Летовање у сенци зависности од интернета


Све више туриста којима је важније да преко мобилних телефона или таблета
провере шта се дешава „код куће” него у летовалишту.




Видно незаинтересована за плес таласа, акробације галеба и чаробне боје лета, благо препланула тинејџерка у дебелом хладу сунцобрана хипнотисано зури у свој таблет и помно прати шта се дешава на њеној омиљеној социјалној мрежи. Недалеко од ње, млада жена објашњава својој девојчици, очигледно упознатој са језиком модерних технологија, да мора да причека са купањем док „мами не стигне мејл”. Неколико лежаљки даље од њих један тата покушава да пошаље мејл пословном партнеру и истовремено нахрани своју бебу и тако уђе у Гинисову књигу рекорда као први коме је то успело да уради са успехом.

Посматрајући разнолику гомилу купача на морскоме плавом жалу, психијатар и психотерапеут др Зоран Илић примећује да „вирус таблетоманије кружи годишњим одморима” и констатује да забрињавајуће велики број људи има исти образац понашања на плажи.

–Чим изађемо из мора, ми бришемо руке. Онда проверавамо да ли нас је неко звао, ако није, ми зовемо. Или пратимо „Фејсбук” да видимо да ли је неки наш пријатељ поставио нови статус или фотографију док смо били „оправдано одсутни”. Онда узимамо таблет и проверавамо колика је температура у нашем граду и како се на „35 у хладу” муче они које смо оставили на ужареном асфалту. Потом задовољно констатујемо како је нама добро. Онда замолимо некога на плажи да нас фотографише док испијамо неки егзотични коктел украшен сунцобраном, па поставимо ту фотографију на „Фејсбук”. Потом сачекамо пет минута да проверимо да ли је неко „лајковао”нашу фотку. Онда погледамо вести – шта је ново рекао премијер и колико је плату имао нови министар финансија када је радио у САД. Па прочитамо коментаре читалаца. Па бацимо поглед на телефон, јер нам се учинило да је стигла порука... и тако од свитања до сумрака – каже др Илић.





А на питање – зашто имамо потребу да на одмору пратимо шта се дешава „код куће” он објашњава да део одговора лежи у чињеници да смо психолошком пупчаном врпцом везани за домовину и да нам стално „снабдевање” информацијама даје осећај сигурности – што имамо више информација, ми се осећамо сигурније.

– Већ након два-три дана на мору наша радозналост и потреба за откривањем новог места почиње да слаби и нама постаје важније шта се дешава у нашој земљи него у летовалишту у које смо отишли да се одморимо. А од када су социјалне мреже постале „најважнија споредна ствар” у нашим животима, постаје нам важније да снимимо перфектну фотографију него да уживамо у шуму таласа, погледу на плаву пучину или у друштву особе са којом смо отишли на летовање – објашњава др Илић.  

„Фејсбук” је као фрижидер, каже он у шали. Знамо да нема ничег новог у њему, али га ипак отварамо на сваких десет минута, јер постоји мала вероватноћа да је неко у њега унео неко освежавајуће пиће или неку посластицу. Др Илић се, међутим, са правом уозбиљи када говори о зависности коју прави ова друштвена мрежа и додаје да је Гери Смол, шеф истраживачког центра Универзитета у Лос Анђелесу, дошао до закључка да зависници од интернета имају 10 до 20 одсто мању зону у мозгу задужену за говор, памћење, емоције и информације.

– „Фејсбук” ствара зависност зато што задовољава природну потребу за поређењем и припадањем и задовољава наш нарцизам. Са сваким новим „лајком” и нотификацијом лучи се допамин у зонама мозга задуженим за награду, што изазива зависност као од крека или хероина, а са сваким новим „лајком”, позитивним коментаром и новим пријатељем расте задовољство собом и осећање самоважности. Најновије истраживања са Харварда потврђује да говор о себи на друштвеним мрежама ствара осећај задовољства које могу пружити и храна, секс или новац – каже др Илић.


Осећај контроле над ситуацијом

Потребу да у торбу за плажу, осим лосиона за сунчање, пешкира и шешира, пакујемо технолошке „будимо у контакту” игрице, Небојша Јовановић, психолог и психотерапеут, објашњава чињеницом да људи тешко мењају навике. „Ако смо навикли да отворимо компјутер чим отворимо очи, ту навику носимо на годишњи одмор и таблет пакујемо у кофер заједно са осталим морским реквизитима. Иако смо уверени да ћемо после само неколико дана на одмору бити као нови чињеница је да се особе тешко опуштају. Нама је потребно недељу дана да уђемо у ритам места у које смо дошли. Првих неколико дана ми смо ментално још у нашој земљи и зато имамо потребу да пратимо вести и читамо пословну пошту да бисмо могли да реагујемо ако се нешто непредвидиво догоди. Осим тога, велики број људи није сигуран за свој посао, стално је на опрезу и ту своју несигурност носи и на годишњи одмор. Сталним проверавањем вести из домовине ми имамо осећај контроле над ситуацијом”, закључује Јовановић.

Катарина Ђорђевић
politika.rs

Koliko vremena provodite uz mobilni, na letovanju?
Da li na letovanje nosite lap - top?