Tradicionalna kineska medicina

Još pre 3.000 godina kineska medicina imala je iskustva sa primenom lekova biljnog porekla, a najstarija sistematizovana farmakopeja potiče iz VII veka. Tradicionalna kineska medicina obuhvata uglavnom akupunkturu, herbalnu medicinu, prirodnu ishranu bez toksina, a uključuje i vežbanje, čist vazduh, masažu, dovoljno opuštanja i pozitivno razmišljanje, što bi se moglo usvojiti i kao savremen koncept očuvanja zdravlja



Tekst: mr ph. spec. Verica Dugan
Izvor: Specijalizovani časopis za apotekarstvo "Farmakon"

Tradicionalna kineska medicina (TKM) jeste najstariji u kontinuitetu praktikovani naučni medicinski sistem u svetu. To nije narodna medicina niti nadrilekarstvo, već složen i precizan sistem zdravstvene zaštite koji je ozvaničila i Svetska zdravstvena organizacija, prema čijim je podacima to i najzastupljeniji metod lečenja u svetu, iza kojeg slede homeopatija, fitofarmacija, pa tek onda klasična zapadna medicina.

Pojam kineske medicine je opšti naziv za sve medicine raznih nacionalnosti u Kini, uključujući i hansku, tibetantsku, mongolsku i ujgursku nacionalnost. Od njih medicina hanske nacionalnosti ima najveći uticaj u Kini i svetu, jer hanska nacionalnost ima najdužu i najrazvijeniju kulturu. U 19. veku zapadna medicina počela je da se širi, i da bi se napravila razlika, hanska medicina nazvana je kineskom, to jest tradicionalnom kineskom medicinom. O kineskoj medicini izdato je više od hiljadu knjiga u kojima se opisuje preko 5.000 lekova biljnog porekla. Tradicionalna kineska medicina obuhvata uglavnom akupunkturu, herbalnu medicinu, prirodnu ishranu bez toksina, a uključuje i vežbanje, čist vazduh, masažu, dovoljno opuštanja i pozitivno razmišljanje, što bi se moglo usvojiti i kao savremen koncept očuvanja zdravlja.

Osnovni principi i pojmovi u TKM



Ponikla na osnovama taoističke filozofije, kineska medicina ljudsko telo vidi kao mali univerzum sa nizom međusobno povezanih sistema koji, kada su u ravnoteži (harmoniji), održavaju zdravo funkcionisanje ljudskog organizma. Bolesti nastaju usled neravnoteže jina i janga u organizmu, dve energije koje se stalno menjaju pretapajući se jedna u drugu, čineći celinu zvanu tao.

Praćenjem dešavanja u prirodi, drevni Kinezi pokušali su da razumeju zakone života i energije ći (Qi), koja stvara život, koja je nevidljiva i nečujna, a nalazi se svuda. Jin i jang zapravo su dva pola te energije. Predstavljaju suprotnosti, ali su nerazdvojni. Konstantno su u pokretu i sve vreme se izmenjuju. U organizmu se protok tih energija obavlja preko meridijana (komunikacionih kanala), a strujanje energije odigrava se po određenom lancu tačaka na telu koje su međusobno povezane i poređane u vertikalnim linijama. Svaki organ ili organska funkcija ima svoj meridijan. Obeležavaju se rimskim brojevima i ukupno ih ima XIV.



Interakcija jina i janga reflektuje se u danu i noći, u pozitivnom i negativnom, aktivnom i pasivnom, brzom i sporom, muškom i ženskom, vrućem i hladnom… Jedno bez drugoga ne postoji. Jin i jang su dva osnovna oblika energije ći. Interakcija između jina i janga opisuje pet faza energije ili, drugim rečima, pet elemenata.

Stari Kinezi smatrali su da je ceo univerzum i sve u ljudskom biću i oko njega podložno uticaju pet elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal i voda), kao i ravnoteži jina i janga, čiji se poremećaji odražavaju na ljudsko zdravlje.

Taoistička teorija i filozofija prostiru se na sva polja rada i života Kineza. Tako, svoje mesto nalaze i u polju medicine objašnjavajući fiziološke aktivnosti i patološke promene u ljudskom telu i služeći kao vodič kliničkom tretmanu na osnovu diferencijacije različitih sindroma. Te teorije postale su važna komponenta kineske tradicionalne medicine.

Tradicionalna kineska medicina u farmaciji



Ono što je za nas, kao farmaceute, najznačajniji aspekt TKM svakako su kineski herbalni lekovi, koji se koriste kako za sprečavanje tako i za lečenje bolesti. To su lekovi spravljeni uglavnom od prirodnih lekovitih sastojaka i njihovih prerađevina biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. Otkrivanje i primena kineskih herbalnih lekova imaju dalekosežnu istoriju i tradiciju vrednu pažnje. Još pre 3.000 godina kineska medicina imala je iskustva sa primenom lekova biljnog porekla, a najstarija sistematizovana farmakopeja potiče iz VII veka.

Od proglašenja nove Kine 1949. mnogi istraživači su radili na raznim poljima kao što su botanika, analitika lekova, hemija, farmakologija i klinička medicina. Ta istraživanja ponudila su naučnu osnovu za identifikovanje izvora i autentičnosti herbalnih lekova, a takođe i njihovog delovanja. Kasnije je bilo pokrenuto istraživanje izvora lekovitih sastojaka širom zemlje. Na toj osnovi je 1961. godine sastavljena farmakopejska knjiga Džongjaodži (Zhong Yao Zhi). Godine 1977. publikovana je Farmakopeja herbalnih lekova koja je stavila u registar rekordnih 5.767 vrsta tih lekova. Štampane su brojne stručne knjige, traktati, novine i časopisi o kineskoj medicini. Stvorene su naučne institucije, prosvetne ustanove i fabrike kineskih herbalnih lekova.

Kineska medicina u Srbiji



Ljiljana Stefanović je akupunkturolog i jedini magistar kineske medicine ne samo u Srbiji već i u regionu. Školovala se u Americi, gde već 35 godina postoje studije kineske medicine, uključujući i magistarski i doktorski program. Zvanje magistra stekla je na Northwestern Health Sciences Uneversity u Minesoti, a praktikovanjem TKM bavi se u Americi, Srbiji i Sloveniji. Da bi svake druge godine mogla da stekne uslov za obnavljanje licence stečene u SAD-u, dalju kontinuiranu edukaciju uglavnom obavlja na međunarodnim kongresima ili seminarima u Americi i Evropi.

– TKM je zaista velika oblast, čitava nauka, da bi se mogla ukratko opisati. Dijagnoza se postavlja „čitanjem“ pulsa, pregledom jezika i razgovorom sa pacijentom, radi prikupljanja informacija o drugim znacima i simptomima i analiziranja statusa ćija, energetskog sistema tela. Pacijent se obavezno obavesti o dijagnozi i uzroku nastanka promene. Zatim se odluči o tipu terapije i popuni upitnik o pacijentu, koji se prilaže u njegov karton – kaže Ljiljana Stefanović.

Prema rečima naše sagovornice, u Americi ljudi dolaze preventivno, a u Srbiji najčešće na kraju, kada su isprobali sve mogućnosti i kada je često reč o već ozbiljnim poremećajima zdravlja.

– Iako u najvećem broju slučajeva postoji rešenje, treba naglasiti da hronični bolesnici ipak bolje reaguju na terapije Dalekog istoka. Kažem bolesnici, jer je važno istaći da kineska medicina leči čoveka, za razliku od zapadne medicine, koja leči dijagnozu. Kineska filozofija lečenja umnogome se razlikuje od zapadne, ali to ne znači da se one ne mogu kombinovati. U Kini, na primer, pacijent lečen u bolnici biva podvrgnut i tretmanu TKM, a brojna istraživanja potvrđuju znatno bolju uspešnost i ishod terapije kombinovanim metodama lečenja nego lečenjem samo zapadnom medicinom. O lekovitim biljkama, što je farmaceutima interesantnije, pisala sam u članku Mudrost koja se može popiti – objašnjava Stefanovićeva.

Ljiljana Stefanović u jednom od svojih članaka, između ostalog, kaže: „Svrha ovog članka nije u tome da veliča jednu vrstu načina lečenja, a da umanjuje drugu. Zapadna medicina ima mnogo prednosti kao i tradicionalna kineska medicina. Obema je cilj da pomognu pacijentu da stigne do ozdravljenja. Čovekovo telo je neverovatno čudo prirode koje možemo sagledati iz različitih uglova i svaki pacijent treba da odabere ono što sam smatra da je najbolje, ali tek onda kada je svestan svih rizika koje različite vrste lečenja donose. Na kraju, svako je sam odgovoran za svoje zdravlje, a lekar je tu kao učitelj koji ima obavezu da pacijenta uputi na najbolji put.“

Privatna praksa Petrović osnovana je 1991. godine sa ciljem da se bavi prevencijom, ranom dijagnostikom i bezbolnom terapijom. Vlasnici i osnivači su dr Dušanka – Šana Petrović, neuropsihijatar i akupunkturolog, i dr Đorđe Petrović, spec. medicine rada i sportski lekar čije su specijalnosti omogućile integrativni pristup u dijagnostici i terapiji poremećaja i bolesti.

– Moderne ordinacije opremljene komjuterizovanim dijagnostičkim aparatima i biostimulativnim laserima, ranom i brzom dijagnostikom i bezbolnom terapijom rešavaju probleme glavobolje, bolnih stanja različitog porekla, oporavak nakon povreda i oštećenja i omogućavaju prevenciju i lečenje endokrinih i imunoloških poremećaja stimulišući organizam da proizvodi supstance za izlečenje. U dijagnostici koristim bezbolnu metodu ranog otkrivanja poremećaja i bolesti merenjem otpora na akupunkturnim tačkama uha, a terapiju sprovodim bezbolno laserakupunkturom i laserbiostimulacijom. Na taj način mogu da se dijagnostikuju i leče: glavobolje, vrtoglavice, spondiloza, artroza, pareza i paraliza nerava, alergije, hormonski poremećaji, sterilitet, psihosomatske bolesti, a pre svega organizam se može stimulisati za očuvanje zdravlja – kaže za Farmakon dr Dušanka – Sana Petrović.

Dr Vesna Marinković-Mičić, predsednica udruženja akupunkturologa Srbije, koje postoji od 1993. godine, za Farmakon objašnjava koliko se dugo bavi kineskom medicinom i šta sve u praksi primenjuje.

– Kinesku medicinu primenjujem najduže kod nas. Pre otvaranja privatne ordinacije radila sam na Vojnomedicinskoj akademiji kao anesteziolog i akupunkturolog. Pacijenti su redovno dolazili na terapiju akupunkturom i država im je plaćala – kaže dr Vesna Marinković-Mičić.

Naša sagovornica ima svoju ordinaciju Vitalis koja postoji od 1990. godine i ujedno je i prva privatna praksa, to jest prvi Centar za tradicionalnu i modernu medicinu i estetiku. U ordinaciji Vitalis primenjuje se akupunktura 21. veka, to jest laserska akupunktura sa višemlaznim laserima.

– Istovremenom laserskom stimulacijom većeg broja neophodnih akupunkturnih tačaka postižemo holistički efekat. Taj postupak je aseptičan, bezbolan i dobar i za decu i za rekonvalescente i za ljude koji se plaše igle. Sam laserski zrak daje efekat biostimulacije – objašnjava dr Marinković-Mičić.

Centar Vitalis ima i ogranak proizvodnje dijetetskih preparata koji su zasnovani na principima kineske tradicije.

– Proizvodimo dijetetske preparate Yin i Yang koji ostvaruju efekte po principima kineske tradicije. Preparat Yin blagotvorno deluje na YANG organe (želudac, debelo i tanko crevo, žučna kesa) i uopšte smirujuće na čitav organizam, poput prirodnog sedativa. Yang eliksir smiruje YIN organe (srce, pluća, mozak, materica, bubrezi, jetra i drugi) i podiže tonus, popravlja raspoloženje, daje optimizam, pa ga preporučujem depresivnim osobama – dodaje Mičićeva.

Zakonska regulativa u Srbiji

Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Službeni glasnik 119/2007 od 14. 12. 2007), u metode dijagnostike i lečenja pored ostalog uvrštene su i tradicionalna kineska medicina i akupunktura sa srodnim tehnikama. Taj pravilnik utvrđuje i bliže uslove u pogledu kadra, prostorija, opreme, lekova i medicinskih sredstava. Tako se dozvoljava da zdravstvena ustanova i privatna praksa mogu imati tradicionalne kineske lekove i preparate u količini potrebnoj za petodnevnu potrošnju.

Za bavljenje akupunkturom, u pogledu opreme, potrebno je: pokretno svetlo ili lampa, setovi akupunkturnih igala za jednokratnu upotrebu, biohazardni kontejner (za odlaganje igala) i krevet sa papirnim čaršavima za jednokratnu upotrebu.

Prema rečima Vinke Kojadinović, rukovodioca grupe za praćenje rada i unapređenja zdravstvene službe u Ministarstvu zdravlja, ta ustanova do sada je izdala 33 dozvole za akupunkturu, od kojih šest zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini, a ostale privatnim ordinacijama i zdravstvenim radnicima.


B92

Tradicionalna kineska medicina



Tradicionalnu kinesku medicinu, najstariju medicinsku granu koja se još uvek primenjuje, prvenstveno zanima način na koji funkcioniše živi organizam.
Čovek se posmatra kao energetski sklop između neba i zemlje. U svim živim bićima posebnim putevima teče životna energija. Postoje različiti oblici životne energije. Energetski protok u telu mora biti slobodan, u protivnom nastaju blokade koje prouzrokuju različite oblike bolesti. Upravo činjenica da je životna energija bez oblika i da je nevidljiva, pripadnicima zapadne kulture znatno otežava shvatanje tog vida medicine. Zapadna medicina utemeljena je na materijalnom shvatanju bolesti, za razliku od istočne medicine koja se temelji na energetskom shvatanju.kinmed
Jedno od osnovnih načela kineske medicine je teorija o Jinu i Jangu. Sve stvari i pojave u sebi sadrže bar malo suprotnosti, čineći usprkos tome skladnu celinu. Na taj način razvio se ceo sastav pripadnosti Jinu ili Jangu, uključujući i ljudsko telo. Tako su na primer dan, toplina, aktivnost, muškost- Jang, a noć, hladnoća, smirenost, ženstvenost- Jin. U tom kontekstu i ljudsko telo se može posmatrati kao složena igra suprotnosti koju treba zadržati u ravnoteži. Ukoliko se ta ravnoteža ozbiljno poremeti, čovek se razboli. Razvijaju se simptomi koji ukazuju na različite oblike disbalansa Jina i Janga. Dok živimo, odvija se zatvoren proces pretvaranja i prožimanja. U času smrti taj proces se prekida, dolazi do razdvajanja Jina i Janga i čovek umire.

Tokom razvoja kineske medicine učenju je dodat i sastav od pet elemenata, a to su drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Tako su svi organi u ljudskom telu svrstani ne samo prema Jin-Jangu, već i prema pripadnosti određenom elementu, odnosno funkcionalnom području.


U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji poseban pristup pacijentu koji se zasniva na posmatranju, slušanju, ispitivanju i dodirivanju. Puls se pipa na zglobovima obe ruke u šest položaja, pa se pritom procjenjuju njegova dubina, brzina, snaga i kvalitet. Prilikom pregleda kontroliše se i jezik kako bi se utvrdila njegova veličina, boja i oblik, kao i kvalitet i boja naslaga na jeziku. Posmatra se i lokalizacija tih naslaga jer je poznato da svaki deo jezika odgovara određenom području u telu. Na donjoj strani jezika posmatraju se jezične vene. Bolesti se svrstavaju na osnovu osam principa, toplo-hladno, površinsko-duboko, manjak-višak energije, ali i pripadnost Jinu ili Jangu. Pored toga razlikujemo i unutrašnje, neutralne i spoljne faktore koji mogu prouzrokovati bolest. Unutrašnje faktore možemo poistovetiti sa emocijama. Dobro je poznato koliko stres, briga ili žalost mogu uticati na naše zdravlje. Neutralni faktori najčešće predstavljaju neumerenost u konzumiranju hrane, kao i zlouporabu alkohola i droga. Spoljni faktori su vrlo izraženi, jer se odnose na uticaj vetra, hladnoće, vlage ili vrućine na naše telo.
Pacijentu se uzima i detaljna anamneza, uzimajući u obzir i sve dosadašnje lekarske nalaze.


navidiku.

MITOLOGIJA I TKM



U nastanku kineske medicinske nauke veliku ulogu igra mitologija, kao pra-majka folozofije, jer na samom početku razvitka ljudske misli, čovek pokušava da putem mita objasni pojave koje su tajnovite i misterijozne. Osnovni kineski mitovi koji su u vezi sa nastankom TKM su:

1. Pangu – mit o stvaranju: Kada je praotac čovečanstva Pangu nastao iz haotičnog jajeta on je prvo stvorio Yin i Yang – 2 osnovna elementa kreacije. Sve što postoji, uključujući i ljude, nastaje preplitnjem Yin-a i Yang-a.

2. Fuxi i Nüwa – Fuxi – bog Sunca i Nüwa – boginja Meseca su otelovljenja Yang-a i Yin-a, oni su praroditelji čovečanstva, kineski Adam i Eva. Vasiona je izgrađena od Yin-a i Yang-a. Yang se originalno odnosi na Sunce (na kineskom se Sunce kaže 太阳, Tai-yang, tj. Uzvišeni Yang), predstavlja pozitivnu, aktivnu silu, dok Yin znači nedostatak Sunca (na kineskom 阴 – Yin znači oblačno, u senci, tamno, sakriveno, Mesec) i predstavlja negativnu silu. Odnos između Yin-a i Yang-a je komplementaran i otelovljuje istovremeno suprotstavljenost i jedinstvo. Teorija o Yin-u i Yang-u koja se razvila iz ovog koncepta formirala je osnovu shvatanja materijalnog sveta drevnih Kineza i postala je teoretska baza za formiranje TKM. Teorija i klinička praksa TKM, uključujući shvatanja psihologije, patologije, prevencije bolesti, lečenja i oporavka, potpuno se razvijaju iz teorije Yin-a i Yang-a.

3. Fuxi otkriva 9 akupunkturnih igala – Fuxi je legendarni osnivač akupunkture. Po predanju, Fuxi je tvorac 9 vrsta igala koje se koriste u kineskoj akupunkturi:
- chanzhen – igla u obliku raonika
- yuanzhen – okrugla igla
- tizhen – igla sa strelastim vrhom
- fengzhen – oštra igla
- pizhen – igla „mač“
- yuanlizhen – okruglasta oštra igla
- haozhen – fina igla
- changzhen – duga igla
- dazhen – velika igla
Tokom kamenog i bronzanog doba, kamene alatke su igrale veliku ulogu u ljudskom društvu. Bianshi kamen predstavlja jedan od najranijih hirurških instrumenata. To je tanka alatka sa oštrim vrhom ili oštricom, koji se pre svega koristio da otvori čir i iscedi gnoj i krv. Verovatno je korišćen i za terapeutsko stimulisanje specifičnih tačaka na telu u ranoj fazi razvoja akupunkture. Daljim razvojem, bianshi kamenje evoluira u noževe i igle. Bianshi kamenje je korišćeno i nekoliko hiljada godina nakon završetka kamenog doba. Primitivni bianshi evoluira u kamene oštrice i igle, koje počinju da se prave i od bambusa, drveta, kostiju, i kasnije bronze, gvožđa, srebra i zlata.

4. Sui Renshi – kineski Prometej: otkrio je vatru trenjem drveta. Prema arheološkim iskopinama, na jugu Kine u Yunnan provinciji pronađeni su tragovi karbonizovanih materijala pored fosilnih ostataka tzv. Yuanmou hominisa starih 1,7 miliona godina. Pronalazak vatre je ključan za razvoj herbalne medicine, za termalnu obradu herbalnih lekova, kao i za aktiviranje i povećanje efikasnosti određenih biljaka. Naravno, moksibustija (stimulacija akupunkturnih tačaka povišenom temperaturom iz pomoć moksa vune koja se pravi od biljke mokse tj. pelina) je direktno vezana za otkriće vatre.

5. Shennong isprobava 100 biljaka – tradicionalni kineski lekovi obuhvataju razne vrste životinjskih, biljnih i mineralnih supstanci. Ipak, većinom su napravljeni od biljnih sastojaka. Shennong, kineski bog medicine i poljoprivrede, je po legendi, osnovao TKM kada je za jedan dan isprobao na sebi 100 biljaka, od kojih je 7 bilo otrovno. Shennong je, naime, car Yan, jedan od legendarnih predaka kineskog naroda.

6. Yi Yin otkriva biljne esencije – Esencija je tip tradicionalnog kineskog leka koji se pravi kuvanjem različitih biljaka u vodi ili izdvajanjem njihovih lekovitih sastojaka. Legenda kaže da je esencije otkrio Yi Yin, premijer kralja Tanga iz Shang dinastije u 16. veku p.n.e. Yi Yin je bio kuvar i lekar koji je otkrio prve esencije zajedničkim kuvanjem različitih kulinarskih ukusa, kao što su cimet, đumbir, sladić, čičimak i božur. Otkriće biljnih esencija je od velikog istorijskog značaja. Biljke su se kombinovale i kuvale na odgovarajućoj temperaturi. Kombinovanje različitih medicinskih supstanci dovodi do nastanka teorije kompatibilnosti lekova. Nastanak biljnih esencija predstavlja početak kineske farmakologije

MAGIJA I TKM



Ljudi u prvobitnim društvima veruju u božanstva, magiju i rituale. Rituale su obavljali šamani za koje se verovalo da imaju magičnu moć komunikacije sa božanstvima. Šamani su imali višestruku ulogu: divinacija, prinošenje žrtava, molitva za božju zaštitu, predviđanje nebeskih fenomena, medicinska praksa, itd.

Šamanizam u Kini nastaje tokom kasnog paleolita (8000. god. p.n.e.) i traje kroz Xia (2100. god. p.n.e. – 1600. god. p.n.e.), Shang (1600. god. p.n.e. – 1046. god. p.n.e.) i dinastiju Zapadni Zhou (1046. god. p.n.e – 771. god. p.n.e.) kada su šamani imali ulogu komuniciranja sa bogovima i lečenja pacijenata.

Razvoj kineskog pisma pokazuje blisku vezu između šamanizma i medicine. Hijeroglif za medicinu 医 Yi nekada je obuhvatao i radikal (deo kineskog hijeroglifa koji nosi semantičko značenje hijeroglifa) koji označava magiju 巫 Wu. Na iskopinama kravljih plećki i kornjačinih oklopa iz perioda 1300. god. p.n.e. – 256. god. p.n.e. može se pročitati da su kineski šamani lečili bolesnike kombinacijom tradicionalnih lekova i magijskih rituala. Šamanska praksa imala je 2 komponente: efikasan medicinski tretman, ali i psihološka podrška pacijentu.

Tradicionalna Kineska Medicina



Teorija TKM počinje da postoji u pisanom obliku još od 1766. godine p. n. e., kada je u Kini otkriven i počeo da se koristi papir. U tim delima se pominje i opisuje medicinska praksa i iskustva u još davnijim vremenima. U ovim spisima se pominje prvo i najstarije medicinsko delo u ljudskoj civilizaciji čiji je autor kineski imperator Huang Di, legendarni Žuti Car (2697 do 2597 pre n.e.). Ime dela je - Nei Jing - ili Klasična Interna Medicina Žutog Cara. Ova knjiga se i danas štampa, obavezan je tekst za studije i specijalizacije tradicionalne medicine i često se koristi kao referenca u mnogim naučnim publikacijama.

Kako su ljudi na ovim prostorima napredovali kroz istoriju, tako su se menjala i teorija, metode i načini lečenja. Svaka od vladajućih dinastija je ostavila svoj pečat u nauci i medicini. Okolni narodi su takođe preuzimali i adaptirali različite metode TKM. Zato se često TKM naziva i Istočno-azijska Medicina. Postoje japanski, koreanski, mongolski i dr. stilovi i škole akupunkture, ali je svima osnova u Kineskoj Medicini. Upotreba biljaka, minerala i delova raznih životinja (Herbalna Medicina) u lečenju se razvijala uporedo sa akupunkturom i prema istim zakonitostima. Moxibustija takođe.

U istočnjačkoj religiji i kulturi se nikada nije izgubila važnost usaglašenosti čoveka sa prirodom i njihova međusobna zavisnost. Čak je i kinesko pismo slikovit prikaz prirodnih obeležja i značenja reči. Prisutnost ovih zakonitosti se vidi i u načinu ishrane i načinu življenja, čak i u načinu izgradnje i organizacije prostora za život i rad (Feng Shui). Taj filozofski odnos prema prirodi i želja da se živi u saglasnosti sa prirodnim zakonima opstaje i u modernim vremenima sa ciljem da se ne remeti protok prirodne energije, a samim tim i da se održava stanje zdravlja i neometan protok i uticaj pozitivne kozmičke energije.

Prihvatanje TKM u Evropi



Učenje TKM u Evropu stiže sa jezuitskim misionarima, koji su istraživali i upoznavali kinesku kulturu, i doneli u Evropu novine i znanja ove izuzetno napredne istočnjačke civilizacije. Oni prvi uvode reč 'akupunktura' - iz latinskih reči acus-igla i puncture-ubosti. Prva knjiga akupunkture u Evropi štampana je 1671. godine pod naslovom 'Tajne Kineske Medicine', čiji je autor bio francuski jezuitski sveštenik Harviell.
Akupunktura uha je prvi put objašnjena 1707. godine od strane Valsalve, poznatog bolonjskog anatoma i fiziologa tog vremena. Francuzi i Nemci najspremnije prihvartaju ova nova učenja, a njihove škole su i danas najjače škole u Evropi, naročito za akupunkturu uha. Englezi, Italijani, Amerikanci i dr. mnogo kasnije prihvataju ova znanja i veštine. Akupunktura stiže u Srbiju 1934. godine zahvaljujući dr Milanu Pavloviću koji je u toku svoje specijalizacije u Parizu učio i akupunkturu.

Osnove TKM



TKM kombinuje akupunkturu, masažu, medicinske biljke, i terapiju ishrane i vežbi u cilju sprečavanja i lečenja bolesti.
Koncept poimanja zdravlja i bolesti u TKM se značajno razlikuje od koncepta na kome je zasnovana Savremena Medicina (SM). TKM vidi svako ljudsko biće kao mali ekosistem ili mikrokosmos, koji deli osnovne gradivne materije i karakteristike sa prirodnim okruženjem u kome živi (makrokosmos), zavisi od svog okruženja i interreaguje sa njim. Prema ljudskom telu se odnosi kao prema energetskom polju koje nastaje oscilacijama i kretanjem svake energetske čestice u telu, a na koje deluje energija nastala u prirodi.



U suštini ovog medicinskog sistema leže dva osnovna principa:

-Prvi princip govori o postojanju Vitalne Energije, zvanoj Qi (izgovara se či), koja se nasleđuje od roditelja i predaka, i predstavlja osnovnu i pokretačku životnu snagu. Njeno neometeno i izbalansirano cirkulisanje telom u TKM predstavlja zdravlje.

- Drugi princip govori o postojanju dve snage koje imaju direktan i stalan uticaj na Vitalnu Energiju - to su Yin i Yang snage, koje se prema filozofiji TKM nalaze u svakoj materiji, obliku, telu, energiji.

Baziran na principima unutrašnje ravnoteže i harmonije vitalnih supstanci, ovaj prefinjeni i kompleksni sistem teži da regeneriše, izbalansira i aktivira telesne funkcije i sisteme, bez obzira što ne prepoznaje formirane organe, ćelije, organele, DNK ili hemijske formule gradivnih supstanci.



Osnovu TKM čine sledeće dobro objašnjene teorije:

- Yin-Yang
- Vitalne supstance
- Pet organa i elemenata
- Meridijani i akupunkturne tačke
- Unutrašnji i spoljašnji faktori uticaja
- Obrasci i nivoi neravnoteže
- Metodi dijagnoze


Stav AkuDoktor-a je da nijedna od ove dve medicine ne isključuje potrebu za onom drugom, već da bi obe medicine trebalo da se dopunjuju i usklađuju jedna drugu, zajedno napreduju, pružajući svoje maksimume sa ciljem da se pomeraju granice ljudske dugovečnosti, da zdravi ostanu jaki i uravnoteženi, a da se pomogne bolesnima da vrate svoju psihičku i fizičku ravnotežu.



Dr spec. med. Aneta T. Memić - interna medicina, akupunktura, homeopatija

akudoktor.