[You must be registered and logged in to see this image.]Naša novija kulturna istorija satkana je od niza uzbudljivih priča, a
jednu od takvih ispisao je i životni put Stojana Aralice. Prebogat
susretima sa različitim kulturnim podnebljima i pojedincima koji su
često bili protagonisti određenih epoha, taj put je bio nezadrživ pohod
talentovanog ličkog dečaka da se iz sumorne svakidašnjice uzdigne do
blistavih predela duhovne svetlosti i da kao umetnička ličnost zauzme
istaknuto mesto u sazvežđu jugoslovenskih slikara XX veka. Pri tom je za
sedam decenija stvaralačkog rada bio učesnik gotovo svih razvojnih faza
naše moderne, da bi se između 1930. i 1960. godine nalazio u prvim
redovima nosilaca novog izraza….
…. Sagledano u celini, delo Stojana Aralice
nesumljivo obeležavaju individualne karakteristike, zajedničke za sve
njegove razvojne periode. Kad je u pitanju sadržina, onda je to
jednostavna tematika viđenog u prirodi, data kroz klasične slikarske
discipline kao što su portret ili enterijer, mrtva priroda ili pejzaž.
Pri tom je motiv uvek viđen sa one vedre, sunčane strane, jer je Aralicu
isključivo interesovala radost postojanja i stvaranja. Taj motiv on je
prevodio u intimni doživljaj, koji je glasno saopštavao kroz zvučnu
harmonizaciju visoko intonizovanih tonova. Osnovni problem ovog
slikarstva sastojao se u tom da se slobodne boje slože između sebe u
skladne celine, koje dalje treba da se uklope u formu.
Treba podvući da se slikarstvo Stojana Aralice
odvijalo u stalnom i bliskom kontaktu sa aktuelnim zbivanjima u
evropskoj umetnosti. Podsetimo se da je imao atelje u Rimu, Parizu,
Zagrebu, Štokholmu i Beogradu, da je svuda zapaženo izlagao i da su mu
dela rasuta širom meridijana. Međutim, u užem smislu on ipak pripada
podneblju naših slikara – kolorista, čije je stvaralaštvo crpelo snagu i
inspiraciju sa vlastitog, domaćeg tla. Ako bismo pri tom cenili njegov
lični doprinos, onda je to svakako u godinama posle oslobođenja, kad je
njegova umetnost ozračila čitavu plejadu mladih beogradskih slikara.
Rekli bismo, ako je u Parizu napustio
visokoparni jezik minhenskih učitelja, a u Zagrebu ovladao poukama
francuskih impresionista ili jednog Bonara, u Beogradu je konačno uspeo
da izmiri svoj mentalitet gorštaka sa rafinmanom pariskih ideala i tako
usaglasi oporost života ličkog čoveka sa radošću duhovnih svetova koje
je otkrivao.
(izvodi iz monografije)
Juče u 19:56 od Boogie
» Smešni snimci, slike..
Čet 21 Nov - 16:46 od Poly
» Razni vicevi
Čet 21 Nov - 16:44 od Poly
» Max Leiva, 1966 | Abstract Figurative sculptor
Sre 20 Nov - 18:52 od Poly
» Misli nas "malih" ...
Sre 20 Nov - 0:15 od Emelie
» Pesma za moju dušu
Sre 20 Nov - 0:11 od Emelie
» Uživo...
Uto 19 Nov - 22:25 od Emelie
» A malo bluesa?
Uto 19 Nov - 22:19 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Uto 19 Nov - 22:14 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Uto 19 Nov - 22:10 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Uto 19 Nov - 22:07 od Emelie
» Koji film ste poslednji gledali?
Pon 18 Nov - 1:25 od Emelie
» Disco muzika
Pon 18 Nov - 1:18 od Emelie
» Domaći izvođači
Pon 18 Nov - 0:24 od Emelie
» Daemon Mask Full
Pet 15 Nov - 11:33 od Poly
» Pjesma za laku noć
Sre 13 Nov - 21:27 od Boogie
» Hip hop / rep
Sre 13 Nov - 14:53 od Emelie
» Rec koja u sebi sadrzi 3 ista slova
Sre 13 Nov - 14:33 od SANJAMAVEC
» Čudesna matematika
Sre 13 Nov - 7:44 od kreja
» Najljepše balade
Uto 12 Nov - 17:01 od Boogie