Nana pitoma - Mentha x piperita



Labiatae



Peppermint - Menthe poivree





Pitoma, paprena, ljuta ili gajena nana (Mentha piperita L.) je važnija od svih drugih vrsta nane (rod Mentha), jer je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija, naročito engleska crna nana "Mičam". Stabljika je visoka oko 50 cm, razgranata i četrovouglasta. Stabljika, lisne drške i nervi su mo dri ili su Ijubičasto-crvenkasti, osobito u proleće kad nana niče iz zemlje. Listovi su dugački 3-9 cm, jajasto-kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje bleđi, pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1 cm. Po obodu su nejednako zupčasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Cvetovi su sitni, Ijubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.




Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnožava semenom, nego samo vegetativnim putem: stalonima. Kad se jednom primi, nana se, slično jagodi, brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Nana traži najbolju vrtnu zemlju, Rasađuje se u martu. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta.


Sastav: Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog (isparijivog) ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina (oporih, štavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.
Upotreba: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi.

Sorta "Mitcham"




Nana se ne sme kuvati, već samo preliti ključalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv mučnine tokom putovanja, ovo je od posebnog značaja za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta itd. Nana može da bude i odličan začin, sa pasuljem itd.

Narodna imena: Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica (Vuk), nana (Vuk), nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana.

Pitoma nana

Mentae Piperitae folium



Drogu sacinjava osuseno lisce, ubrano za vreme cvetanja biljke.

Pitoma nana ili paprena metvica je gajena, visegodisnja, zeljasta biljka. U botanickom pogledu nije jedinstvena vrsta, vec trostruki bastard nastao ukrstanjem nekoliko samoniklih Mentha-vrsta

Uz to, pitoma nana ima nekoliko varijeteta: npr. Var. officinalis Sole razvrstava se, prema bogatstvu ANTOCIJANSKIH sastojaka u dve forme- crnu/ forma rubences/ i belu nanu / forma pallescens/.

Crna nana je poznata i kao Mitcham nana, nazvana tako po jednom mestu u blizini Londona gde je nekada gajena na velikim povrsinama. Danas se ova cuvena nana engl;eskog porekla gaji i u drugim krajevima, izvan engleske (SAD, Brazil, Argentina, Japan, Kina, Maroko…). U Evropi se najvise gaji u Francuskoj, Italiji, Rusiji i drugim zemljama Istocne Evrope. U nasoj zemlji pitoma nana se najvise gaji u Vojvodini.

Za crnu nanu su karakteristicni ljubicasti lisni nervi i stabljike i jak aromatican miris.

Bela nana, ponikla u Nemackoj ( Pfalz), ima zeleno lisce, bez antocijana u nervima i stabljici. Njen miris je blazi o\i slabiji. Manje je otporna na hladnocu, ali mnogo bolje podnosi susu od engleske nane.

Nana se kao bastard ne razmnozava generatvno vec samo vegetativno: nadzemnim i podzemnim vrezama (stolonima), deljenjem jacih busova i oziljenim mladicama. Trazi dobro vrtno zemljiste, suncan polozaj i dovoljno vlage. Na jednom mestu se moze gajiti najduze 3 godine, ali je najbolje obnavljati kulturu svake godine, na drugom zemljistu. Na istom zemljistu se moze gajiti tek posle 5-7 godina.

Kultura se mora negovati: okopavanjem, prasenjem, po potrebi navodnjavanjem, zastitom od bolesti i stetocina i dr.

Za dobijanje droge (lisca) zanje se stabljika kad biljka pocne da cveta i krupno zdravo lisce skida rukom i susi u tankom sloju na promaji u susarama (do 40oC ). Sve ostalo (stabljika, sitno lisce i crveni pupoljci) koriste se za destilaciju etarskog ulja. Druga berba krajem leta ili pocetkom jeseni daje slabiji kvalitet lisca.

Treba brati samo razvijeno lisce, jer ono daje kvalitetnu drogu. Mlado, erazvijeno lisce sadrzi u etarskom ulju znatno vise mentofurana i drugih nezasicenih ketonakoji sa razvicem listova prelaze u mentol, odnosno estrementola i druge terpene od kojih zavisi kvalitet i aroma droge.

Herba (Menthae piperitae herba) se redje trazi, jer je slabijeg kvaliteta u poredjenju sa liscem. Koristi se uglavnom za destilaciju etarskog ulja (Aetherolum Menthae piperitae).


Droga Drogu karakterisu nazubljeni, jajasti, na vrhu zasiljeni, slabo dlakavi listovi, dugi do 9 cm, s kratkom peteljkom (0,5 – 1 cm) , s lica tamniji, a sa nalicija svetlije zeleni, sa smedjecrvenkastom ili ljubicastom nijansom. Kads se rastrljaju imaju jak miris na pitomu nanu. Ukusa su aromaticnog, oporog i nagorkog.

Farmakopeja zahteva da droga ne sme sadrzati lisce sa smedjim porama ( puccinia Menthae) ni takvih koje mirisu na pulegon ili karvon (degenerisana nana ili druge vrste roda mentha) ni vrska stabljike vise od 7%. Droga se mora cuvati dobro zatvorena i od svetlosti ali ne duze od jedne godine.

Sastojci :

Droga sadrzi 1-3 % etarskog ulja ( Ph. Jug III propisuje najmanje 1%) , tanine, flavonoide, gorke sastojke i dr.

Upotreba

Lisce od pitome nane se vrlo cesto upotrebljava u raznim cajnim smesama kao jedan od vaznih sastojaka, koji napitku pored lekovitih svojstava, daje i prijatan miris i ukus. Zbog etarskog ulja lisce od nane deluje kao blag spazmolitik i karminativ, zbog tanina kao antidijarodik a zbog flavonida kao holagog. Sastojak je oficinalnog caja za umirenje (species sedativae ili species nervinae)

Lisce od nane se nabavlja u apoteci, a oni koji gaje ovu biljku u vrtovima i sami obezbedjuju svake godine potrebnu kolicinu najboljeg lisca za pripremu domaceg lekovitog napitka (infusum) koji se sve vise koristi umesto pravog caja.

SASTAV:

U etarskom ulju pitome nane ima preko sto raznih sastojaka. Glavni su monociklicni monoterpeni: mentol, koji cini preko 50%, slobodan i esterifikovan sa sircetnom i izovalerijanskom kiselinom, zatim keton menton (preko 10%), mentofuran, cineol, alfa i beta pine i dr …

U malim kolicinama prisutan je i keton (jasmon) vrlo prijatnog mirisa i oslatkog ukusa. Jasmona ima i u etarskom ulju drugih biljaka , npr. iz cvetova narandze. Od njega potice i prijatan miris cvetova jasmina.

Upotreba je najcesce u izradi kozmetickih preparata i u industriji poslastica.