“Znate šta je to fudbal? Ljudi, kad Sanderlend protiv Lidsa vodi sa 2:0 do 87. minuta…” reči su replike iz jednog našeg kultnog filma. Zbog čega volimo fudbal? Zato što je u njemu sve moguće.

Gde ćete boljeg filma, od onog sa milion obrta, raspleta, zapleta… Isti slučaj i sa fudbalskim utakmicama.



Nemačka – Švedska sa 4:0 na 4:4.

Utakmica koja je na neki način inicirala ovaj tekst, odigrana je nedavno u sklopu kvalifikacija za Svetsko Prvenstvo 2014. Nemci su na svom terenu početkom drugog poluvremena vodili sa 4:0 protiv Šveđana. A onda su Skandinavci napravili čudo i stigli do 4:4. Ko bi rekao da NEMCIMA može ovako nešto da se dogodi.

Njukasl – Arsenal sa 0:4 na poluvremenu na 4:4

Dobri stari Vengerov Arsenal. Kad krenu da melju, jednostvano ne mogu da stanu. Tako su u februaru 2011. na poluvremenu meča sa Njukaslom vodili sa 4:0. Grogirani protivnik bio je u nok-daunu, slika koju smo često mogli da vidimo na Arsenalovim utakmicama u Premijer Ligi. Ali su Svrake, nekim čudom uspele da se vrate u život, i stignu do 4:4, doduše uz dva gola sa penala.

Mančester Junajted – Bajern, sa 0:1, na 2:1

Šta je toliko posebno u ovom preokretu? Svakodnevno viđamo takve situacije, štaviše, to je jedan od najčešćih ishoda u fudbalu. Ali ovo nije bio bilo kakav preokret, već ni manje ni više, u finalu Lige Šampiona. Sa dva gola u 91. i 93. minutu, Mančester je stigao do titule prvaka Evrope. Nakon ovog finala, Ser Aleks Ferguson je izgovorio čuvenu rečenicu “Football… bloody hell”. I zaista, to može samo fudbal!

Liverpul – Milan sa 0:3 na 3:3

Još jedno finale Lige Šampiona, i još jedan spektakularan povratak u režiji Engleza. Milan je na poluvremenu vodio 3:0, i Crvenima iz Engleske smešila se prava katastrofa. Snovi o prvoj tituli nakon dve decenije, bilo su gotovo raspršeni. Međutim, u drugom poluvremenu, za samo šest minuta, Džerard i drugovi uspevaju da postignu tri gola i stignu do izjednačenja. Kasnije, Liverpul je osvojio titulu na penale, a ovaj meč je ušao u legendu. I dan danas, prepričava se čuveno “Istanbulsko finale”.

Mali – Angola sa 0:4 na 4:4

Možda se na Kupu Afričkih Nacija ne igra baš tako dobar fudbal, kao recimo na Evropskom Prvenstvu, ali uzbuđenja ne izostaju. Možete li da poverujete da je Mali u 78. minutu gubio 0:4 od Angole i da je na kraju stigao do 4:4? Ako ne verujete, pogledajte snimak i uverite se.

Olimpik – Monpelje sa 0:4 na 5:4

Ah, ti Francuzi. Liga ume da im bude neverovatno dosadna! Kad zaigraju tvrd, defanzivan fudbal, šanse da na jednom meču padne gol, jednake su šansama da političar postane pošten. Ali kada se raspucaju, onda im nema ravnih. Šveđani se vratili nakon 4:0? Njukasl? Mali? Bitch please, svi su oni uspeli da se vrate, ali ne i da pobede! Samo jednom timu pošlo je za rukom da pobedi, iako je gubio sa 4:0. To je uradio Olimpik Marsej 1999. protiv Monpeljea.

Totenhem – Mančester Junajted sa 3:0 na 3:5

Opet taj Mančester Junajted! Posle tog čuvenog finala iz 1999. oni su nekako postali kraljevi preokreta. To se posebno odnosi na domaće utakmice. Odu na gostovanje slabašnom Noriču ili Stouku, gube sa 2:0 posle 30-40-50 minuta, a onda se uzmu u pamet, daju tri gola i odrade posao. A šta reći za ovaj preokret protiv Totenhema, koji nije nimalo naivan rival. Pet golova u drugom poluvremenu, to definitivno mogu samo Đavoli.

Verder – Anderleht sa 0:3 na 5:3

Jedan od najluđih mečeva u istoriji Lige Šampiona odigran je u sezoni 1993/94. Anderleht je poveo protiv Verdera sa 3:0 u 33. minutu, a onda su Nemci u poslednjih 25 minuta postigli 5 golova. U stilu Mančester Junajteda.

Inter – Sampdorija 3:2

Stići prednost protivnika od 4:0 je gotovo nemoguća misija. Vratiti se nakon 0:3 je takođe veliki podvig. Ali 0:2 – to već nije nerealno. U fudbalu postoji verovanje da je 2:0 najgori rezultat. Mislite da imate osetnu prednost, ali sve se promeni u roku od nekoliko minuta. Međutim, da li ste nekada videli da jedan klub gubi u 89. minutu sa 2:0, a da na kraju uspe da pobedi? To već spada u domen naučne fantastike. Ali, to je ipak pošlo za rukom jednom klubu – Interu. Reč je o duelu sa Sampdorijom iz 2005.

Riding – Arsenal sa 4:0 na 5:7

Neko bi pomislio da je reč o teniskom meču. Domaći vodili sa 4:0 u gemovima, ali se gosti vratili, napravili nekoliko brejkova, i dobili prvi set sa 7:5. Ali zapravo je bilo ovako: Riding je poveo u 37. minutu sa 4:0. Izgledalo je kao da su Tobdžije u nekom košmaru. Ali uspeli su da se probude. Koščelni u 89. minutu za 4:2, i Volkot u 96. minutu za 4:4! I to nije bio kraj – pošto je reč o Kup utakmici, morali su da se igraju produžeci. A tu nas čeka još 30 paklenih minuta. Arsenal dolazi u vođstvo goloma Šamaka, Da bi Riding izjednačio na 5:5 četiri minuta pre kraja. Ali Volkot u 121. i Šamak u 123. minutu donose Arsenalu trijumf u ovom nestvarnom meču. Ovo ni Hičkok ne bi mogao da izrežira.

Jugoslavija – Slovenija sa 0:3 na 3:3

I za kraj, da pomenemo i naše fudbalere. Danas ne mogu da pobede ni Makedoniju, a nekada su MOGLI SVE. Da stignu prednost protivnika od 3:0 na primer. Bilo je to na Evropskom Prvenstvu 2000. kada smo sa našom nekadašnjom braćom Slovencima odigrali meč za pamćenje. Gazili su nas Zmajčeki, polako ali sigurno, nismo mogli da se sastavimo na terenu. A onda su nas Ljubinko Drulović i Savo Milošević vratili iz mrtvih. U roku od šest minuta, postigli smo tri gola.

M.M.