Malta



Arhipelag usred Sredozemnog mora bogate istorije i raskošne lepote. Ostrvo vitezova svetog Jovana Krstitelja koji su u 16. veku zaustavili Turke u nameri da preko Sicilije prodru u Evropu



Valeta

Prvi susret sa Maltom i ono što će nam privlačiti pažnju i tokom boravka, jesu kuće sagrađene od krečnjaka koji predstavlja jedini građevinski materijal, a može se reći i zaštitni znak tog ostrva u Sredozemnom moru. Nema mnogo peščanih plaža, ali vredni i vešti Maltežani obradili su i doterali kamenite plaže tako da deluju nestvarno i čarobno.

Čisto more, plavo nebo bez ijednog oblačka i vetrić koji stalno pirka - tri su odlike ovog ostrva koje nam se dopalo već na prvi pogled.

- Prosečna godišnja temperatura u januaru je 16, u julu 33 stepena, a kiša pada samo u decembru, pričaju nam Beograđani Suzana i Branko Đorić, koji već dvadesetak godina rade kao turistički vodiči na Malti.



Za oko nam je zapao i veliki broj crkava kojih, inače, ima više od 360, među kojima su jedna pravoslavna crkva i jedna džamija, dok su ostale katoličke.



- Skoro svaki dan u godini posvećen je određenom svecu, a “fešte” sa vatrometom su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra. Svaki grad ima svoju priču u vezi sa nekim svecem, na primer, Mosta, gde se nalazi crkva svete Marije, treća u Evropi po veličini kupole, posle crkve svetog Petra u Rimu i Aja Sofije u Istanbulu. U njoj je kopija bombe iz Drugog svetskog rata koja je pala na crkvu, a nije eksplodirala, pa su Maltežani ubeđeni da je Bog tu "umešao svoje prste" i tako zaštitio vernike, objašnjava Suzana.

Maltežani se, naročito, ponose time što je Malta ostrvo čuvenog viteškog reda - vitezova svetog Jovana Krstitelja koji su tamo boravili od 16. veka kada su zaustavili Turke koji su nameravali da preko Sicilije prodru u Evropu. Malteške vitezove predvodio je veliki vitez Žan de la Valeta koji je, posle pobede nad Turcima, sagradio grad-tvrđavu nazvan po njemu. Valeta je i danas prestonica Malte.



Vitezovi su bili poznati i po dobročinstvima, pa je veliki vitez Manoel od Vilene sagradio prvu bolnicu-karantin na Malti, jednu od najboljih u Evropi. Rad u bolnici bio je deo viteške obuke, a ko god je bio bolestan, bez obzira na klasnu pripadnost, imao je pravo da u njoj provede tri dana. Bolesnicima su obroci posluživani na srebrnim tanjirima, a ta bolnica smatrala se pretečom današnjeg malteškog Medicinskog fakulteta.

Naziv ostrva potiče od feničanske reči "malek", što znači sklonište, jer se još u 1. veku, posle brodoloma, na Malti sklonio sveti Pavle koji je proveo tri meseca u gradiću Rabatu, što je označilo začetak hrišćanstva na Malti. Arapi dolaze u 9. veku, zatim Portugalci, Španci, vitezovi "jovanovci", Francuzi i Englezi.

U Mdini, gradu tišine, žive potomci čuvenih malteških vitezova, 28 aristokratskih porodica koje, u stvari, poseduju ceo grad. Kvadrat stambenog prostora u njemu dostiže astronomske cene, ali i na taj način Maltežani štite svoju tradiciju, istoriju i kulturu.



Postoji i Društvo malteško-srpskog prijateljstva, predsednik je doktor Predrag Andrejević, hirurg koji je na Maltu stigao pravo iz Leskovca. I tu ostao.

- Moju sadašnju suprugu Hermion, upoznao sam u Beogradu, zahvaljujući razmeni studenata, dok sam se pripremao za specijalizaciju hirurgije u Londonu - priča nam dr Peđa.

Danas su oboje lekari u malteškoj Državnoj bolnici, imaju dva sina, Luku i Nikolu. Inače, Srba, koji žive i rade na Malti, ima oko 1.500, a zaposleni su najčešće u turizmu i brodogradnji.

Prosečna mesečna plata iznosi oko 400 malteških funti, ili 1.000 evra, stopa nezaposlenosti je mala (8%), a država brine o bračnim parovima kojima obezbeđuje stanove po povoljnim uslovima za koje kasnije plaćaju kiriju od 100 malteških funti godišnje (250 evra).

Peđa nas poziva na roštilj, a Maltežani rado jedu paste, ribu, a i zečetina je njihov tradicionalni specijalitet.

Istranka Sidika Škembri, malteška snaja, koja više od 25 godina radi kao turistički vodič na Malti, kaže da su joj najdraži turisti naši ljudi koji dolaze iz bivših jugoslovenskih republika, među kojima ima najviše Slovenaca. Oko milion i dvesta hiljada turista godišnje stigne na Maltu, najbrojniji su Nemci, Englezi, Italijani i Grci, a brodovima „kruzlajnerima“ dođe još milion.

Službeni jezik je engleski, dok malteški predstavlja interesantnu mešavinu arapskog, engleskog i italijanskog, pa Maltežani lako uče strane jezike. Ipak, deca u državnim školama, maternji jezik počinju da uče tek sa 12 godina. Od svoje 5. do 16. godine, đaci imaju obavezno školovanje u okviru državnih, crkvenih ili privatnih škola.

Malta je, inače, raj za đake, pošto većina studenata ima stipendije i mogućnost boravka u malteškim porodicama za vreme studija. Zato ćete tamo videti veliki broj mladića i devojaka iz cele Evrope koji, najčešće, dolaze u letnje škole za učenje stranih jezika.



Pošto je Malta preko sto pedeset godina bila britanska kolonija, do druge polovine 20. veka, tragovi njene kulture duboko su urezani u tradiciju i svakodnevni život Maltežana, što se već na prvi pogled primećuje u saobraćaju, jer voze levom stranom. Jedna porodica, u proseku, ima tri automobila, zbog pogodnosti kupovine na kredit i pasionirane ljubavi prema četvorotočkašima. Zahvaljujući blagodetima sredozemne klime, na ulicama malteških gradova možete videti odlično očuvane i skoro zaboravljene modele automobila koji ravnopravno konkurišu najnovijim modelima luksuznih limuzina.



Pravo uživanje predstavlja vožnja gradskim prevozom, u starim engleskim autobusima, oldtajmerima koji predstavljaju svojevrsnu turističku atrakciju (vožnja košta 15 centi, što je oko 25 dinara).

Na susednom zelenom ostrvu, Gozo, nalazi se najstariji neolitski hram na svetu, ali ne možemo da odvojimo oči od izloga sa zlatom, srebrom, čipkom i predmetima od čuvenog malteškog stakla, rađenih po uzoru na venecijansko murano staklo.

U mondenskom letovalištu Slimi, u luksuznim hotelima “Interkontinentalu” i “Hiltonu” odsedaju svetske zvezde, poput Breda Pita, koji je na Malti snimao delove filma "Troja", zatim Madona, Šeron Stoun i Majkl Daglas. I čuveni "Gladijator" sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi sniman je u "novom Holivudu", kako već nazivaju Maltu, na kojoj se nalazi najveći evropski studio za snimanje pomorskih efekata.


- Prošle godine, ugostili smo i glumca Lazara Ristovskog - dodaje Branko.

Poslednjih godina Letnji festival privlači sve više ljubitelja muzike, pa su na Malti već gostovali Lejdi Gaga, Enrike Iglesijas i drugi. Inače, već se naveliko “šuška” da je Valeta grad koji će 2018. godine poneti titulu evropske prestonice kulture.

MALTEŠKI KRST



Valeta, prestonica Malte, jedna od najvećih tvrđava na svetu čije zidine dostižu visinu od 50 metara, imala je osam palata u kojima su živeli vitezovi. U red malteških vitezova mogli su da uđu samo pripadnici najbogatijih aristokratskih porodica Evrope, pa su neki roditelji prijavljivali svoje sinove čim bi se rodili. Kada bi napunili 12 godina, budući vitezovi podvrgavali su se šestogodišnjoj obuci, tako da bi sa 18 godina dobijali čuveni malteški krst sa osam krakova, koji simbolizuju osam dobročinstava koje treba da zna svaki hrišćanin i osam zemalja iz kojih su poticali čuveni vitezovi "jovanovci".

NAJDUBLJA EVROPSKA LUKA



Valeta je najdublja evropska luka, u kojoj se pored ogromnih prekookeanskih brodova i luksuznih jahti, mogu videti i dva patrolna čamca za obezbeđenje državne granice koje je bivši predsednik Malte Don Mintof dobio od bivšeg jugoslovenskog predsednika Tita. U velelepnoj crkvi svetog Jovana Krstitelja u Valeti, nalaze se grobnice najvećih vitezova malteškog reda, dve izuzetno vredne Karavađove slike, "Brodolom svetog Pavla" i "Smrt svetog Jovana Krstitelja" i raskošni gobleni iz 16. veka.

NAJGUŠĆA NASELJENOST

Malteški arpihelag sastoji se od pet ostrva, među kojima se izdvajaju Malta, Gozo i Komino. Turizam i brodogradnja su glavne privredne grane Malte, na kojoj živi oko 400.000 stanovnika, pa ova mala ostrvska država (316 kvadratnih km) ima najveću gustinu naseljenosti u Evropi (1.400 stanovnika po kvadratnom km). Republika Malta je član Evropske unije, čime se Maltežani izuzetno ponose, a kuriozitet predstavlja podatak da boja prozora na zgradi malteškog parlamenta zavisi od vladajuće stranke, pa su zeleni kada su na vlasti nacionalisti, ali će postati crveni, ako na izborima pobede laburisti.

Novosti

Valeta

Festivali i zanimljivi događaji na Malti


Pored zanimljive istorije, Malta nudi i brojne religijske festivale i kulturne događaje. Neki crkveni praznici su ujedno i državni praznici, kao što je Dan Svete Marije, sredinom avgusta, dok drugi događaji imaju svoje korene u tradicionalnom folkloru. Najvažniji događaj za svako selo je svakako dan kada se praznuje svetac tog mesta.

Relativno skoro su uvedeni neki od kulturnih događaja, kao što je Festival vatrometa, Umetnički festival, Bela noć ili Džez festival.


Međunarodni festival vatrometa

Malteški Međunarodni festival vatrometa organizuje Ministarstvo turizma i Turistička organizacija. Događaj se organizuje krajem aprila u znak sećanja na ulazak Malte u Evropsku Uniju, 1. maja 2004. godine, a održava se u Velikoj luci u Valeti i na drugim mestima.


Festival umetnosti

Festival umetnosti obuhvata različite umetničke forme, kao što su pozorište, muzika, balet i umetnost, a predstave se organizuju u Mediteranskom konferencijskom centru, Centru za kreativnost Sveti Džems i na mnogim drugim mestima. Festival će se ove godine održati od 10. jula do 3. avgusta.

U okviru festivala se od 6. do 9. jula održava 14. Međunarodni savremeni hibridni ples, sa Frančeskom Abelom Tranter, umetničkom direktorkom na čelu.


Od 10. do 26. jula se može videti umetnička instalacija “Pixels Wave 2015”, na kojoj je zastupljena generativna i interaktivna instalacijavirtuelne stvarnosti sa velikim tepihom pokretnih svetala koji će ispuniti Republičku ulicu ispred zgrade novog Parlamenta. Na isntalaciji će se naći razne višebojne scene, pri čemu slede jedna za drugom, a od kojih je svaka sačinjena od simboličkih motiva kao što su digitalni svemir, matematički simboli, kao fragmenti istorije Malte.

Hor “Penudlum” održaće koncert 10. jula. Hor sačinjava devet glasova i 18 hidrauličnih dizalica. Članovi hora stoje na pokretnim platformama, sa kojima zajedno stvaraju živu zvučnu sliku. Zvuci variraju, od apstraktnih zvukova do ponavaljajućih i lirskih i narativnih. Tela pevača i njihovi glasovi deluju protiv sile gravitacije. Kreću se i izbegavaju jedan drugog stvarajući polifoniju. Koncert se organizuje u Valeti kod Gradske kapije, a ulaz je besplatan.


Valeta l foto: luis feliciano/flickr.com


“Bela noć” je događaj koji se organizuje svake godine u oktobru u Valeti. Tada se otvaraju vrata palata i muzeja, dok se mogu posmatrati predstave najboljih domaćih i stranih muzičara i plesnih igrača.

Svakog jula u Valeti se održava Festival džeza, na kome se mogu čuti vrhunski međunarodni i malteški umetnici savremene muzičke scene. Do sada su na festivalu, koji traje tri dana, nastupali Džon Skofild, Al di Meola, Čik Koria, Di Di Bridžvoter, Kubanizmo, i drugi. Cena ulaznice je uobičajena, studenti i stariji građani imaju popust, a postoje i kompleti karata.


Ghanafest je manifestacija narodnih pevača koja se održava svakog juna u botaničkoj bašti Argoti u Florijani. To je prilika kada se posetioci upoznaju i sa domaćom kuhinjom i običajima, a, pored narodne muzike Malte, nastupaju lokalni muzičari i anslambli. Na festivalu učestvuju i strani narodni pevači i muzičari iz mediteranskih zemalja. Ove godine festival se održava od 12. do 14. juna.

Od kraja maja tokom celog leta do septembra održavaju se seoske proslave kojima se slavi svetac zaštitnik. Tada se ulice ukrašavaju, a meštani ulepštavaju svoje balkone, terase i krovove vencima plave, crvene ili zelene boje, u zavisnosti od proslave. Tipična malteška fešta traje tri ili više dana. Mnoge kuće bivaju sveže okrečene, jer svi žele da im kuće dobiju praznično ruho. Nemojte se iznenaditi ako vas meštani kroz otvorena vrata pozovu na piće!



Festival Svete Trojice proslavlja se u Marsi 31. maja. Svetkovina Presvetog tela i krvi Hristove 7. juna će se održati u Gozu. To su samo neki od mnogobrojnih crkvenih praznika koji se praznuju gotovo svake nedelje.

Još da napomenemo da je Malta poslednjih godina postala privlačna za filmsku industriju, tako da je “London tajms” proglasio “mediteranskim malim Holivudom”. Na Malti, Gozu i Kominu snimani su neki od holivudskih hitova, kao što su “Gladijator”, “Grof Monte Kristo”, “Troja”... Malta je zanimljiva zato što pruža bezbroj različitih lokacija, tako da može da dočara atmosferu starog Rima, Marselja iz XIX veka, Bejruta iz 60-ih. Tu su snimali reditelji poput Stivena Spilberga, Ridlija Skota, Gaja Ričija, a od glumaca Rasel Krou, Bred Pit, Šeron Stoun, Madona, Šon Koneri...

super odmor.

Arhipelag u centralnom delu Sredozemnog mora - Malta


U toku burne i duge istorije, ovaj mali arhipelag je igrao glavnu ulogu u borbi za sticanje dominacije na Sredozemlju.


Maltu čine tri naseljena kamenita ostrva: Malta, Gozo i Komino i još tri manja nenaseljena: Kominoto, Svetog Pavla i Filfla.

Ona je su u središtu Mediterana, bez ijedne reke, postala istorijski značajna zahvaljujući upravo svom geografskom položaju između Evrope, Afrike i Azije.


Malta je jedno od najstarijih naseljenih mesta na planeti, a megalitske građevine čiji ostaci još postoje, starije su i od egipatskih piramida i od engleskog Stounhendža.

Obala je razuđena, sastoji se od uvala, sunčanih plaža, stenovitih pećina i dubokih prirodnih luka. Zapravo sva turistička mesta su veoma živa, međutim, ukoliko putujete nekoliko kilometara dalje unutar kopna, učiniće vam se kao da je vreme stalo.


Turisiti mogu da se upoznaju sa raznovrsnom kulturom Malte, koja datira vekovima unazad. Od barokne palate Vilhena do misterioznih hramova Mnajdra i Hagar Kuim, od Rimske vile u Rabatu do tornja u Sv. Luciji, tornja-osmatračnice koji datira iz vremena vitezova. Ostrvo Gozo je slično u istorijskom smislu, ali je mnogo mirnije i osamljenije.


Kada se bogatoj istoriji i spomenicima iz različitih istorijskih epoha pridoda prirodna lepota velikog ostrva Malta, manjeg Gozo i još manjeg Komino, zanimljivi gradovi, nekoliko lepih plaža i neverovatno prijatna klima – eto više nego dovoljno razloga da provedete letovanje tamo. Iskustva koja turisti nose su da je stanovništvo veoma otvoreno, veoma srdačnom ponašanju i opuštenom odnosu prema životu. Engleski jezik se govori svuda na ostrvu.


Ono što možete obići su: Crkva brodoloma Svetog Pavla i Vignakort kula. Vignakort kula sagrađena je 1610. godine u cilju povećanja odbrane ostrva Malta. Rekonstruisana je 1970. i sada predstavlja muzej u kome se nalazi vojno-arhitektonsko nasleđe Malte.



superodmor.

Malta – zemlja “ludih vozača”, uskih ulica, neobične arhitekture i veselih ljudi




Ako volite istoriju, arhitekturu i tradiciju, ovde će vam se zasigurno dopasti, dovoljno je samo da vam kažemo da Malta ima površinu 316 km2, nastanjuje je više od 400.000 stanovnika, ne računajući turiste preko leta, a na celom ostrvu izgrađeno je čak 365 crkava i 22 katedrale!

Maltežani sami za sebe govore da su jako religiozan narod, toliko religiozni da su jedina zemlja članica EU koja u potpunosti zabranjuje abortus, pa se pobačaj ovde kažnjava čak i zatvorom do 18 meseci, međutim, sa druge strane podržavaju LGBT zajednicu, pa su 2017. godine usvojili zakon o istopolnim brakovima – čudno, zar ne?!


Čini je pet ostrva, od kojih su naseljena Malta, Gozo i Komino, a nenaseljena Kominoto i Filfla, a kako je Malta svima bila “usput”, ovuda su prošli brojni narodi pa su neki uticaju i dalje vidljivi bilo kroz jezik, religiju, kuhinju, a nama najupečatljiviji je u saobraćaju – s obzirom na to da se vozi levom stranom puta, kao i u Velikoj Britaniji (godine 1814, Pariskim mirovnim sporazumom Malta je službeno postala deo Britanske imperije).

Službeni jezici su malteški i en­gle­ski, tako da u koju god prodavnicu, banku ili instituciju da uđete sporazumećete se odlično. Malteški je maternji i zapravo semitski jezik, koji je nastao od sicilijanskog i arapskog, a u sebi sadrži i reči iz italijanskog, sicilijanskog, pomalo francuskog i engleskog.
Zaštitni znak ovog ostrva jeste arhitektura, a najveći pažnju privući će vam njihove kuće sagrađene od krečnjaka. Međutim, to nije sve! Iako je mala ostrvska zemlja, na Malti se i dan danas grade hoteli, zgrade, u kojem god gradu da se nalazite na ovom ostrvu, videćete neko gradilište, radnike i bagere, a onda se i zapitate gde će te građevine da im stanu.

Ovde nema puno peščanih plaža, ali ako vam to ne smeta, uživaćete i u kamenim gradskim plažama, pa i u Sredozemnom moru koje je ovde i te kako čisto.


Do Malte možete avionom, bilo da putujete iz Beograda, Sofije, Budimpešte, naći ćete povoljne letove u sezoni ili van iste. A kada stignete na ovo ostrvo, jedina stvar koje bi trebalo da se čuvate jesu vozači gradskih autobusa! Tu ludu vožnju uskim ulicama i pod punim gasom možete osetiti samo na Malti, a često mogu da vas zbune i rute autobuskih linija, pa preporučujemo da dobro isplanirate šta biste obilazili, a onda na sajtu njihovog javnog gradskog prevoza potvrdite rutu i satnicu (mada često umeju da kasne od nekoliko minuta do sat vremena). Cena karte koja traje dva sata je 1,50 evra, dok je tokom leta 2 evra, a noćna karta je 3.
U slučaju da planirate da posetite i druga dva ostrva Gozo ili Komino, možete da izaberete opciju krstarenja ili da trajektom “skoknete“ na neko od ostrva, prošetate, okupate se i vratite poslednjim nazad na Maltu.


U zavisnosti od toga šta vam odgovara, možete da birate od hotela, hostela, pa i do privatnih apartmana koje možete da rezervišete preko bookinga ili airbnb-a. Mada, s obzirom na to da na Malti ima dosta Srba koji tamo rade, možda vam se posreći, pa nećete ni morati da plaćate smeštaj. Cene se ne razlikuju nešto više od smeštaja od recimo onog u Grčkoj, Turskoj, pa ako se odlučite da u privatnoj režiji regulišete spavanje, preko Airbnb-a možete naći stan i do 15 evra po noći.




Kako su bili pod uticajem brojnih naroda, maltešku kuhinju odlikuje raznovrsnost. U restoranima najčešće u meniju možete videti morske plodove, pizzu i pastu, dok od tradicionalnih preporučuju “pastizze”, pecivo koje izgleda poput kroasana, a punjeno je rikotom,  piletinom, povrćem. Često ih možete naći na kioscima po gradu, nešto poput njihove brze hrane. Poznato jelo im je “fenkata” iliti zec u belom luku, kao i pita od plave ribe lampuki. Ostrvo Gozo je poznato po svežem ovčjem i kozjem siru, pa ako ga posetite, obavezno kupite kao suvenir. Savetuje se i da ne pijete česmovaču, već da uvek sa sobom imate fla­ši­ra­nu vodu.


Malta ima za svakoga ponešto – za klasične turiste tu su obilasci znamenitosti, crkava, brojnih spomenika, za avanturiste ronjenje, skijanje na vodi, a za “gikove“ koji obožavaju određene filmove i serije obilazak lokacija na kojima je sniman čuveni film “Gladijator”, “Troja”, veliki deo epizoda “Game of Thrones”, “Grof Monte Kristo”, “Da Vinčijev kod”, čuveni Diznijev “Popaj” u kojem je glumio Robin Vilijams, a tada je za potrebe snimanja izgrađeno Popajevo selo na Malti koje je danas prava atrakcija.


Maltežani su i te kako gostoprimljivi, pa će sa vama podeliti hranu, radost i tugu. Njima nije važno odakle dolazite, nego da ste dobar i pošten čovek. Veseli su i uvek spremni da se zabave, a ako ste stranac u društvu Maltežana, znajte da vam neće biti neprijatno, već će vas odmah prihvatiti.


Sa neta