Razgovori o stripu


Strip.    
Nezaobilazan dio djetinjstva.  
Mladosti.  
Možda i srednjih godina.
A možda i starosti.

Samo za mušku populaciju?  
Ili možda i za žensku?

Da li ste čitali stripove?
Da li ih i danas čitate?

Koji su vam najdraži?
Da li ste skupljali stripove?
Možda ih još skupljate?
Koliko ih imate?

Stripovi.
Vi i stripovi.
Napišite nam nešto o tome.

Neizostavan dio moga djetinjstva i odrastanja. Obožavao sam ih.
Zabavnik, Plavi vjesnik, Panorama, Zagor, Tex Viler, Alan Ford,..............
Štoseve iz Alana Forda smo prepričavali i unosili kao fore u život.  

Volim ih i danas. Kada mi koji dopadne šaka pročitam ga. 


Za početak razgovora toliko.
Imam ja još puuuuuuno na ovu temu.

Alan Ford je bio i ostao moj omiljeni strip..citate znam napamet pa ih ponekad upotrebim u nekim štosovima sa prijateljima.. 

Zagor , Blek i Modesti su mi takodje bili uzbudljivi pa sam ih čitala u jednom dahu..

Moj bratanac je nasledio stripove od svog oca pa ih čita i dan danas, tako da kada ugledam neki strip na njegovom radnom stolu oduševim se kao mala..

Ne znam zašto ali mi sada dijalozi izmedju likova i situacije sa onim ''ah'' bum'' i fijuu'' izgledaju smešno a pre sam pravila slike u glavi čak i čula glasove junaka stripova..

Valjda sam porasla pa..   

Prvo kontakt sa stripom mi je bio nezaboravni Plavi vjesnik.
Izlazio je prvo petkom, pa četvrtkom.
Čekali smo ga u redu ispred trafike.
Novaca se moralo naći, pa makar iz čarape.
Ne moje.  
Dugo sam ga skupljao i u jednom kriznom financijskom trenutku sve prodao.  

Nikada si to neću oprostiti.  

Mogao sam poslije kupiti cijeli kompet, ali to nije to.  

Citao i skupljao - Zagor, Blek Kapetan Miki i Mister No najomiljeniji  

Imao sam oko 300 stripa  

Sada imam sajt sa stripovima   3500 + 

.„Džeremaja, četvrti tom“
Hermana Ipena;
izdavač Čarobna knjiga 2017.
Agilna „Čarobna knjiga“ je, nastavljajući objavljivanje strip serijala „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) - u tvrdom povezu, punom koloru i vrhunskoj štampi - znatiželjnim stripoljubcima ponudila već četvrti tom. Epizode 10 „Bumerang“, 11 „Delta“ i 12 „Julije i Romea“ objavljene su 1984, 1985. i 1986. godine, najpre u brojnim strip magazinima (među njima je bio i „Strip art“ urednika Ervina Rustemagića iz SFR Jugoslavije) a potom (godinu ili dve posle premijere) i u obliku albuma što je u to vreme bio uobičajeni manir (koji je podrazumevao da nisu svi stripovi iz časopisa dobijali svoju albumsku verziju). Ipak, vreme velikih strip magazina bilo je na zalasku najviše zbog pada prodaje koji su, pored drugih uzroka, izazvali i sami izdavači svojim ne previše razumnim postupcima od kojih je najvažniji da je vreme između objavljivanja stripa u nastavcima i albuma stalno skraćivano sve dok se stripovi nisu odmah pojavljivali kao albumi što je obesmišljavalo kupovinu magazina.

„Džeremaja“ je u epizodama iz ovog toma potpuno formiran serijal (započet 1979. godine) koji Herman suvereno vodi. Početna postavka priče – avanture dvojice momaka u svetu koji opstaje na zgarištu bivših SAD uništenih ratom između crne i bele rase – širi se kako na polju ličnog odrastanja i razvoja glavnih junaka tako i na nivou sve dubljeg upoznavanja sa različitim licima najnovijeg Novog sveta. Tako ljubavna veza lepe Lene i Džeremaje neće biti krunisana venčanjem jer Džer ne želi da ostavi na cedilu svog druga Kurdija koji, kao i uvek, zapada u ozbiljan sukob sa osionim silnicima i biva uhvaćen u unakrsnoj vatri klasične sačekuše; Lena nema razumevanja za staro prijateljstvo i ostavlja nesuđenog mladoženju Džeremaju. Drugari nastavlju da lutaju starim drumovima, vođeni večnom glađu i besparicom. Iako se serijal tako vraća svojim počecima, avanture su sve složenije i ozbiljnije. Tako se u „Bumerangu“ priča plete oko lokalnih izbora i mutnih rabota kojima moćni političar namerava da eliminiše protivnika. Čini se da, iako je stari svet zbrisan, modeli vladanja, laganja birača i beskrupulozne borbe za vlast ostaju isti i čvrsto vezuju ulickane političare i sirove kriminalce. Otimačine i prevare i nadalje su najlakši način da se zaradi za život a taj cilj se ostvaruje svim sredstvima. Možda je osnovna razlika od tekuće nam savremenosti postojanje prostora za „ličnu inicijativu“ - tako u epizodi „Delta“ grupa avanturista odlazi u napuštenu - dakle ničiju - rafineriju da bi tražila eventualne rezerve nafte koja je u postapokalipričnom svetu i dalje „crno zlato“; naravno, i drugi avanturisti imaju iste ideje pa je sukob neminovan (ili je to, ipak, samo slobodna tržišna utakmica?).

U svetu haosa i bede ideja o utopiji ponovo je privlačna jer se čini da ju je zaista moguće ostvariti. To misli i grupa tehnokrata koja je izgradila zatvoreni „grad iz snova“. No, iza blistavih fasada nije sve sjajno jer gradu trebaju mnoge ruke za obavljanje svakodnevnih trivijalnih, prljavih poslova pa se za njih angažuju nevoljnici iz okolnih logora (kojima se nameće čvrsta, striktna disciplina i bezuslovna pokornost). A dolazak nevoljama nateranih ljudi neminovno će u malom raju izazvati probleme, posebno ako su među njima Džer i Kurdi. Doda li se ovome malo večne švaleracije i buntovna ljubav dvoje mladih koji odbijaju da se kupaju - eto recepta za brzu propast utopije koju pobeđuju nepokorni elementi.

Herman spretno kombinuje ozbiljne elemente dešavanja sa pošalicama i vragolijama gradeći priče koje su stripovski lake, brze i šarmantne ali se, istovremeno, bave itekako važnim društvenim pitanjima. Ne zapostavljaju se ni duhovni život junaka (ma kako siromašan i rudimantaran bio) kao ni odnosi između aktera priče, od običnih ljudi preko većih ili manjih kriminalaca do „krupnih riba“ (vođa bandi i zajednica). Uz valjani zaplet i razrešenje epizode su raskošno nacrtane i dinamički sjajno montirane a poneke table kako enterijera tako i eksterijera svakako će izmamiti uzdahe oduševljenja. Jednako su upečatljivi prizori ruševina i napuštenih fabričkih postrojenja odnosno malih skrpljenih naseobina kao i oni velelepnih gradova od stakla, čelika, hroma i mermera. Veliki doprinos potpunom utisku dao je i izuzetno sugestivni kolor kojim je Frejmond obogatio crtež.

„Džeremaja“ je i posle bezmalo četiri decenije od pojavljivanja nesporno reprezentativan serijal koji je ustrajno pomerao kvalitativne granice naučnofantastičnog stripa insistirajući na serioznosti koja umetničkom delu obezbeđuje trajnu atraktivnost i valjanost.

(„Dnevnik“, 2018)

Nastanak stripa Alan Ford
Alan Ford je nastao 1969. godine. Njegovi tvorci su italijanski strip autori Max Bunker (Luciano Secchi) i Magnus (Roberto Raviola). Lik glavnog junaka, Alana Forda, Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.

Radnja stripa se dešava u Njujorku, u Cvjećarnici u kojoj je sedište grupe TNT. Iako je isprva distribuiran u celom svetu. Alan Ford je zaživeo samo u Italiji i u Jugoslaviji. Sigurno, najveći deo zasluga za ovdašnji uspeh pipada prevodu Nenada Brixyja. Potonji srpski prevod Alana Forda je prošao neslavno.