Rečnik manje poznatih reči i izraza

Х



хајим – бринем, пазим; не хајим – баш ме брига, мани ме

халалити – опростити, поклонити, каже се: „Браћин, банка је пропала, од новаца нема ништа, можеш штедњу халалити и што пре заборави на њу !?“

хандрак, андрак – ђаво, „Који ти је андрак !“ – смири се !, који ти је ђаво!

ханџар – кратак мач који се носио за појасом

харач – порез (турски), (Ако је био десетак нисмо их требали отерати!?.)

хасна – корист

хат, ат – коњ

хекнадла – специјална игла са куком за хеклање; хеклање, `еклање-креативан и цењен ручни рад са иглом хекнадлом; хеклерај, `еклерај-скуп украсних предмета: миљеа, стољњака, подметача, итд., који су некада били обавезна декорација по креденцима, орманима и столовима

хиртелем – брзо

херајн – слободно, напред

херихтер – мајстор који кроји кожу, па даје шустеру да направи ципеле

хокла, хоклица – ниска дрвена столица, без наслона, погодна за мужу крава, ложење ватре поред пећи или казана, седења на шору, итд.

холба – стара мера за течност, четврт литре

хунцут, унцут – обешењак, унцутарија – безобразлук, несташлук

хусар – аустријска врста лаке и окретне коњице, опремљена углавном сабљама, правили грдне муке турској војсци

Ц



ца(ј)гер – казаљка, показивач времена (немачки)

цајг – врста цењене памучне тканине; цајган – који је од цајга; цајган чакшире – панталоне од цајга

цајка – 1. опште име за пожељну девојку, данас се каже „sexy“ ; 2. дуга безобразна и лајава песма, типа бећарца, која се пева после поноћи када нема више срамоте јер су сви пијани и луди. За свако име постоји „бургија“, као на пример за заову: „Заова сам поштена, п…а ми је гвоздена, `иљаду ће добити, ко` је може пробити !“, наставак одма следи: „Станте, станте сватови да утерам заови, моју к..у мекану у ту њену плекану !“ , па онда следи: „Баш је чудан овај свет, даш му једном он опет !“. После сата лудиње мала пауза, па музика опет „пабар“ до зоре, и ко преживи причаће !

цака – измишљотина, мајсторија, поента, потез, трик; цакум-пакум – без грешке; уцаклити – 1. угланцати; 2. удесити; 3. када се очи од пића замуте и зацакле; 4. када се упиљи погледом у лепу девојку и једно време уопште нетрепће

цакати – радити, ударати, покретати; Ево неколико израза: 1. цака лопту-шутира лопту; 2.цакати фузбал-играти фудбал; 3.нацакати шпорет-добро наложити ватру; 4. цакни га мало-може вербално зезати или слабије ударити неког, или ударити коња кад хоћеш да крене брже у кас

цафла – нека врста чаја, има наркотично дејство, јер кувана маковина када се даје малој деци боље спавају због болова у стомаку !?

цвајер – 1. плуг са два раоника, вуку га два добра коња; 2. врста брашна друге класе, црно брашно

цванцик – стари аустријски новац вреди 80 пара динарски, или 20 крајцара

цветко – коњ са белом шаро на челу у облику цвета

цвибок – војнички тврди двопек

цвикати – 1. пресећи, одсећи; 2. плашити; уцвикати – уплашити; цвикатор, цвикаџија – плашљивац; цвикцангле – клешта за сечење жице

цвикери – наочаре, цвикераш – поспрдан назив за оног ко носи наочаре

цвоњак – 1. ситна пара за коју нема шта вредно да се пазари; 2. ништа, шипак, нема(м) ни цвоњка – банкротирати, потпуно осиромашити

цегер, сегер – плетена или платнена врећа за радњу или пијацу

цеј, цех – 1. занатлијско удружење, еснаф; 2. може и рачун у кафани

цела века – цео живот, дуго, људски живот; каже се: „Тај, је цела века био и остао загула !“

цепача – плава домаћа шљива, која се лако цепа – полови и одлична је за слатко јело кнедле са шљивама

цесар, ћесар – цар, обично аустријски, владар уопште

цецнути – пропасти, промашити у мраку степеницу

цивраст – дигнут, украсан, китњаст; 1. код планинских кућа кров је стрм и за њега се каже да је цивраст; 2. циврити – вући, носити терет, тешко радити; 3. цивра – украс од срме, у облику лале, на мушким сукненим панталонама, по којима су, вероватно, Срби из Баната добили има Лале; 4. цивраста свиња када има подигнуте уши, а не кломпаве па ништа не види кад иде

циганчићи, цигани – 1. роми, деца ромске националности; 2. врста суснежице, чује се шуштање и слабије добовање поготово на лименим крововима

циганчица – 1. млађа ромкиња; 2. врста окретог народног плеса, са два и више парова

цигаршпик, цигаршпић – муштикла; цигаретла, цигар – цигарета

цигован-наборан, набран

цигура – врста беле кафе

цикне – киси, може вино или јело кад почне да се квари-кисели; цикнуло-прокисло, ускисло јело

цимер – собни постанар, од „зимер”- соба (на немачком)

цимерман – дрводељац, мајстор за дрвену грађу стамбених и осталих објеката

цин – калај

ципелцуг – ићи пешке, кад немаш пара за цуг (воз), онда идеш ципелцугом (пешке)

циркле(а) – 1. шестар, алатка за цртање кругова; 2. некад обавезан ђачки прибор у техничким школама

цирка – 1. отприлике, приближно; Ситуација са шора, колико отприлике треба времена од Прхова до Шимановаца на бициклу, а каже се овако по нашки: „Од Пр`ва до Шимнов`ца стиже се за цирка фртаљ сата бациклом !?“ ; 2. цирка – назив за целокупно алкохолно пиће, уциркати се – напити се; циркатор – пијандура

циц – тањи памучни материјал коришћен за шивење летње гардеробе сукњи, кошуља, блуза, богато и разнобојно офарбан, а има га и у бећарцу: „Носим, лоло, сукњицу од цица, да ти мислиш да сам јединица !“

цица – 1. крзнена јагњећа крагна на капуту; 2. згодна и привлачна девојка

цицвара – просто домаће јело од брашна и масти, добро је ако се има сира па се помеша

цича зима-веома хладно време, обично око Божића када се сви окупимо око фуруне и покушавамо да се огрејемо

цифрасто – китњасто; цифрати се – лицкати се, дотеривати се

цмоља – слабић, килоња

цокна, цокла, локна – горњи или надземни део темеља куће који се некада бојио тамном бојом

цол – мера за дужину 2,51 цм., или по нашки „палац“ , а педаљ има шест палаца ; цолшток – дрвени расклопив метар, мајстора цимермана, са поделом од цола

црвендаћ – 1. симпатична птица; 2. стара новчаница у СФРЈ од 100 динара, јарко црвене боје

цркавати – 1.спавати кад сви људи раде; ево ситуације око поднева: Улази кум пера у авлију и пита куму Ружу- Јел`, кумо, ди ми је кумашин, треба ми нешто ?. кума бесно одговара-Ено га, ождеро се па цркава у кућерку на отоману, а ти као незнаш шта сте ноћас радили!; 2. пуцати од смеха, гласно смејање

цуг – 1. путнички воз, ајзибан; 2. проток ваздуха – промаја „кроз пећ и оџак“ ; 3. везано за пијандуре: „Спреми доста вина јер он има добар цуг !“; 4. везано за возачки испит: „Положио сам шоферај, тек из петог цуга ?!?“

цугер – све заједно: постава, конац, дугмићи или нараменице који се купују обашка од материјала (штофа) када се шије ново одело или капут, и добро је нагласити у погодби са шнајдером чија је то обавеза.

цукерпиксла – кутија за шећер

цурикати – ићи или возити у назад; ситуација у реду: „ Еј, браћа цурикни кола, ниси ти на реду за млин !“ ; цурик ! – узвик, команда коњу да крене у назад

цуфлати, цуцлати – 1. сисати из флаше преко цуцле; 2. када неко цео дан пије и „неодваја уста“ од флаше ракије

цуцати – дуго и подмукло, завитлавати се и спрдати се са неком особом

Ч



чагаљ – замрзнута, неравна површина земљаних путева опасна за кретање људи и стоке. Каже се: „Данас, не излази са коњима, из авлије, јак је чагаљ да не покрљаду ноге, к`о лане браћа Јовини !“

чабар – 1. мања дрвена посуда (око 10 – 20 кг.)слична бурету али отворена са горње стране у којој се чувао сир; 2. неуспех, брука, неприлика; бити у чабру – имати проблеме; прднути у чабар – пропасти потпуно, умрети; чабрица – мали чабар (од 5 – 10 кг.), мања брука, мања неприлика

чаканац, чакањац – чекић, двострано закошен, за откивање косе, српа, мотике и осталих пољопривредних алатки

чакараст – човек који има различите боје очију, као и домаће животиње.

чакља – дугачка дрвена мотка на којој је са једне стране учвршћена гвоздена кука са којом су се дрмали врхови и отресали плодови дудова, шљива и ринглова и скидали суве гране. Плодови у буре за ракију, а гранчице у сноп па у јесен за ложење ракијског казана

чакшире, чакчире – дугачке панталоне, некад се шиле од штрукса, цајга и сомота

чалма – завој повезан око главе, асоцијација на традиционалну турску капу

чантрати – зановетати, приговарати, стално замерати и критиковати, а неватати се посла

чапрц–диван – безвезни разговор, кратак разговор; па се каже: „Идем код комшинице Мице на кафу и чапрц-диван !“

чарапци-важне зимске додатне чарапе

чардак – летњиковац, чардаклија – лоза пуштена на високу жицу или дрвену конструкцију, изнад улаза или места где се седи, да прави пријатну ладовину лети кад сунце упече.

чарлама – 1. завитлавање, задиркивање, шегачење; 2. брза ромска игра

чаруга – 1. силеџија, напасник; 2. надимак чувено хајдука из горњег Срема

чаршаф – стољњак

часловац – црквена књига из које се поји и чита

чатливање – претеча малтерисања, више као „лепљење“ мешавине жутог блата и плеве и некада су се ти мајстори називали „лепари“

чатлов и помоћница – специјална дрвена конструкција која се поставља на кола да се повећа површина приликом возидбе летине са њива у село

чатрља – мала и неугледна кућица

чачкав, чачкало – нервозан; чачкати – 1. нервирати, провоцирати; 2. вршити абортус на примитиван начин

чашити – пити, пијанчити; Има грдња: „Чаша вас ваша бећарска !“

чварити сланину – 1. режањ младе или старе сланине, може и кобасица, натакнути на дугачак штап и пећи на отвореној ватри у пољу или шуми док непочне да „цврчи“ ;2. када се сланина остави на летњем сунцу онда се расчвари и почне маст да цури

чвегер – ударити зглобом савијеног прста некога по глави, јако звони и боли

чезе – парадна, свечана запрега на два точка

чекиње – 1. свињске длаке; 2. уопште оштре длаке

чекмеже, чекмеџе, чикмеже – 1. сандук за новац, накит или вредне ствари, шкриња; 2. фијока на орману или креденцу који се закључава

челе – пчеле

чело главе – изнад-наспрам главе, чело ногу – 1. изнад ногу; 2. начин спавања више особа у кревету, обично деце, када су јастуци са обе стране кревета

чељаде – 1. човек, млађа мушка особа; 2. ако је угледан човек или добар домаћин онда се каже: „честито чељаде“, „честит човек“ или „чељаде на месту“

ченгеле – справа слична чакљи, само што гвоздени део имао две или три велике „удице“ са којима се „пецало“ откачено ведро кад упадне у бунар

черга – покретни ромски логор; чергари – роми без куће, стално у покрету, а има и кућевни – роми што живе у својим кућама у селу

черег – неконтролисано откинут повећи комад од печеног прасета или јагњета, а то чине необзирне и алаве особе

через (руски) – 1. поред, уз; 2. због, зато

черпић – претеча цигле, ручно сачињен, у калупима од мешавине жутог блата и плеве. Куће направљене од черпића зову се „черпићаре“ и њима нетребају лети клима уређаји, већ ћебе за покривање да се „не озебе“ дању у сну

чесница – посни колач који се спрема око Божића од кора, меда, ораја, сувог грожђа и у њега се „сакрије“ вредан метални новац, сребрњак, који припадне ономе ко га пронађе, а то буде обично радован – положајник или унуче

четни ћата – старији војник који пише „дневну заповест“ , мува се по канцеларијама официра и гребе се за ванредно одсуство. Војник који ради у четном магацину зове се „магацински пацов“

чечати – дуго и упорно чекати

чешагија – алатка за чишћење, односно чешање коња и крава кад се врате из поља

чивињак – ручна проста бургија, одређеног промера, за бушење рупа у дрвету

чивут, чивук – 1. јевреј, обично трговац; 2. Синоним за тврдицу, цицију

чик, чиклић – опушак од цигарете

чикати – 1. бости роговима или главом; 2. задиркивати, нервирати

чикмеже, чекмеже – фиока у столу за држање прибора за јело

чиков – врста барске рибе, дугачка, слична јегуљи

чикош – 1. пастир који чува коње на испаши; 2. постоји и презиме Чикош у Батајници

чилаш – бели коњ, може да има и сиве пеге

чили (о) (а) – окретни, спретни; изчилити – одједном се створити

чирак – 1. дечак који учествује у богослужењу; 2. свећњак; 3. велики држач за свеће

чирке паприкаш – пилећи паприкаш

читлук – веће имање, нарочита врста спахилука

чкаљ – бодљикав коров, са лепим и медоносним цветовима, веома лековит, расте по лединама и дивљини. Све се ређе виђа у природи због загађености

чкиљити, чкиљнути – напрезати се при гледању, гледати из опреза, виркати кроз фирангу; чкиљати, чкиљи– слабо светлети, лоше видети; чкиљав, чкиља – слабовид човек

чловити, учловити – дубити на глави, усправљати; коњи се члове – када коњи стану на задње ноге

чмичак – израслина у оку (кобајаги од намигивања); чмичкав – особа досадна коју све интересује, па се каже: „Досадан је к`о чмичак !“

чобања-1. дрвена посуда, за воду за пиће, лети се носила на њиву јер дуже време заджава свежину воде; 2. специјална дрвена посуда, саставни део опреме казана за печење ракије, у којој се повремено контролише јачина и укус нове ракије

човек, чо`ек- обично односи се на мушкарца средњих година, али када удата жена прича о свом мужу, она каже: „Мој човек, отишао је отоич у шуму по дрва !”

чокањ, чокање, чокањица – средина, патрљак који остане наког круњења клипа кукуруза, иначе одличан огрев који на ма угреје собу за пет минута

чорда – стока која иде на пашу сваког дана па се увече враћа, чордар-чувар стада које иде у чорду, слично као чобан

чоха – врста квалитетног сук(х)на или штофа

чохано – вампир (цигански), ђаво

чукнут, ћукнут – блесав, шашав, ударен; чукати – ударати, куцкати; чука – срце, као људски орган, имати чуку – бити храбар

чукулада – чоколада, некада је у њој какао био главни састојак, била је тамне боје, доста тврђа од данашње и продавала се на штангле, које су се ломиле и делиле деци недељом после ручка да се осладе

Џ



џаба – бадава, џабалебарити – ленствовати, ништа не радити

џада – 1. пут, цеста; 2. команда за истеривање непозваних „гостију“: „Ајде, џада или ће да ради буџа !“ , или : „Да сам о`ма вид`о, сви џада !“

џака, џакла, џаклица – папирна кеса, у више величина за ситну робу у дућану претеча данашњих одвратних најлон кеса што лете по шору

џакати – галамити, свађати се, потказивати

џамбас – 1. коњски трговац, човек који зна око коња; 2. неустрашив и храбар човек

џамити – димити, пушити, дуванити; заџамити-много и претерано пушити, и напунити пуну просторију димом

џарати – 1. чачкати, безобразно провоцирати; 2. распаљивати ватру џарањем

џафтара – жена свађалица, незгодне нарави, све редом оговара

џеџати – дуго стајати на једном месту, безциљно стајање

џибра – 1. отпадни продукт при печењу ракије; 2. карактеристичан мирис често пијаних особа поготово сутрадан, изјутра, и за њих се каже: „ Ала смрди на џибру, мора да је синоћ добро кречио !“

џивџан – домаћи врабац

џигља – висока и мршава особа; џигљати – расти, увећати; изџигњ`о – израстао, па се каже: „Види ти, кумовог дерана што је изџигљ`о овог пролећа једва сам га позн`о !“

џилитати се – ритати се, бацакати се, може то радити и човек и стока

џиџа – ситница; немати ни џиџе – бити без пара

џомба – корен од курузовине заједно са земљом, земљана избочина на путу, комад тврде земље са којом се деца гађају кад се посвађају. Кад се џомба распадне и кола је прегазе више пута претвори се лети у фину прашину

џоњање – 1. свакодневно стајати на једном месту на корзоу; 2. спавање до подне, ленчарење

џорав(а) – мршава особа оба пола, а може и домаћа животиња

џулов – исто као џуџа, али више варошки израз за приглупог мангупа што замишља да је нешто

џумле, ђумле– заједно, ђутуре, каже се у трговини на вашару: „Може за сто динара, ал` дај све то џумле !“

џумрук – царина, државни прелаз

џуџа – 1. погрдан назив за човека из Србије, или из Турске, јер је граница скоро два века била на Сави; 2. простак, некултуран човек

Ш



   шабер-1. алатка, тространа турпија за фино стругање метала; 2. велики нос



   шајка – Дунавска верзија лаких ратни бродица у доба борбре против Турака, примала је до 40 војника, шајкаша, имали су и мање топове у наоружању и правили су Турцима грдне проблеме у својим брзим нападима. Опевана у песми:  „Саградићу шајку од сувога кедра“ , као и у овом бећарцу: „Шором шајке, а Дунавом чезе, тешко оном ко се за ме веже !?“. (Мало ћакнуто ал`тако је у бећарцу записано)

   шајцати – 1. кибицовати, ложити, шетати; 2. полно општити, мангупски израз

   шајн – папирна новчаница

   шалабајзер – ветропир, неозбиљан, несигуран за озбиљан посао, незрео

   шалов – стари назив за срп

   шалтер – 1. омањи отвор у ходнику зида општинске зграде кроз који се дивани са службеником; 2. струјни прекидач на зиду собе; изрази: шалтовање –промена, пребацивање, престројавање; прешалтовати се – преокренути се; ушалтовати се – прикључити се, умувати се; У политици има највише шалтовања и ономад сам чуо на раскршћу: „ Миленце, знаш онај, наш из шорића, свеца му његовог политиканског, опет се прешалтовао у другу партију и зато њему свака власт одговара и никад му ништа не фали !“

   шамлица , шамла – врло ниска хоклица, са две широке ноге, без наслона и са прорезом на седишту да се лакше преноси, а користи се исто као и хоклица

   шанжирати, штековати – уштедети или сакрити нешто за црне дане

   шантав, шанта – 1. човек који вуче једну ногу, ћопав; 2. лоше оцене у школи се зову „шантаве“.

   шапа, шапица – врста старих колача

   шапурине – види чокањ, исто

   шараге, шарагље – предња и задња страница запрежних дрвених кола, могу по потреби да се скину али онда прети опасност од испадања

   шаранта – гвоздена ограда ћуприје

   шарати – 1. ићи путем лево – десно, без циља; 2. ижврљати кредом или плајвазом нешто; 3. имати скривене љубавне авантуре; шарати погледом – да се што више види ( снимати – данашњи израз )

   шацовати – пажљиво гледати, оцењивати оком, меркати, бирати очима

   шашољити – додиривати и миловати врховима прстију, врло пажљиво и нежно да сви уживају

   швајзнути – ударити, млатнути са нечим; schwanz-мушки полни орган на немачком, па ето правог објашњења значења речи швајзнути

   швандрав – крастав; швандра – краста

   швапски сир, сремачки сир – само оцеђен млад сир, растресит; употреба је вишеструка: 1. маже се на хлеб; 2. прави се „слатка гибаница“ ; 3. праве се и кифлице са сиром; 4. са лебом, сланином и патлиџаном је изврсно летње јело , итд.

   швестер, швеца, швестерка – сестра (немачки), сестра од миља

   швиндлер – варалица, преварант

   швићка – врло танак прут, савитљива права гранчица дужине до једног метра, служи за кажњавање мале непослушне деце; швићкати – ударати, по голој кожи, више је као болно „пецкање“ , јер остају црвени трагови као линије ..

   швигар – врх бича или камџије, тј. део који пуца, направљен од коже; швигарица – млада девојка, шипарица; швигарац – момчић од 12 – 14 г.

   шворц-без новца, декинтиран, шворциран

   швотати – исмејавати

   шегрт – 1. млађи ученик на занату; 2. млађи момак без љубавног искуства који има старију искусну женску особу за партнера, може и практикант

   шела – сто (ромски)

   шенлук – весеље, славље уз пуцање пушака; шенлучење – бучна прослава

   шенут – луд, блесав; сличан израз скренут

   шепут – чвор са машном, који се лако дреши

   шербет, шербе – врста слатког напитка, као чај, од упрженог шећера,пријатног мириса, лек за упалу грла

   шестак – буре од шест акова, а још веће зове се ардов

   шеша – старија сестра од миља

   шиба – дебљи прут, као прст, дужине до метра са којим се кажњава, тј. туче, непослушно веће дете. Често је имао име „Мирко“ (!), и стајао је на видном месту у соби. Када дете скриви, каже му се мирно: „Ајд`, лепо донеси Мирка !“ , и тада настаје „превентивно“ плакање, запомагање и обећавање о „општој доброти“.

   шибе – узвик за терање керова, или може: „Ошићи !“, са јако дуго прво „о“ и дуго оба „и“. Када се пијан човек јако безобразно понаша понекад му се упути израз „Ајд`, шибе !“, у смислу да што пре напусти друштво јер може бити „бијен“. Није лепо ни са једне стране, ал` тако је бирцузу.

   шивецка, шиватка, шитка – игла, кроз њено окце се протме конац и са њом шију подеране ствари. Данас кад отпадне дугме оде се код кинеза и купи нова јакна !?

   шијак – 1. простак; 2. леворук човек; 3. погрдно за досељенике у 18. и 19. веку из Војне крајине-Лике, Баније и Кордуна; шијачки шор – шор у коме претежно живе Срби досељеници из Хрватске Војне крајине, или како се тада говорило Рватске, а када се деца међусобно посвађају пркосили су им: „рвати, рвати“ , али данас тога више, на срећу, нема

   шиљег, шиљеже – млад ован, млада овца до једне године старости

   шиљити – 1. терати инат; 2. зафркавати; 3. зарезати дрвену оловку да пише; шиљокуран – млад и дрчан момак, помало безобразан

   шимизет – ниски дуги ормарић са огледалом као тоалетни сто за даме

   шиндра – дашчица за покривање крова, претеча „бибер“ црепа

   шина – колски метални обруч којим је опасан дрвени точак

   шипчити, жипчити – дуго и напорно ходати

   шира – непреврело слатко вино, као сок, радо га пила деца, све док непочне да „ври“ или „ради“ јер тада се могу здраво опити и свашта лајати пред старијима

   шифоњер – велики орман, двокрилни, трокрилни или четворокрилни у коме се држало бело рубље и одећа, претеча плакара али много лепши јер на њему су стајале тегле слатка и миришљаве дуње.

   шиша, шише – 1. таваница, строп, каплана; 2. препуст крова преко ивице зида куће

   шлајбок, шлајтов, шлајпик – новчаник, када неко има пун новчаник  сумљивих пара каже се: „Од шлајбока до бајбока !“ ; Ако је неко целог живота грамзив, па кад умре каже се: „Ставите саде, пред његов сандук шлајтов да се види кол`ко има новаца, требаће му !“; Aко је грамзива особа јако ниска, каже се: „Кад стане на шлајтов биће највишљи !“

   шлајер – део младине венчанице, вео, прекрива лице до чина венчања

   шлајфер – оштрач ножева

   шлајфна – кравата, поша, бећарац каже: „Љубим лолу ди се шлајфна веже, лола мене ди се мидер стеже  !“

   шлампав, шљампав – неуредан, килав, неспретан, апа-трапа човек

   шлауф – 1. гумено или пластично црево за воду; 2. унутрашња гума од бицикла или аута; 3. ваздушни мехур-прстен за непливаче, може се ставити око струка или око руку

   шлафрок – пиџама, уствари то је кућни мантил, из једног дела

   шлингерај – завршетак дуге женске хаљине, богато украшен везом или нахекланим шарама. Сватовац каже: „Дигни Кајо крај од шлингераја, да га Баја чизмом не укаља !“

   шлицуге, шличуге – клизаљке, првобитне су се монтирале на специјалне и јаке ципеле гојзерице

   шлосер – машинбравар

   шмек – укус, мирис, поглед; шмекер – женскарош, кицош; шмекати – заводнички гледати и меркати девојке да сви примете; шмекерчина-највећи женскарош у којег је пола жена из села заљубљено

   шнајдерм, шнајца, шнајдер – кројач, шнајдерај – кројачки занат; шиће – шивење

   шне, шнел – улупано беланце за колаче, стави се мало сирћета да непадне

   шнелцуг – брзи воз

   шнит – шаблон од папира по коме се обележавало место за кројење

   шогор – женине сестре муж, пашеног; шогорица – жена шогора, сестра од жене

   шојка, сојка – 1. птица из породице врана, јако лукава, зову је крешталица; 2. жена привлачна и на мети многих удварача; 3. човек бенастог изгледа, загонетног осмеха  али лукав и увек има неки план;  јебавати ш(с)ојке – ленствовати, крмељати, глуварити;  јурити ш(с)ојке – швалерисати се, бити женскарош

   шоље – врста кућне обуће, направљене од старих ципела, када им се грубо одсече задњи крај око пете, па се онда могу „нашољати“

   шопити-ударити дланом шаке по лицу да се чује; па се каже: „ `Оћеееш, ћутати више, немој да те шопим по усти ”!

   шор – претеча улице, шор је „несретном еволуцијом“ постао улица, куће у срему су ушорене скоро 300 година, а „улилуличење“ од недавно. Сад је јасно зашто је шор једноставно шор, и не може бити никако улица !. ; шорић – мања, споредна улица, сокачић, сокак

   шорати – 1. пишкити, може и мало лево-десно, али нема везе са шором;  2. пошорати се – потући се са неким; 3. шорнути фузбал-шутнути фудбал

   шпаркаса – штедна касица; шпарати – штедети; ушпарати – уштедети

   шпартати – заоравати плугом простор између две бразде; шпартати  градом – обилазити више места, луњати; шпартати на све стране – имати љубавне авантуре

   шпацирати се – шетати се, шпацирунг – шетња

   шпекулација –  вешто планирање, калкулисање;  шпекулант – човек који неради по закону и тако долази до сумњивог богатства

   шпенглер – лимар

   шпеције – 1. лековите материје од разних састојака; 2. додаци јелу, зачини ; шпецерај – продавница мешовите робе

   шпицаст – шиљат

   шпицлов – особа оба пола, без обзира на узраст, чека у потаји да неко нешто уради или каже и онда тражи грешку или недостатак и од тога се душевно храни. Док је дете шпицлов то је донекле позитивно, јер то је изражено запажање, али када је одрасла особа шпицлов, боље се клонити ње, јер је зла, неоргинална, подмукла и код ње си као на полагању испита Само гледа неку своју корист и макар то била и глупост .

   шпицнаме(т) – на немачком „надимак“, а уствари у нашој пракси, „друго презиме“ које се наслеђује преко мушких потомака. Када се израз пребаци у множину добије се шпицнамети, али онда то слово „т“ често остане и у једнини, па онда изазива и прави велике расправе чак и на шору на клупи. Надам се да ће сада сви бити задовољни овим објашњењем ?!. Имамо ми још и своје личне надимке, и они су  стечени у нашем животу, и ако су увредљиви буде љутње, зезања и „пркошења у инат“. Закључак је да шпицнаме(т) није исто што и надимак

   шпитаљ – болница

   шпрајц, шпрајцер-подупирач, ослонац; подшпрајс(ц)овати-подупрети

   шприц – 1. машина, преносна ручна прскалица са којом се прскају баште и воћњаци са одређеним хемијским препаратима; 2. инекција; израз: шприцати: 1. прскати; 2. вакцинисати инекцијом

   шприцераш – особа која воли и често пије шприцере

   шре(к) – попреко, дијагонално, у пракси изгледа овако: „Његова кућа је у шре, према раскршћу, од кума Пере !“ – Сад вам је сигурно јасније, јел ?!

   штајерци – раса коња, веома крупна која може много да повуче

   штаницла – папирната кеса за куповину на мерење растреситих намирница у дућану: шећера, кекса, бонбона, зачина, итд.

   штација – железничка станица

   штафир – девојачка спрема за удају, штафирунг – мираз девојачки

   штафла – гредица пресека 6,5 x 8 цм. на коју се куцају даске за тарабу

   штек – резерва, скровиште, база; штековати – чувати у резерви, сакрити;  штекара-циција, штедљива особа.

   штекер – утичница за електричну струју;

   штелунг – положај тела, лепо држање; фајн штелунг – лепо држање, отмен изглед;  штеловање – дотеривање, исправљање

   штенара – незагрејана просторија, хладна соба за спавање

   штендер – ногаре, држач

   штетовати – радити са губитком, немати корист

   штирк, штирак – смеса добијена кувањем брашна и понекад се додавао и шећер. У  последњу воду приликом прања веша или миљеа убацивала се одређена количина штирка која је давала крутост и глаткоћу сувом вешу; уштиркан човек – нетолерантан, уштогњен или крутог хода

   штица – дашчица или картон са азбуком по којој су деца учила читати

   штих – боја у картама која носи остале боје, главна и најјача карта, када се неко прави важан онда се каже: „Он замишља као да је неки штих !“

   што`год – нешто, било шта

   штражмештар – чувар, портир, стражар

   штрањга, штрањка-дебели кудељни конопац, део прибора за запрегу, помоћу њега коњ вуче дрвена кола; штрајњгов-1. зеленаш, каматаш, ради на црно за проценат; 2. давеж, досада

   штрап, штрапац –  дуже ходање, напорно ходање

   штрафта – линија (уопште), црта; 1. линија при врху зида којом се одваја измоловани (окречени) зид од плафона; 2. део улице уобичајен за шетњу, корзо; 3. бежанија, тутавела

   штрека – жељезничка пруга

   штрик, шњур– тањи кудељни конопац за простирање-пружање веша, везивање мањег терета, пакета итд.

   штриков – вунени џемпер на раскопчавање, са два џепића, украшен пригодним шарама, некада био обавезна гардероба Сремаца

   штрингла – паковање вунице за штрикање: мала од 50 гр. и већа од 100 гр.

   штринфле, штранфле – женске чарапе, искључиво памучне. У бећарцу то изгледа овако: „Беле штримфле за параду носим, а црвеним момцима пркосим !“

   штрока – прљавштина, флека, репа, ако се дете дере приликом купања каже се: „Ћути да ти орибам штроку, па ћу ти купити сладолед сутра на раскршћу !“

   штрудла –увијено кисело тесто, као векна, напуњено: сиром, орасима, рогачем или посебно маком. Ако је са маком немојте се после смејати !?. Бећарац каже: „Неко воли трчати сокаком, а сремац воле штрудлу смаком !“. Када се једе штрудла са рогачем каже се и штрудла с` роштиљем (?) . Необично али тако је !

   штрукс – јака и топла тканина за шивење одела и чакшира

   штрумфле – гумена округла трака за држање женски чарапа изнад колена

   штруцнути, штруц – одскочити, кад кола наиђу на бусен или џомбу на путу

   штула – нога, може и дрвена протеза за ногу

   штура – бежи, бекство ; ухватити штуру – побећи

   штурм – јуриш

   шув – мера за дужину, 12 цола

   шумидер, шуминдер – безначајан човек, туњав, без мишљења

   шунегла – специјални ексер за ципеле

   шунтав – блесав на свој начин, неодређен, недефинисан;

   шустер – 1. занатлија обућар, ципелар; 2. онај ко изгуби у картању са „нулом”; шустерски – провести се лоше уопште, тотално побеђен у картању.

   шут – без рогова, не рогат; изрека каже: „Неможе шут са рогатим !“ – значи немој се сукобљавати са: државом, јачим и моћнијим од тебе(себе)

   шутнут – 1. шутнут у главу – блесав; 2. шутнути лопту ногом  - ударити; 3. шутнути из друштва, фирме, екипе – избацити; 4. изшутирати га својски – изпребијати

   шућмураст – човек неодређен, незгодан, заплетен на своју руку

   шуфтикла, шнуфтикла – марамица платнена, која се опере када се забрља, а ова папирната данашња може се наћи по тротоарима, раскршћу и парку са свим својим обојеним „садржајима“ као изложба наше срамоте и глупости

   шуц-муц ! туц – муц ! – бесмислице када неко није сигуран, неће да призна кривњу  или ђак кад незна одговор, па дуго и покуњено ћути, онда му наставник каже: „Ајд`  бекни (гукни) нешто, па макар туц-муц да знамо дал`имаш бар језик !?“.

   шуша – ништак, подлац, гад; израз: „К`о последња шуша“ – велико ђубре од човека

   шушљив – психички нестабилна личнот, недокуцан

   шушумига – луцкаста особа, неозбиљна али доброћудна

   шћапити, шчапити – отети, узети изненада

   шћућурити се – скупити се, смањити се.

*

Šaloni - žaluzine

Šamlica - stoličica

Šapurine - čokanji

Šarage - zadnji deo seoskih kola

Šarajtov - novčanik

Šarampov - jarak

Šarov - pas

Šemizet - ormarić

Šepica - kačket

Šeput - mašina

Šiba - prut

Šifonjer - orman

Širma - kišobran

Šivaćka - igla za šivenje

Šlafrok - jednodelna haljina

Šlajpik - novčanik

Šlajz - ustava, brana(zemljana)


Šlauf - crevo za voduŠlingeraj - vez

Šlicuge - klizaljke

Šmugnuti - pobeći

Šnajder - krojač

Šnuftikla - maramica

Šokac - katolik, Hrvat

Šor - ulica

Šos - suknja

Špacirati - šetati

Špenadla - čioda

Špiclov - mangup

Špicnamet - porodični nadimak(češće u upotrebi nego prezime)

Šporna - učvršćen deo obale

Štafir - mladina sprema(jastuci,jorgani,košulje)

Štigne - stepenice

Štranjka - deblji pleteni konopac

Štrikov - ručno pleten džemper

Štrkljav - Visok i mršav

Štrnjike - gusto rastinje

Šuster - obućar

Šufnodle - valjkasto testo sa prezlama

Švindler - varalica




Izvor teksta kombinovan: google, simanovci.rs, mycity i scribd.

Reč Karantin

Karantin, karantena ili Kontumac, je jedna od epidemioloških mera kojim se sprečava širenje zaraznih bolesti putem izolacije obolelih ili inficiranih od ostalih zdravih osoba. Karantin je ujedno i lokacija na koju se izdvajaju osobe za koje se sumnja da su obolele od neke zarazne bolesti ili samo postoji opasnost da su oboleli.

Dolazi od italijanske reči Quarante (četrdeset), jer je izolacija trajala obično četrdeset dana. Naime venecijanske vlasti su 1423. godine ustanovile izolaciju bolesnih ili onih pod sumnjom da su bolesni u trajanju od 40 dana na jednom ostrvu u Venecijanskom zalivu.

Smatralo se da sve zarazne bolesti imaju inkubaciju manju od 40 dana. Ovaj vremenski period nije određen iskustvom već na osnovu biblijskih podataka, jer su i Mojsije i Isus 40 dana živeli u izolaciji pustinje.

wiki

ljubopitljiv - radoznao 

Х

хазна – благајна, ризница; благо, извор воде

хазнадар – чузар ризнице, благајник.

хак (тур.) – прави; онај дио прихода у натури који су кметови морали давати спахији; плата; рачун; власништво.

хамал (тур.) – носач

ханума – госпођа.

ханџар – дуги шиљасти нож, с оштрицом с обадвије стране. Понекад се тако назива и кратки криви мач или јатаган.

харач – порез из турског периода.

хас – царско имање; дворско имање.

хелер (њем. Heller) – стоти дио круне, према имену њемачког града Hallа гдје су га најприје ковали; данас стоти дио чешке круне

хесаб – такође и хесап – рачун, број; процјена.

хи(е)џра (ар.) – одлазак Мухамеда из Меке у Медину (г. 622. н. е.) ; то пресељење сматрају муслимани једним од најважнијих догађаја у почетном стадијуму ислама и од тог времена рачунају године

хршум (књиж.) ршум – повика, викање на некога, разбјешњеност, љутња.

Ц

цајгнис – свједочанство, увјерење.

цванцик – стари аустријски новац од 20 крајцера.

цесар – ћесар, цар (најчешће о аустријском цару).

цивиљ – (књиж.) цивил – грађанство, грађански сталеж (за разлику од војничког); грађанска ношња: ићи у цивилу: ићи у грађанском одијелу.

цријемуш(а) – биљка из породице љиљана која се употребљава за зачин и јело, зову је још сријемуж, сријемужа.

Црна кућа – злогласни затвор у Бањој Луци за вријеме Аустро-угарске и касније.

Ч

чадо – чедо, из милоште.

чадор – шатор.

чакараст – онај који је разнобојних очију.

чалма – платно омотано око феса или које друге сличне капе, сарук, ахмедија.

чалмаш – човјек који носи чалму.

чатати – читати, обично молитве у цркви или на слави.

четобаша – заповиједник чете.

чибук – цијев са лулицом на једном крају која служи за пушење; обично је чибук дуг, а ако је мањи па се може у џеп ставити, онда се назива чибучић.

чивит – модрило (врста боје); индиго.

чимбур – јело од јаја, прави се тако што се јаја разбију и прже на маслу или кајмаку без мијешања. Ако се јаја при пржењу мијешају, добије се кајгана.

Читлук-сахибија – ага или бег, господар, власник читлука (феудалног посједа).

човали – (књиж.) – чохали, чохан – израђен, сашивен од чохе.

чок јаша падиша! – усклик у султаново здравље: да живи много година!

Џ

џандрљив – свадљив, који много приговара другима.

џемадбаша, џематбаша – старјешина једног џемата, сеоски старјешина.

џенем – џехенем, пакао.

џенет – џехенет, рај.

џефе (тур.) – свађа, галама

џоњати – дуго чекати (обично пред нечијим вратима).

џубе – џуба, одора, мантија муслиманских вјерских службеника обично од црне чохе, зубун.

џумрукчија, ћумрукчија – цариник, трошаринац.

Ш

шабан (тур.) – осми мјесец муслиманске мјесечеве године

шајцати – (покр.) – шетати се.

шапорење – шапутање, шушкање, гл. именица од шапорити – шапутати.

шејтан – ђаво.

шенлук – весеље, славље уз пуцање пушака, гл.

шенлучити – проводити весеље, славити, веселити се.

шеретлук – будалаштина, шала.

шеријат – муслимански вјерозакон, исламски пропис; ислам.

шиљеже – јагње од годину дана.

шкрљак – шешир, клобук; код Кочића симбол туђина (Шваба), шкрљачина – ауг. и пејор. од шкрљак – шеширчина.

шовран – врста новца.

Шокац – назив за католике-икавце и католике уопште; покрајински: сељак, земљорадник; прост човјек.

шоца – врста старинске војничке пушке.

штуц – врста кратке пушке, карабин.

шупирати (њем. Schub) – полицијски протјерати (у завичајно мјесто)

шуша – овца, коза или крава без рогова; (фиг.) нико и ништа.

шчедро – штедро, издашно, дарежљиво; јако, обилато.