Kultura sjećanja - Kako se živjelo u Jugoslaviji

Softy i Efekta


I dok se Softy, kojeg je proizvodila Kolinska, okusom ili dugotrajnošću istog nije posebno izdvajala od ostatka ponude, baloni koje ste mogli napuhati strpate li u usta svih pet žvakaća iz paketića bili su,najblaže rečeno - epski!



A kako zaboraviti Efektu koja se za vaš dah brinula prije nego su tržište preuzeli Orbit i Airwaves?

Čokoladica Zagi

Mnogi su je voljeli, ali baš kao i sam Zagi, maskota Univerzijade '87, misteriozno je iščezla s tržišta, a zamijenile su je neke druge čokoladice. Neki još i danas očajavaju za "najboljom čokoladicom s ovih prostora", a postoji čak i Facebook grupa ojađenih ljubitelja koji bi sve dali kada bi još jednom okusili taj "savršeni okus".

Runolist i Extra Tutti Frutti

U vremenima kad ste klincima mogli podvaliti šećernu vatu, Kandit je na tržište upao s čokoladom Extra Tutti Frutti u koju su uspjeli natrpati aposolutno sve na što su naišli. Bilo je tu grožđica, borovnica, badema, lješnjaka i kikirikija. A pronašli su mjesta i za mliječnu čokoladu.



S druge strane, Kraš je na tržište izbacio poslasticu za ljubitelje tradicije, čokoladu s alpskim mlijekom. Ništa više, ništa manje. Nezanimljivo ime, podjednako dosadna ambalaža i okus koji imaju svi. Dakle, ako ste se zasitili Kanditove megalomanije, Kraš je imao tajno oružje.

Top Flips

Kolinska je ovaj proizvod izbacila početkom devedesetih, a vjerojatno se radilo i o prvom flipsu koji nije imao okus kikirikija ili kukuruzne krupice. Okusi su redom bili: Pizza, šunka i onaj treći u zelenoj vrećici čijeg se okusa nitko ne može sjetiti.

Kinderlada

Kinderlada ili "daleko ukusniji rođak Eurocrema", jedan je od rijetkih proizvoda za koji sa sigurnošću možemo reći da je "svjetski, a naš”, nastao je upravo za ovo tržište i nestao s raspadom Jugoslavije.

Priča je započela još sedamdesetih u talijanskom Ferreru gdje se proizvodila Nutella, a Ferrero je dao licencu tvrtki Podravka da proizvede novu vrstu čokoladnog namaza – Kinderladu.

Podravka je 1995. prestala proizvoditi Kinderladu, a nekoliko godina kasnije, Nutellini namazi preuzeli su tržište dok je Kinderladu s vremenom zamijenila Linolada.

Svi postovi koje sam gore postavio su preneseni sa Index.hr.
Izvorno, ni riječ nije promijenjena.
Iako se ne slažem s ogromnom većinom konstatacija.
Po meni, ako ih je stvarno probao, autor je totalni kreten.
Kretenčina čak.
Ili je pisao neki balonja koji ih nije ni probao, ali je zato član novokomponovanog trenda pljuvanja po svemu što je bilo u Jugoslaviji. Ili bijedni dodvorač istima.
Pa je i on kretenčina.   

Zašto tako mislim?

Zato što gore navedene proizvode treba ocjenjivati u kontekstu vremena u kome su nastali.
Probao sam sve. Bili su mi dobri. Neke sam čak obožavao. Jeste da su u Trstu bili bolji proizvodi, ali bilo je i tamo gorih.
Ja sam i sa ovima bio sretan i zadovoljan. Njih si je tada mogao svatko priuštiti.

Danas masu ljudi ne može . Nema para da ih kupi.
A i ne stigne, budući da je zauzeta kopanjem po kantama sa smećem.


PS
I još ovo.
Siguran sam da je u tim proizvodima bilo više prirode i manje otrova i raznih kancerogenih Eova ovih i onih, nego u današnjim.  

Najbolji Drug, idol i voljeno biće:





Mislim da sam u mašti satro makar par miliona ''crvenokožnih zlikovaca''... Onda sam odrastao i osećao se genocidno:D.

Ne mogu zaboraviti to osećanje sigurnosti:

Nemoj da se lažemo, voleli smo ga, i u priči i u stvarnosti:):

Neponovljivi ljudi-spomenici...

A onda je naišao onaj specifični, hormonski period života, u kojem sam Najboljeg Druga zamenio Najboljom Drugaricom...

Sve kultne serije i filmovi su iz tog perioda , posle toga je nastala velika rupa, ni prineti onom od nekad.

Lutajuće Srce ::

... Uglavnom, najčešće mislim da smo i onda, kao i danas, kao uvek, bili narod jakoo opaljen u glavu, samo na mnogo pozitivniji način .

To potpisujem Lutajući.
Imali smo manje nego danas.
Ali smo imali pozitivu.
Imali smo komšije, i oni su imali nas.
Pomagali smo si međusobno.
Imali smo nadu.
Vjerovali smo da ćemo radom i trudom popraviti svoj život.
Bili smo zadovoljniji time što imamo.

Koliko god to sada izgledalo manje, mislim materijalno, ustvari smo imali više.   

Sjetite se dočeka Nove godine i natjecanja među tv centrima.
Koji će dati bolji Novogodišnji program.






Danas?   

Stota repriza nekog filma.

Ili turska serija.   

Imali smo i ovo

Ovo su bile moje prve klizaljke na pocetku moje sportske kariere   

Kultni domaći sladoledi



Nostalgija za dobrim starim vremenima uvek je prisutna, a jedna od konstanti su sladoledi. Neki su preživeli, neki su časno stradali i postali deo slavne istorije, a mi smo pokušali da izaberemo one koji su u životima mnogih ostavili posebno dubok trag.

Predstavljamo vam hladna oružja nostalgije.


Stopi



Onaj ko je osmislio ovaj sladoled, imao je garantovano neki fetiš prema stopalima. Jednostavno mu je dosadilo da liže stopala koja ili imaju loš ukus ili nemaju nikakav, pa je osmislio sladoled sa ukusom banane. Sviđalo nam se to što je kremast i što smo mogli da mu smažemo prste a da nam u grlo ne zapadne neki nokat. Bio je u srednjoj cenovnoj kategoriji i jeli smo ga kad smo mogli da se isprsimo ali ne i da se bahatimo.

Trenutni status: Pokoj mu duši

Čoko-moko



Neprevaziđena legenda, sladoled koji će, uz Rumenka, u Srbiji postojati dok je i njenih građana. Ukoliko bi „Čoko-moko“ bio ukinut, Srbiju bi zahvatili neredi žešći od svih protesta devedesetih. Odnos cena-kvalitet je vrlo zadovoljavajuć. Old school čokoladni sladoled bez mnogo filozofije, šta očekuješ, to i dobiješ. Ko bar jednom nije probao „Čoko-Moko“, ili nije živeo u Srbiji ili sa njim nešto opasno nije u redu.

Trenutni status: Živ i zdrav

Tiger

Zapakovan u beznadežno socijalni, loše odštampani omot, Tiger je bio pravi primer kako ne mora uvek da ambalaža bude ta koja prodaje proizvod. Kombinacija narandže i vanile bila nam je draga, ali ne tako često. Povremeno je bila pravo osveženje ali je umela da dosadi. Što bi se reklo, zavisi od raspoloženja. Takva polovična ljubav, nažalost, nije bila dovoljno da ga održi u životu. Rest in peace!

Trenutni status: Pokoj mu duši
Kapri



Spoj vanile, čolade i punjenja od jagode uvek je umeo dobro da „legne“. Jedan je od preživelih „veterana“, a i dalje smo nostalgični za omotom sa mornarskim šarama. Tokom godina nije izgubio na kvalitetu, a u naše vreme smatran je pomalo ženskastim sladoledom. Dakle, ako si baja, jedeš samo žestinu, tipa „Čoko-moko“ ili „Rumenko“. Kakve preddrasude.

Trenutni status: Živ i zdrav

Nogger Jogg

E, ovo se jelo kad imaš para. Bio je jedan od najskupljih sladoleda, a i po kvalitetu je bio na visokom nivou. Imao je spoljni sloj čokolade sa nekim semenkama tipa kikirikija ili badema, pa kremasto punjenje od vanile, a srce je bila ponovo čokolada, koja je išla tik uz sam štapić. Danas ga ima u nekim varijantama i pod drugim nazivima, ali je original odavno postao deo istorije.

Trenutni status: Pola-pola

Zeka i meda

Eksperiment koji se nije baš slavno završio. Nije ni čudo, s obzirom da su u pitanju „led“ sladoledi, a tu, pored „Rumenka“, niko nema šanse. Opstali su kratko, ali su ipak uspeli da ostave trag u našim životima i sećanjima. Proizvođači, međutim, i dalje nisu naučili da nijedan ledenko nema šanse protiv „Rumenka“. I dalje prave povremeno takve sladolede koje nećemo čak ni nazvati dostojnom konkurencijom.

Trenutni status: Pokoj im duši



Leni



„Leni“ danas izgleda dosta drugačije neko nekada, ali je i dalje evergreen. Lešnik i čokolada su nam jednako dragi u svakom vremenu, mada smo malo i iznenađeni što je preživeo. Autsajder koji je mnogima postao favorit, a jedina zamerka koju danas imamo je fensi pakovanje. Mnogo nam se više dopadao dok je bio „obučen“ u zelenkasto-žutu ambalažu.

Trenutni status: Živ i zdrav

Twinny tropico

Ovo je legendarni sladoled sa dve drške, kako su ga svi zvali. Nije bio nešto posebno kvalitetan (klasična ledara sa malo čokolade na vrhu), ali je bio „fora“. Iako je imao dve drške, uglavnom smo ga jeli kao klasičan sladoled. Ipak, žao nam je što ga danas nema. Verujemo da bi njegova ponovna proizvodnja bio pun pogodak.

Trenutni status: Pokoj mu duši

Sneško



Za njega nam nije jasno kako je preživeo do današnjih dana, ali mali je definitivno žilav. Kombinacija čokolade i vanile, ukusa na ivici šlaga, „Sneško“ i danas ima veliki broj fanova. Ako je „Rumenko“ Fića, a „Čoko-moko“ Yugo, „Sneško“ je „Stojadin“.

Trenutni status: Živ i zdrav

Rumenko



Poznat i pod nazivom “zaleđena voda”. Svojevremeno je koštao 30 para (za dinar si mogao da kupiš tri komada), tako da je predstavljao idealnu varijantu kada nemaš dovoljno kinte, a hoćeš neku poslasticu. Mada je reč „poslastica“ u ovom slučaju diskutabilna, s obzirom da je u pitanju sladoled kojem je svrha da ti zaledi mozak, a ne da te zasladi. Kada ti keva prigovori da „jedeš taj led“, ti kažeš „Nemam para za Čoko-moko“, dobiješ dinar (Čoko-moko je koštao 50 para) i potrošiš ga na tri Rumenka. Jer, Čoko-moko je Čoko-moko, al’ triput je triput.

Trenutni status: Živ i zdrav


mm.

Jeste da su malo bili u modi ovi sa glasovima ko promukli jarčići, al bila lepa i muzika   

Mislim da su se ljudi puno više voljeli, družili i pomagali jedni drugima.
Danas svi okreću glavu jedni od drugih i svako svakog trača... 

Secam se ali to se nece vratiti       90-te su syebale sve         


@Bosanka24 

Ljudi su se pokvarili mnogo    pohlepa i nemastina su od ljude nacinili bezosecajne osobe koje samo brinu o sebi a druge iskoristavaju i ogovaraju i pad morala 90-tih je ucinio svoje   


U Jugoslaviji se zivelo    nakon raspada sve je syebano i potonulo u mrak     

Ljudi se dele na nacije, mrze zboog proslosti ..etc     zavist i pakost  

Potpisujem sve što si rekao      

Jedino ne znam kako bi ti preživeo, o seksu se tad pričalo svake prestupne godine a tv program je završavo u dvanaes     

Tetrapak ..ko se seća ovog pakovanja..  

Male zanatske radnjice na svakom ćošku...