Fitoniji odgovara polusenka ili senka. Kako joj je potreban topao i vlažan vazduh, tokom zime biljku treba orošavati nekoliko puta dnevno mlakom destilovanom vodom

[You must be registered and logged in to see this image.]

Fitonije su lisno-dekorativne biljke koje lepo napreduju u staklenim posudama ili terarijumima. Među brojnim vrstama posebno je dekorativna krupnolisna fitonija sa ružičastim ili crvenim lisnim žilama, odnosno šarama, a bele lisne žile ima Fittonia argyroneura. Patuljasta fitonija je manje zahtevna biljka koja dobro podnosi uslove dnevne sobe. Listovi su ovalnog oblika sa zaobljenim ili zašiljenim vrhovima.

Fitoniji odgovara polusenka ili senka. Kako joj je potreban topao i vlažan vazduh, tokom zime biljku treba orošavati nekoliko puta dnevno mlakom destilovanom vodom i držati je u podmetaču na vlažnim kamenčićima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vodite računa da zemlja uvek bude umereno vlažna. Leti je zalivajte tri puta nedeljno, zimi jednom do dva puta (broj zalivanja zavisi od temperature prostorije i načina uzgajanja). Voda za zalivanje mora biti meka i sobne temperature. Od aprila do septembra prihranjuje se đubrivom za zelene biljke (đubrivo rastvoriti u tri puta većoj količini vode od propisane). Fitoniju presadite mesec dana posle kupovine, a zatim svake godine u pliću posudu. Za presađivanje se koristi mešavina plodne rastresite zemlje sa dodatkom 15 odsto rečnog peska. Na dnu posude obavezno stavite drenažni sloj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

novosti.

Fittonia spada u porodicu Lamiales, i kod nas je poznata pod tim imenom ali se po negde može naići i na naziv Mozaik biljka. Izvor latinskog imena je po prezimenu sestara Fitton (Elizabeth i Sarah Mary Fitton, napisale su knjigu "Conservationes on Botany" - "Razgovori o botanici", London, u drugoj polovini XIX veka).

Za naše podneblje to je sobna biljka. Ima preko pedesetak poznatih vrsta ove biljke i sve potiču od dve osnove i to: prva, Fittonia gigantea poreklom je iz Bolivije, to je 60 cm visoka zeljasta trajnica, sa ovalnim, na vrhu lagano zašiljenim listovima, jarkocrvenih žila na tamnozelenoj lisnoj površini; druga Fittonia verschaffeltii je iz Kolumbije, to je niska, puzajuća biljka čiji su listovi okrugli do srcoliki ili jajasti, na vrhu tupo zaobljeni, dugi i do 10 cm, i njima prekriva tlo. F. verschaffeltii zastupljena je u dva oblika: Argyroneura - srebnih žila i Pearcei - svetlo crvenih žila.

Cvetovi su veoma sitni i neugledni, beli ili bledo krem boje, skupljeni u cvast nalik klasu. Sama cvast-klas može biti duga od i do10 cm. Cveta u periodu od juna do septembra meseca.

Kultivari su u novije vreme odgajili različite verzije Fittonia, tako da one sada mogu podneti temperature i do 10 C. Novi varijeteti najviše se razlikuju po lišću, ono nije više samo perasto raspoređeno, već i razuđeno, reljefno, zaobljeno, talasasto i znatno sitnije. Nove sorte su visine 8-12 cm. Spekar boja u ponudi mnogo je veći i prmamljiviji. Pored standardnih: srebrna, roza, crvena nervarura lista, sada ih ima u beloj, nekoliko nijansi boja burgundca i fuksije, terakota, boja patlidžana, pa čak i skoro crne. Na taj način Fittonia je postala još zanimljivija i dekorativnija.

Veoma lepo izgledaju gajene uz visoke biljke, gde služe kao pokrivači tla. Biljka traži zasenjen položaj, nikako je ne treba izlagati direktnom sunucu. To su tropske biljke pa samim tim traže vlažno i toplo, i zemljište i vazduh. Idealna temperatura im je od 21-25 C, a noćna ili zimska temperatura ne sme padati ispod 16-17 C. Zbog ovih specifičnih uslova dobro upeva u terarijumima. Voli humusno zemljište koje je stalno vlažno ali i da ima dobru drenažu, ne voli "mokre noge". Zalivati je treba mekom i mlakom vodom, nikako ne trpi tešku i hladnu vodu. Tokom leta treba zalivati i dva-tri puta nedeljno, zimi manje ali zemljište ne sme da se osuši. Prija joj svakodnevno orošavanje, takođe mlakom odstojalom vodom. Prihranjivanje treba primenjivati na 14-15 dana tokom proleća i leta, tečnim đubrivima za cvetnice, ali duplo razblaženo nego po uputstvu na pakovanju.

Ako se biljka samostalano gaji, radi lepšeg i bujnijeg izgleda, treba ih saditi u grupama od po tri biljke. Još je dekorativnije ako su biljke različitih boja.

Biljka se može razmnožiti na dva načina: deobom i uzimanjem reznica. Februar i mart su najpovoljniji za razmnožavanje. Reznice se uzimaju tako da na njoj ima bar 3-4 reda listova, s tim što se skidaju donji listovi i uroni u posudu sa vodom. Brzo se ožiljava već za 2-3 nedelje. Moguće je da se zakoreni i vodoravnim polaganjem reznice na zemlju. Tada se mora nekom žicom pritisnuti da čvrsto prijanja uz tlo. U tu svrhu može poslužiti obična metalna spajalica, samo joj blago treba razmaknuti krajeve i preko grančice utisnuti u zemlju-podlogu.


Ukoliko nema dovoljno svetlosti, listovi izgube svoje dekorativno obojene žile i postanu zeleni. Treba je čuvati od strujanja vazduha, suše i prezalivanja. Poželjno je zalamati-zakidati grančice sa cvetovima, kao i vrhove da bi bila bujna, grmolika. Za godinu dana dobije 8-10 cm.

Ova biljka retko boluje ako su ispoštovani svi uslovi koji su joj neophodni za dobar razvoj. Sušenje lista po ivicama, znak je da smo pogrešili u uzgajanju. Ako zemlja nije dovoljno propusna, pojaviće se na peteljkama i listovima znakovi truljenja. Lišće često nagrizaju puževi, najbolje ih je skidati i uništavati ručno. Vršne grančice ponekad nastane lisne vaši.