Исусово рођење

У Светом писму имамо два извештаја о Исусовом рођењу: у Јеванђељу по Матеју и Јеванђељу по Луки. Они се допуњују.

» А рођење Исуса Христа било је овако: Кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светога. А Јосиф муж њезин, будући побожан и не хтедећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити. Али кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије, жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он избавити народ свој од греха њихових. А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, девојка ће затруднети, и родиће сина, и наденуће му име Емануило, које ће рећи: С нама је Бог.Кад се Јосиф пробуди из сна, учини као што му је заповедио анђео Господњи, и узе жену своју.«

У то време пак, изађе заповест од ћесара Августа да се попише сав свет. Ово је био први попис за владања Киринова Сиријом. И пођоше сви да се попишу, сваки у свој град. Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју, у град Давидов који се зваше Витлејем.

И тако се Јосиф и Марија упутише у Витлејем, град њиховог претка Давида. Цар Давид је владао Израиљом око хиљаду година пре Христа.Од Назарета до Витлејема има више од двеста километара. У то доба такво путовање је трајало и по неколико дана. Назарет се налази на северу Израиља, у Галилеји, а Витлејем на југу, у Јудеји. На путу из Галилеје у Јудеју требало је проћи Самарију, а Самарија и Јудеја су брдска подручја.
Кад Јосиф и Марија најзад стигоше у Витлејем, не нађоше места у гостионици.

»И кад онамо бејаху, дође време да она роди. И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле«, како пише у јеванђељу. То значи да су се сместили у шталицу. По предању, та се шталица налазила у пећини. И данас у тим крајевима пастири склањају своје овце у такве пећине.



МАТЕЈ 1: 18-24; ЛУКА 2:1-7

АНЂЕЛИ ЈАВЉАЈУ ПАСТИРИМА РОЂЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА

У то време око градића Витлејема било је много пашњака. Бог је витлејемским пастирима дао милост да буду међу првима који ће видети обећаног Месију*, то јест Исуса Христа. Ево како о томе читамо у Јеванђељу по Луки:
» И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.

И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.Рече им анђео: Не бојте се ; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом. И ето вам знака, наћи ћете дете повијено где лежи у јаслима. Одједанпут постаде с анђелима мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.«

ЛУКА 2:9-14


* Месија је јеврејска реч и значи Помазаник. Грчка реч са истим значењем је Христос.

ПАСТИРИ КОД ИСУСА

Можемо да замислимо како су се пастири уплашили угледавши анђеле, и како су се изненадили кад су чули да се родио онај тако дуго очекивани Месија. Зато је сасвим разумљиво што су оставили своја стада и пошли у Витлејем, како је записано у Јеванђељу:

» И кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: Хајдемо до витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ. И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. А кад видеше, казаше све што им је казано за дете. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу својему. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше као што им је казано.«

ЛУКА 2:15-20

ИСУС У ХРАМУ

Исус је живео и одрастао у граду Назарету. Његова мајка и поочим Јосиф сваке су године ишли на поклоњење у Јерусалим на празник Пасхе. Кад је Исус навршио дванаест година , они га поведоше са собом у Јерусалим.
» И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мајка његова; него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже. И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их, и сви који га слушаху дивљаху се његовом разуму и одговорима.

И видевши га зачудише се, и мати његова рече му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је од оца мојега? И они не разумеше речи што им рече. И сиђе с њима и дође у Назарет ; и беше им послушан.
Мати његова чуваше све речи ове у срцу својему. Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.«

ЈОВАН ПРОПОВЕДА И КРСТИ


Младић Јован, син Зарије и Јелисавете, о чијем рођењу смо већ читали, живео је у пустињи. Господ га је припремао за посебну службу – објавити народу скори долазак Месије, то јест Исуса Христа, и позвати народ на покајање. О томе да је Јован требало да припреми народ на долазак Месије писали су пророци још стотине година пре Јовановог рођења:

» Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове.(…)
Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.«
Кад се Бог јавио Јовану у пустињи, он започе своју службу. Обилазио је све крајеве уз реку Јордан и позивао људе да се покају и крсте, како би им греси били опроштени. И њему су долазили и исповедали грехе људи из целе Јудеје и из Јерусалима, а он их је крстио у реци Јордану.

» И питаху га људи говорећи: Шта ћемо, дакле, чинити? Он, пак, одговарајуће рече: Ко има две хаљине нека да једну ономе који нема; а ко има хране нека чини тако. Дођоше,пак, и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити? А он им рече: Не иштите више него што вам је речено.
Питаху га, пак, и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.«

КРШТЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА

Будући да је народ очекивао долазак Месије, многи су питали није ли Јован онај обећани Месија, избавитељ који треба да дође. Али Јован им је одговорио: » Ја, дакле, крштавам вас водом за покајање; а онај што иде за мном , јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем.« Говорио је о Исусу Христу.
» Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти. А Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш,а ти ли долазиш мени? Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду.« Тада Јован пристаде да га крсти.

» Крстивши се Исус изађе одмах из воде ; и гле, отворише му се небеса , и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на њега. И гле, глас с неба говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.«

ИСУСОВО КУШАЊЕ У ПУСТИЊИ

После крштења« Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне. И приступи к њему кушач и рече: Ако си син Божји, реци да камење ово хлебови постану. А он одговори ( речима из Светог писма) и рече му: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речикоја излази из уста Божјих.
Тада, одведе га ђаво у Свети град ( Јерусалим)и постави га наврх храма; па му рече: Ако си Син Божји, скочи доле, јер у Писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш за камен ногом својом. А Исус му рече: Али и то стоји написано: Немој кушати Господа Бога својега.

Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога света и славу њихову; и рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. Тада му рече Исус: Иди од мене, сотоно ; јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи. Тада остави га ђаво, и гле анђели приступише и служаху му.«

ДВАНАЕСТ ИСУСОВИХ УЧЕНИКА

Исус напусти Назарет и настани се у граду Капернауму, који се налази покрај Генисаретског језера у Галилеји. То језеро је у то време имало и назив Галилејско море, такође и Тиверијадско море. Тако се испунило пророчанство пророка Исаије: » Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка. Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима који седе на страни и у сену смртноме,засветли видело.«
Од тог времена Исус поче проповедати: » Покајте се јер се приближи Царство небеско.« Пратило га је мноштво народа из разних места, а он их је учио и лечио од болести.
Исус изабра дванаест ученика који се називају и апостоли, да буду с њим и да их поучава. А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар и Андрија брат његов, Јаков Зеведејев и Јован брат његов, Филип и Вартоломије, Тома и Матеј цариник, Јаков Алфејев, и Левеј прозвани Тадија, Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који касније издаде Исуса. Ево како је Исус позвао неке од њих:

» Идући покрај мора Галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, где мећу мреже у морe, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи. А они у тај час оставише мреже и за њим одоше.
И отишавши одатле, виде друга два брата, Јакова Зеведејева , и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их. А они у тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше.«
И остали ученици тако поступише: кад их је Исус позвао оставили су све и пошли за њим.

МАТЕЈ 4:12-22; 10:1-5; МАРКО: 3:13-19

*Неки од ових ученика се у јеванђељима спомињу и под другим именима:
1) Симон: Исус га назва Петром, а спомиње се и као Кефа; - Петар и Кефа у преводу значи стена; 2) Вартоломије: Натанаило, 3) Матеј: Левије, 4) Левеј – Тадија: Јуда Јаковљев, 5) Симон Кананит: Зилот

ПРВО ИСУСОВО ЧУДО


Исус је чинио многа чуда, оздрављао болесне па чак и враћао живот умрлима. Ево описа Исусовог првог чуда:

» И у трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова. А позван беше и Исус и ученици његови на свадбу.
И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта је мени до тебе , жено? Још није дошао мој час.

Рече мати његова слугама: Што год вам каже учините. А онде беше шест судова за воду од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха. И рече им: Захватите сад и носите куму.

И однесоше. А кад окуси кум вино које је постало од воде, и не знадоше откуда је ( а слуге знадоше, које су захватиле воду) , зовну кум женика, и рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада.

Ово учини Исус, почетак чудесима, у Кани галилејској и показа славу своју; и ученици његови вероваше у њега.«

НЕОБИЧАН УЛОВ

Исус је често поучавао народ стојећи на обали Генисаретског језера*. Понекад би ушао у чамац привезан уз обалу језера и одатле проповедао.
Као што смо већ рекли, то се језеро називало и Галилејско море или Тиверијадско море. Галилеја је покрајина на северу Израиља, а Тиверија је назив једног од градова на обали тога језера.

Кад преста учити , Исус рече Симону: » Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. Одговарајући Симон рече му: Учитељу ! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо, али по твојој речи бацићу мрежу. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. И позваше друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопише. А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изађи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. Јер беше ушао страх у њега и све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише; а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; од сада ћеш људе ловити.«
Прошло је неко време и Симон је заиста својим проповедима стао обраћати људе Исусу и тако их спасавати.

ЛУКА 5:1-10


* Генисаретско језеро, у Исусово доба називало се такође Галилејско а и Тиверијадско
Море

ПРОПОВЕД НА ГОРИ

1. БЛАЖЕНСТВА


Једном, када Исус виде велико мноштво народа попе се на гору и поче их учити. Проповед коју је Исус тада говорио народу назива се Проповед на гори. Записана је у Јеванђељу по Матеју , у 5,6. и 7. поглављу. Проповед на гори језгро је Исусовог учења. Заједно с десет заповести , које је Бог дао човечанству у време Старог завета, Проповед на гори садржи најважнија упутства за живот. Зато ћемо је прочитати скоро у целини:

» Благо сиромашнимa духом, јер је њихово Царство небеско;
Благо онима који плачу, јер ће се утешити;
Благо кроткима, јер ће наследити земљу;
Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видети;
Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;
Благо прогнанима правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Благо вама ако вас срамоте и прогоне и рекну на вас свакојакве рђаве речи лажући, мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.

Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити ? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

Ви сте видело свету ; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашега који је на небесима.«

ПРОПОВЕД НА ГОРИ
2. О ЗАКОНУ, ШЕСТОЈ ЗАПОВЕСТИ,
БРАКУ И ЗАКЛЕТВИ

Не мислите да сам дошао да покварим Закон или пророке : нисам дошао да покварим него да испуним. Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из Закона док се све не изврши.
Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме ; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме . Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.

Чули сте како је казано старимa: не убиј ; јер ко убије, биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата својега ни за што, бити крив суду ; а ако ли ко каже брату својему: рака! биће крив скупштини ; а ко рече: будало ! биће крив паклу огњеном. Зато, дакле, ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави онде дар свој пред олтаром, и иди најпре па се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. (…)

Чули сте како је казано старима: не чини прељубе. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својем. (…) Тако је казано: ако ко пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу, и који пуштеницу узме прељубу чини .

Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео. А ја вам кажем: не куните се никако, ни небом, јер је подножје ногама његовима, ни Јерусалимом, јер је град великога Цара. Ни глaвом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бело или црном учинити.
Дакле, нека буде ваша реч : да, да; не, не; а што је више од овога, од зла је.«

ПРОПОВЕД НА ГОРИ
3. О ЉУБАВИ И МОЛИТВИ


Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб. А ја вам кажем да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други; и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и одећу. И ако те потера ко један сат, иди с њиме два. Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
Чули сте да је казано: љуби ближњега свога, и мрзи на непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; да будете синови Оца својега који је на небесима; јер он заповеда своме сунцу , те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима .
Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници*? И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите, дакле , савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
Пазите, дкле, да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
Кад, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти кад дајеш милостињу, да не зна левица твоја што чини десница твоја. Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад се молиш, уђи у клијет ( собу) своју , и затворивши врата своја, помоли се Оцу својем који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
А кад се молите, не говорите много, као незнабошци ; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Ви, дакле, не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше. Овако дакле молите се ви:

ПР0ПОВЕД НА ГОРИ

4. О ПОСТУ И УЗДАЊУ У НЕБЕСКОГА ОЦА

»А кад постите, не будите жалостни као лицемери ; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности ; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац ин рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду ; него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
Свећа је телу око. Ако, дакле, буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је , дакле, твоје видело, што је у теби, тама – каква ли је тек тама?
Нико н е може два господара служити: јер или ће на једнога мрзети, а другога љубити, или једнога волети, а за другог не марити. Не можете служити Богу и мамони ( богаству).
Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, нити сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да ни Соломун у својој слави не обуче се као један од њих. А кад траву по пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева ; а како неће вас, маловерни? Не брините се, дакле, говорећи : шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути? Јер, све ово незнабошци ишту, а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре Царства Божјега, и правде његове, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла својега.«

ПРОПОВЕД НА ГОРИ

5. НЕ СУДИТЕ ДРУГЕ, УСТРАЈНОСТ У МОЛИТВИ,
ЗЛАТНО ПРАВИЛО,
ШИРОКИ И УСКИ ПУТ


Не судите да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својем не осећаш? Или, како можеш рећи брату својему; стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему? Лицемеру! Извади најпре брвно из ока својега, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата својега.

Не дајте светиње псима ; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.

Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште да му да змију? Кад , дакле, ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који га моле?

Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима : јер је то Закон и пророци.

Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. Јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.«

ПРОПОВЕД НА ГОРИ

6. ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, ОСТВАРЕЊE БОЖЈЕ ВОЉЕ,
ДВА ТЕМЕЉА

»Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у одеју овчијем, а унутра су вуци грабљиви. По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве ? Тако, свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати. Свако, дакле, дрво које не рађа рода добра, секу и у огањ бацају. И тако, дакле, по родовима њиховим познаћете их.

Неће сваки који ми говори : Господе ! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мојега који је на небесима. Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом ђаволе изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им ја казати: никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.

Сваки, дакле, који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену : и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену. А сваки који слуша ове моје речи и не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку: и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде и распаде се страшно.

И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има , а не као књижевници.«

ПРИЧА О СЕЈАЧУ

Исус је често учио народ преко прича, то јест поређења. » И онај дан изашавши Исус из куће седеше код мора . И сабраше се око њега људи многи, тако да је морао да уђе у лађу и седне; а народ сав стајаше по брегу. И он им казива много у причама говорећи: Гле, изађе сејач да сеје. И кад сејаше, нека зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их ; а нека падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше ; јер не бијаше у дубини земље. И кад обасја сунце, увенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
Друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет а једно по тридесет. Ко има уши да чује нека чује.«

Затим Исус протумачи ученицима значење те приче.
» Свакоме који слуша реч о Царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом : то је око пута посејано.
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радошћу прими је, али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље  или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

А посејано у трњу то је који слуша реч, но бриге овога света и превара богаства загуше реч, и без рода остане.
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет,а један по тридесет.«

ИСУС СТИШАВА БУРУ НА ЈЕЗЕРУ

Једног дана Исус је на обали Генисаретског језера дуго поучавао народ. С њим су били и његови ученици.
» И рече им онај дан увече: Хајдемо на ону страну.И отпустивши народ узеше га како беше у лађи; а и друге лађе беху с њим. И настаде велика олуја; и валови тако запљускиваху лађу да се већ почела пунити. А Он на крми спаваше на узглављу ; и пробудише га, и рекоше му:
Учитељу! Зар ти не мариш што гинемо? И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И умири ветар, и постаде тишина велика. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
И уплашише се врло, и говораху један другоме: Ко је овај дакле да га и ветар и море слушају?«

ВАСКРСЕЊЕ ЈАИРОВЕ КЋЕРИ
 
Једном је на обали Генисаретског језера Исус поучавао народ који се из разних места окупио око њега. Тада дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, баци му се пред ноге и поче га молити: » Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке и да оздрави и живи.« Исус пође с њим.  Силан народ ишао је је за њим и тискао се око њега.

» Нека жена, која је дванаест година боловала од течења крви и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, кад је чула за Исуса дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.« Говорила је у себи: » Ако се само дотакнем хаљина његових оздравићу. И одмах(…) осети у телу да оздрави од болести.
Исус одмах осети у себи да је сила изашла од њега, окрену се народу и рече: » Ко се то дотаче мојих  хаљина ? И рекоше му ученици његови: Видиш народ где те гурка, па питаш:ко се дотаче мене?« Али Исус погледа наоколо да види ону која је то учинила. A жена, пуна страха и сва дршћући, јер је знала шта се с њом догодило, приђе и клече пред њим и каза му сву истину. Он јој, пак, рече: » Кћери! «Вера твоја поможе ти, иди с миром, и буди здрава од болести своје.«
Док је он још говорио, дођоше укућани старешине синагоге, Јаира, и рекоше му: » Кћи твоја умре; шта још трудиш учитеља?«
А кад Исус чу шта рекоше Јаиру, Он му рече: » Не бој се, само веруј.«
» И дође у кућу старешине зборничкога, и виде вреву и плач и јаук велики. И ушавши рече им: Шта сте узаврели и плачете? Девојка није умрла него спава. И подсмеваху му се. А Он истеравши све узе оца девојчина и мајку и  који бејаху с њим, и уђе где лежаше девојка. И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, штo значи: Девојко, теби говорим устани. » Девојка одмах уста и поче ходати. Беше јој дванаест година.

ИСУС ХРАНИ ПЕТ ХИЉАДА ЉУДИ
СА ПЕТ ХЛЕБОВА

Једном Исус пође с ученицима на другу обалу Генисаретског језера. »И за њим иђаше мноштво народа, јер видеше чудеса његова која је чинио на болесницима.

А Исус изађе на гору, и онде седеше с ученицима својим. А бејаше близу Пасха, празник јеврејски. Подигавши Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу ? А ово говораше кушајући га, јер сам знаде шта ће учинити. Одговори му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да свакоме од њих по мало допадне.

Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра: Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет ! А Исус рече: Нека људи седну. А беше траве много на онoме месту. Седоше тако, људи на број око пет хиљада. Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који су седели , тако и од риба колико хтеше. И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што што претече иза оних што су јели. А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.«

ИСУС ИДЕ ПО ВОДИ

Одмах после чуда са хлебом и рибом, Исус нареди својим ученицима да уђу у лађицу и крену пре њега на другу обалу Генисаретског језера, док Он отпусти народ.
» И отпустивши народ , попе се на гору сам да се моли Богу.И увече беше онде сам. А лађа бејаше насред мора у невољи од валова, јер дуваше противан ветар.
А у четврту ноћну стражу* отиде к њима Исус идући по мору. И видевши га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.
А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си ти, реци ми да дођем к теби по води. А Он рече: Ходи. И видећи ветар велики уплаши се, и почевши да се утапа , повика говорећи: Господе, помози! И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто посумња? И кад уђоше у лађу, преста ветар.
А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину ти си Син Божји.«

ШЕСТ ПРИЧА О ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ



Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеје добро семе у пољу својему, а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш, дакле , да идемо да га  почупамо ? А он рече: Не ; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу. Оставите нека  расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем ; а пшеницу свежите у житницу моју.

Другу причу каза им говорећи : Царство је небеско као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој, које је истина најмање од свију семена , али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и стави у три мерице брашна док не ускисне . (…)

Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри, и радостан оде и све што има  продаде и купи поље оно.

Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера, па кад нађе једно многоцено зрно бисера, оде и продаде све што имаше и купи га.

Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке врсте рибе; која кад се напуни, извукоше је на крај, и сједавши, изабраше добре у судове, а рђаве бацише напоље. Тако ће бити напослетку века: изаћи ће анђели и одлучиће зле од праведних. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба."

                                                                                                                         МАТЕЈ 13:24-50

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ИСУСОВО



Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.(…)
Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди ? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?«
После неколико дана »узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засја се лице његово као сунце а хаљине његове постадоше беле као светлост. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Док он још говораше, гле облак сјајан заклони их ; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи ; њега послушајте.
И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло. И приступивши Исус дохвати их се, и рече : Устаните, и не бојте се. А они подигавши очи своје никога не видеше до Исуса сама.
И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Никoм не казујте шта сте видели док Cин човечји из мртвих не устане.«

                                                                                 МАТЕЈ 16:21-26;   17: 1-9