Sudbina je, prema narodnom verovanju, sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje ce ne može umaći. Sudbina je ono što je nekom predodređeno, pogotovo najznačajniji događaji u životu, uključujući čas i način smrti. Događaji koje čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim, a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno, smatra ce nesuđenim.

U filozofskom smislu, sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Sudbina nije slepa ili slučajna kao usud (lat. fatum), nego racionalna premda je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje. Tokom istorije, mnogi ljudi su bili nezadovoljni samo fizičkim objašnjenjima teških bolesti, raznih nesreća i prerane smrti, pa su pretpostavili natprirodni uzrok nevoljama koje dolaze bez obzira na zasluge. Verovanje u sudbinu čini život podnošljivijim time što čoveku omogućuje prihvatanje racionalnost univerzuma uprkos očiglednim nepravilnostima i nepravdama.

Postoje veštine i pseudonauke koje nastoje da spoznaju ljudsku sudbinu. Tako, astrologija tvrdi da raspored zvezda u vreme rođenja određuje sudbinu, dok neki oblici gatanja imaju za pretpostavku da se sudbina može otkriti iz linija dlana ili pomoću snova. Previše izraženo verovanje u nepromenjivost sudbine naziva se fatalizam.



Hebrejski rukopis iz 14. veka prikazuje uticaj zodijačkih znakova na čoveka

Etimologija

Slovenska reč sudbina dolazi od korena sud, suditi. Grčka reč moira, arapska maniya i latinska fatum odnose se na ono što je predodređeno ili suđeno, a sanskritska reč daivam se na sličan način odnosi na ono što dolazi od božanskog.

Sudbina u mitologiji

Još u drevnim indo-arijskim verovanjima se govori o tri žene koje sede ispod drveta u središtu sveta i ispredaju sudbine ljudi.

Slovenska mitologija



Sudbina je u slovenskom verovanju najčešće čas smrti, mesto i način umiranja koji je odredio usud; ređe, udes koji svakog čoveka prati u značajnim okolnostima njegova života, u sreći i nesreći.

U slovenskoj mitologiji, suđaje, suđenice ili rođenice su natprirodna ženska bića koja određuju sudbinu novorođenog deteta. Ova božanstva sudbine poznaju skoro svi Sloveni. Veruje se da se treće veće po rođenju kod novorođenčeta okupe tri suđenice i tada mu određuju sudbinu za ceo život. Što suđenice tada reše, veruje se da će tako i biti i da od toga niko ne može pobeći ili se spasti. Suđenice određuju ne samo koliko će vremena dete živeti, već i kakvom će smrću umreti. Običaj je da se suđenice dočekaju sa urednom i čistom kućom. Majka i dete se takođe to veče obavezno obuku u čisto. Pored deteta se često ostavljala hrana i piće da bi se suđenice poslužile posle napornog puta.

Grčka mitologija



Mojre, Ananka, i Tiha

Tri suđaje (Mojre)

Sudbina (gr. moira) je igrala veoma značajnu ulogu u drevnom grčkom mišljenju. Grčki pojam sudbine ima značenje onog što je svakom čoveku ponaosob dodeljeno, što određuje šta će biti od jednog novorođenčeta. U Homerovim epovima se o sudbini govori u jednini; ona je bezlična sila jednaka bogovima, pa povremeno čak i nadilazi bogove stavljajući ih pod svoju kontrolu. U staroj Grčkoj je postojala veza sudbine i kocke (odnosno sudbine i slučaja). Kocka ili žreb je smatrana nepristrasnim sudom kome je prepuštena odluka u mnogim važnim pitanjima: raspodeli važnih zvanja i službi, ratnog plena, novoosvojenih zemalja itd.

Grčka mitologija je sudbinu personifikovala u vidu tri stare žene (mojre - suđaje) koje ispredaju ljudske sudbine. Prva mojra je Klota (»Prelja«), koja ispreda nit života, druga je Lahesa (»Deliteljica sudbe«), koja odmerava dužinu svake pojedinačne niti, treća je Atropa (»Neumitna«), koja preseca nit života izazivajući smrt. U staroj Grčkoj, proročanstva igraju važnu ulogu u saopštavanju ljudske sudbine. Jedno od najpoznatijih je bilo Apolonovo proročište u Delfima, gde je Pitija, udišući isparenja iz zemlje, u zanosu izricala svoja često zbunjujuća predskazanja. U grčkim tragedijama, ljudska sudbina se često ispunjava nasuprot svesnog delanja i namera, kao u mitu o Edipu. Sudbinu ponekad oličavaju i erinije, boginje osvete i smrti.

Sudbina u religiji

U monoteističkim religijama, pojam sudbine obično se podvodi pod pojam božanskog predodređenja.
Hinduizam



U nekim kulturama se sudbina čita sa stopala.

Većina hinduista veruje da su mnoge stvari u životu, npr. društveni položaj, zdravlje, supružnik, broj dece i čas smrti, utvrđeni pre rođenja, bilo sudbinom ili našim ranijim ponašanjem. Jedan od izraza za sudbinu u hinduizmu jeste daivam (»od bogova«, »božansko«), što je vremenom poprimilo značenje »onoga što su odredile neke natprirodne sile«.[1] Južnoindijski Tamili tradicionalno veruju da je sudbina utvrđena još pre rođenja i da je nevidljivo ispisana na čelu, što može odgonetnuti samo vešt čitač sudbine. U hinduizmu, velika sreća ili nesreća u životu pojedinca se može objasniti bez pozivanja na sudbinu, već pomoću karme. Tako se nelogični događaji u nečijem životu mogu objasniti kao posledica postupaka iz ovog ili prethodnog života.
Islam
“ Znaj da ono, što te je promašilo, nije te ni moglo pogoditi, a ono što te je pogodilo, nije te ni moglo mimoići. ”
 
— Muhamed

Arapski pojam sudbine (maniya) vuče korene iz preislamske arapske poezije. Maniya (od korena mny - brojati, odmeriti, odrediti) se često javljala u staroj arapskoj poeziji, obično u kontekstu predodređene smrti.

U bliskoj vezi s pojmom sudbine jeste arapski pojam kadar (qadar), koji ima značenje ukaza, a znači i ono što je »ukazom određeno«, u smislu sudbinske predodređenosti. Shvatanje po kome Bog određuje sve što se ljudima dogada, i dobro i loše, predstavlja suštinski deo islama. Za sve aktivnosti ljudi i životinja u Kuranu se kaže (npr. 10:62) da su zapisane u nebeskoj knjizi, što podrazumeva da je u njoj zapisan čas smrti svakog čoveka. Hadisi prenose da, dok je beba još u materici, jedan anđeo po Božjem diktatu zapisuje buduću sreću, dužinu života, pol i poziv pojedinca. Anđeli čuvaju ovaj zapis i ništa mu se ne može dodati niti oduzeti.

Sudbina u filozofiji

Filozofsko poimanje sudbine svodi se na neumitni zakon, odnosno nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Po definiciji, sudbinsko je ono što je izvan našeg uticaja, na šta ne možemo uticati svojim delovanjem, bez obzira da li stoga što nas je zaskočio slučaj, ili što smo pod uplivom sila koje izvan naše kontrole. Pojam sudbine je igrao ključnu ulogu u stoičkoj filozofiji. Stoici su smatrali da mudar čovek treba da prihvati svoju sudbinu, ma kakva ona bila, umesto da pokušava da joj se opire.


“ Sudbina vodi one koji na nju pristaju, a vuče one koji joj se protive. ”

— Seneka


wikipedia.

Da li neke ljude zaista prati zla sudbina?



Jedan od biblijskih likova, pravednik Job, prvi je opisani nevoljnik kojeg je sudbina testirala brojnim nedaćama. Da bi stavio na proveru njegovu veru u Boga, nečastivi mu je priredio niz neverovatnih zala, osiromašio ga, uništio mu porodicu, otuđio ga od prijatelja, a potom mu oduzeo i zdravlje. Pošto nije bio pokoleban u svojoj veri, Job je od Boga bogato nagrađen.

Tako je to u biblijskim pričama. A šta je sa stvarnim životom?

Violet Jessop

Stjuardesa sa Titanika, Violet Jessop, preživela je sudar sa ledenim bregom u Atlantiku. Pre službovanja na Titaniku, radila je na brodu Olimpik koji je uništen u sudaru sa britanskim bojnim brodom. Četiri godine nakon tragedije na Titaniku, 1916. godine, gospođica Jessop se zaposlila kao bolničarka na Britaniku, koji je potonuo u Egejskom moru. I oni koji ne veruju da je žena na brodu nevolja u najavi, slažu se da im ne bi bilo prijatno da im saputnik u pomorskom putovanju bude Violet Jessop.

Jason i Jenny Cairns - Lawrence

Engleski par, Jason i Jenny Cairns - Lawrence, bili su svedoci napada Al Kaide na Njujork gde su 11. septembra 2001. godine boravili kao turisti. Nije ih mimoišao ni teroristički napad na sistem gradskog prevoza u Londonu u julu 2005, a da njihova životna priča bude okarakterisana kao baksuzna, potrudili su se teroristi u Mumbaiu u Indiji, čijim su manevrima u novembru 2008. godine takođe prisustvovali. Novinari su ih nazvali „baksuzni par“.

Robert Todd Lincoln

Robert - Todd Lincoln, sin Abrahama Linkolna, imao je 21 godinu kad mu je otac ubijen. Za vreme mandata Jamesa Garfielda, 1881. godine, Linkoln mu je kao ratni sekretar pravio društvo na putu do Garden Stejta i bio svedok atentata na još jednog predsednika SAD. Dvadeset godina kasnije, pozvan je u Buffalo na govor ponovo izabranog predsednika Williama McKinleya, koji je te večeri takođe pogođen u atentatu. Preminuo je osam dana kasnije. Nakon tog događaja Todd Linkoln više nije prihvatio nijedan predsednički poziv uljudno ih odbijajući rečima „...postoji izvesna fatalnost koju moje prisustvo izaziva na funkciju predsednika“. Savremenici su rado zbijali šale sa tim pismima, tvrdeći da u njima Linkoln kaže „Zaobiđi me, ako dođem mrtav si!“.

Roy Sullivan

Roya Sullivana, čuvara nacionalnog parka Virginia Shenandoah udarila je munja. Sedam puta, u sedam različitih prilika! Prvi put je pogođen 1942. godine na osmatračkom tornju. Nakon toga u vožnji niz planinu, na pecanju, pa čak i unutar rendžerske stanice. Morate pomisliti da nešto nije u redu sa vama ako munja krene da vas traži po zatvorenoj zgradi. Skeptici tvrde da je ovo posledica radnog mesta, jer je nacionalni rezervat u kojem je Roy radio podložan olujama. Mediji ipak vole da spekulišu da je Sullivan živi X-man sa čudnim supermoćima.

Tsutomu Yamaguchi

Samo dva grada su ikada pogođena atomskom bombom. Tsutomu Yamaguchi se u trenutku ekslozije zadesio u oba. Rođen 1916, Yamaguchi je 6. avgusta 1945. godine bio u Hirošimi na službenom putu. Kako je izašao iz tramvaja, zaslepela ga je eksplozija atomske bombe koja je eksplodirala na manje od 3km od njega. Procenivši da nije vreme da nastavi sa poslovnim obavezama u Hirošimi, istog dana se vratio kući - u Nagasaki. Nekoliko dana kasnije, objašnjavao je svom šefu da je bilo nemoguće nastaviti pregovore o prodaji Mitsubishi automobila u razrušenoj Hirošimi, kada je na samo par kilometara od njih ekslodirala druga atomska bomba, i sravnila Nagasaki sa zemljom. Tsutomu Yamaguchi je preživeo obe atomske bombe i umro u 93. godini.

Da li zaista postoji nešto što bi se zvalo hronični baksuzluk, i može li čovek bez svoje volje i uticaja biti maler sebi i drugima?

Psiholozi i stručnjaci iz polja statistike i verovatnoće koji su se posebno bavili fenomenom sreće i nesreće dali su komplikovan odgovor. Iako se slažu da pojedinci kroz život prolaze imajući više loših nego dobrih trenutaka, tvrde da veliki udeo u tome ne igra slučajnost nego prihvatanje i odbijanje prilika, interakcije sa drugim ljudima, i lični afiniteti u donošenju odluka i izvršavanju obaveza.

Rami Zwick, profesor univerziteta Riverside u Kalifoniji, ističe da naše verovanje u lošu sreću pojedinca delimično potiče od nepoznavanja bazičnih zakona verovatnoće. Ovo je objasnio na primeru bacanja novčića:

Postoji razlika između individualnog i grupnog iskustva ljudi u populaciji. Ukoliko 100 ljudi baci novčić 100 puta, možemo očekivati da će prosečan rezultat biti 50 „pisama“ i 50 „glava“. Ali, individualno, svaki pojedinac će imati različit broj pismo-glava rezultata. Ukoliko „pismo“ smatramo za dobro, a „glavu“ za loše, uvek ćete imati ljude koji imaju više jednog nego drugog, što ne menja ukupan odnos u grupi.

Još jednom se pokažalo da naučnici više umeju da zbune, nego da objasne neki fenomen. Za razliku od komplikovanih analiza verovatnoće, u svom delu „Kafka na obali“, genijalni japanski pisac Haruki Murakami, nevezano za ovaj fenomen, opisuje čoveka koji se brine da saldo između našeg i ostalih svetova bude jednak nuli. Tokom tog procesa, dešavaju se sitne greške u interakcijama, koje lik potpuno zanemaruje fokusirajući se samo na ukupan saldo. Zbog nesavršenosti postupka koji sva ovosvetovna delovanja posmatra samo spolja, dešava se čitav niz životnih nepravilnosti.

Izgleda da je i lični baksuzluk pojedinaca jedna od njih.

medias.

Sanpaku gan, sujeverje ili sudbina iz oka?



Doslovno, Sanpaku gan se prevodi kao „tri bela oka“, i odnosi se na proporcije beonjače u odnosu na dužicu oka. Kod Sanpaku fenomena, osoba ima malu dužicu, pa je beonjača ispod ili iznad nje delom vidljiva. Istočnjaci smatraju da je ovakav izgled oka, u oba slučaja, znak koji predviđa tešku i tragičnu sudbinu čoveka.

Sanpaku sujeverje je dobilo na popularnosti šezdesetih godina prošlog veka, kada je japanski filozof Džordž Osava na osnovu položaja dužice predvideo skoru smrt Meriln Monroe i Džona Kenedija. Iako su i kineska i japanska kultura poznate po uvažavanju tehnika čitanja crta lica u svrhu određivanja karaktera i sudbine čoveka, nijedna od tih tehnika nije tako drastična i određujuća kao Sanpaku.

Yin Sanpaku



Ubijeni predsednik SAD, Kenedi, ima tipičan Yin Sanpaku u oku

Kada je na oku čoveka vidljiv donji deo beonjače, po verovanju, u telu te osobe vlada loš balans izazvan prisustvom alkohola, droge, ili preteranom konzumacijom šećera i žitarica. Sudbinski, Yin Sanpaku je znak da čoveku preti opasnost od ubistva, nagle smrti ili nesreće. Ovakvim ljudima, okruženje je neprijatelj, a u genima nose zapisanu ulogu žrtve. Kod Džona Kenedija, Merilin Monro, Džejmsa Dina, Natali Vud, Silvestera Stalonea, Abrahama Linkolna, Martina Lutera Kinga, Bet Dejvis, Princeze Dajane i dr. prepoznat je ovaj femonen.

Yang Sanpaku



Manson, serijski ubica i osnivač crnog kulta, ima izražen Yang Sanpaku

Po istočnjačkom verovanju, kada vidite čoveka kome je u oku iznad dužice primetna beonjača, duboko udahnite i ponašajte se smireno. Kako kod Yin Sanpaku fenomena sudbina kaže da osobi preti opasnost, tako Yang Sanpaku znači da je osoba opasna po svoju okolinu. Ovakvi ljudi nemaju kontrolu nad svojim emocijama, ili imaju psihopatski karakter koji ih čini opasnim po okruženje, i sklonim da čine strašne zločine. Kako je primećeno da i normalne osobe, kada su izložene ekstremnim mentalnim naporima i stresu mogu akutno imati Yang Sanpaku, smatra se da je hronični Yang Sanpaku rezultat teškog i dugotrajnog disbalansa u biohemiji mozga.

Sanpaku u umetnosti



"Kjubrikov pogled"

Brojni umetnici su nalazili inspiraciju u ovom fenomenu. „Kjubrikov pogled“ u ostvarenjima slavnog reditelja Stenlija Kjubrika, gde glumci u scenama imaju karakteristično blago spuštenu glavu što daje privid Sanpaku oka, postao je sinonim za pogled opasnosti, zla ili sumanutosti. Džon Lenon spominje ovaj fenomen u svojoj pesmi „I’m sorry“, sa albuma "Mind games". U čuvenim Manga stripovima, likovi su nacrtani sa Sanpaku okom kad se spremaju na surovu akciju, ubistvo ili borbu.

Naučna osnova

Čitanje oka, kao ni ostale istočnjačke tehnike čitanja lica, nije naučno dokazano. Fiziolozi koji su se bavili ovim fenomenom se slažu da vidljivost beonjače ispod i iznad dužice može biti posledica nekih akutnih stanja poput intoksikacije narkoticima, alkoholom, ili izazvano stresom i strahom. Hronični Sanpaku fenomen, u onoj formi u kojoj ga istočnjaci tumače, nauci nije poznat.


medias.