vodio razgovore, snimao njegov dom i atelje, da bi potom sve pretočio u dragocen dokumentarni film o poslednjim danima velikog srpskog umetnika, navedeno je u najavi.
Zahvaljujući prvom dokumentarnom filmu o najvećem srpskom slikaru moguće je da se stvaralaštvo ovog izuzetnog umetnika sagleda na još neposredniji način, ocenjeno je u najavi.
Nakon ovog filma posetioci Narodnog muzeja moći će da pogledaju film "Dugo putovanje" reditelja Veska Butrića u kome eminentni poznavaoci srpske umetnosti govore o slikarskom opusu, istorijskim, kulturnim i društvenim okolnostima u kojima je stvarao Paja Jovanović. [You must be registered and logged in to see this image.] blic
Poznati slikar je rođen u Vršcu, u porodici profesionalnog fotografa.
Veoma rano je ispoljio slikarski talenat. Prvo likovno obrazovanje stekao je u svom gradu, a kao mladić - student otišao je u Beč gđe je diplomirao na Bečkoj Akademiji umetnosti.
Jovanovićeve slike su se veoma dobro prodavale u Londonu i 1883. prelazi tamo da živi i radi. Dobra prodaja mu je omogućila duga putovanja po Evropi i Africi.
Godine 1888. izabran je za člana Srpske Kraljevske akademije, a njegova dela dobijaju mnoge nagrade i priznata su širom sveta, a izlagana su u Beču i u Berlinu.
Od 1895. posvećuje se izradi istorijskih kompozicija, kao što su “Seoba Srba”, “Proglašenje Dušanovog zakonika”, “Takovski ustanak”, “Mačevanje”, “Kićenje neveste”...
Ovaj umetnik, inspirisan srpskom istorijom, zahvaljujući izuzetno bogatom opusu, naročito delima sa temama iz narodnog života, scenama iz patrijarhalnog zivota i onih sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu, ali i na rodoljublje naroda.
Gotovo svaka srpska kuća je imala neku njegovu reprodukciju sa temom iz srpske istorije ili iz narodnog života.
Jovanović i njegov talenat zaslužni su i za ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i crkve u Dolovu, kao i za prizore iz života Svetog Save za Sabornu crkvu u Sremskim Karlovcima.
Međutim, od 1905. godine, u stvaralaštvu Jovanovića preovlađuje slikanje portreta, pa je svojom četkicom ovekovečio vladare, političare, aristokrate, crkvene dostojanstvenike...
Poznati slikar je za života ostavio Muzeju grada Beograda svoje brojne radove, od početnih skica do reprezentativnih portreta i istorijskih kompozicija. Njegov Muzej nalazi se u ulici Kralja Milana, a nakon rekonstrukcije otvoren je na 150-tu godišnjicu njegovog rođenja, 2009. godine.
U Muzeju se može videti kako je izgledao njegov atelje, kao i slikarski pribor, lična dokumenta, diplome, medalje, beleške umetnika, deo prepiske i fototeka većine radova.
Jovanović je umro 30. novembra 1957. godine u Beču. Po želji velikog umetnika, urna sa pepelom preneta je iz Beča u Beograd i čuva se u njegovom Legatu.
PAJA JOVANOVIĆ – IZBOR SLIKA IZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU
Težeći da našu izuzetnu kulturnu baštinu predstavimo i interpretiramo koristeći različite medije te kako bi ljubiteljima umetnosti omogućili još neposredniji susret sa stvaralaštvom Paje Jovanovića, Narodni muzej u Beogradu realizuje i tematsku izložbu predstavljajući izbor najpoznatijih dela ovog umetnika koja se čuvaju u Zbirci srpskog slikarstva 18. i 19. veka. Odabirajući petnaest dela autor izložbe, gospodin Petar Petrović, publici će predstaviti raznovrsnost i kompleksnost Jovanovićevog opusa. Izlažući dela koja predstavljaju najreprezentativnije primere Jovanovićevih žanr scena, istorijskih kompozicija, portreta, predstava ženskih likova, pejzaža i mrtve prirode izložba će biti prilika da se prisetimo slikara dela neprolaznih vrednosti koja i danas pobuđuju pažnju brojnih ljubitelja umetnosti.
Katalog dela Paje Jovanovića: Otkriveno lice tajanstvene Mirke
KAKO bi konačno sakupio sve slike, skice i crteže i napravio Sistemski katalog dela Paje Jovanovića (1859-1957) Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja, za proteklih pet godina intenzivnog rada obišao je sve galerije, muzeje i privatne kolekcije u zemlji ali virtuelno putovao i na nekoliko kontinenata.
Sakupio je 1099 dela najpoznatijeg, najpopularnijeg i još uvek - kako pokazuju aktuelni aukcijski izveštaji - najskupljeg srpskog slikara. Tokom tog predanog i dugotrajnog traganja Petrović je otkrio i petnaestak dela koja se pripisuju slavnom srpskom slikaru ili su nastala pod njegovim uticajem. Međutim, deo slika je nastao u krugu same porodice Jovanović. Svetislav, njegov mlađi brat je bio takođe slikar, obrazovan u Parizu koji je slikao i po motivima starijeg brata, dovršavao njegove slike ili ih kopirao kad se Paja "gušio" od porudžbina.
- Možda će se naknadnim analizama uspostaviti da je neke slike koje su ušle u Sistemski katalog Paje Jovanovića, i koje je Paja potpisao slikala zapravo Svetina ruka - kaže Petar Petrović.
PORTRET SOFIJA Ciklaj je poklonila Narodnom muzeju svoj portret koji je Paja Jovanović naslikao 1943. - kad je imala 16 godina. Publika će ovaj poklon koji stiže iz Argentine, iz Buenos Ajresa, moći da vidi u okviru "Izložbe jedne slike" u Narodnom muzeju .
On objašnjava da su braća od 1884. delila Pajin minhenski atelje.
Oba brata na svoja putovanja kreću sa te lokacije i tu se sa prikupljenim materijalom za nova dela vraćaju. Obično je u ateljeu radio Svetislav dok je Paja bio na putu, a kad bi Sveta putovao, stariji brat bi razapinjao platna. Slikarstvo mlađeg brata u Srbiji nije dovoljno poznato jer je Svetislav živeo u inostranstvu i njegovo delo je poznatije u Francuskoj nego u Srbiji. Kao zanimljiv podatak, Petrović navodi da je Svetislav pre svog starijeg brata poklonio sliku Narodnom muzeju. "Polazak u lov" je, međutim, nestao tokom Prvog svetskog rata, a slika je imala i međunarodnu reputaciju koja je počela 1900. na izložbi u Parizu.
Najudaljenija tačka na koju je "stigao" Petrović putujući virtuelno u traganju za Pajinim delima je Nacionalna galerija Viktorija u Australiji. Galerija je za svoju kolekciju evropske umetnosti još 1890. kupila Jovanovićevog "Izdajicu", koji se i danas nalazi u stalnoj postavci. Na osnovu ove kompozicije koja je brzo stekla veliku popularnost Jovanović je naslikao još nekoliko replika. U Nju Delhiju je Petrović naišao na repliku "Prvog nastupa". Dosta dela je u bečkom Belvedereu, u Novoj Pinakoteci u Minhenu, Londonu. U Brajtonu je izuzetno značajna slika "Tahir-paša i Piperi". Njegova dela su, naravno, u svim značajnijim muzejima i javnim kolekcijama bivše Jugoslavije...
- Možda mi je nauzbudljivije bilo otkriće Jovanovićevog portreta "Gospođe Mirke" u Čileu, u Muzeju Santjago de Čile, kaže naš sagovornik i dodaje da se znalo "po predanju" za to delo, ali se nije znalo kako izgleda.
Taj portret sam Jovanović posebno, na više mesta ističe kao značajan. Naslikao ga je 1905. i odmah na međunarodnoj izložbi u Minhenu dobija prvu nagradu - zlatnu medalju. Izlaže je potom na pariskom Salonu, pa u Londonu - njom stiče široku popularnost u Evropi. Sliku otkupljuje državna komisija Čilea koju država šalje u Evropu da za muzej koji se otvara 1910. otkupi najznačajnija, nagrađivana umetnička dela evropske umetnosti! Tad je Čile otkupio i "Furor Teutonikus", ogromnu kompoziciju koja predstavlja bitku Rimljana i Germana, koju sam Paja ističe kao jedno od svojih najboljih dela, ali koja na putu do Čilea nestaje pa se ni danas ne zna njena sudbina. Ali, Jovanović postaje bogataš!
U Alhambri u Americi Jovanović je u 92. godini života (!)naslikao ikonostas u crkvi posvećenoj Svetom Stefanu Prvovenčanom. To do sada, kaže Petrović, nismo znali i slike su sada prvi put reprodukovane.
Posebno je zanimljivo da je u Vašingtonu u Meri hil muzeju otkriven "jedan prelep portret kraljice Marije Karađorđević". Ali to nije sve: taj Muzej je osnovala rođena sestra kraljice Marije i on je bio ta posebna veza Jovanovića i Amerike, preko kog je tamo "otvorio vrata" i ušao u elitno društvo. Naime, Paja je bio u Umetničkom savetu Muzeja s obavezom da za tu kuću bira dela evropske umetnosti. U Njujorškom gradskom muzeju otkriven je portret Emila Boasa, direktora nemačke Kreditne banke. U mormonskoj bazilici u Saut Lejk Sitiju otkriven je portret velikog mormonskog zvaničnika...
Ako bih govorio o nekom posebnom uzbuđenju prilikom sastavljanja Kataloga onda su to - ističe Petrović - male skice na daščicama koje je radio na terenu i gde je Paja Jovanović mnogo slobodniji, gde se oseća impresija.
To su pravi primerci umetničke veličine! Pokazao je pravi talenat, pokazao je da je veliki slikar na malom formatu.
BROJ
PETROVIĆ ističe da 1099 evidentiranih i opisanih dela, sa podacima kako su "putovala" od vlasnika do vlasnika i ko ih danas poseduje - nije konačan broj. Od objavljivanja kataloga, a prošlo je jedva mesec dana, već se "pojavilo" pet novih dela. Kad Sistemski katalog bude preveden na engleski, naš sagovornik se nada znatno većem "ulovu". Pogotovo se to odnosi na portrete kojih je uradio više stotina, a nije vodio evidenciju poput Uroša Predića.
ZADAH JOVANOVIĆEV profesor Miler je živeo sa Arapima da bi verodostojno slikao. I on je Paji preneo taj imperativ da mora da putuje, da živi ambijent koji bira za temu slika. Miler mu je još na studijama rekao: Ne možeš da slikaš Crnogorca tako što ćeš model obući u studiju u autentičnu nošnju. Moraš da ga gledaš u oči, moraš da osetiš njegov zadah, da jedeš sa njim. Kad svu svoju energiju prenese na tebe, ti ćeš je onda lako preneti na sliku.