Sve sam dobio zahvaljujući ženama i lepoti

U SUŠTINI, ništa nisam uradio ja, sve su to uradile žene. Bio sam lud za ženama od ranih dana, naročito za onima koje su bile pet ili deset godina starije od mene. Kada sam izašao iz vojske, nekoliko mladih devojaka me je izdržavalo. Bile su lude za mnom jer sam bio lep.

To, u intervjuu svog života, pod nazivom "Takav sam, kakav sam", povodom 60 godina karijere, u specijalnom izdanju na stotinak stranica koje je objavio "Pari mač", poručuje Alen Delon (82), filmski div čija je "čitava karijera bila stvorena za žene, od žena, i sa ženama".
Imao je, priznaje, mnogo žena. Volele su ga celog života, a među onima koje je on voleo navodi Romi Šnajder, Natali, Mirej, Rozali, ali i Brižit Ober, Edviž Fejer i Mišel Kordu.
- Malo muškaraca je bilo tako voljeno - kaže Delon.
OTKRIO je i da se između njega i Brižit Bardo nikada ništa nije dogodilo, samo su veliki prijatelji već pedeset godina.
Iako je bio okružen ženama, kaže da još nije pronašao onu s kojom bi mogao da provede vreme do kraja života:
- Ima deset kandidatkinja, ali mi nijedna ne odgovara. A spreman sam na mnogo toga da bih doživeo poslednju ljubav. Možda, čak, i da preispitam odluku da se više nikada ne ženim.
Danas, kaže, teško hoda, mnogo spava i postao je gurman.
- Ali, kada u Parizu vidim plakat za film "Bazen", kažem sebi da od tada ništa bolje nisu pronašli.
Lepota ga je pratila od samog rođenja. Njegova majka Edit je zato na dečja kolica kojima ga je šetala parkom okačila natpis "Gledajte me, ali me ne dirajte!".
- Sve sam imao zahvaljujući svojoj lepoti - kaže Delon.
SLAVNI glumac ističe da je imao nesrećno detinjstvo, jer su se njegovi roditelji razveli kada je imao četiri godine.
- Posle razvoda oboje su zasnovali nove porodice, a mene su dali na usvajanje, kao siroče. Našao sam se među divnim ljudima koje sam obožavao. Ali brzo sam shvatio šta znače prekid, napuštanje i samoća. Majka je dolazila da me vidi s vremena na vreme, otac nikada. Imali su drugu decu i nisam im bio prioritet.



Kaže da nikada posle toga nije o tome razgovarao sa svojim roditeljima.
- Ničemu ne služi čačkati po prošlosti. Oboje su mi se približili kada sam postao slavan. Ali, to ne može da nadoknadi ono što mi je nedostajalo u detinjstvu. I kada sam kasnije živeo s nekom ženom, bio sam usamljen. Ta samoća, koju oduvek vučem sa sobom, sigurno potiče iz najmlađih dana.
Razvod njegovih roditelja je uticao i na njegov odnos prema braku.
- Oženio sam se do kraja života. Kada sam se venčao s Natali, mislio sam da ćemo ostati do kraja zajedno. Nikada posle toga nisam želeo da se ponovo venčam.
KRITIČAN je i prema sebi:
- Nisam siguran da sam bio dobar otac i deda. Anuški i Alenu Fabijenu bi, po godinama, pre mogao da budem deda nego otac. Za sve njih ja sam otac, ali sam i Alen Delon. To je teret koji nije lako nositi. Za Antonija naročito. Mnogo je propatio. Morao je da prekine glumačku karijeru i da počne da se bavi nečim drugim. Slava izoluje, stvara distancu sa celim svetom. Uključujući i sa sopstvenom decom.
Antoni kaže da mu, istina, nije bilo lako, ali da mu je otac bio heroj detinjstva i da ima celu kolekciju njegovih filmova, dok Alen Fabijen i Anuška poručuju da su ponosni što su Delonovi.
Delon je izjavio i da je bio veoma besan kada je video da Iva Montana vade iz kovčega da bi mu uzeli DNK zbog utvrđivanja očinstva i izrazio nadu da se sa njim to nikada neće dogoditi.
Povodom svoje karijere, rekao je da nikada nije tražio uspeh, i priznao da se bavi najlepšim poslom na svetu.
- Sreća ne postoji, to se zove sudbina - kaže Delon, kome je malo nedostajalo da bude biciklista ili mesar, za šta je dobio zanatsku diplomu.


NASLEDNIK Glumac sa sinom Entonijem


U filmovima je, kaže, uvek glumio mangupa ili, ređe, policajca, i slika koja postoji o njemu u potpunosti odgovara onome što je u stvarnosti. Bio je u zatvoru, sa 17 godina se angažovao u ratu u Indokini, školu je napustio sa 14 godina. Tada se prvi put pojavio 22 sekunde u kratkom nemom filmu. I izbrojao da je od tada na platnu umro 27 puta.
- Da nisam glumac, sigurno bih do sada već bio mrtav.
POSEBAN odnos ima s Žan-Polom Belmondom.
- Uvek smo bili prijatelji i rivali. Više od 60 godina trčimo zajedno na 100 metara. Jednom on osvoji medalju, jednom ja. Nikada se nismo razdvajali. Ne bismo imali ovakve karijere da nije bilo onog drugog.
Ističe da je teško imati prave prijatelje, i da su svi njegovi, uglavnom, mrtvi.
Sada očekuje da konačno snimi svoj poslednji film sa Patrisom Lekontom.
- Film malo kasni. Jedva čekam da ga snimimo jer želim da igram s Žilijet Binoš. Ne poznajem je, ali je odlična glumica. Voleo bih da snimim film i sa Likom Besonom. Ali, on misli da sa mnom ne može da se upravlja. Ja sam, međutim, kao muzičar kome je potreban šef orkestra. Želeo bih, takođe, da se još jednom popnem i na pozorišnu scenu.
KAŽE da mu je novac koji je stekao omogućio da postane zaljubljenik u umetnost i kolekcionar. Najsrećnije vreme u životu bilo mu je između 20. i 28. godine, dok trenutni period ocenjuje kao najgori:
- Život mi više ne donosi mnogo toga. Sve sam imao, sve sam video. Mrzim ovu epohu. Povraća mi se od nje. Sve je lažno. Niko više nikoga ne poštuje. Ne drži se data reč. Važan je samo novac. Po ceo dan se priča o zločinima. Napustiću ovaj svet bez žaljenja.
Delon kaže da je znao da se sačuva i da je po prirodi usamljenik. Ne veruje u zagrobni život.
- Neki mi govore da telo umire, ali da duh ostaje da živi. Gde? Tužno je to, ali mislim da ostajemo samo telo koje se raspada pod zemljom.
Želja mu je da bude sahranjen na svom posedu u Dušiju, gde je pokopano i njegovih 50 pasa. I, nema strah od smrti.
- To je jedina stvar za koju možemo biti sigurni u životu. Samo je pitanje vremena. Mogu da poživim do 90. ili 92. godine.

novosti.rs