Razmišljate li ikada što se to našlo na vašem stolu i u vašem tanjuru. Čak i ako ste ubrali rajčicu u vlastitom povrtnjaku oko kojeg ste se trudili, pljevili, sadili, čupkali i grabljali to ne garantira 100% da hrana koju jedete ne sadrži neke modificirane gene.


Što je GM (Genetically Modified) hrana. To je hrana kojoj je namjerno i ciljano ljudskom intervencijom promjenjena genetska struktura kako bi joj naglasilo, poboljšalo ili pridodalo neko svojstvo. Svi ste vidjeli klipove šarenih klipova kukuruza. Dakako ovaj klip neće ićui u komercijalnu proizvodnju, ali pokazuje svu moć igranja genima.

Naravno ljudi su oduvijek mijenjali biljke i životinje i pokušavali dobiti što bolja svojstva. Krave koje će davati više mlijeka ili svinje koje će biti mesnatije i veće. No do ovih poželjnih promjena dolazilo se putem planiranog uzgojha i odabira najprikaldnijih jedinki za parenje  koje će dalje prenjeti pozitivna svojstva.

Tek na polovici 20..stoljeća zannstvenici su primjetili da je moguće prenositi gene između vrsta i bilo je potrebno četiri desetljeća kako bi 1983. bila proizvedena prva genetski modoficirana biljka i zatim 11 godina da FDA odobrila prodaju GM rajčice. Ona je bila modificirana tako da je na gen za zorenje stavljena odgoda i mogli ste je ubrati zelenu i ona bi nastavila zoriti i kada nije pričvršćena na stabljici.

Od kada je ovaj ples na mikro razini započeo vodi se polemika oko koristi i štete koju donosi hrana promijenjene genetske strukture. Postavlja se pitanje je  li ova hrana doista skok naprijed in hoće li npr GM povećanje hranjive vrijednosti određene žirtarice moći biti korak prema rješenju problema gladi u svijetu, a sa druge strane gori pitanje koliko je ovakva hrana štetna za zdravlje čovjeka i životinja i općenito za ekosustav u kojem je sve međusobno povezano i isprepleteno.

Sporovi koji također bijesne paralelno sa ovim očitima oni su pravne prirode. Bi li se GM hrana trebala označavati na pakiranju i kako će se zaštitit oni poljoprivrednici koji ne žele koristiti GM sjeme ako je nemoguće zaustaviti kontaminaciju obradivih površina modificiranim usjevima. Sva ova pitanja moraju biti riješena kako bismo mogli racionalno sagledati unatrag i ustvrditi je li ova hrana dobra ili loša po naše zdravlje. Za sada se nalazimo u sivoj zoni a kako ništa nije u potpunosti bijelo ili crno moguće je da nikada zaista nećemo znati.

Izvor:Ekologija

Iskreno, pre bih jela gm hranu nego ovu što nam prodaju prepunu pesticida i otrova kojim ih zaprašuju i prskaju  ..ali kada bi mogla da biram, jela bih isključivo zdravu iz neke seoske bašte koja nije prskana pa kako god da ona izgleda  

Malo li je konstantno prljanje cele planete produktima ratnh dejstava bombardovanjem svime i svačim pa i radioaktivim materijama, zagađivaja vode i vazduha prljavim industrijama, dugogodišnje zaprašivanje sa neba sve samim otrovima i materijama štetnim po biljke, životinje i ljude ( CHEMTRAILS )...pa još i GMO  



Mnogi ljudi ne veruju...ili ne mogu da veruju da ima i takvih ljudi koji žele da naude celoj ljudskoj populaciji planete. Sve je više dokaza da takvi ljudi i grupacije ...tkz.." vladajuće svetske elite "..POSTOJE... i da već godinama unazad kuju i sprovode svoje mračne planove... 

Po " Planu " koji više nije TAJNA upotrebom GMO u ishrani stanovništva planete...planirano je UBISTVO 3 MILIJARDE LJUDI i naravno OGROMNA ZARADA FARMACEUTSKE INDUSTRIJE za njihovo " Lečenje do neizbežne smrti "   

Kako bi zamaskirale svoju aktivnost i postojanje...koristili su cak i filmove naučne fantastike... koje kada odgledate...pošto je to ...FILM....više ...NE VERUJETE...da je ...TO MOGUĆE....i da se ono što se priča i...STVARNO DEŠAVA... 

Na ...PRIMER...jedan, po meni... ZASTRAŠUJUĆI FILM ...iz 1973-će godine... koji veoma lepo opisuje budući "vrli novi svet"...pre jedno 7 do 8 godina bio je po drugi put prikazivan ( repriziran ) i na ...TELEVIZIJI



Oni koji su ga gledali...SETIĆE SE   

ДА НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИМО ► Прва особа која је дозволила присуство ГМО у Србији била је тадашња министарка Пољопривреде Ивана Дулић Марковић ( мајка двоје деце )


Каква је то МАЈКА која ВРЛО ДОБРО ЗНА ШТА ЈЕ ГМО и ДВА ПУТА УВОЗИ у Србију по 200.000 тона тог ОТРОВА ( у облику сојине сачме од које се прави све и свашта )
4. октобар 2013. | Игор Гојковић / Глас Русије


Београд – У последњој деценији у Србији угашено 150 хиљада пољопривредних газдинстава, а када за три месеца ступи на снагу потпуна либерализација тржишта Србије, када ће 96 одсто европских пољопривредних производа у Србију моћи да се увози без царине, банкротираће сигурно још толико

Упркос закону који то изричито забрањује Србија већ годинама на више хиљада хектара узгаја генетски модификовану соју. Надлежни државни органи уопште не реагују, а нема ни евиденције о количини увезених ГМО усева. Нова опасност од ширења ГМО производа ће бити за три месеца када ступа на снагу либерализација српског тржишта.

У Србији се већ годинама на више хиљада хектара узгаја генетски модификована соја, упркос закону из 2009. године који изричито забрањује сађење таквих биљака и промет производа за сточну и људску исхрану са садржајем ГМО. Шта више, надлежни државни органи уопште не реагују и не уништавају ту соју, а да зло буде веће, Србија данас уопште нема евиденцију о количини увезене ГМО соје из САД, Бразила, Аргентине и других земаља. Истовремено у продавницама је све више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО, попут јефтиних месних прерађевина које стижу из Црне Горе, БиХ и Македоније, суседних земаља које немају развијену прехрамбену производњу да би биле извозно орјентисане, већ очигледно месо увозе по дампиншким ценама које води порекло од стоке храњено ГМО сојом.


Према подацима новосадског Пољопривредног факултета, само прошле године је у Србији, мимо закона, засејано око 5.000 хектара генетски модификоване соје, махом у Војводини и неким деловима Мачве, а неодлучност државе да уништи те усеве допринела је да се број хектара под ГМО сојом сваке године повећава. Истовремено је контролом Министарства пољопривреде утврђено да је генетски модификована соја посејана на свега 23 хектара, што је и било очекивано пошто је је нечијом одлуком решено да се прегледа само 1.300 њива.


Из свега овога се намеће закључак да у целој овој причи и државни органи и српски научници већ годинама забијају главу у песак и држе се по страни, због чега им се често, не без разлога лепе етикете да су плаћеници ГМО лобија, пре свега највећег светског произвођача ових биљака компаније Монсанто. Својевремено се највише помињало име бивше министарке пољопривреде Иване Дулић Марковић, која је и сама признала да је за време њеног министровања било увоза ГМО усева, али и да је сама неколико пута ишла на плаћена путовања у Америку где су промовисани управо ГМО производи.


Притиску на Србију се не тако ретко протеклих година прикључивала и директно америчка амбасада у Београду, чак саопштавајући да ако Србија не промени свој Закон о генетски модификованој храни, неће моћи да уђе у Светску трговинску организацију, а што ће бити и значајна препрека билатералним односима Србије и Сједињених Америчких Држава.


Оно што се и те како прећуткује о Монсанту јесте чињеница да је ова компанија од 1965. до 1969. године за потребе америчке војске производила „agent orange“, отров који је убио преко 400.000 вијетнамских цивила, и проузроковао деформитете код пола милиона деце која су рођена након тровања овим Монсантовим производом.


Ових дана је у Војводини завршена млака двомесечна кампања против ГМО коју је спровела странка Зелени Србије. Прикупљено је око 20-так хиљада потписа грађана који петицијом од Скупштине Војводине захтевају доношење Декларације за Војводину без ГМО. Зелени су и Скупштини Србије још у фебруару предали Декларација за Србију без ГМО, али ова тема за сада није уврштена у дневни ред парламента. За утеху је да је од фебруара ове године, око 70 општина и градова, међу којима и Нови Сад, одлуком локалних парламената проглашено, бар на папиру, за територије без ГМО.


Али нико за сада у Србији званично не реагује на још једну опасност која се приближава из Европске Уније. За тачно три месеца ступиће на снагу потпуна либерализација тржишта Србије, када ће 96 одсто европских пољопривредних производа у Србију моћи да се увози без царине.


Укидање увозних царина највероватније неће осетити потрошачи кроз повољније цене, али сигурно хоће пољопривредници из Србије, који нису спремни за конкуренцију из Европе. Само у последњој деценији у Србији је нестало 150 хиљада пољопривредних газдинстава, а када ступи на снагу либерализација банкротираће сигурно још толико, пре свега сеоских домаћинства која нису оријентисана на високодоходновну производњу. А све то заједно представља очигледну припрему терена за ГМО храну, због које ће свака друга врста пољопривредне производње у Србији постати нерентабилна.