Ne postoji velik auto, postoji samo mala garaža.

Devojka može biti i sa sela, ali auto mora biti iz Nemačke.

Ove dve teze u osnovi predstavljaju istinu i govore kakav automobil bi svaki muškarac želeo da ima. Kada se u želje umešaju razum, žena i finansijski faktor, dođemo do toga da će malo ko kupiti Bembaru sedmicu koja sama daje migavac čim vidi benzinsku pumpu i košta kao godišnja potrošačka korpa omanjeg grada u Čadu. Zbog toga su puteve u Srbiji obeležili neki drugi automobili, obeležavaju ih i dan-danas i obeležavaće ih još mnogo godina.

Sledi devet auta od kojih te je neki možda i udario, od kojih si verovatno neka vozio ili čak slupao i od kojih većinu sigurno viđaš svaki dan i to više puta.

Fiat Punto Kec

Mali gradski automobil čija je proivodnja počela 1993. godine. Došao je kao naslednik Fijatovog modela Uno i zbog prihvatljive cene i male potrošnje zatrpao srpske puteve u tolikoj meri da su ljudi koji su imali model u crvenoj boji morali ženu uvek da drže na suvozačkom sedištu zavezanu za volan. Jedino tako su kasnije na parkingu mogli da razaznaju koji od pešes identičnih je njihov. Potpuno ista stvar desila se i sa Opelovim Korsom i Kadetom i sa Pežoom 206, tako da ta tri modela neće dobiti posebnu pažnju u daljem tekstu.



Može da preveze 7 kineza ili tri ipo Krajišnika.

Nakon 19 godina rada na poboljšanju dizajna:



Danas može da preveze dvocifren broj kineza. Krajišnici se u njemu ne voze iz principa.

Reno 4

Najprodavaniji francuski automobil svih vremena. Nastao 1961. godine i bio je karakterističan po tome što je do danas ostao jedan od retkih automobila čiji menjač nimfomanke nisu mogle da koriste kao stabilni vibrator. Nalazio se na kontrolnoj tabli, pa im je manevar bio sužen zbog udaranja potiljkom o unutrašnjost šoveršajbne. Između ostalog, popularnost u Srbiji duguje činjenici da je imao prostran gepek koji je mogao da se iskoristi ako se na putu naiđe na jeftine prasiće, rakiju ili droce.

Ljubav na prvi pogled:



Od Francuza samo on i Zidan nisu gej. A Zidan i nije Francuz.

Mercedes 200d

Nastao 1976 godine. Ciganski san, ciganska sreća. Ono u čemu si morao da se vratiš kad vozom odeš u Nemačku da čistiš klozete, da te u rođenom selu ne bi žigosali kao nesposobnog. U dodatnu opremu su se ubrajali jambolija na zadnjem sedištu, pozlaćeni krst visine 10 cola okačen na retrovizor i konjska potkovica zavezana za masku automobila. Postoji verovanje da je u njemu fasovano više neželjenih trudnoća nego u svim beogradskim i novosadskim studentskim domovima zajedno.

Ogromna upotrebna vrednost proizvoda:



Ženo, ne može krava da stane u gepek, moraće na tvoje sedište.

Golf dvojka

Godine 1983. je započela proizvodnja druge stvari u koju se Srbi najčešće kunu. Balkanska pošast. Još uvek nije pronađen i lociran jedini Bosanac za kog se veruje da nikad nije vozio dvojku. I dan danas ljudi bez prevelike bojazni u njemu zapucaju na more u Paraliju jer znaju da će se na sred puta pre pokvariti autobus nego Golf. Ukoliko se takav nesvakidašnji incident i desi, umeće da ga poprave. Delovi su toliko dostupni da mogu da se nabave i u prvoj mesari ili frizerskom salonu. Institucija i prva ljubav.

Jeftino i lako održavanje:



Nije strašna šteta. Zakrpićemo ga za čas posla, Golf je to, bitno da je motor ostao k'o nov.

Zastava 101

Stojadin – osim nekih po samom rođenju unesrećenih ljudi, na ovo ime se odaziva i Zastavin model lansiran 1972. godine. Njegov ubogi izgled nam govori da je čovek koji ga je osmislio bio ubeđen da dizajnira masivni kredenac ili svojevrsan pogrebni kovčeg za ljude koji pate od akromegalije. Ipak, to je tada bilo prostrano vozilo na čijem zadnjem sedištu je mogla da se izvede poza odpozadi i na čiji krov je običavana instalacija funkcionalnog pak-tregera za prevoz svega od pernate živine do cigana. Dodatnu opremu je činila teniska lopta koja je umnogome ulepšavala kuku za vuču prikolice.

Sa njim možeš na kraj sveta:

Jugo Koral

Najgori auto u istoriji – tako su rekli Vašington post i Amerika u koju je izvezeno preko 140.000 komada ovog vozila. Ja kažem – fack you. Istina je da iz njega može da ti ispadne drug usred vožnje i da, ako pređeš preko udarne rupe, može da ti ispadne plomba iz zuba. Ali dok poslednji Ford Ka ne bude terminisan i dok god u Jugu adolescenti gube nevinost, slušaju Jašara sa kasete i kriju se od murije dok vare – on neće biti najgori. Poznata gastarbajterska rečenica glasi: “Sine, ako budeš išao na popravni, kupiću ti Juga za 18. rođendan, pa će celo selo da ti se smeje.” Ipak, ta rečenica mnogo više govori o gastarbajteru nego Jugu.

Neprevaziđeni dizajn:

Zastava 750 – Fića

Definicija – Prevozno sredstvo sa točkovima. Predviđen je za prevoz par sitnijih putnika na kraće relacije, a koristio se za transport cele porodice, sa sve babom, tuđom decom i kacom kiselog kupusa na drugi kraj države. Kupovina Fiće šezdesetih godina je bio događaj ravan rođenju deteta, samo što se o Fići vodilo više računa nego o detetu. Čitav fanatizam vlasnika Fiće je dokazao i ovekovečio penzionisani zastavnik koji je zoljom sa prozora razneo starijeg maloletnika koji je pokušao da mu ukrade brisače. Kao dodatna oprema na retrovizor su se kačili minijaturni opanci ili svežanj sasušenih feferona. Zvanično – automobil veka u Srbiji.



Jedna konjska snaga, al žene svejedno orosile.

Folksvagen Buba

“Biće ovo simbol nacističke Nemačke” – rekao je Hitler 1934. godine. Tačno 69 godina kasnije sa trake u Meksiku je sišla poslednja, tačno 21,529,464. Buba. Ispraćena marijačima kako valja i trebuje. U međuvremenu u njoj su putovali, drogirali i imali odnose svi od Rio de Žaneira do Banje Koviljače. Statusni simbol hipika i radničke klase koji se nikad nije kvario. Kad bi se kvar desio, Hitler bi počeo da štuca u grobu, a plići ljudi bi pomislili da su dve cevi auspuha u stvari ručke koje služe da se auto podigne i kao kolica za malter odgura do majstora.



Toliko dobri da se samo međusobno pare:

Lada Niva

Čudo ruske mehanike sa čijom se proizvodnjom počelo pre 35 godina, a u čiji je dizajn uloženo manje para nego u naučno-dokumentarni program televizije Pink. Kroz 35 godina doživela je značajne promene u vidu povećanja retrovizora i neuspele inicijative da se Kalašnjikov na krovu uvrsti u ponudu dodatne opreme. Jedino terensko vozilo koje si mogao da voziš, a da te babe iz komšiluka ne  okarakterišu kao kriminalca nego kao tenkistu. U ruralnim sredinama je mogao da se koristi za izvlačenje volova i konja koji su se zaglavili u blatu.



Kola iz porodice mačaka. Jedini automobil koji može da se popne na drvo.

Nakon 35 godina rada na poboljšanju dizajna:



Kada u startu dostigneš savršenstvo, nema potrebe da dalje usavršavaš.

Trabant

Automobil koji je proslavio Istočnu Nemačku 1958. godine. Prvobitno je zamišljeno da ima tri točka, ali je ipak odlučeno da se ne mora baš i na točkovima štedeti. Prva verzija je imala bezmalo 18 neukrotivih konja, a verzija iz 1960. godine je dobila pojačanje u vidu dva rasna ata, te je Trabant sa 20 konjskh snaga  predstavljao ponos komunističke automobilske industrije. Najmonumentalnija promena na ovom vozilu izvršena je 1964. godine kada je struja sa 6 evoluirala na spektakularnih 12 Volti.

Naravno da se dokotrljao i do naših puteva, sa ciljem da uđe duboko u srca ljudi sa plitkim džepovima. Ipak, bez obzira na svoju sasvim pristupačnu cenu, ni tad nije mogao svako da se pohvali saobraćajnom knjižicom ovog zamalo trotočkaša. Ljudi koji su je posedovali su bili cenjeni i tolerisalo im se ako nose istu majicu nedelju dana, a devojkama je bila čast da pre seksa na zadnjem seduštu gaće uredno okače na unutrašnji retrovizor.

Danas je češći slučaj da ljudi u njemu žive, nego da ga voze, ali to ne može uticati na činjenicu da je Trabantčina bila i uvek će biti legenda, ne samo, srpskih puteva.

Prošlost:



Poznat po plastičnoj karoseriji zbog koje pri čeonom sudaru sa babom veću štetu baba napravi na njemu, nego on na babi.

Novi vlasnik Trabanta je odlučan da ubrizga novi život ovom automobilu. Doduše kroz verziju na električni pogon, ali ako nas ikada državni ustav i globalni deficit nafte nateraju da vozimo kola na baterije k’o deca, to će biti samo i jedino brat Trabant.

Budućnost:



U inat onima koji su Trabanta proglasili za jedan od nagorih auta ikada, a Pandu za jedan od najboljih.

Vartburg 353

Najpoznatiji model luksuznog komunističkog automobila koji se na prodajnim policama našao 1969. godine. Naravno, luksuznim je mogao biti proglašen jedino u konkurenciji Trabanta i prve samohodne mešalice za beton. To ga nije sprečilo da završi kao tetovaža na ramenu mnogih ljudi i da bude opevan u više pesama nego svi Japanski automobili sa kojima uz doplatu dobiješ dresiranog Kineza koji po potrebi iskoči iz pepaljere i montira rezervni točak. Njegov dvotaktni motor je kroz izduvnu granu isporučivao u atmosferu specifičan plavičasti dim koji je u prečniku od 20 metara mogao da usmrti manju pticu i hroničnog bolesnika.

Danas bi se po standardima Evropske unije tretirao kao mobilno hemijsko oružje potencijalne terorističke namene, a ne kola. Svaka čast i Evropama i standardima i životnim sredinama, ali Vartburg 353 je iza sebe osim dima ostavio i jednu lepu priču koja traje već više od 40 godina i trajaće još dugo. Možda duže od Evropske unije.

Kreativan k’o Goran Trobok:



Košta manje od smart fona, a za razliku od njega neće te učiniti nrdom nego carem.

Ipak:



Nemoj da ti padne napamet da ga budžiš. To je skrnavljenje genijalnog komunističkog dizajna i pravljenje Grand Šoua od tradicije. Greh, kič i varvarizam!

Fiat 126

Peglica je ove godine napunila 40 godina. Otprilike k’o Čedo Čvorak, a iako je u dizajn Peglice uloženo mnogo manje sredstava nego u dizajn Čede Čvorka, ona izgleda neuporedivo bolje. Italijanski šmeker najviše pravljen u Poljskoj. Cilindar zapremine oko 600 kubika produkovao je monstruozna 23 konja i obrtni momenat svake ženske čontare pored koje je prošao. Iako je osvajao ženska srca i dijafragme, skromna zapremina kabine činila je da seks bude moguć samo ako prednji kraj žene ekzistira napolju, a zadnji na suvozačkom sedištu. Potrbuške. To jeste pomalo nezgrapno i donekle hendikep, ali zato je pijanom čoveku bilo lakše da protera peglicu kroz garažna vrata, nego kasnije sebe kroz ulazna.

Danas je pokrenuta inicijativa da se za nju parking naplaćuje upola manje, proporcionalno onome koliko prostora zauzima. Danas, još uvek, postoje delovi za ovaj automobil na svakom ćošku. U slučaju da ih nestane, umešan majstor će ručno da ih napravi od starog bubnja za veš mašinu ili ženine pozamanterije.



Jedini auto kod kojeg se ne moraš saginjati da promeniš točak.

APN 4

Apenac četvorka, kod armije poštovalaca poznat i kao Apenjara. Bitan zbog toga što je sa svojih 49 kubika mogao da se vozi sa PSP-om, a u mnogim selima nije bilo potrebno ništa. Policija ga je tretirala kao noge. Edukovao je generacije klinaca o vožnji na dva točka. Oni koji su iskustvo stekli na njemu, pa tek onda prešli na neko italijansko-japansko nevreme od 1000 kubika, danas su uglavnom živi i celi. Oni koje tata za 18. rođendan odmah posadi na to nevreme kako bi se pohvalio pred komšijama, uglavnom završe sa motorom u banderi, glavom u jednoj a telom u drugoj ulici i uplakanom rodbinom.

Bukvar vožnje motocikla koji je spasio nebrojeno života. Pa, iako je rodom Slovenac, za Srbe i Srbiju je uradio više od svih Rusa, političara i sportista zajedno. Nikad nije dobio nikakvo priznanje. Ipak, nije zaboravljen i nikad neće biti. Klinci ga, zlo ne čulo, i dalje voze po srpskim zabitima, a matorci sa njim idu na pecanje, sednicu stranke i u švaleraciju. Ponosno. Ko devojku uspe na pak-tregeru Apenjare da privede kući pravi je šmeker. Na Apenjari se poznaju junaci – sa Hondom je lako.

Zaslužni građanin:



Verzija bez pak-tregera, ali sa panjem i žutim štenderima za ribu pozadi.

Evolucija za poštare:



Dobio novi rezervoar, a izgubio panj i svu harizmu. Jednostavno nije to to.

Opel Kadet

Prvi Kadet koji je stekao veću popularnost kod nas bio je poznat pod imenom Kocka ili Kockica. Vezuje se za period između 1979. i 1984, mada ih naravno kod nas ljudi i dan danas voze i još uvek ih ne daju ženi na poverenje osim kad uđu u poslednji red gajbe piva. Te 1984. je velika vrata prednjim branikom razvalio njegov naslednik - Suza. Suza je bila toliko popularna da su ljudi prestajali da puše i da se šišaju kako bi uštekali za nju. Ni deci nisu dali da se šišaju. Nema arčenja para da se suze zbog Suze ne bi prolivale – govorili su im.

Čovek koji je u to vreme imao ovaj auto bio je toliko poštovan da su ga žene tokom sexa gledale isključivo u oči, na fudbalu nije branio ni kad ekipa nema golmana i u kafani je uvek dobijao bele figure. Postoji verovanje da motor u kućnoj radinosti može toliko da mu se nabudži da ide brže od azijskog geparda na steroidima Majkla Felpsa, i to u rikverc. Zvanično, automobil godine 1985.

Skockan za blud:



Kad ga voziš pijan može se reći da si život svoj stavio u kocku.

Najbolje Opelovo ikad:



...brigo moja jedina, za sva blaga ovog sveta ne dam te.


tarzanija.

Jednostavna i jedinstvena Diana

Tristać (Zastava 1300/1500) je u narodu poznat kao jugoslovenski Mercedes


"U vreme kada je predstavljen, bio je omiljeno vozilo partisjkih kadrova, rukovodioca ustanova, bolje stojećih i ugladnih građana i ostalima koji su sebi mogli da priušte luksuzno vozilo. Nije bilo potrebno voziti se u stranom luksuznom automobilu, kada je domaći automobil nudio luksuz na kućnom pragu"

Ami 8


Francuski proizvođači su nam sedamdesetih godina prošlog vijeka „poklonili“ nekoliko kultnih automobila, prije svih nezaboravni Renault 4, a uz njega svakako moramo spomenuti i vozila marke Citroen, kao što su Ami 8, Spaćek, Dijana ili DS19 – tzv. Ajkula.

Uvoz automobila u Jugoslaviju bio je omogućen i ističnonjemačkim (DDR) markama – Trabant i Wartburg. Obe su bile u velikom broju zastupljene kod nas još od početka 60-ih godina prošlog vijeka. Ostaće upamćeni po karakterističnom zvuku motora, koji je vjerovatno još i danas mnogima duboko urezan u sjećanje. Dok je Wartburg imao prilično stabilnu karoseriju, Trabant je bio izrađen od plastificiranog pamučnog otpada (duroplast), što ga je činilo laganim, ali i jeftinim.

Čehoslovačka nam je isporučivala automobil marke Škoda. Pojedini modeli, kao što je 120 LS, su svojevremeno smatrani sportskim vozilima, jer su nudili motor smješten pozadi i u to vrijeme dinamičan dizajn. Iako su Škode najčešće bile limuzinske izrade, ljubitelji prave sportske vožnje rado su posezali za kupeom.

SSSR je imao više tvornica automobila, a kod nas je najpoznatija bila Lada sa svojim modelima 1300, Samara i terenska Niva. Lada je slovila kao neuništiva i pouzdana te, iako to kao i kod svih drugih automobila nije bilo tako, imala svoje poklonike naročito među vojnim licima, službenicima, milicijom...



Pored Lade ljubitelji sovjetskih vozila sigurno će se sjetiti i Moskviča i Zaporošca – automobila koji su, svaki na svoj način svojom karakterističnom izradom i izgledom na sebe skretali pažnju znatiželjnika



Svaki od navedenih automobila je na svoj način obilježio jedan period SFRJ. Neki su nam ostali u boljem, a neki u ne tako svježem i dobrom sjećanju. Za neke nas vežu jake uspomene, a o nekima smo mogli samo da sanjamo. Ipak, ostaje jedna zajednička nit – svi ti automobili povezivali su generacije. Uz njih smo odrastali, sticali prva životna iskustva, prve ljubavi... Ostaće neizbrisivo urezani u našim sjećanjima o jednostavnim i bezbrižnim vremenima.