Najbizarnija naučna otkrića u 2012.

Psiholozi koji su otkrili da se naginjanjem ulevo Ajfelov toranj čini manjim, naučnik koji je pronašao moždanu aktivnost kod mrtvog lososa i izumitelji sprave za ućutkavanje dosadnjakovića, neki su od dobitnika Ig Nobel nagrada dodeljenih sinoć za najbizarnija i najzabavnija naučna otkrića.



U pitanju je zabavna verzija Nobelovih nagrada koje će biti objavljene početkom sledećeg meseca. Bivši pobednici su nagrade ovogodišnjim laureatima predali juče na ceremoniji na Harvardu u Masačusetsu, a među nagrađenima su naučnici koji su pokušavali da otkriju zašto se nošenje šolje vruće kafe obično završi prolivanjem, matematičari koji su se bavili oblicima konjskih repova...

Ipak, evo izuma koji su osvojili najviše pažnje.

Šipanze se po zadnjici poznaju
Ig Nobel za 2012. godinu između ostalog otišao je u ruke američkih naučnika koji su otkrili da šimpanze mogu prepoznati druge šimpanze gledajući samo fotografije njihovih zadnjica.

Bakar i vruć tuš farbaju kosu u zeleno
Švedski istraživači rešili su enigmu zašto ljudima koji žive u nekim kućama u švedskom gradu Anderslovu kosa postaje zelena. Krivac je bila kombinacija bakrenih cevi i vrućeg tuša.

Ućutkivač
Japanski naučnici Kazutaka Kurihara i Koji Cukada stvorili su "SpeechJammer" (Prigušivač govora), spravu koja prekida govor osobe. Kako radi pročitajte ovde. "To je mala stvar kojom možete pomoći nekome ko davi ljude oko sebe. Ono što osoba čuje je sasvim dovoljno da ga prekine i potpuno zbuni tako da prestane da priča. Sprava ima na hiljade potencijalnih kupaca", objasnili su.



Krivina je bitna
Tim holandskih psihologa uradio je studiju – 'Naginjanjem ulevo Ajfelov toranj se čini manjim'. Ideja je bila istražiti kako držanje tela utiče na procenu veličine – naginjanje na levu stranu povezano je sa smanjivanjem objekata, a naginjanje na desnu s većim procenama. Svoju teoriju testirali su na 33 studenata koji su stajali na nakrivljenoj ploči pred Ajfelovim tornjem.

I mrtvi lososi razmišljaju
Jedna od najbizarnijih studija koja je osvojila Ig Nobela ove godine je ona koja je istraživala moždanu aktivnost mrtvog lososa. Počelo je kao šala, objasnio je Kreg Benet sa Kalifornijskog univerziteta, koji je krenuo da proučava promene u mozgu kod tinejdžera koristeći magnetnu rezonancu (MR) za beleženje moždanih aktivnosti. Pre nego što je započeo s testiranjem ljudi, isprobao je opremu na različitim objektima, uključujući bundevu, pile i, na kraju, mrtvog lososa kod kojeg je sofisticirana oprema pokazala moždanu aktivnost. "Slučajno smo primetili sitne podatke o moždanoj aktivnosti mrtve ribe. To su bili lažno pozitivni rezultati, naravno, nije ih bilo", rekao je Benet. Ipak, svojim "otkrićem" je ukazao na opasnosti istraživanja i dijagnostike MR-om.



T-portal

Ukoliko niste verovali da postoje nagrade i u ovoj kategoriji, ovo je 23. godina po redu u kojoj se dodeljuju nagrade za neka neverovatno smešna otkrića.



"Ig Nobelove nagrade" su nagrade za najčudnija i najsmešnija naučna otkrića na polju psihologije, biologije i fizike, a ovog puta ugostila je laureate iz celog sveta na Harvard univerzitetu.

Urednik Mark Abrams rekao je da je svrha ovog događaja da se ljudi nasmeju, a zatim zamisle.Po prvi put dobitnici su dobili novčane nagrade - 4 američka dolara.

Nagradu u oblasti psihologije dobio je tim koji je dokazao da ljudi koji su pijani sebe smatraju atraktivnijim.



Eksperiment nad bubama balegarima dobio je nagradu u dve oblasti – biologije i astronomije. Balegari putuju pravolinijski, tako što prate svetlost sunca tokom dana, odnosno mesečinu noću. Oni to čine kako bi pogurali što je moguće više loptica balege i sprečili gubljenje. Međutim, njihova sposobnost da ostanu na kursu tokom noći kada mesec nije vidljiv, navela je naučnike da otkriju kako ove bube mogu da koriste zvezde iz Mlečnog puta kao orijentir.

Masanori Nimi je otkrio da miševi kojima je ugrađeno drugo srce žive duže, ako slušaju određenu vrstu muzike.

Patent istraživača Gustoa Pizoa osvojio je nagradu u oblasti inženjerstva za uređaj koji sprečava otmice aviona. On je osmislio elektro mehanički sistem koji može zarobiti otmičara, tako što ga ubacuje u specijalnu prostoriju, gde se isti potom pakuje u kutiju i padobranom izbacuje iz aviona.

Među dobitnicima su i Brajan Krendal iz SAD i Piter Stol iz Kanade koji su mrtvu rovčicu kuvali na pari, a zatim progutali bez žvakanja, kako bi mogli proveriti da li će se njene kosti razložiti u ljudskom sistemu organa za varenje. Otkrili su da neće.



naxi.

20 Naučnih studija (koje će vam izmamiti osmijeh na lice)

Dok jedni otkrivaju lijekove za opake bolesti, drugi istražuju alternativne i ekološke izvore energije, treći nastanak Svemira… a neki naučnici opet istražuju stvari koje zaista i nije bilo potrebno istražiti… Ovo su samo neke od najsmješnijih naučnih studija provedenih u posljednjih nekoliko godina.



1. Interakcija sa ženama čini muškarce glupim, zaključak je naučne studije Johan C. Karremansa i njegovih kolega na Radboud Sveučilištu u Nijmegenu, Nizozemska.

2. Studija koju je provela vodeća organizacija za istraživanje kanadskog tržišta je zaključila da pismenost poboljšava vaše šanse za zapošljavanje.

3. Ako to do sada niste znali, nauka je potvrdila: Pretilost nije zdrava.

4. U naučnom žurnalu Addiction objavljena je studija koju je provelo nekoliko kanadskih zdravstvenih institucija, zavoda za statistiku i psihologiju, a koja je na kraju zaključila da konzumiranje alkohola povećava šanse za nezaštićeni seks.

5. Stručnjaci za automobilske nesreće su otkrili da autosjedalice štite i debelu djecu, također.

6. Nekoliko istraživača na Shiseido Research Centru u Yokohami je zaključilo svoju studiju tvrdeći da ljudima koji misle da im noge smrde – noge zaista i smrde, za razliku od ljudi koji vjeruju da im noge ne smrde.

7. Naučnici sa sveučilišta u Bristolu su otkrili najoptimalniji način umakanja keksa u kafu, čaj, mlijeko…

8. Sintef Unimed iz Norveške i Tehničko Sveučilište iz Danske su objavili studiju koja je zaključila da oblačenje mokrog donjeg veša tokom hladnih dana nije dobro za zdravlje.

9. John Mack sa Harvarda i David Jacobs sa Sveučilištu Temple su proveli studiju koja je zaključila: ljude koji vjeruju da su ih kidnapoveli vanzemaljaci – vjerovatno su i kidnapovali.  (Journal of Scientific Exploration, Vol. 11, No. 1, pp.91-104, 1997)

10. Muškarci više vole stupiti u kratke veze sa ženama koje ‘izgledaju glupe’, zaključak je studije objavljene u časopisu Evolution and Human Behavior.
Anita Eerland, Rolf Zwaan i Tulio Guadalupe, su 2012. godine dobili Ig Nobelovu nagradu za svoju studiju nazvanu: "Naginjanje ulijevo čini da Eiffelov toranj izgleda manji".



Anita Eerland, Rolf Zwaan i Tulio Guadalupe, su 2012. godine dobili Ig Nobelovu nagradu za svoju studiju nazvanu: “Naginjanje ulijevo čini da Eiffelov toranj izgleda manji”.

11. Niz istraživanja koja su proveli psiholozi sa Sveučilišta u Kaliforniji, Berkeley i Sveučilišta u Torontu su dovela do zaključka: bogati ljudi varaju i mnogo lažu.

12. Sigurno ste do sada čuli ovo: Ako imate beskonačan broj majmuna i beskonačan broj pisaćih strojeva i beskonačno mnogo vremena, majmuni će na kraju napisati Sabrana djela Williama Shakespearea. Istraživači na Sveučilištu Plymouth u Engleskoj su u svojoj studiji ipak dokazali da majmuni ne mogu napisati Shakespeareova djela jer im brzo postane dosadno i umjesto da tipkaju, napadnu pisaći stroj.

13. I nauka je potvrdila: uposlenici mrze sastanke.

14. Ako ovo do sada niste znali, jedna studija je zaključila da gutanje mačeva može biti opasno.

15. U jednoj studiji iz 1960. godine je zaključeno da bebe treba držati podalje od rubova, bez obzira koliko dobro mogu percipirati dubinu / visinu.

16. Istraživači sa Sveučilišta McGill u Montrealu i City University of New York su otkrili da svi srednjoškolci i studenti dožive neku razinu dosade na časovima i predavanjima.

17. Journal of Experimental Psychology je objavio studiju o tome kako štakori ne mogu uvijek primijetiti razliku između japanskog govora unatrag i nizozemskog govora unatrag.

18. Ljepota je u oku onog koji drži pivo: Ljudi koji misle da su pijani također misle i da su atraktivni, naziv je studije objavljene u British Journal of Psychology.

19. Još jedna potpuno nepotrebna studija je zaključila očiglednu stvar: nedostatak sna nas čini umornim.

20. Da li su pivske boce dovoljno čvrste da razbiju ljudsku lubanju? Odgovor na ovo pitanje dali su nam naučnici sa Centre for Forensic Imaging and Virtopsy (ukratko… jesu).

pixelizam.

Uvrnuta otkrića: Opera - za mišje srce....


Već više od dve decenije magazin Annals of Improbable Research (AIR - anali neverovatnih istraživanja) dodeljuje nagradu Ig Nobel za deset naučnih dostignuća koja “prvo nasmeju ljude, a onda ih nateraju da se zamisle”. Da podsetimo, ime je igra reči - od engleskog ignoble (nečasno, pokvareno, pakosno) i imena Nobel (po Alfredu Nobelu).
Nedavno je 23. put, na univerzitetu Harvard, dodeljen „antinobel”, a pošto se bliži kraj godine, pravi je trenutak da rezimiramo šta je tokom 2013. ponajviše privuklo pažnju žirija.

Može i po Mlečnom putu

Objedinjena nagrada za astronomiju i biologiju otišla je timu dr Erika Varanta, profesora zoologije sa Univerziteta Land u Švedskoj - za otkriće da se balegari orijentišu po zvezdama. Istraživači su proučavali sposobnost ovih buba da kotrljaju svoje loptice balege, kojom se inače hrane, u pravim linijama - koristeći Mesec kao vodič, pod pretpostavkom da zapravo koriste polarizovanu svetlost oko Meseca kao neku vrstu nebeskog kompasa.

„Jedne noći, međutim, noć je bila bez mesečine, a primetili smo da bube još uvek mogu da se orijentišu po pravim linijama - kaže Varant. „U početku smo bili šokirani i brinuli smo da li su naši prethodni eksperimenti koji su bili zasnovani na orijentaciji prema Meseci - pogrešni. Međutim, tada smo pogledali i ugledali široku liniju svetlosti: Mlečni put, i shvatili da i ovo sazvežđe bube možda mogu koristi kao kompas. I - ispostavilo se da jeste tako”. Profesor kaže i drugi noćni „navigatori”, poput nekih ptica i moljaca - mogu da koriste Mlečni put kao kompas. „Ovde postoji i potencijalna praktična primena” - dodao je. „Principi koje smo otkrili u navigaciji balegara mogu biti upotrebljivi u dizajniranju bespilotnih automobila i robota, iako će to biti verovatno za mnogo godina”.

U kategoriji medicine pobedio je Masanori Niimi, sa Teikijo Univerziteta u Tokiju, otkrićem da miševi kojima je transplantirano srce žive duže - ako slušaju određenu vrstu muzike. Obično žive oko sedam dana posle transplantacije, međutim, oni koji su slušali Verdijevu „Travijatu” preživeli su čak - 27 dana, dok su oni koji su uživali u glasu irske pevačice Enje poživeli 11 dana.

Bred Bušman, šef Katedre za masovnu komunikaciju Univerziteta Ohaja, dobio je nagradu za psihologiju, jer je dokazao da ćete se osećati privlačnijima - kada preterate sa pićem. U ovom radu, zadatak učesnika bio je da održe govor o tome koliko su privlačni, originalni i zabavni, a utisak o njima procenjivale su nezavisne sudije (koje nisu bile pod uticajem alkohola). Oni koji su bili pijani dok su držali govor (ali i oni koji su samo samo mislili da su pijani) davali su sebi pozitivne ocene. Međutim, nezavisne sudije procenile su da ovo nema veze sa stvarnim performansama..
„Pijani ljudi možda misle da su privlačniji, ali zapravo - nisu” - kaže Bušman. „Ovo lažno uverenje može dovesti pijane ljude u nevolju, na primer, ako postaju previše napdani prema potencijalnom romantičnom partneru, misleći da su neodoljivi”. Članak o ovom istraživanju objavljen je i u uglednom Britanskom žurnalu za psihologiju, pod naslovom „Lepota je u oku onoga ko drži pivo: ljudi koji misle da su pijani takođe misle da su privlačni”.

Hodanje po vodi

Nagrada za verovatnoću pripala je stručnjacima za životinje Škotskog ruralnog koledža - za dva povezana otkrića. Prvo glasi: što je duža krava ležala, verovatnije je da će uskoro ustati” (ovo je citat iz studije, a ne iz „Alana Forda”). Drugo: „kada jednom krava ustane - ne možete lako predvideti koliko će brzo leći ponovo”. Bert Tolkamp kaže da su on i njegove kolege pokrenuli nekoliko ozbiljnih istraživačkih programa usmerenih na poboljšanje zdravlja i dobrobiti životinja. U nagrađenom istraživanju postavili su na kravlje noge senzore koji registruju koliko vremena životinje provode stojeći ili - ležeći.

Nagradu za fiziku zaslužila je studija koja je proučavala koliko slaba treba da bude gravitacija na nekoj planeti da biste prešli jezerce - a da ne potonete. Alberto Mineti, sa Univerziteta Milana, i njegov kolega Jurij Ivanenko iz Italijanske istraživačke bolnice, „kačili” su volontere iznad bazena, simulirajući njihove težine na različitim planetama, sa različitim gravitacionim poljima, i zamolili su ih da hodaju po vodi. Rezultati su pokazali da ljudi verovatno mogu da hodaju preko jezerceta na Mesecu, ali verovatno ne i na Marsu. Mineti smatra da je istraživanje vrlo ozbiljno i korisno: „Stimuliše razmišljanje o neskladu između (relativno brzog) istraživanja svemira i dugotrajne evolucije koja je potrebna da bi se živa bića prilagodila različitom gravitacionom okruženju”. Za sada je utvrđeno: ljudi mogu hodati po vodi - ukoliko se i ti ljudi i ta voda nalaze - na Mesecu.
Nagrada za bezbednosni inženjering pripala je Gustanu Picu, za osmišljavanje elektromehaničkog sistema za zarobljavanje otmičara aviona. Ovaj sistem baca otmičara kroz skrivena vrata, „pečatira” ga u paket, onda baca otmičara kroz specijalno instalirana vrata (poput onih za izbacivanje bombi u borbenim avionima), odakle padobranom stiže na zemlju, gde ga policija, upozorena radio vezom, spremno dočekuje.

Najinovativniji hemičari su: Šinsuke Imai, Nobuaki Cuge, Muneaki Tomotake, Jošiaki Nagatome, Tošijuki Nagata i Hidehiko Kumgai. Oni su, posle opsežnog istraživanja, zaključili da su biohemijski procesi kojima luk učini da ljudi zaplaču - mnogo komplikovaniji nego što se ranije mislilo.
Antinobel za arheologiju pripao je Brajanu Krandalu i Piteru Stolu, za nesvakidašnju vrstu „kopanja”. Oni su istraživali šta se dešava kada se mrtva rovčica popari vrelom vodom, a zatim proguta bez žvakanja. Na kraju su pažljivo ispitali sve telesne produkte (ili kako se već zove...) tokom narednih dana - da bi saznali koje se kosti mogu rastvoriti unutar ljudskog digestivnog sistema a koje - ne mogu. Rezultat je rad „Efekti ljudskog varenja na skelet sitnih sisara” objavljen u Žurnalu arheoloških nauka. Nije najjasnije ko je gutao rovčicu.
Nagradu za mir podelili su predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, zato što je učinio nezakonitim aplaudiranje u javnosti i - Belaruska državna policija, za hapšenje jednorukog čoveka - zbog aplaudiranja.

„Antinobela” za javno zdravlje dobili su naučnici iz Tajlanda: Kasian Banganada, Tu Čajavatana, Čumporn Pongnumkul, Anunt Tonmukakakul, Pijasakol Sakolsatajadorn, Krit Komaratal i Henri Vajld, za medicinsku tehniku opisanu i njihovom izveštaju „Hirurško upravljanje epidimičnom amputacijom penisa u Sijamu”. Tehniku preporučuju svim slučajevima, osim kada deo organa - pojede patka. Potreba za ovom tehnikom više je nego jasna, jer je Tajland svojevremeno zahvatila prava epidemija nasilne amputacije penisa. „Zahvat” su najčešće izvodile besne žene - na nevernim muževima. Tehniku prišivanja amputiranog organa prvi je opisao Mekroberts 1968, a u međuvremenu je modifikovana i unapređena, pa sa može izvoditi u skoro svakog opštoj bolnici, za zadovoljavajućim rezultatima. U radu je opisano iskustvo sa ovom procedurom kod 18 pacijenata.
Dodela je završena rečima Marka Abrahamsa, urednika „Anala” i osnivača nagrade, tradiconalnim „pozdravom”: „Ako niste dobili Ig Nobela noćas - a posebno ako jeste - više sreće sledeće godine!”.

S. Milić
3oko