Afrička margareta je biljka atraktivnog cveta živopisnih boja i nijansi koja voli sunce. Krase je dugi i nazubljeni tamnozeleni listovi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ukoliko želite baštu ili balkonske žardinjere tokom leta da osvežite cvetovima živopisnih boja i nijansi, neka vaš izbor bude afrička margareta ili osteospermum. Afrička margareta je biljka atraktivnog cveta živopisnih boja i nijansi koja voli sunce.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Krase je dugi i nazubljeni tamnozeleni listovi.
Na vrhu stabljike nalazi se cvet koji podseća na ivančicu, odnosno letnju hrizantemu. Cvetna glavica sastoji se od centralnog diska i neobičnih latica.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Centralni disk može da bude plave, žute ili ljubičaste boje, a latice bele, krem, žute, ružičaste, purpurne i višebojne.
U prirodnom okruženju letnja hrizantema cveta od proleća do početka leta, a onda prestaje sa cvetanjem i ponovo cveta tek na jesen.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Međutim, zahvaljujući radu oplemenjivača stvoreni su kultivari koji cvetaju tokom celog leta. U našim krajevima osteospermum je jednogodišnja vrsta. Može da prezimi slabiji mraz, ali ne i oštru zimu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada su dani oblačni, cvetne glavice afričke margarete su zatvorene. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je dobro propusno humusno zemljište i sunčani položaj. Letnja hrizantema veoma dekorativno deluje u visećim košarama, a često se koristi za ivičnjake ili kao pokrivač tla.


novosti.

Margareta ima jedno "oko" baš kao što njeno englesko ime "day's eye" ("oko dana") i kazuje, a primitivni iscelitelji su izvukli očigledan zaključak da je njihova namena izlečenje očnih problema.


Asirijanci su bili među isceliteljima i pronađeni su mnogi recepti na kojima su margarete prepisane za izlečenje očnih bolesti. Asirijanci su takođe verovali da ako zgnječite margarete i pomešate ih sa uljem možete mešavinu staviti na sedu kosu da bi ona ponovo postala tamna. U anglosaksonska vremena margarete su se takođe koristile kao lekovi ali je nadalje bilo potrebno recitovanje magičnih čarolija da bi ih učinile stvarno efektivnima. Kao dodatak preporučivana je i sveta vodica. To je jedan od primera hrišćanskih običaja dodatih primitivnim medicinskim praksama. U 13 veku korišćene su za rane, groznicu i giht.

Postoji jedna šarmantna priča o Rhiwallon of Myddvai koji je bio sin siromašnog čobana i Lady of Llyn-y-Van-Vach. Ova lokalna dama od Jezera je bila predivna devojka koja je nakon različitih pojavljivanja i nestajanja u jezeru koje je bilo njen dom, konačno ga napustila i skućila se sa njenim mužem čobaninom kome je donela veliko izobilje. Njen otac je međutim postavio uslov da ona mora da se vrati u jezero ako je udari tri puta ali bez besa. Njen muž je bio veoma brižljiv međutim tokom niza godina šaljivi pljesak rukavicama i dva druga jednako šaljiva gesta učinili su da je on ostao bez svoje voljene. U međuvremenu ona je njmu rodila tri sina od koga je Rhiwallon bio najstariji. Dečacima je rečeno za njihovu majku i oni su običavali da lutaju pored jezera u nadi da će je videti. Jednog dana ona se pojavila pred Rhiwallon-om i rekla mu da je njegova sudbina da služi čovečanstvu tako što će odagnati bol i lečiti bolesti. Ona mu je pokazala različite biljke i objasnila mu njihove lekovite vrline. Taj sin je postao lekar lorda Rhyss-a. Rhyss mu je dao zamak zvan Myddvai i on je putovao kroz celu zemlju lečeći ljude i gradeći svoju reputaciju. On je bio jedan od prvih ranih doktora koji su zagovarali higijenu kao dobar način da se izbegnu bolesti. Njegov stav u vezi higijene je najverovatnije i doprineo tom njegovom velikom uspehu. Njegov sin je pošao njegovim stopama u profesiji i 12 maja 1842 god. Rice Williams M.D. je umro u osamdesetčetvrtoj godini, kao poslednji ali ne i najmanje eminentni doktor potomak misteriozne Lady of Llyn-y-Van-Vach. 600 god. medicinske prakse u jednoj familiji. Izvrstan rekord. Veoma korisna doktorima Myddvai-ja, margareta je imala jednu drugu vrlinu od velikog značaja za njih. Ona im je mogla reći da li će pacijent da živi ili umre. Kontesa od Kenta je kao i sve velike dame njenog vremena znala sve o domaćoj medicini i praktikovala je u njenom domu i istraživala je medicinske nauke.

Prah kontese od Kenta je bio dobar protiv svih malignih i pogubnih bolesti npr: malih boginja kuge i td. Ona je dodavala margaretu njenoj formulaciji praha koja je uključivala skupe dodatke kao što su perle, zlato , korale i druge sastojke iznad značaja za uobičajene bolesti i bolesnike. Njena druga specijalnost je bio tretman bolnih očiju. Margarete su korišćene i kao sušene biljke.

Margarete, francuska reč za belu radu, potiče od grčke reči koja znači "perla". Fransis prvi je zvao njegovu sestru Margarita od margareta i ova dama je koristila belu radu kao njen ukras. Kao i još neke uvažene žene plemićkog roda tog vremena. Za St. Louis dobro se kaže da je imao ugraviranu margaretu na prstenu koji je nosio. Zajedno sa time je bio fleur de lis i raspeće. Ovaj prsten , kako je kralj tvrdio , predstavljao je ono što mu je bilo najdraže: religiju, Francusku i njegovu ženu Margaritu.

Postoji jedna stara Engleska poslovica koja kaže da proleće ne dolazi sve dok ne možete stati stopalom na 12 margareta. Ako sanjate margarete u proleće ili leto to je dobar znak ali ako ih sanjate u jesen ili zimu onda je to maler.

Labudova margareta - Brachyscome iberidifolia


Latinski naziv: Brachyscome iberidifolia
Domaći naziv: Labudova margareta
Poreklo: Zapadna Australija
Tip gajenja: jednogodišnja


Opis: Porijeklom iz Australije ove vrsta je prenijeta u Evropu tokom 19. vijeka. Žbunastog ili puzajućeg habitusa raste do visine od 30 cm. Listovi su izduženi, nježni, svijetlo zelene boje. Cvjetovi se javljaju tokom ljeta od bijele preko roze, ljubičaste do plave boje u prečniku do 2.5 cm. Cvejtanje je dugotrajno i traje i tokom jeseni. Otporna je na niske temperature do -10 stepeni Celzijusa. Izuzezno pogodna za kontejnere kako klasične tako i viseće zbog savitljivog stabla koje lako poprima padajuću formu. Tokom najsuvljeg perioda ljeta podložna je napadu grinja, pa je treba redovno orošavati, a pri jakom napadu prskati nekim od sredstava protiv grinja.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Gajenje: Seme je sitno, izduženo, papirasto. Sije se krajem zime (februar-mart) na površinu dobro dreniranog i prosijanog supstrata. Supstrat se prije setve poravna ravnim, glatkim predmetom, a sjeme se radi ravnomernije sjetve može pomiješati sa nekim inertnim materijalom slične krupnoće kao i samo sjeme. Sjeme se ne prekriva slojem supstrata zbog svoje veličine već se čitava posuda poklopi providnim plastičnim poklopcem ili stavi u najlon kesu radi održavanja vlage, na svijetlo mjesto. Svakodnevno provjetravati i orošavati po potrebi finim raspršivačem. Klija već posle nedelju dana ili više već u zavisnosti od temperature na kojoj se nalazi. Kada su klijavci dovoljno veliki da se sa njima može manipulisati rasaditi ih najbolje u zasebne posude veličine 5-7 cm i gajiti na svijetlom mjestu. Prihranjivanje se može vršiti i to sredstvima za bujan razvoj zelene mase. Početkom maja rasaditi napolju na stalno mjesto. Voli svjetlo mjesto i rastresit hranljiv supstrat.