Hong Kong, Kina

FAKULTET TURISTIČKA ATRAKCIJA



Nedavno je u kineskoj prestonici progresa, velelepnom Hong Kongu, otvorena nova zgrada Politehničkog fakulteta čiji je autor Zaha Hadid, trenutno vodeća arhitekta sveta. Ubrzo, ova visokoškolska ustanova postala je turistička atrakcija zahvaljujući još jednom vizionarskom dizajnu najčuvenije žene arhitekte na svetu.



Toranj koji dominira fakultetskim kompleksom visok je 76 metara i glavna je meta foto objektiva turista i ljubitelja moderne arhitekture, a igrom slučaja u njemu je smeštena upravo škola dizajna. Ovaj deo građevine nosi naziv “toranj inovacija” i obuhvata prostor u kojem može da boravi čak 5000 studenata. Sama visoka građevina simbol je skrivene namere da Hong Kong ponovo preuzme titulu vodeće kineske metropole za dizajn.



Poznata arhitekta Zaha Hadid, čije će delo beko masterplan” uskoro biti izgrađeno u Beogradu, a poznato po brojnim negodovanjima jer se nalazi nedaleko od Kalemegdana, izjavila je da je ovaj kineski toranj podignut kao “simulacija novih vizija mogućnosti u budućnosti koje će poštovati istoriju tradicionalnih institucija”.



Toranj sa ostalim fakultetskim zgradama svojom arhitekturom postao je vrlo brzo senzacija, a to što je nedaleko udaljen od popularne stanice Hung Hom omogućilo je brojnim turistima da svoje želje za atraktivnim futurističkim vizurama potraže i u ovakvim akademskim ambijentima.







columbo.

Performing arts center – Abu dabi, UAE



Sasvim sigurno najbolja žena arhitekta današnjice Zaha Hadid podarila je Abu Dabiju veličanstveni futuristički dizajn Centra za moderne i izvođačke umetnosti koji će biti podignut nedaleko od novog Luvra. U njemu će se nalaziti koncertne sale, opera, pozorište i drugi fleksibilni teatri. Planirano je da se ovde izvode najbolje pozorišne predstave na svetu, ali i najmodernije šou izvođačke postavke.





Novi centar biće dom i Akademije scenskih umetnosti, ali i svojevrsni svet zabave na obali mora. Namera arhitekte bila je da objekat podseća na „živi organizam koji se izvija i deformiše pod uticajem pustinjskog vetra”.



Tekst: Columbo,
Photo: Columbo
Archive,
Visit Abu Dhabi.

Heydar Aliyev Centar - Zaha Hadid





Zaha Hadid Architects su dizajnirali Heydar Aliyev centar u Bakuu, Azerbejdžan...
"Heydar Aliyev centar je domaćin različitih kulturnih programa, njegov dizajn je odstupanje od krute i često monumentalne arhitekture bivšeg Sovjetskog Saveza, koji je toliko prisutan u Bakuu, i umesto toga teži da izrazi osećanja i raznolikost kulture Azerbejdžana. Dizajn Centra uspostavlja neprekidan odnos između obližnjeg trga i enterijera. Trg kao površina koja je dostupna svima, uzdiže se i obavija podjednako javni enterijer i definiše niz događaja u okviru prostora.

Oblici, nabori i navoji menjaju ovu površinu da stvore arhitektonski pejzaž koji obavlja mnoštvo funkcija: dočekuje i usmerava posetioce širom centra, zamagljujući konvencionalne razlike između arhitekture i pejzaža, enterijera i eksterijera.

Fluidnost u arhitekturi nije nova u regionu. Neprekidne kaligrafske skripte i obrasci istorijske islamske arhitekture prostiru se od tepiha do zidova, od zidova do plafona, od plafona do kupola, formirajući savršene odnose i zamagljujući razlike između arhitektonskih elemenata i tla na kome se nalaze.

Dizajn Centra oslanja se na ovo istorijsko shvatanjime arhitekture, ne kroz upotrebu mimikrije ili ograničavanje veze sa ikonografijom prošlosti, već sa veoma savremenim tumačenjem."








mojenterijer.rs

Ovo je fenomenalno, tako deluje nestvarno...

Zaha Hadid – arhitekta, umetnica ili modni dizajner?

Odbijanje kompromisa, kao odraz jedinstvenog umetničkog temperamenta, karakteristično je za sve radove Zahe Hadid, a iskoraci koje forme viđene njenim vizionarskim očima prave u oblasti arhitekture, postale su inspiracija brojnim dizajnerima.

Tekst: Biljana Mišić
Foto: Ljubaznošću Zaha Hadid Architects & Steve Double (Zaha’s portrait)
Izvor: magazin "Elle dekor"



Zaha Hadid, prva žena-dobitnik Pritzkerove nagrade za arhitekturu (2004), pripada grupi onih autora koji svojim radom dosledno pomeraju granice arhitekture i urbanog dizajna. Njeni projekti eksperimentišu s potpuno novim prostornim konceptima u težnji za pronalaženjem novih formula arhitekture i dizajna.

Karijera Zahe Hadid nije imala standardni put kojim većina njenih kolega arhitekata uglavnom prođe. Nepristajanje na kompromis, prisutno u svim njenim radovima od početka karijere do danas, odraz je jedinstvenog umetničkog temperamenta, neophodnog za realizovanje jasne, vizionarske i snažne ideje stvaralaštva. Međutim, upravo je ta osobina razlog zbog kojeg je značajan broj njenih radova, naročito tokom ranog perioda, ostao na nivou crteža...

Iako profesija arhitekte podrazumeva stalnu borbu za dokazivanje i uveravanje janovnosti u vrednosti inovativnih ideja i rešenja, Zaha Hadid je morala kroz tu borbu da prođe češće i intenzivnije od svojih kolega. Rođena je u Bagdadu 1950. Tamo je i odrasla u porodici intelektualaca, koja je igrala vodeću ulogu u političkom životu Iraka tokom ’50-ih godina. Irak njenog detinjstva bio je liberalna, sekularna, zapadno orijentisana država, s brzim rastom ekonomije. Iako je model uloge žene u liberalnom Iraku bio veoma izražen, u arhitekturi to nije bio slučaj: i dalje je to bila isključivo muška profesija. Nakon što je diplomirala na Američkom univerzitetu u Bagdadu, Hadidova odlučuje da napravi svoj prvi veliki korak ka arhitekturi: 1972. upisala je Architectural Association u Londonu.

Architectural Association (AA)’70-ih godina prošlog veka bilo je savršeno mesto za školovanje ambicioznih i nezavisnih budućih arhitekata. Pod rukovodstvom Alvina Boyarskog, okupilo je vodeće arhitekate – studenate i nastavnike – među kojima su i neki od najpoznatijih stvaralaca tog vremena: Rem Koolhas, Daniel Libeskind, Will Alsop i Bernard Tschumi. U vreme kada je u arhitekturi modernizam slabio, pod snažnim uticajima istorijskog post-modernizma i konzervativizma, teoretičari s AA zastupali su potpuno suprotne ideje. Odbacujući utopijske projekte takozvanog „prvog“ modernizma, okreću se traženju novog modernizma, zasnovanog na idejama o istorijskom i civilizacijskom identitetu.

U ovoj fazi, obrazovanje Zahe Hadid bilo je pod snažnim uticajem Rem Koolhaasa, koji ju je opisivao kao „planetu u svojoj sopstvenoj orbiti“. Već svojim prvim radovima ona je pokazala želju da razvija sopstvene ideje neomodernističke arhitekture, u okviru kojih se vraćala korenima modernizma u konstruktivizmu i suprematizmu. To potvrđuje i naziv njenog diplomskog rada „Malevich’s Tectonik“, koji predstavlja omaž Kazimiru Maljeviču, jednom od najznačajnijih ruskih umetnika XX veka i osnivaču suprematizma (avangardni umetnički pokret usredsređen na osnovne geometrijske forme – prvenstveno na krug i kvadrat – nastao u Rusiji 1915. godine). Već ovim projektom Hadidova nagoveštava da njen rad neće ostati isključivo u oblasti arhitekture i graditeljstva. Zadiranje u oblast umetnosti, mode, nauke i tehnologije suštinski će obeležiti njeno celokupno stvaralaštvo naredne tri decenije.



Mnogi teoretičari njen rad karakterišu kao barokni modernizam. Kao što su barokni arhitekti, poput Borominija, zamenili renesansni koncept perspektivne arhitekture idejom o uzvišenom pokrenutom prostoru, tako Zaha Hadid svojim projektima razbija formalizam modernizma i pronalazi način da se odvoji od dominirajuće post-Bauhaus estetike. Rušenjem osnovnih postulata arhitekture – zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla – ona dolazi do arhitektonskog minimuma, iz kojeg, ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara „novi fluidni način prostornosti“. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geomerijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života.

Stvaranjem formi koje kontinuirano menjaju svoj oblik, Hadidova nas uvodi u jedan novi svet prostornosti, oslobođen simboličkog opterećenja. Ona nema potrebu da obrazlaže svoje forme uvodeći ih u poznati svet opipljivih pojmova. Umesto toga, svojim prostorima dopušta da govore sami za sebe. Njena opsesija senkama i dvoznačnošću ima snažno utemeljenje u islamskoj arhtektonskoj tradiciji, dok fluidnost i otvoreni karakter formi predstavljaju odgovor na savremene potrebe življenja. Upravo ta veza s drugim disciplinama i svakodnevnim životom razlog su što je Zaha bila pozvana da učestvuje na brojnim izložbama savremenog dizajna, kao i da sarađuje s vodećim autorima u oblasti mode i umetnosti. Njen rad na izložbi „Deconstructivist Architecture“ (MoMa, NY), predstavljen impresionističkim, apstraktnim crtežom, pokazuje težnju da slikama prenese „osećajnost radikalnih fluidnih prostora koja ne može da se dočara klasičnim arhitektonskim crtežom“.

Iskoraci koje forme viđene njenim vizionarskim očima prave u oblasti arhitekture postali su inspiracija brojnim dizajnerima. Tako je Karl Lagerfeld naručio od Zahe Hadid projekat inspirisan čuvenom „Chanel“ ženskom torbicom iz 1955, koji bi trebalo da, kao prenosiva struktura, promoviše „Chanel“ proizvode širom sveta. Mobilni izložbeni paviljon, koji se sastoji iz kontinuiranih lučnih elemenata, izražava poptuno nove geometrije i kvalitete arhitekture i dizajna. Upravo tu skulpturalnu vrednost paviljona, Lagerfeld je definisao „kreacijom zadivljujuće imaginacije njenog autora“.



Saradnja sa različitim modnim kućama stvorila je za Zahu Hadid mogućnost da svoje ideje o prostoru izrazi kroz različite medije. U saradnji sa brazilskom firmom za izradu obuće Melissa, Zaha Hadid dizajnirala je jedinstveni par cipela „bez šavova“, čiji je oblik baziran na fluidnim organskim konturama ljudskog tela i evocira potrebu stalne transformacije i pokreta. Saradnja Hadidove na Lacost footwear projektu za kolekciju proleće/leto 2009 započela je izradom digitalne verzije čuvenog logoa, koji je potom prenet na strukturu dinamične fluidne mreže. Još jednu interpretaciju čistog arhitektonskog jezika predstavljaju jedinstveni komadi Celeste nakita koji je Zaha dizajnirala za kuću Swarovski.

Interakcije s modnim stvaralaštvom Zaha Hadid još jednom je potvrdila instalacijom u londonskoj „Serpentine“ galeriji. Organska forma skultpure predstavlja odjek ideja koje Hadidova razvija u svojim arhitektonskim projektima, ali pokazuje i jasno oslanjanje na tehnike i tendencije modnog oblikovanja vodećih svetskih dizajnera. Zato je upravo ovo delo jedne od najintrigantnijih umetnica današnjice idealan trenutak za postavljanje čuvenog retoričkog pitanja: šta je starije – arhitektura, umetnost ili moda?


B92.

Novo doba: Zaha Hadid, vizionar XXI veka




ZHA -Galaxy SOHO
photo by Iwan Baan

Novo doba donosi nam razna iznenađenja i dostignuća. Nauka, tehnologija, umetnost, sve ide u pravcu novog otkrivanja čoveka, njegovih mogućnosti i proširivanju vidika i znanja. Ipak, čini nam se da dizajn i arhitektura prednjače u svom razvoju, u upotrebi novih oblika, materijala, boja i veličina. Arhitektura je opipljiva, vidljiva i zavodljiva. I ne možemo a da je ne primetimo.

Kada je primetimo, uglavnom ostanemo bez reči i bez daha. Da li je moguće da je to napravila ljudska ruka? Do skoro smo takve koncepte viđali samo u futurističkim filmovima, pa i to se činilo prilično naivnim. Danas je arhitektura pre svega umetnička disciplina, koja preslikava prirodu na čelik, staklo, metal i mnoge nove materijale, pa tek onda inženjerska, tehnička disciplina. Arhitektura je postala neodoljiva i apsolutno fascinantna. Kao što je renesansa imala svoje sjajne slikare i vajare, XXI vek dobio je, već na samom početku, svoje vrhunske umetnike arhitekte, koji se hrabro upuštaju u nešto potpuno novo, zapanjujuće i nestvarno.

Ovakav arhitekta je i proslavljena Zaha Hadid, dobitnica prestižne Prickerove nagrade, takozvanog Nobela u arhitekturi. Možda i zbog toga što je odrasla u Bagdadu, Zaha Hadid je naučila kako da se izbori za svoje ideje i ostane beskompromisna u onome što želi da postigne u urbanim pejzažima koje stvara. Njeni projekti su svedočanstva velikog talenta ali i pravac koji uspostavlja arhitektura novog doba.

Dela Zahe Hadid, zaobljene, fluidne građevine, avangardan pristup i novo približavanje prirodi, a opet geometrija i koordinatni sistem u osnovi svega, postaju deo urbanog pejzaža širom sveta. Posle opere u Pekingu, stadiona u Tokiju, nekoliko muzeja (Sinsinati, Kopenhagen, Rim, Glazgov, Mičigen…) nedavno smo čuli i da postoji mogućnost da u skoroj budućnosti i u Beogradu uživamo u jednom projektu Zahe Hadid.



Zaha Hadid
by Simone Cecchetti

Zaha Hadid rođena je u Bagdadu i odrasla je u intelektualnoj porodici. Jedna poseta arheološkim ostacima sumerske kulture na jugu Iraka, petnaestogodišnju Zahu zauvek je zainteresovala za arhitekturu. Diplomirala je matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu u Libanu, a onda se preselila u London na studije arhitekture. Do 1977. godine je diplomirala i počela da radi u arhitektonskom studiju jednog od svojih profesora Rema Kolhasa. Svoj studio je otvorila 1980. godine, ali početak je bio težak. Njene ideje o novoj upotrebi oblika i prostora ostajale su zapisivane u njenim beležnicama, ponekad objavljivane i u časopisima. Zaha Hadid je u to vreme predavala na Architecural Association u Londonu, počela da učestvuje u arhitektonskim projektima. Njen projekat za “Top Peak”, u Hong Kongu osvojio je prvu nagradu ali nikada nije izveden. Prvi projekat Zahe Hadid – “Vitra”, vatrogasna stanica u Nemačkoj, izvedena je tek deset godina posle nastanka. I drugi projekti teško su se probijali do nagrada ili ostvarenja. Neki su naknadno odbijani, sa objašnjenjem da nisu jasni, ali je Zaha Hadid nastavljala dalje sa istraživanjem mogućnosti arhitekture. Malo po malo, nastajali su nezaboravni projekti koji su, uprkos kritikama da su teško izvodljivi i nemogući, sigurnim koracima, Zahu Hadid ustoličili kao kraljicu arhitekture 21. veka i digitalne ere. Poslednjih desetak godina, Zaha Hadid predaje arhitekturu na prestižnim univerzitetima kao što su Harvard, Ohajo, Ilinois, Beč. Danas studio “Zaha Hadid arhitekte” broji oko 350 zaposlenih, rade na mnogim stranama sveta, Zaha Hadid je osvojila mnoge prestižne arhitektonske nagrade, 2004. godine postala je i prva žena nosilac Prickerove nagrade, a 2011. i čuvene RIBA nagrade.



ZHA -Riverside Museum, Glazgow
Photo by Iwan Baan

Svi novi projekti imaju i jaku ekološku motivisanost. “Zelena arhitektura” Zahe Hadid osmišljena je tako da se koriste ne samo prirodni oblici već i resursi – sunčeva svetlost, kišnica, ekonomična ventilacija, ekološki materijali.



ZHA – Guangzou Opera
photo by Iwan Baan

Ipak, ono što fascinira je sam izgled građevina i način na koji Zaha Hadid i njen studio mogu i uspevaju da promene kompletan pejzaž. Kompleks Galaxy SOHO u Pekingu, Guangzou opera, Univerzitet u Tokiju ili MAXXI – Muzej umetnosti XXI veka u Rimu, ali isto tako i projekti poput kuće za Naomi Kempbel, dizajn obuće za Pumu, ili Akademija Evelin Grejs, pokazuju u kolikoj meri Zaha Hadid pomera granice arhitekture i dizajna. Gledajući idejna rešenja i građevine Zahe Hadid, možemo sa sigurnošću reći da je budućnost već počela.