[You must be registered and logged in to see this image.]Naša novija kulturna istorija satkana je od niza uzbudljivih priča, a
jednu od takvih ispisao je i životni put Stojana Aralice. Prebogat
susretima sa različitim kulturnim podnebljima i pojedincima koji su
često bili protagonisti određenih epoha, taj put je bio nezadrživ pohod
talentovanog ličkog dečaka da se iz sumorne svakidašnjice uzdigne do
blistavih predela duhovne svetlosti i da kao umetnička ličnost zauzme
istaknuto mesto u sazvežđu jugoslovenskih slikara XX veka. Pri tom je za
sedam decenija stvaralačkog rada bio učesnik gotovo svih razvojnih faza
naše moderne, da bi se između 1930. i 1960. godine nalazio u prvim
redovima nosilaca novog izraza….
…. Sagledano u celini, delo Stojana Aralice
nesumljivo obeležavaju individualne karakteristike, zajedničke za sve
njegove razvojne periode. Kad je u pitanju sadržina, onda je to
jednostavna tematika viđenog u prirodi, data kroz klasične slikarske
discipline kao što su portret ili enterijer, mrtva priroda ili pejzaž.
Pri tom je motiv uvek viđen sa one vedre, sunčane strane, jer je Aralicu
isključivo interesovala radost postojanja i stvaranja. Taj motiv on je
prevodio u intimni doživljaj, koji je glasno saopštavao kroz zvučnu
harmonizaciju visoko intonizovanih tonova. Osnovni problem ovog
slikarstva sastojao se u tom da se slobodne boje slože između sebe u
skladne celine, koje dalje treba da se uklope u formu.
Treba podvući da se slikarstvo Stojana Aralice
odvijalo u stalnom i bliskom kontaktu sa aktuelnim zbivanjima u
evropskoj umetnosti. Podsetimo se da je imao atelje u Rimu, Parizu,
Zagrebu, Štokholmu i Beogradu, da je svuda zapaženo izlagao i da su mu
dela rasuta širom meridijana. Međutim, u užem smislu on ipak pripada
podneblju naših slikara – kolorista, čije je stvaralaštvo crpelo snagu i
inspiraciju sa vlastitog, domaćeg tla. Ako bismo pri tom cenili njegov
lični doprinos, onda je to svakako u godinama posle oslobođenja, kad je
njegova umetnost ozračila čitavu plejadu mladih beogradskih slikara.
Rekli bismo, ako je u Parizu napustio
visokoparni jezik minhenskih učitelja, a u Zagrebu ovladao poukama
francuskih impresionista ili jednog Bonara, u Beogradu je konačno uspeo
da izmiri svoj mentalitet gorštaka sa rafinmanom pariskih ideala i tako
usaglasi oporost života ličkog čoveka sa radošću duhovnih svetova koje
je otkrivao.
(izvodi iz monografije)
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN