LSD (poznat i kao trip, esid) je ubrzo nakon otkrića postao terapeutski lek koji je obećavao. Međutim, zbog raširene vanmedicinske upotrebe, veoma popularne 1960-ih godina u zapadnom svetu kada je Hipi pokred bio veoma poplularan, LSD je 1967. godine proglašen ilegalnom drogom.
LSD je otkrio švajcarski hemičar Albert Hofman je na farmaceutsko-hemijskom odeljenju kompanije Sandoz (danas Novartis) u Bazelu, izučavajući lekovite biljke i gljive radi izdvajanja aktivnih sastojaka u medicinske svrhe.
On je pokušavao derivatima liserginske kiseline da dobije željene učinke na eksperimentalnim životinjama. 1938. godine Hofman je izdvojio 25. derivat u nizu eksperimenata, dietilamid liserginske kiseline, od kojeg je očekivao da će imati najizraženija tražena svojstva. Međutim, ne samo da su pozitivni efekti na životinjama izostali, već je primećeno i “neobuzdano” ponašanje zamoraca, pa je LSD-25 proglašen neinteresantnim i narednih nekoliko godina nije proučavan.
Pet godina kasnije, 16. aprila 1943. godine, ponavljajući eksperimente sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, unoseći u organizam LSD slučajno preko vrhova prstiju.
Hofmanov laboratorijski dnevnik opisuje događaj: “Odjednom sam postao čudno opijen. Spoljni svet postao je promenjen, kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak su se opažanja samog sebe i osećaj za vreme promenili. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par časova, ne neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. Što je uzrokovalo takvo stanje?”
Hofman je nakon više eksperimenata na samom sebi sa ovom supstancom izjavio: “Mislim da u ljudskoj evoluciji nikada nije bilo ovoliko neophodno imati tu supstancu LSD. To je oruđe koje nas pretvara u ono što bi trebalo da budemo.”
1950-ih godina na Zapadu su postale česte seanse umetnika, koji bi nakon uzimanja esida stvarali umetnička dela pod utiskom proživljenih misli, što je kasnije nazvano psihodelična umetnost. LSD su takođe koristili i filozofi u istraživanju religijskih i mističkih iskustava. U medijima su mnoge javne ličnosti i glumci hvalili svoja iskustva sa LSD-om koja su im “pomogla da pronađu mir”.
Procenjuje se da je do 1962. godine oko 25.000 Amerikanaca probalo LSD, a već 1965. godine broj redovnih konzumenata premašio je četiri miliona ljudi, od čega više od 70% studenata i učenika viših razreda srednjih škola.
Otkriće LSD-a je izazvalo veliki interes američke obavještajne službe CIA koja je već duže vreme tražila tzv. drogu istine, tj. drogu koja bi trebalo da navede konzumente na pričanje, čime bi se lakše dolazilo do tajnih podataka. Dotad su isprobali kofein, alkohol, meskalin, barbiturate i marihuanu, ali svi su se pokazali neefikasnima. Kad su 1947. godine dobili izveštaje o LSD, poverovali su da je to droga koju traže i odlučili da je isprobaju.
U velikom istraživačkom projektu pod nazivom MK-ULTRA američka tajna služba je drogirala hiljade američkih građana LSD-jem bez njihovog znanja i odobrenja. Nakon godina testiranja na vojnicima, ratnim zarobljenicima, psihijatrijskim pacijentima, sitnim kriminalcima, prostitutkama, gangsterima i vlastitim agentima, CIA odustaje jer delovanje LSD-a nije dovoljno predvidivo da bi se moglo iskoristiti u vojne i obaveštajne svrhe.
Zbog ogromne raširenosti i nakon neuspelih pokušaja da iskoriste LSD u svoje svrhe, američke vlasti su 1967. godine stavile LSD van zakona u SAD a ubrzo je zabrana proširena i na ostatak sveta.
Iako LSD ne izaziva fizičku zavisnost, česta upotreba može odvesti psihičkoj zavisnosti. Učestalim uzimanjem ne razvija se tolerancija, što znači da vremenom nisu potrebne sve jače doze, kao što je slučaj kod npr. ekstazija. Međutim, psihičke promene izazvane LSD-jem, koje nisu nužno pozitivne, mogu biti trajne. Čest fenomen koji prati uzimanje LSD-ja je flešbek (flashback), povratna reakcija u trajanju od nekoliko sekundi tokom kojih se spontano vraćaju halucinatorni efekti. Može se javiti danima, mesecima, pa čak i godinama nakon unošenja ovog stimulansa. Takođe, može da se javi i psihoza.
Prema novijim istraživanjima britanskih naučnika, LSD je manje štetan od mnogih legalnih supstanci poput duvana i alkohola.
wordpress.
Pon 16 Sep - 23:44
KROKODIL 
