Dobro se dobrim vraća?

Dobro se dobrim vraća?
IZVOR: VIJESTI.ME

U poslednjih nekoliko godina, naučnici su proučavali uticaj dobrih dela i njihovih učinaka na ljudsko telo. U brojnim istraživanjima je zaključeno da altruizam – želja da nesebično pomažemo drugima – utiče na naše zdravlje, pa čak i na dužinu života.


Ed Yourdon/Flickr.com

"Ljudska priroda" je tema filozofskih rasprava već hiljadama godina, a uz pomoć moderne tehnologije i nauke, napokon smo počeli da otključavamo ove misterije. U ranim fazama studija, naučnici su uspeli da zaključiti jednu činjenicu: naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima.

Nauka sugeriše da je stara izreka: “Bolje je davati nego primati”, doslovno istinita, tvrdi Džefri Skuls, evolucioni biolog na Vestmaunt koledžu u Kaliforniji. “To nije samo moralni kliše.”

U svakodnevnom životu, bezbroj ljudi izabere da se odrekne svog slobodnog vremena kako bi pomogli drugima – bilo da se radi o pomaganju starijima, spašavanju napuštenih životinja, ljudskih života ili pomaganju nekome da reši određeni problem – dobrim delima svjedočimo svaki dan.

Mnoge studije su pokazale da alturizam značajno smanjuje nivo stresa, glavnog uzročnika većine bolesti, a samim time, da značajno menja našu fiziologiju. Ali šta je to u nama što nas tera da nesebično pomažemo drugima, da činimo herojske poduhvate kako bi spasili nečiji život, ne razmišljajući o svom?

Veza alturizma i stresa je otkrivena sasvim slučajno 1956. godine, kada je tim istraživača sa Kornela sproveo istraživanje sa 427 udatih žena s decom.

Oni su očekivali da će žene sa više dece biti pod većim stresom, te zbog toga i imati kraći životni vek. Iznenađujuće, istraživači su otkrili da broj dece, obrazovanje, klasa, i radni status nisu uticali na dugovečnost.

U istoj studiji, koja je trajala 30 godina, sasvim slučajno je otkriveno da je 52% žena koje nisu nikada volontirale na kraju obolelo od neke teže bolesti, za razliku od 32% žena koje su redovno volontirale.

Ovo otkriće je zainteresovalo naučnike, pa su nakon toga sproveli još nekoliko istraživanja: Jedna je zaključila da redovno činjenje dobrih dela smanjuje rizik od prerane smrti za 44% – što je bolji učinak od redovnog vežbanja.

Druga studija, sprovedena 1990-ih, ispitala je osobne eseje časnih sestara iz 1930-tih. Istraživači su otkrili da su časne sestre koje su iskazale najviše pozitivnih emocija živele oko 10 godina duže od onih koje su izrazile manje takvih emocija.

Mnoge su studije pokazale da alturizam značajno smanjuje nivo stresa, glavnog uzročnika većine bolesti – a samim time, da značajno menja našu fiziologiju. Kod testnih subjekata koji su samo gledali video koji je prikazivao činjenje dobrih dela zabeleženi su privremeni skokovi razine hemikalija koje jačaju imunitet.

Kod žena koje su komšije smatrale dobrim osobama jer vole da pomagažu drugima pronađen je povišen nivo oksitocina – hormona ‘vezivanja’ koji nam pomaže da se osećamo dobro.

Altruistične emocije – "droga pomagača" – stvaraju fiziološke reakcije u telu tako što povećavaju nivo oksitocina – zbog kojeg se osećamo dobro, smanjuju nivo stresa i poboljšavaju imunitet. Altruizam u nama izaziva hemijsku reakciju sličnu onoj koju izaziva i istinska ljubav.

Možda ima istine u svemu tome..daj Bože da je takvih ljudi više pa neka i požive duže ..zaslužili su time što pomažu drugima.. 

Volim uraditi nekome kada mogu.
Ne mislim kako i da li će mi se vratiti.
Jednostavno je to dio mene.
Tako to treba biti po mojim shvaćanjima sebe.

Prezirem ljude koji ne žele pomoći.
Ne libim se to i javno pokazati.  
U susjedstvu sam namjerno osramotio par ljudi koji od nosa ne vide oko sebe, pa ne žele ni pomoći nešto prenijeti, pridržati vrata, pogurati auto, .....
Sumnjam da je nekima došlo iz dupeta do glave.
Ali, ako je samo jednom, nisam džaba divanio.