Samodestruktivni naturščik



Miki Rurk je uvek umeo da priredi iznenađenja vaskolikoj svetskoj javnosti. Taman se na njega naviknemo, a on ode da boksuje. Taman ga zaboravimo, a on se vrati i to potpuno promenjenog fizičkog izgleda. Progonjen nekim svojim unutrašnjim strastima, Miki ipak uvek sve radi srčano i na maltene samosjebavajući način, što jednostavno podrazumeva iskrenost u svemu što radi. A gde je i kako sve počelo?



Miki Rurk, jedan od najupečatljivijih holivudskih likova ikada, rodio se 1952. godine u Šenektediju, u državi Njujork, u francusko-irskoj porodici, inače tipičnoj za melting-pot demografsku filozofiju u Americi tih dana. Tokom detinjstva, Miki je bio prilično zainteresovan za sportove poput boksa i bejzbola, a ta njegova sklonost ka grubim muškim mačo aktivnostima, pratila ga je sve vreme do današnjih dana, toliko da je u pojedinim filmovima gradio i čitave likove na tim predispozicijama. Boksom je počeo i profesionalno da se bavi i taj deo njegove karijere trajao je sve do 1971. godine, kada je zaradio povrede dovoljno ozbiljne da ga na duže vreme maknu iz ringa. Od 1964. godine do tada, Miki Rurk je zabeležio score od 20 pobeda, od čega 17 nokautom i šest poraza.

Nedugo zatim, Miki od prijatelja saznaje za ulogu u filmu Deathwatch, koju bi vrlo lako mogao da dobije, te na brzinu pozajmljuje 400 dolara od sestre i troši ih na časove glume. Ulogu u Deathwatch-u nije dobio, ali je zato dobio ulogu u Spilebergovom filmu 1941. koja nije bila velika, ali je svakako značajna kao početak Mikijevog bavljenja glumom, posebno zato što je bio, kako bismo mi to rekli, naturščik. Uloge se posle toga samo nižu, a svaka je po značaju i veličini veća od prethodne. Najveća uloga do tada dolazi u filmu Devet i po nedelja, kada Miki, igrajući uz Kim Bejsinger, dobija status seks simbola.



U Barfly-ju glumi Henrija Kinaskog (alter ego pisca Čarlsa Bukovskog), u haotičnom voodoo psiho-trileru Angel Heart po prvi put ima sexy scene (sa Lizom Bonet), a zajedničko ovim filmovima jeste epitet kontroverznosti kojom su “ovenčani” u Americi. Koliko Amerika ume da bude konzervativna, toliko Evropljani umeju da budu liberalni, te ovi filmovi u Evropi bivaju odlično prihvaćeni, tako da je Miki Rurk ujedno najzad uspeo sebe da promoviše u veliko glumačko ime i privuče pažnju među publikom sa obe strane Atlantika. Slede film Never Let Me Down, u kojem Miki glumi rame uz rame sa Dejvidom Bouvijem, a 1989. godine piše i svoj prvi scenario, teks za film Homeboy koji je u suštini autobiografski i govori o tinejdžeru koji jako želi da se bavi boksom i dovodi sebe gotovo do smrti ne želeći da odustane od tog sporta. Početkom devedesetih Miki sa Don Džonsonom snima film Harley Davidson and The Marlboro Man, a u ovom period se kristališe slika o Mikiju kao jako teškom i delikatnom saradniku, kako je tvrdio režiser Alan Parker. Sa druge strane, mnogi su ga jednostavno opisivali kao perfekcionistu koji glumi samo u filmovima koji zadovoljavaju njegove stroge lične kriterijume.

Iznenada, početkom devedesetih Rurk iznenada diže ruke od glume govoreći kako tim pozivom narušava sopstveno samopoštovanje i vraća se boksu. Tokom ovog comeback-a trenirao ga je Čak Zito, inače član Hells Angelsa, ali se na kraju sve završilo brojnim povredama i zaključkom da Miki nema šta da traži u boksu jer je previpe star za mlaćenje sa mlađim rivalima. Polomljen nos, uništeni zglobovi, presečen jezik-samo su neke od povreda zbog kojih je Rurk morao da se podvrgne pastičnoj hirurgiji, nakon čega je prilično promenio svoj fizički izgled, do te mere da je nekima bio skoro neprepoznatljiv. Stoga ne čudi iznenađenje kada smo ga 2005. godine videli u Sin City-ju i samo na osnovu spiska uloga znali da je to on. Tokom dvehiljaditih, Miki je glumio još i u Once Upon A Time in Mexico Roberta Rodrigeza, The Informer, kao i u filmovima Killshot i Stormbreaker. Prava stvar, međutim, dolazi 2008. godine u vidu role u filmu The Wrestler, u kojem Rurk glumi prestarelog rvača koji je jako bolestan, ali ne želi da se povuče iz posla kojim se bavio celog života, što će ga na kraju koštati glave. Prilično potresan, ovaj film ima dosta dodirnih tačaka sa Rurkovim životom i njegovom životnom pričom, što je Rvača dodatno iznijansiralo i dalo mu na autentičnosti i ubedljivosti, a to je bilo dovoljno da Rurk za ovu ulogu dobije Oskara, čime je najzad ispravljena, uz Skorsezea, verovatno najveća holivudska nepravda.

Miki Rurk je 1992. godine oženio Kare Oti, a prema nekim glasinama njih dvoje su tokom snimanja filma Wild Orchid, kada su bili ljubavnici, imali prave scene seksa, što par nikada nije ni potvrdio ni negirao, a na vama je da proanalizirate scene u pomenutom filmu i eventualno zadovoljite radoznalost.



Miki Rurk je, u celini uzev, jedan od interesantnijih likova na bledunjavom holivudskom nebu. Ono što je kod njega interesatno je to što se oduvek borio sa nekim svojim demonima koji mu nikada nisu dozvolili da bilo šta završi do kraja. Destruktivna harizma kojom Rurk pleni je svakako nešto što mu je često išlo na štetu, ali, sa druge strane, lako je pretpostaviti da bez nje Miki Rurk ne bi bio to što jeste-enigmatičan, nestalan, nepredvidljiv, a opet izuzetno talentovan i zanimljiv holivudski naturščik, glumac čiji nivo mnoge školovane kolege nikada neće moći da dosegnu.





Muskimagazin

Nekada...

..davno...

..bio je  zgoodaaan...

,,dok ga poroci nisu unistili.