U celini gledano,saobraćaj u Beogradu je konfuzan. Beograd ima samo jedan autoput u pravcu istok zapad (koji preko mosta Gazela povezuje Novi Beograd sa starim delom grada) dok nema ni jednu brzu saobraćajnicu u pravcu sever-jug. Postojeći mostovi su nedovoljni i sa malom propusnom moći (posebno stari most na Savi).

Beogradski javni prevoz je zasnovan na autobuskom (112 linija), tramvajskom (12 linija) i trolejbuskom (8 linija) saobraćaju.



Gradski autobuski, tramvajski i trolejbuski saobraćaj obavlja Gradsko saobraćajno preduzeće. Na pojedinim linijama saobraćaju i privatni prevoznici. Beogradska prigradska naselja povezana su auto prevoznikom „Lasta“. Beograd takođe ima i regionalnu železničku mrežu Beovoz kojom upravljaju JP Železnice Srbije.

Beogradska prigradska železnica, nazvana Beovoz, ima 5 linija koje povezuju predgrađe sa centrom. Ova železnica se razlikuje od klasičnog metroa po tome što ima uobičajene (a ne lake) putničke vagone i što saobraća sa relativno malom frekvencijom (za razliku od pravog metroa koji saobraća svakih nekoliko minuta). Beogradski metro, koji se planira još od 1950, predviđao je u prvoj fazi dve linije i u perspektivi mrežu od devet linija gradskog i regionalnog metroa, ali nije se nikada počelo sa izgradnjom. Od 2003, predviđen je laki šinski sistem koji je trebalo da bude izgrađen do 2008; njegova izgradnja takođe nije otpočela.

Trenutno, železnička pruga i dalje prolazi pored Save a mnogobrojni industrijski koloseci zauzimaju vredno građevinsko zemljište. Gradska glavna železnička stranica povezuje Beograd sa ostalim evropskim prestonicama, kao i sa mnogo drugih gradova u Srbiji, a u izgradnji je stanica Prokop koja će u budućnosti preuzeti ulogu glavnog čvorišta. Na žalost, stanica Prokop dosta je udaljena od glavne autobuske stanice, što će u budućnosti otežavati putnički saobraćaj.

Magistralni i autoputevi su povezani sa Novim Sadom i Suboticom na severu, Nišom na jugu, i Zagrebom, glavnim gradom Hrvatske na zapadu, i omogućuju lak prilaz automobilom većim gradovima u regionu.

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, međunarodnog karaktera, nalazi se u blizini Surčina na 18 kilometara od Beograda. Na aerodromu se nalazi 18 kancelarija stranih aviokompanija i nekoliko rentakar kompanija. Broj putnika od 2000. do 2004. dostigao je broj od 2 miliona. Nažalost, aerodrom nije povezan lakim železničkim saobraćajem sa centrom grada i na aerodromu ne postoji ni jedan hotel. Između centra grada i aerodroma saobraća autobus svakih pola sata. Taksi saobraćaj je neregularan.

Sportski aerodrom „13. maj“ nalazi se na levoj strani autoputa Beograd - Novi Sad, gledano iz pravca Beograda, paralelno sa prugom, 500 metara pre skretanja za Batajnicu.

Pošto se grad nalazi na ušću dve glavne reke, Dunava i Save, Beograd ima nekoliko mostova — dva glavna su Brankov most i Gazela i oba povezuju centar grada sa Novim Beogradom. Najduži most je Pančevački most, koji povezuje Beograd sa Banatom.

Luka Beograd se nalazi na Dunavu i namenjena je prvenstveno prometu roba, dok je pristanište na Savi namenjeno turističkim brodovima.



znanje.