Lekovite gljive - pečurke

Lekovite gljive - pečurke

Dokazano je da lekovite pečurke u visokom procentu utiču na povećanje imuniteta, jer podstiču produkciju interferona u ljudskom organizmu, zatim interleukina 1 i interleukina 2, a preko njih makrofaga, velikih čelija-ubica tumora.

Lekovite pečurke imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, štite ljudski organizam od jonizujućeg zračenja i imaju niz drugih pozitivnih učinaka na rad svih organa. čiste jetru, bubrege, krvne sudove, učestvuju u regeneraciji bronhijalnog epitela, pomažu u lečenju šećerne bolesti, reume i arterioskleroze.

Doktrina orijentalne medicine se zasniva na uspostavljanju ravnoteže izmedu prirode i ljudskog organizma. Deluje se na jačanje zdravih delova organizma, koji zatim započinju borbu protivu bolesti. Uspostavljajući ponovo izgubljenu prirodnu ravnotežu, čovek dobija bitku i sa najopakijim bolestima današnjice.


Lisičarka
Reiši
Trud - Kresivna guba
Judino uvo
Ćuranov rep
Maitake - Zec gljiva
Puhara
Bukovača
Šii take
Agaricus blazei Murill
Polyporus umbellatus
Coprinus comatus
Hericium erinaceus
Cordyceps sinensis


Daleki Istok je oblast u kojoj se tradicija korišćenja pečurki u ishrani i lečenju proteže hiljade godina unazad. Zato su i istraživanja o njihovoj lekovitosti najviše rađena u institutima, laboratorijama i na klinikama Japana i Kine. Zapadna civilizacija tek poslednjih decenija dvadesetog veka počinje da otkriva ovaj čudesni svet. U Kini, Japanu, Americi, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, prave se lekovi na bazi plodnih tela, spora i samoga micelijuma. Nažalost, kod nas se o ovim alternativnim metodama lečenja relativno malo zna. Pa ipak, i kod nas su počeli da se pojavljuju prvi preparati na bazi gljiva.

TravariSrbije

LISIČARKA
Cantharellus cibarius

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naučno ime ove gljive "cibarius" potiče iz latinskog jezika i znači "dobra za jelo". Ima izgled zvrka i oblik punog levka. Pored toga što je delikatesna, ona je i lekovita. Sadrži osam esencijalnih aminokiselina i vitamin A. 
U tradicionalnoj medicini Japana i Kine koristi se u lečenju noćnog slepila, upale očiju (oftalmije) i suve kože. Može sigurno povećati otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta.
Istraživanja obavljena na miševima pokazala su da alkoholni rastvor spora može zaustaviti rast sarkoma 180.
Ako dobro poznajete ovu pečurku boje žumanceta jajeta, možete je sa zadovoljstvom brati i pripremati kao gulaš, sa povrćem, pre svega pirinčem, a takođe je možete i sušiti ili ostaviti u marinadu.
Svugde u svetu ova gljiva je na jelovnicima ekskluzivnih restorana i može se kupiti u prodavnicama u svežem ili suvom stanju.

REIŠI - REISHI
Ganoderma lucidum

[You must be registered and logged in to see this image.]

Reiši - Ganoderma lucidum, je sigurno najpoznatija lekovita gljiva Dalekog istoka. U Kini i Japanu je upotrebljavaju oko 4000 godina. U Japanu je zovu Reiši, u Kini Lingći, kod nas nema ime. Stanovnik je naših šuma, uglavnom hrastovih. Drvenasta je i zbog toga se ne koristi za klasično pripremanje jela, već za spravljanje čajeva, tinktura ili supa. Reiši ima veliki broj razlicitih lekovitih komponenti, kao što su polisaharidi, alkaloidi, steroidi, triterpeni, nukleotidi… Sadrži i proteine, aminokiseline, vitamine, minerale i oligoelemente.

Polisaharidi iz reiši zaustavljaju rast tumora i to je njeno najznačajnije lekovito dejstvo.

Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a bitni su i za smanjenje nivoa šećera u krvi. Drugi lekoviti sastojci smanjuju krvni pritisak, holesterol u krvi i zaustavljaju stvaranje krvnih ugrušaka. Različiti polisaharidi su bitni i za lečenje neurastenije, nesanice, hroničnog hepatitisa, bolesti bubrega, koronarnih i srčanih bolesti, hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takođe sprečavaju oštećenja jetre od štetnih metaboličkih produkata. Reiši ima i izrazito antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa se koristi i kao prirodni antibiotik.

U ispitivanjima je dokazana izuzetno mala toksičnost i alergija na ovu gljivu, a i to samo u slučajevima dugotrajnog i neprekidnog korišćenja.

U svetu, fabrike lekova, od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije, tablete, sirupe i praškove, a makrobiotičari je koriste u ishrani kao čaj.

PRIPREMA I KONZUMIRANJE:

Mogu se koristiti ucelo ili kao listići za spremanje čaja ili supe. Reishi gljive se mogu naći u prahu (tablete) i kao visokokoncentrovani ekstrakt za pomoć već obolelim osobama.

Savetuje se upotreba sa vitaminom C. Ukoliko se koristi kao čaj obavezno koristiti limun, a ako je i u tom slučaju jako gorko onda čaj zasladiti medom. Šecer nipošto ne koristiti kao zaslađivač!

TRUD - KRESIVNA GUBA

Fomes fomentarius


[You must be registered and logged in to see this image.]

Kresivna guba je gljiva za koju je čovek znao od davnina. Otkrivena je u iskopinama starim 8000 godina u Jorkširu, u Engleskoj. Neki primerci su pronađeni prilepljeni uz stablo, u drugim slučajevima gljiva je otkrivena u grumenu pirita-rude gvožda i kremena. Kuvanjem, ona postaje meka, pa se može koristiti za pravljenje šalitre ili upaljača za stare puške.

Ono zbog čega trud ubrajamo u lekovite gljive, je sadržaj ergosterola , fungisterola i izoergosterola u masnoj frakciji.

Sposobna je i da sintetizuje male količine prostaglandina iz linolenske i arahidoične kiseline.

Laboratorijska istraživanja o lekovitosti truda sprovedena su u Japanu na laboratorijskim životinjama (miševima).

Vodeni ekstrakt sporofora ove gljive uspeo je da zaustavi rast sarkoma 180 kod 80% laboratorijskih miševa, a lignin iz ove gljive zaustavlja rast herpes simplex-a . Polisaharid iz truda, izolovan iz kulture micelijuma, dokazao je zaustavljanje rasta tumora kod miševa. Mada ne postoje humane kliničke studije, ima mnogo podataka o korišćenju ove gljive u tradicionalnoj medicini.

Kresivna guba je neznatno gorka i blaga gljiva. Preporučuje se kod zastoja varenja. Indijanci u Britanskoj Kolumbiji i državi Vašington koriste ovu gljivu za lečenje reumatizma. Oni delove ove gljive, pošto je usitne i omekšaju, izmešaju sa pljuvačkom, stave oko obolelog mesta i zapale. Isti preparat Indijanci koriste i za lečenje upale zglobova. U Kini ovu gljivu koriste protiv lošeg varenja, ali i za lečenje tumora jednjaka, želuca i materice. U Evropi je namenjena spoljnoj upotrebi, za zaustavljanje krvarenja, kod manjih rana.

Trud se može koristiti i u vidu dekokta. Gljivu usitnimo, izmerimo 10-15gr, stavimo u porcelanski sud, prelijemo sa malo prokuvane vode, zatim je malo izgnječimo. Prebacimo je zatim u posudu u kojoj će se kuvati i prelijemo ostatkom prokuvane i ohlađene vode. Zagrevamo je u parnom kupatilu do 90 stepeni Celzijusa, i na toj temperaturi je kuvamo narednih 30minuta uz češce mešanje. Još vruće treba procediti, a pije se potpuno hladno. Doza za pripremanje dekokta je 3-5gr suve gljive na 100ml vode. Pije se po jedna kafena šoljica, nezaslađeno!

JUDAE - JUDINO UVO

[You must be registered and logged in to see this image.]

Među lekovitim gljivama koje rastu kod nas, jedna od vrlo čestih je Auricularia auricula - judae, Judino ili šumsko uvo. Ova želatinozna gljiva raste najčešće u šumi na starom drveću zove. Plodno telo joj je baršunasto, sivo do crvenkasto-smeđe boje, oblika uva, u početku je kašasta, kasnije se otvori.

Upotrebljava se u Kini preko 1000 godina kao jestiva gljiva, a u tradicionalnoj medicini kao lekovita. Ova gljiva ima možda najjače lekovito dejstvo na krvne sudove.

Koristi se za poboljšanje protoka krvi i lečenje krvarenja iz hemoroida, materice, zatim kod krvavih stolica i dizenterije. Primenjuje se kao imunotonik, kod lečenja visokog nivoa holesterola i triglicerida, kao zaštita od radioaktivnog zračenja, a takode i kao protivuotrov kod trovanja pečurkama. Značajno je i njeno dejstvo na poboljšanje fizičke i mentalne aktivnosti.

Judino uvo ima i hranljivu vrednost kroz značajan sadržaj belančevina, ugljenih hidrata, minerala (kalcijuma, fosfora, gvožđa), a polisaharidi su nasioci njegovih lekovitih osobina. Ukus mu je blag, neutralan, slatkast. Koristi se za pripremanje supa i čaja.

Za razliku od drugih lekovitih gljiva, Judino uvo se mora koristiti u vrlo malim količinama. Dozvoljeno je 150gr svežih ili 15gr suvih nedeljno. Judino uvo ima i kontraindikacije. Ne smeju ga koristiti trudnice, dojilje i žene koje žele da zatrudne. Takode se ne preporučuje osobama koje imaju krvarenja iz materice ili anusa nepoznatog porekla. Zabeležen je i slučaj "solarnog dermatitisa" kod osobe koja je pojela 250gr sveže gljive, pa je preporučljivo ne izlagati se suncu u vreme korišćenja ovih gljiva, a naročito ako su one deo terapije. To pokazuje, da ovu, izuzetnu lekovitu gljivu jakog dejstva, treba koristiti u malim količinama, vrlo oprezno i uz savet lekara-makrobiotičara, ako se radi o lečenju. I kod korišćenja u ishrani treba poštovati data ograničenja, da bi se izbegle neželjene posledice.

Napraviti lekovitu pastu od suve gljive samlevene u prah i prokuvane i ohlađene vode. Staviti na čistu gazu i priviti na hemoroide. Menjati gazu sa pastom 2 puta dnevno.

 

Ušpinujte 1kg šećera, 2dl vode i sok od jednog limuna. Tome dodajte dve šake judinih ušiju, koje ste prethodno blanširali 5 minuta. Prokuvajte zajedno gljive i šećer još 10 minuta skidajući penu. Prekrijte vlažnom krpom dok se ne ohladi, a onda sipajte u tegle. Dovoljno je pojesti samo jednu kašičicu ove poslastice dnevno.