Tajlandski boks ili Muay Thai



Тајландски бокс или Muay Thai (тај มวยไทย) јесте једна борилачка вештина и важи као национални спорт Тајланда.

Тајландски бокс је један од најстаријих борилачких вештина, тачна историја не може се реконструисати. У рату између Тајланда и Бурме 1767 освојена је ондашња тајландска престоница и главни део извора о уметности и традицији тајландског бокса уништени.

Историја

Тај су живели првобитно у јужнозападној Кини. У 9. веку почињу поједине групе да насељавају подручје данашњег севернозападног Тајланда. Ово насељавање трајало је до 13. века. Поједини извори веле да је у то време настао тајландски бокс као једна врста самоодбране због сталних сукоба са другим народима Индокине. Други извори говоре како је тајландски бокс настао у години 1560, када је тајландски краљ Наресуан пао у тамновање Бурме. Обећана му је слобода ако у двобоју победи мајсторе Бурме. Краљ је победио и тајландски бокс постао је национални спорт Тајланда.

Тајландски бокс развио се из регуларних борбених вештина. Када мач и копље нису били више за употребљавање, ратник је имао да користи за борбу своје ноге, песнице и лактове. Класична и традиционална варијанта зове се Muay Thai Boran (боран = традиционално), која не садржава само борбе са разним оружјем, него и покрете који иду далеко ван техника данашњег тајландског бокса. Те технике базирају на подражавањем разних животињских покрета, које су сакупљене у формама слично катама у карате-каратеу. Тако су кроз векове настале животињске форме попут ждрала, бизона, петла, тигра итд., које су перфекциониране у данашњим стиловима.

Краби крабонг (кратко и дугачко оружје) назива борбу са разним врстама оружја, као нпр. краби (кратки мач), даб (дугачки мач), плонг или сри сок (штап), нгаув (штам са оштрицом), дунг, каен, мај сун и лох (штит).

Једно следеће обележје класичног тајландског бокса (Muay Thai Boran) јесте ритуална игра вај кру, коју играју борци у почетку борбе да покажу поштовање својим учитељима, као и класична тајландска музика која прати целу борбу.

(Wikipedija)

Правила

У правилописима интернационалних и националних савеза постоје различита строга правила које ограничују технике. Стилистички упадљива обележја тајландског бокса јесу ударци са лакатима и коленима и хватање противника (види бокс). Зависно по правилима и степену бораца дозвољени су ударци са коленима према глави, хватање противника у стајању и ударање са коленима у тело и ноге. Поједина правила дозвољавају хватање и држање ноге противника.

Технике са песницама сличне су традиционалном европском боксу, али су исто дозвољени ударци из окрета итд. Поједини стилови дозвољавају бацање, али је ово обично забрањено због опасности техника бацања у тајландском боксу. У Европи клубови обично не практикују технике попут ударањем лаката или рвање, због чега се за европски начин тајландског бокса може чути исто назив оријентални кик бокс.

Мотиви

Тајландски бокс вежба се из различитих мотива, ради фискултуре, такмичења, за самодбрану или борилачку вештину. У Тајланду борци добијају део опкладе и многима служе као идоли. Пошто многе школе терају своје ученике да на такмичењу добијају боље опкладе и побеђују, тиме се класични стилови све више потискивају. Због тога тајландски краљ подржава чисте Muay-Thai-академије, у којима ученици не морају да носе бриге о финансијском стању и уместо тога изучавају класичне стилове.

У Бурми иначе постоји де факто иста борилачка вештина бурмазенски бокс односно летвеи или летаве, за разлику од тајландског бокса на такмичења бурмазенског бокса бори се без рукавица. Под утицају тајландског бокса настало је у Кини у новије време сан да или кинески бокс. Оно се разликује од тајландског бокса што се више користе рвање и бацање а позива се на ву шу. Слично практикује шут бокс.

Što Kaoklai, tajlandski boksač, visok 180 cm i težak 85 kg radi na K1 turniru značajno težim i snažnijim borcima.  

Muay Thai: Umetnost osam oružja



Udarci pesnicama i laktovima koji protresaju mozak, razarajući šutevi od kojih noge klecaju i kolena koja lome rebra. Tajlandski boks. Kralj stand-up borilačkih veština.

Muay Thai ili Tajlandski boks je kulturalna borilačka veština sa Tajlanda koja je važan deo tajlandskog folklora. Ova veština se zasniva na udarcima u standupu (stojećim udarcima) i različitim tehnikama klinča. Naziv “umetnost osam oružja” dobija zbog svog korišćenja celog tela kao oružja.

U arsenal spadaju šake-pesnice (poređene sa nožem-mačem), laktovi i kolena (poređeni sa maljem i sekirom) i noge koje su kao palice. Uz to ojačava I podlaktice i potkolenice koji postaju kao oklop kojim se Muay Thai borac brani.

Izgubljena istorija

Veći deo Muay Thai istorije je izgubljen kada su Burmanci opljačkali tadašnji glavni grad Tajlanda Ayudhaya. Napadači su pljačkali hramove i time su izgubljeni gotovo svi spisi o istoriji iz ovog perioda. Ono malo pisane istorije što je preostalo se čuva kao nacionalno blago koje govori o tajlandskoj kulturi i zaostavštini.muay-thai 02

Smatra se da je Muay Thai nastao u procesu koji je trajao vekovima, kao i u migracijama plemena na jug, iz kineskih stepa preko Vijetnama, Laosa, Burme i Kambodže. Većina ovih plemena su bila Sijamska (Tajlandska) i često su se borila sa drugim plemenima za opstanak. Kroz trening, gubljenje života, vojne taktike i borbu “prsa u prsa”, tehnike i taktike su dovedene do savršenstva i ovde se postavlja temelj ovog stila borenja.

Tehnike su se prenosile sa očeva na sinove, stariji vojnici učili su mlađe. Ideja je bila da se omogući vojnicima da imaju prednost u borbi prsa u prsa, nenaoružanoj borbi, tako da mogu da zadaju udarac, maksimalno onesposobe ili ubiju protivnika i brzo nastave dalju borbu. Ovaj borbeni stil se razvijao na, možda okrutan, ali Darvinovski način: preživljavanje najspretnijih.

Oni koji su bili dobri bi preživeli, naučili druge nešto pre nego što se opet nađe neko bolji ko će njih ubiti i tako iznova i iznova.

Transformacija u zabavu

Vremenom su mlađi borci počeli da praktikuju ovu veštinu u zabavne svrhe, sportske priredbe su organizovane u trenucima mira. Muay Thai je postao omiljena razbibriga i zabava Tajlanđana. Svako selo je imalo svog mladog šampiona koji je pokazivao potencijal i talenat, dok su stariji vojnici, veterani, postajali instruktori i učitelji.

Pre svake borbe izvodi se tradicionalni ples – zagrevanje Wai Khru Ram Muay. On se izvodi da bi učenik pokazao svoje poštovanje prema učiteljima i trenerima, a nekada kada su borbe održavane pred kraljem, ples je bio tu i da se borci izvinu unapred kralju na brutalnosti u borbi koja sledi.



U II Svetskom ratu Tajlanđani koji su bili stacionirani na različitim lokacijama su predstavili strancima svoju razornu veštinu. Stranci su ga nazivali Sijamski boks, (Tajland se nekada zvao Sijam) Francuzi su ga nazvali “le sport Orient” ili sport Orijenta.

Promena pravila

Strani vojnici su bili toliko impresionirani da su tražili Thai vojnicima da ih nauče osnovama i tradiciji svoje veštine. Kako je Muay thai postajao sve popularniji, pravila su počela da se menjaju i postaju više nalik drugim sportovima (boksu). Negde 1920. godine ring je zamenio otvoren prostor na kojem su se ranije izvodile borbe, starinske rukavice od konjske kože i kanapa su zamenjene modernijim rukavicama sličnijim bokserskim. Borci su nekada umakali ruke u smolu pa zatim u izmrvljeno staklo i pepeo, zarad nanošenja maksimalne štete protivniku (Kao što je prikazano u filmu “Kikbokser” sa Jean-Claude Van Dameom). Uvedeni su i štitnici za genitalije, ne bi li se borci sačuvali od razornih šuteva i kolena.

Posle II Svetskog rata uvedena su prva zvanična pravila. Meč je bio podeljen na pet rundi, svaka runda sa određenim vremenskim trajanjem. Vreme se merilo satom, za razliku od pređašnjeg metoda sa kokosovim orahom koji tone u buretu vode. Uvedene su težinske kategorije i organizacija slična boksu. Posebni stadioni za Muay Thai su izgrađeni u većim gradovima Tajlanda. Danas stadion Lumpini u Bangkoku većina Thai boraca smatra za “Svetu zemlju”, strani borci daju sve od sebe ne bi li samo dobili priliku da se bore tamo.

Muay Thai danas

Tipični Muay Thai borac na Tajlandu trenira više sati svakodnevno. Većina boraca će imati mečeve svakih 2-3 nedelje, ne bi li zaradili što je više novca moguće i time pomogli svojoj porodici. Za razliku od MMA i boksa, Muay Thai borci zarađuju vrlo malo novca. Prosečan borac mesečno zaradi 100-150$ boreći se 2-3 puta u tih mesec dana,što je jedva dovoljno za jednu osobu a kamoli čitavu porodicu.

Borci obično počinju da treniraju sa 6-8 godina, a prvu borbu imaju sa 8-10 godina. Do 24. godine će imati oko 120 -150 borbi (tri puta više od veoma aktivnog boksera). Zato nažalost retko koji Thai borac ima dugačku karijeru.



Danas, evolucija Muay Thaija konačno dokazuje svoju vrednost. Muay Thai je razmatran kao jedan od potencijalnih olimpijskih sportova, popularan je širom sveta. Svaki profesionalni takmičar bilo kojeg borilačkog sporta ili veštine će se složiti da je Muay Thai neophodan jednom kompletnom borcu.

Kod nas, nažalost, Thai Boks nije toliko popularan, njegovo mesto “zauzima” evropska varijacija ove veštine – Kikboks. Ipak postoje klubovi koji se bave ovom veštinom. Najpoznatiji i najbolji je definitivno Ronin Gym, klub tajlandskog boksa, Kikboksa i MMA. Osnovan 2007. godine od strane Miše Bačulova. Moramo još spomenuti i klub tajlandskog boksa “Victory”, koji je osnovao Bogdan Stojčić i Pagonis Team, čiji je osnivač naš najtrofejniji takmičar u Kikboksu Nenad Pagonis.


M.